Hvala. Drugi put sam vam dozvolio i pretvorili ste ukazivanje na povredu Poslovnika u repliku.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik i da je kolega Krsto Janjušević jednostavno u kontekstu svoje diskusije o temi o kojoj danas diskutujemo na plenarnoj sednici ne gondola, nego jednostavno, pomno sam ga slušao, o dvostrukim aršinima koje je neko ko je bio Zaštitnik građana imao u prethodnom periodu, tako da smatram da nisam prekršio Poslovnik.
Hoćete li da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Nemanja Šarović: Da.)
Hvala, kolega Šaroviću.
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga. Nije prisutna.
Reč ima koleginica Marjana Maraš. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Podržavajući sve ono što je ovlašćeni predstavnik SPS u svom izlaganju rekao, istakla bih još neke stvari. Zaštitnik građana treba da bude nezavistan i samostalan, niko nema pravo da utiče na njegov rad i na njegove postupke. Prilikom polaganja zakletve on se obavezuje da će obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno svoju dužnost, u skladu sa Ustavom, zakonom, savesno će raditi na zaštiti i unapređenju prava i sloboda. Zaštitnik građana treba da kontroliše prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave. Nespojivo obavljanje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, kao i pripadnost političkoj partiji.

Zaštitnik građana može da predlaže zakone iz svoje nadležnosti, ali i da pokreće ocene ustavnosti zakona i drugih propisa i opštih akata. Može javno da preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava građana. Nakon prestanka funkcije obavezuje se da čuva tajne podatke do kojih su došli u obavljanju, kao tajnu da čuva podatke do kojih su došli u obavljanju svoje dužnosti kako Zaštitnik tako i njegovi zamenici, kao i svi oni koji su u službi. Podnosi godišnji izveštaj o podacima koje je uočio o nedostacima u organima uprave, kao i da predlaže mere za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave.

I, na kraju ono što želim da istaknem, jedan od stubova programa SPS jeste jednakost, i ja sam sigurna i verujem da Zaštitnika građana kojeg ćemo sutra izabrati, pre svega će biti svi građani jednaki pred njim. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Maraš.
Reč ima narodni poslanik Dušan Pavlović. Izvolite, dr Pavloviću.

Dame i gospodo, poštovani građani, ovo je jedna jako važna tema i moja diskusija će uglavnom biti da kažem nešto o tome zbog čega za ovako važnu temu nismo pozvali ljude koje treba da izaberemo i o kojima danas razgovaramo.

Znam da to nije zakonska obaveza ove Skupštine, međutim, ovo je faktički, neka vrsta konkursa. Dakle, imali smo kandidate, imali smo više kandidata koji su se prijavili za razne funkcije, odnosno koji su predloženi za razne funkcije. Da li možete da zamislite bilo kakav konkurs, bilo kakav izbor, recimo za posao za neku poziciju, a da onaj ko se prijavio ko hoće da zauzme tu poziciju, ne dođe da razgovara sa onim koji treba da ga izabere. Mislim da je to besmisleno. I, ne samo to, nego u situacijama u kojima se to ipak desilo, kao što je recimo, diskusija na jednom odboru, jedan član Narodne skupštine, jedan narodni poslanik sugeriše jednom od kandidata da ne mora da ništa priča i da odgovara na pitanja narodnih poslanika koja su oni imali za njega.

Zašto smo mi uopšte ovde danas, zašto raspravljamo ovde o ovim ljudima? Zbog čega kamere snimaju ovu sednicu? Zbog toga što treba da utvrdimo kakvi su to ljudi koji dolaze na te pozicije. Dakle, da bismo to mogli dobro da utvrdimo, da bismo dobro znali o kakvim se ljudima radi onda bi trebalo da budu ovde da saslušaju naša pitanja, da odgovore na neka od tih pitanja, da bismo mogli dobro da procenimo da li sutra treba da glasamo za njih, ili ne.

Isto to dugujemo i građanima zbog toga što prenos koji se ovde odvija je za građane Srbije koje ova tema interesuje i građani Srbije koji ovo gledaju takođe bi hteli da znaju ko su ljudi koje ćemo mi u njihovo ime da biramo na te pozicije. Međutim, oni o tome ne mogu ništa da znaju.

Da su ti ljudi danas ovde, recimo da je kandidat za Zaštitnika građana danas ovde, mogao bi da kaže kako on razume svoju funkciju, kako razume funkciju zaštitnika građana, kako će on lično da se ponaša u nekim situacijama koje su tipične za tu funkciju, ili u nekim sličnim situacijama koje su se dešavale u bližoj prošlosti.

Setite se, recimo, da je otprilike nekih godinu dana, u noći između 24. i 25. aprila prošle godine, jedan deo grada u centru Beograda razrušen, a da o tome niko navodno, nije znao, da nijedan organ nije reagovao, da je policija pozvana da interveniše, a nije intervenisala, da je komunalna policija pozvana da interveniše, a nije intervenisala i da građani čija je imovina ugrožena u tim slučajevima ništa nisu mogli da urade.

Kako bi recimo, novi Zaštitnik građana, odnosno kandidat za njega, reagovao u tim slučajevima. Recimo, to su neki tipični slučajevi gde građani više nemaju kome da se obrate, a budući kandidat bi mogao nešto da nam kaže kako on to razume. Mislim da je jako loše što nemamo te ljude prisutne ovde i što ne možemo od njih da čujemo kakve bi bile njihove reakcije. Hvala lepo.

Hvala dr Pavloviću.
Za reč se javio Đorđe Komlenski. Po kom osnovu kolega? U redu, kao ovlašćeni predlagač.

Izvinjavam se što moram ponovo da oduzimam vreme, i građanima Srbije i vama uvažene kolege, ali bi bilo jako dobro kada bi pripadnici jedne poslaničke grupe pročitali Poslovnik o radu Skupštine, kada bi pročitali Zakon o Zaštitniku građana, i kada bi prestali da iznose neistine o tome kako se odvijala sednica odbora. Kada bi učinili te tri stvari znali bi da danas kandidati nemaju pravo da prisustvuju ovoj sednici i ne bi dovodili u zabludu građane Srbije, ne bi sebe dizali iznad Poslovnika, iznad zakona, insistirajući kako danas, tako i na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na nešto na šta apsolutno nemaju pravo. NJihovo pravo je bilo da postave pitanja, a isto tako je bilo pravo kandidata da li će i na koji način sebe predstaviti na toj sednici. To je ono što se dešavalo na sednici Odbora.

Meni je zadovoljstvo ponovo na isti način ovde nastupa i pristupa svemu ovom, a inače, kada pričamo o tome, i neodgovaranju na pitanja, ja moram reći da je gospodin Krsta Janjušević jako dobro zapazio, da kandidati koji su bili za zaštitnike građana nisu odgovorili na ona pitanja koja su trebala da ih uvuku, već sada da daju političke izjave. Hvala vam.

Hvala kolega Komlenski.
Saša Radulović, po kom osnovu se javljate?
(Saša Radulović: Replika.)
Kako može replika? Apsolutno nije pomenuo ni vas, ni stranku.
(Saša Radulović: Pomenut sam. Govorio je na sednici Odbora na kojoj sam bio prisutan.)
Ne, to stvarno nema veze, sačekaćemo drugi put ako bude bilo prilike, stvarno nemam po Poslovniku pravo da vam dam repliku.
Goran Kovačević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Komlenski, mislim da vi tražite nešto uzaludno. To što vi tražite to je nemoguće. Bez obzira koja tačka dnevnog reda dođe na raspravu mi slušamo o dve, tri teme koje se vrte neprekidno u krug. Tako da ćemo i ubuduće slušati istu priču sa ove suprotne strane.

Da podsetim da je danas na dnevnom redu jedna od stvari o kojoj glasamo izbor Fiskalnog saveta. Mislim da kada dana biramo Fiskalni savet, mi u stvari šaljemo trojaku poruku. Ta poruka je vrlo jednostavna. Prva se tiče funkcionisanja, odnosno ekonomske politike koju država Srbija treba da vodi. Druga stvar je razvoj institucija, odnosno napredak u funkcionisanju Fiskalnog saveta i treći je sam izbor Fiskalnog saveta.

Kada danas biramo Fiskalni savet u stvari mi kao država šaljemo poruku koju ekonomsku politiku hoćemo da vodimo. Mi se zalažemo u ime SNS sa ove strane vladajuće opozicije za čistu tržišnu ekonomiju koja podrazumeva potpunu slobodu kako na tržištu rada, tako na tržištu usluga proizvoda, kako na tržištu kapitala. Ovo nije tema koja je bitna za nacije, za parlamente koji nisu imali tu sreću da se nalaze u jednom sistemu u kome smo se mi nalazili, ali ovo je strašno bitno da se kaže, da se Srbija zalaže u ekonomskoj politici za poštovanje jasnih ekonomskih principa. Zašto je bitno? Zato što danas u Srbiji, pa i u ovoj Skupštini imate praktično reviziju ekonomske istorije. Mi danas možemo da čujemo nešto što davna prošlost. Mi danas, polemišući u Skupštini možemo da čujemo kako izgledaju omiljena tema subvencije stranim investicijama. I, ne možemo mi da se dogovorimo, čujemo, građani Srbije ne mogu da shvate da šaljemo istu poruku, niti ćemo je ikada slati. Zašto? Zato što različito čitamo podatke.

Ako uzmete izveštaj o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, prvih šest meseci, na strani subvencija imate 36 milijardi, odnosno 6,9% budžeta, ali to nisu subvencije koje se daju stranim investicijama.

Za subvencije u privredi daje se 3 milijarde 339 procenata ili samo 0,6% ukupnih rashoda odnosno nešto manje od 0,6% ukupnih prihoda.

Onda, imate subvencije poljoprivredi koje su četiri puta veće, subvencije železnici koje su tri puta veće i kada raspravljamo danas i kada slušamo kritike za subvencije koje dajemo preduzećima da bi opstala i da bi investirala, mi slušamo jednu priču koja se tiče 0,6% budžeta i nema lepše slike.

Građani Srbije treba da znaju u vezi subvencija umesto one koje smo danas i ovih dana mogli da čujemo, kada čujemo da jedna strana evropska zemlja hoće da finansira prelazak jednog modela u svoju zemlju i da to košta nekoliko stotina miliona evra, onda se postavlja pitanje - čemu su različiti principi u funkcionisanju? Kako oni u EU imaju pravo da finansiraju proizvođača koji treba da ode od nas i to nije problem, a jeste problem kada mi to radimo?

To su besmislene teme. To je razlika koju mi iz SNS šaljemo i potpuno se slažem da ova ekonomska demagogija vrlo često nailazi na plodno tle u stranim zemljama. Zašto? Zato što danas imate u svetu problem koji se tiče protekcionizma. Vodeće ekonomske zemlje koji su bile dominantne u liberalnoj ekonomiji danas se zalažu za protekcionizam.

Samo pre dva dana mogli smo da čujemo da je predsednik parlamenta Kine rekao da se Kina zalaže za slobodnu ekonomiju, za slobodno tržište i da je protiv bilo kakvih subvencija, a ovi koji ne razumeju to, naravno da nikada neće da shvate šta oni znaju o ekonomiji.

Suštinski fiskalna politika, odnosno Fiskalni savet definiše kako želimo da funkcionišemo, kakvu ekonomsku politiku želimo da vodimo.

Druga bitna stvar jeste kada biramo Fiskalni savet, mi u stvari želimo da nastavimo funkcionisanje jedne fiskalne institucije koja je bitna. To nije institucija koja dugo vremena funkcioniše u Srbiji, ali jeste svakako institucija koja je značajna za fiskalni poredak.

Kada govorimo o Fiskalnom savetu, nesporno je da Fiskalni savet nikada nije vodio računa, odnosno da on ne određuje funkcionisanje makroekonomskih parametara. On je suštinski tu da pomogne dvema ključnim institucijama, pre svega Vladi Republike Srbije, koja je zadužena za makroekonomske parametre, odnosno Ministarstvo finansija za fiskalne parametre i Narodnoj banci za monetarne parametre. Fiskalni savet je tu da daje savete.

Kada danas govorimo o makroekonomskim parametrima onda treba da se zahvalimo Vladi Republike Srbije i bivšem predsedniku Aleksandru Vučiću, zato što Srbija predstavlja praktično ekonomski izuzetak koja je ostvarila neverovatne makroekonomske parametre.

Fiskalna politika koja je u domenu Ministarstva finansija svakako je najbolje ocenjena fiskalna politika od strane MMF u istoriji Srbije.

Šta reći o Narodnoj banci Republike Srbije, koja ima stopu inflacije od 1,6%, a rast strane valute od 0,6% u poslednjih tri godine?

To su sve parametri koji dovoljno govore i jasno ukazuju da fiskalna monetarna politika odnosno makroekonomski parametri, a Fiskalni savet je samo deo te ekonomske politike, predstavlja značajan pomak u odnosu na ono što smo imali u prethodnom vremenskom periodu.

Naravno da danas biramo ljude od krvi i mesa. Kada biramo članove Fiskalnog saveta, u stvari biramo Pavla Petrovića za predsednika Fiskalnog saveta i ne postoji danas u ekonomskoj stručnoj javnosti, ne postoji u političkoj javnosti, gotovo niko, pa ni u Skupštini Srbije, ko će polemisati sa imenom predsednika Fiskalnog saveta.

Predsednik Fiskalnog saveta je čovek od ogromnog ekonomskog ugleda i zajedno sa ministrom Vujovićem, verovatno živa ekonomska legenda i čast je biti deo i slušati ponekad i u Skupštini Srbije i na Odboru za budžet.

Ključno je da shvatimo da ekonomija Srbije mora da ide napred. Da bi išla napred mora da postoje institucije.

Jedna od institucija koja doprinosi drugačije izgledaju jeste i Fiskalni savet, ali jeste svakako i DRI čiji predsednik sedi ovde. Državna revizorska institucija, Fiskalni savet, Ministarstvo finansija, Narodna banka i Vlada Srbije menjaju ekonomski poredak Srbije i to izgleda drugačije, svako iz svog ugla.

Naravno da su različite uloge ali je rezultat savršeno dobar i savršeno jasan. Prosto, danas i kada sutra budemo glasali za Fiskalni savet, glasamo za drugačiji ekonomski poredak koji nekako menjamo i koji daje rezultate od 2015. godine. Suviše je teško i nije u redu da vraćamo u Srbiju na taj način, da šaljemo vrlo često populističke ekonomske poruke koje su Srbiju koštale strašno puno od 1946. Zato je veliko zadovoljstvo kada praktično možete da podržite u širem smislu tim, a u konkretnom slučaju sutra predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića.

Hvala kolega Kovačeviću.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Tokom cele ove rasprave kao da se nameće jedno jedino pitanje – da li ovi ljudi za koje mi treba da glasamo uopšte znaju na kakve poslove mi njih danas ili sutra biramo?

Da li onaj koji će se kandidovati i biti izabran za Zaštitnika građana zna da će biti izabran za Zaštitnika građana u zemlji u kojoj policija dobije nalog da ne reaguje na pozive vezanih građana? Da li taj čovek zna da će biti Zaštitnik građana u zemlji u kojoj se na radnike koji štrajkuju u skladu sa zakonom o organizuje medijska hajka u kojoj oni bivaju od strane najviših zvaničnika vlasti proglašeni za mrzitelje države, za rasterivače investitora, za uzrok sveg naše propasti?

Da li taj čovek zna da su prethodnog Zaštitnika građana u momentu kada je pitao – šta brat premijera radi sa obezbeđenjem u kojem ni po jednom zakonu u ovoj zemlji ne pripada proglasili za ubicu?

Da li ono koji se kandiduju za Fiskalni savet znaju da se kandiduju za Fiskalni savet u zemlji u kojoj Fiskalni savet iz godine u godinu upozorava na tajne ugovore, a odgovor glasi da sklapa još više tajnih ugovora.

Da li zna da se kandiduje za Fiskalni savet u Fiskalni savet iz godine u godinu upozorava na to da se ne zna ni kome se daju subvencije, ni kako se biraju te firme ni na osnovu čega se daju subvencija, ni koliko su subvencije daje, a odgovor države je da daje još više i više subvencija svojim privatnim poslovnim partnerima?

Da li taj koji se kandiduje za Fiskalni savet zna da se kandiduje za Fiskalni savet u zemlji u kojoj Fiskalni savet kaže da se lokalne samouprave nalaze pred bankrotom, a odgovor glasi – da oduzme još više novca lokalnim samoupravama.

Da li ovi koji se kandiduju za Agenciju za borbu protiv korupcije znaju da najveća vladajuća stranka krije svoje finansije iz kampanje da njeni najviši funkcioneri vređaju Agenciju za borbu protiv korupcije kada postavi pitanje nekih poslova te stranke, da li znaju da se kandiduju za Agenciju za borbu protiv korupcije u zemlji u kojoj se juče pojavila vest da nijedna lokalna samouprava u Srbiji nije oformila antikorupcijske organe što je bila njihova obaveza?

Da li svi ti ljudi koji se kandiduju za te pozicije znaju da se kandiduju za regulatorna tela u zemlji u kojoj naš sadašnji predsednik, a tadašnji premijer kaže da neće da mu predsednik zvoca, koji medije koje se bave istraživanjem korupcije naziva stranim plaćenicima, koju OEBS naziva lažovima u momentu kada kažu -da možda ne stoji sve sjajno sa slobodom medija, da li zna da mi danas uopšte ne razgovaramo o njihovim imenima?

Mi danas razgovaramo o vašem odnosu prema građanima, prema državi, prema vladavini prava, prema činjenici da ste spremni da ućutkate svakoga ko ukaže na bilo koju grešku koju pravite, a posao svih ovih ljudi koje mi danas biramo, jeste da ukazuje na greške koje pravite.

Ti ljudi, koji se kandiduju, moraju znati da vi ne podnosite da vam neko ukazuje na greške, da vama nikakav kolektivni faktor ne treba, da ste spremni da se obračunavate sa svakim ko ukazuje na to da pravite bilo kakve greške i da oni ukoliko žele pošteno i u skladu sa zakonom da rade posao za koju su se kandidovali, a za koji će sutra biti izabrani, to sa vama ovakvima kako do sada funkcionišete neće moći da rade.

Te osobe moraju znati da vama treba zaštitnik vlasti, a ne Zaštitnik građana. I zbog toga, ili tim ljudima treba da kažete da vi nikakvu vladavinu prava nećete trpeti, da nikakvu kritiku sa njihove strane nećete trpeti, pa da oni znaju na čemu su i da odustanu, ili da kažu da pristaju na to, da pristaju na takve uslove posla i tek onda da znamo da smo svakako u pravu što za njih nećemo glasati. Zahvaljujem.