Hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, po amandmanu.

Pošto vidim da nema reakcije predlagača na ovaj, sasvim logičan, predlog i zaista mislim da ćemo se svi složiti da je potrebno prihvatiti ovaj amandman, kao još jedan od argumenata i to da smo već govorili o tome da je koleginica Gordana Čomić pre tri godine podnela jedan amandman koji ste vi evo danas prihvatili, i uključili ga u svoj zakonski predlog, a to je formiranje ministarstva za zaštitu životne sredine.

Samim tim što ste to prihvatili, prihvatili ste i to da ste pogrešili pre tri godine. Nemojte da ponavljate tu grešku i danas, prihvatite ovaj amandman, toliko je logično, sa definisanjem jedne važne nadležnosti za novo ministarstvo. Napravili ste tu grešku jer iz sopstvenih sujeta niste želeli da prihvatite amandman poslanice DS, ovog puta poslanici DS predlažem nešto što je sasvim logično i dovoljno argumenata smo za to čuli. Ukoliko to ne uspete, ne uspete da prevaziđete sopstvenu sujetu, zbog toga što to DS predlaže, mislim da dokazujete da je i ovaj zakon po treći put u ovom petogodišnjem ciklusu donet, tako što se ministarstva definišu na osnovu pojedinaca i pojedinačnih rešenja imena i prezimena u Vladi i budućih ministara.

Dakle, to sigurno nije sistemsko rešenje, mi pokušavamo da na ovakav način predložimo nešto što je sistemsko rešenje, nešto što će jasno definisati nadležnosti ministarstava, sutrašnjeg ministra, ali i svih narednih ministara koji moraju da brinu o budućnosti ove zemlje.

Hvala kolega Ćiriću.
Na član 4. amandman je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Predlagač je prihvatio amandman na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Hvala.

Ovo se ovako dešava kada se na brzinu sklepa zakon, pa se onda ispravlja, takođe na brzinu. Da ponovim građanima kako je sklepan zakon i kako su ovakve stvari moguće da se izostave stvari pa se sada dodaju u zakon. Zamislite da osnivate novo ministarstvo i da vam je za osnivanje novog ministarstva dovoljno ovo obrazloženje – osnivanje ministarstva zaštite životne sredine predlaže se imajući u vidu značaj, koji očuvanje i zaštita životne sredine imaju kada je u pitanju kvalitet života građana i njihovo zdravlje, ali i zbog značajnih i složenih obaveza koje Republika Srbija mora ispuniti u ovoj oblasti u procesu pridruživanja EU, i to je to. Ovo je sve što vam je potrebno u Srbiji za osnivanje novog ministarstva.

Naravno, nesporno je da je zaštita životne sredine jako važna za građane Srbije, kao i mnoge druge oblasti. Ovde je pitanje da li je potrebno napraviti novi organ državne uprave i da li je potrebno da ima svog ministra i da ima svoj kabinet. Moguće da jeste, ali na osnovu ovog obrazloženja složićete se, praviti ministarstvo je, u najmanju ruku, neozbiljno. Kada to uradite po hitnom postupku, tako da se praktično sednica zakaže po hitnom postupku za 24 sata, pa uz to još po hitnom postupku se usvoji ovaj zakon, onda dolazi do ovih propusta koji moraju posle da se ispravljaju, jer ko zna koliko još propusta je napravljeno, koje sada vladajuća većina pokušava da ispravi ovim amandmanom.

U samom zakonu, a kad gledamo, recimo ovde se priča o dodavanju nadležnosti ovim sada amandmanom o kojem raspravljamo, ovde se u obrazloženju kaže – za sprovođenje predloženog zakona, i pretpostavljamo ovog ovde amandmana, nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Ovo je jako interesantno. Znači, nepotrebna su nova sredstva, isti ljudi koji su se bavili ovom oblašću u okviru ministarstva poljoprivrede, sada će biti u novom ministarstvu, dodajemo nadležnosti i kažemo kao da će, tobože, time ova oblast doživeti značajno unapređenje.

Onda kaže – razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku su da su sadržani u potrebi, tako kaže predlagač Aleksandar dr Martinović, da se spreče štetne posledice po rad organa i organizacija, ne govori se koje su to štetne posledice i kako je moguće da u prethodnih pet godina, koliko je vladajuća većina na vlasti, nije bilo ovih štetnih posledica, neimenovan, i ocenjeno je, ko je ocenio ne kaže se, pretpostavljamo predlagač, da bi osnivanje ovih ministarstava u znatnoj meri doprinelo unapređenju društvenih odnosa. Kakvo unapređenju, kojih društvenih odnosa, niko ne govori.

Ovo je neozbiljno. Ne može se na ovakav način sa jednim pasusom osnivati ministarstvo, onda mu nalupati nadležnosti, pa posle sa ovakvim amandmanima ispravljati te nadležnosti bez ikakve ozbiljne analize, bez ikakve analize i troškova kako će to novo ministarstvo, sa novim ministrom i kabinetom, doprineti unapređenju društvenih odnosa i o kojim je odnosima reč.

Očigledno je da iza ovoga stoji samo jedna stvar, a to je napravljen koalicioni dogovor, treba da bude još jedan, dva ministra koji će dobiti svoje kabinete, pa zato i pravimo ministarstva na ovakav neozbiljan način. Kada to ovako neozbiljno i radimo, ovde vladajuća većina predlaže, opozicija se ne sluša uopšte, nemamo nikakav dijalog o ovome, onda nije ni čudo da nam ide ovako jako dobro, da moraju da se otimaju plate i penzije i da ljudi tako bedno žive.

Na ovakav način se ne može voditi država. Pokret DJB nikada ovakve stvari neće raditi.

Hvala.

Na član 5. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Bojan Torbica, Dejan Šulkić, zajedno Nataša Jovanović i Zoran Krasić i zajedno Zoran Živković, Jovan Jovanović, Marinika Tepić, Sonja Pavlović i Aleksandra Čabraja.

Reč ima narodna poslanica Nataša Sp. Jovanović.

Predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, svaka izmena Zakona o ministarstvima, i to ciklično, kako to radi naprednjačka vlast od 2014. godine, pošto je ovo peta izmena zakona, je, zapravo, vid kreiranja politike. Da biste strateški razmišljali o tome kuda država ide, kako treba da se vode resori, normalno je da ćete da zamislite u ministarstvu i u državnoj upravi kako to treba da funkcioniše od jednog do drugog ministarstva.

Ovo je iskorišćena prilika, odnosno gospodin Martinović je želeći da uvede dva nova ministarstva zbog rasporeda budućih koalicionih fotelja, promeni ono što je mislio da nedostaje u već važećem Zakonu o ministarstvima i konkretno se ovaj član, na koji smo mi podneli amandman odnosi na Ministarstvo za rudarstvo i energetiku. Mi smo protiv toga jer smatramo da svako novo davanje ovlašćenja je potpuno bespotrebno i za ovo ministarstvo, i način da se uopšte na bilo koji način gomila državna uprava i da ona bude preglomazna, nije dobro za državu.

Ono što će na žalost biti i u Vladi premijera kojeg ćete da izglasate, u to sam apsolutno sigurna, je ta neusaglašenost rada ministarstva sa stvarnim potrebama građana. U ovom slučaju, ako ste već hteli svi vi iz većinske koalicije da intervenišete baš u ovom članu zakona, kao i u drugima, bolje je bilo da ste se više u okviru ovog ministarstva bavili inspekcijskim nadzorom kada su u pitanju srpski rudnici. Vi vrlo dobro znate da u mnogim rudnicima u Srbiji, a među rudarima ima i pripadnica nežnijeg pola, dakle mnogo žena, koje rade jer ih je muka na to naterala kao rudari, da je veći inspekcijski nadzor, jer oprema sa kojom se radi u pojedinim srpskim rudnicima je, verovali ili ne, iz 1939. godine.

Uopšte ovakav način i na brzinu sklepane izmene zakona ne vode ničemu, već samo govore o tome da ćete neki sledeći put, ali ja verujem da vi to više nećete biti u prilici posle sledećih izbora, da menjate i ovaj zakon i da kažete, pošto je ovo peti put od 2014. godine, nije dobro i onda sada moramo da promenimo još nešto u nekom ministarstvu.

Hvala, koleginice Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, povlačim amandman.

Reč ima narodna poslanica Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje kolege i ja iz kluba samostalnih poslanika ne možemo da podržimo ovaj član predloženog zakona iz više razloga i zato ćemo tražiti da se briše, zato što on praktično predviđa da se kadrovanje i nadzor u javnim preduzećima, koja se bave elektroprivredom i prirodnim gasom, odnosno EPS i „Srbijagas“, iz Ministarstva privrede prenesu u resor energetike. Direktan su rezultat političke trgovine koalicionih partnera SNS i SPS. To je svima jasno i neupitno je.

Ali, to nije jedini razlog zašto mi za to nećemo glasati, zašto predlažemo da se briše ovaj član.

Naime, u obrazloženju je predlagač naveo jednu notornu neistinu, ali nije problem što je ona notorna, nego što je ona ozbiljna neistina i netačna tvrdnja. Citiram, kaže da je ova izmena potrebna radi usaglašavanja sa standardima EU. To naprosto nije tačno. Apelovaću ovde na kolege iz poslaničke većine da izgovore za svoje koalicione trgovine i pogodbe ne stavljaju iza kulisa EU i iza harmonizacije iza propisa sa EU, zato što to šteti i evropskom putu Republike Srbije, pa i vama samima kao većini, jer je naprosto netačno da EU uopšte zanima kako se organizuje ili reorganizuje Vlada Republike Srbije, koje su nadležnosti u kojim ministarstvima. To zaista EU ne zanima, niti njene organe. To znaju svi koji se ovom oblašću bave.

Ali, ja pouzdano znam šta zanima EU, i što se tiče npr. ovog člana, a mi te odgovore nismo dobili, niti bilo kakve bar mini izveštaje, i upravo se tiču javnih preduzeća, ovako ozbiljnih kao što su EPS i „Srbijagas“. Pouzdano znam da EU zanima šta se dešava sa reformama ovih javnih preduzeća, i to bih postavila kao otvoreno pitanje predlagaču, ili bilo kome ko ima odgovor na ovo pitanje jako važno, jer sam ja tek nedavno i to iz medija saznala da u Vladi Republike Srbije postoji npr. državni sekretar koji je zadužen za reformu javnih preduzeća. Saznala sam da se on zove Dragan Stevanović Boske, da su ga u medijima okarakterisali kao najskupljeg konobara iz Surdulice, da je upravo zadužen…