Pitanje za ministra Vujovića, Ministarstva finansija.

Novi Pravilnik o evidenciji PDV koji treba da uđe u primenu od 1.01.2018. godine, velika obmana. Donet je na osnovu izmena i dopuna Zakona o PDV-u iz oktobra 2015. godine. U pisanom obrazloženju Ministarstva finansija, koje su svojevremeno dobili poslanici piše da primena tog zakona neće stvoriti troškove privredi, naročito malim i srednjim pravnim licima i da zbog toga nije potrebno obrazlagati da li pozitivne posledice donošenja zakona opravdavaju troškove koje će on stvoriti.

Međutim, po skromnoj proceni novi pravilnik o evidenciji PDV stvara dodatne troškove privredi, to je pretpostavljam poznato i ministru finansija, najmanje od 18,5 miliona evra. Shodno tome, Ministarstvo finansija trebalo bi da odgovori na pitanje – da li je Pravilnik usklađen sa propisima EU, toliko stavki u vezi PDV nije zabeleženo ni u jednoj zemlji članici EU? Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti? Zašto nije izvršena ozbiljna analiza efekata, te tek nakon toga zatraženo od poslanika da se izjasne o predlogu Pravilnika?

Sveobuhvatno pitanje za premijerku, sve ministre u Vladi, naravno neizostavnog predsednika Srbije, kao rodonačelnika ideje o „Beogradu na vodi“. Citiraću Dragoljuba Bakića, arhitektu i člana Akademije arhitekture Srbije „Beograd na vodi“ je mesto gde se čine katastrofalne urbanističke, arhitektonske, saobraćajne, infrastrukturne, ekološke, društveno-političke, sociološke i ekonomske greške. Molim kolege za malo parlamentarnog bontona.

Zašto je bilo potrebno da se zbog ovog projekta ukine odrednica generalnog urbanističkog plana koji važi do 2021. godine, koja se odnosi na centralnu zonu Beograda i predviđa da se na toj levoj obali i na desnoj obali reke Save formira glavni centar Beograda? To se priobalje čuva još od kraja Drugog svetskog rata? Zašto je bilo potrebno da se pored 2.500 beogradskih arhitekata odnekud donese maketa za rešenja koja nije na nivou osrednjeg studentskog rada koje je Urbanističkom zavodu da od te makete proizvede nakaradni prostorni plan posebne namene, na čijem je javnom uvidu bilo 2.000 primedbi koje su sve odbačene.

Zašto jednom privatniku iz prebogatog arapskog sveta data ekstrotorijalnost na zemljištu od preko 100 hektara, besplatni zakup na sto godina, besplatna primarna infrastruktura do granica kompleksa koja se inače drugim investitorima u toj zoni naplaćuje od 500 do 550 evra po kvadratnom metru. Ponoviću od 500 do 550 evra po kvadratnom metru. Zašto ne postoji master plan po kome se gradi svaki pravi urbanistički projekat već se sramno preduzimaču ugovorom daje pravo da u periodu od 30 godina na svih 100 hektara gradi šta hoće, gde hoće i kada hoće, a kada on to obavi naše urbanističke službe će to naknadno pretočiti u planove.

Zašto se istovremeno ovim istim ugovorom Srbija obavezuje da do decembra 2019. godine, što inače je nemoguća misija izradi kompletnu infrastrukturu. To između ostalog podrazumeva, završetak kanalizacionog intrceptora od koga je za poslednjih 40 godina urađena polovina. Završetak fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu, izradu prve linije metroa, izradu tunela ispod Terazijskog grebena od Savskog venca do Dorćola. Izgradnju četiri železničke stanice u centru Beograda, proširenje i zaštitu pogona vode u Makšu. Dovoljno pitanja i zadovoljiću se i sa objedinjenom procedurom odgovora.

Pitanje za ministra Gorana Trivana, Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Na svega 15 kilometra od centra Beograda, nedaleko od Pupunovog mosta nalazi se Beljarica prava oaza prirode koju zovu Beogradska amazonija. Tu ima dosta vrsta zaštićenih ptica, potpuno jedno posebno podneblje i područje je deo ekološke mreže od međunarodnog značaja. Zavod za zaštitu prirode je predložio da se ovaj prostor zaštiti, međutim tu je predviđena izgradnja nove luke Beograda.

Zahvaljujem gospođo Pavlović.

Da li mogu samo da postavim pitanje?

Izvolite.

Pitam gospodina Trivana, šta će kao prvi čovek Ministarstva za zaštitu životne sredine učiniti po tom pitanju, da li će se potruditi da ovaj prostor bude zaštićen i zašto je kao gradske sekretar za zaštitu životne sredine dopustio da se sa dnevnog reda skine pitanje vezano za Beljaricu? Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica, mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Pitam ministra unutrašnjih poslova, Nebojšu Stefanovića, ko je zadužen za protokole saradnje između centara za socijalni rad i osoba zaduženih u MUP-u za prevenciju nasilja nad ženama? S obzirom na to da je on zadužen, da je njegov posao da koordinira rad službi u svom ministarstvu, dakle, pitam ponovo ko je odgovoran za to što protokoli nisu ispoštovani? I, interesuje me ime i prezime osobe koja je zadužena za to? Dosta je bilo zajedničke odgovornosti. Dosta je bilo toga da se ministri zgražavaju nad tim šta im se dešava i šta ih je zadesilo? NJihov je posao da organizuju ove protokole i moje ponovljeno pitanje ministru Stefanoviću, od koga nećemo mi u DS odustati, jeste – Koje je ime i prezime osobe zadužene za protokole saradnje između centara za socijalni rad i osoba zaduženih za prevenciju nasilja i borbu protiv nasilja nad ženama u MUP-u Republike Srbije?

U prethodnih deset dana dve žene su ubijene samo zbog toga što su žene. Ubijene su u kontrolisanim uslovima. Ubijene su pred onima čiji je posao da ih zaštite i ubijene su na način koji zahteva ličnu odgovornost mnogih u ovoj zemlji. Zbog toga način na koji je ovo počelo da se rešava, da će biti krivično odgovoran jedan ili dva socijalnih radnika, svakako da ne može da zadovolji nikoga.

Opšte je poznato da žrtve nasilja se nalaze u jednom začaranom krugu u kome se naravno nasilnici osećaju veoma sigurno. Jedan od načina da muče te svoje žrtve jeste upravo demonstracija te njihove velike moći, veoma često kroz pozivanje na prijatelje na visokim položajima, na političke, rodbinske, prijateljske, kumovske, poslovne veze sa onima koji se nalaze na pozicijama.

Zbog toga je naredno pitanje koje ću postaviti ministru Stefanoviću verovatno najvažnije pitanje na koje će morati da odgovori u životu. To je pitanje – koje su njegove privatne, lične, poslovne, prijateljske ili političke veze sa porodicom u kojoj je pre dve nedelje jedan bračni partner u centru za socijalni rad ubio majku troje dece?

Na to pitanje ministar Stefanović je dužan da odgovori građanima zbog toga što, pod jedan, nema pravo da ima ni prijateljske, ni poslovne, ni političke, ni privatne veze sa bilo kim ko u centru za socijalni rad ubije svoju bivšu partnerku i majku troje dece.

Drugo pitanje njemu jeste – da li je spreman da se izuzme iz istrage koja će se voditi, a koja treba da da odgovore na dva izuzetno važna pitanja. Prvo – šta se desilo u centru za socijalni rad kada je ubijena majka troje dece, a ubio ju je njen bivši partner, već ranije osuđivan za nasilje u porodici. Pod dva – koje su okolnosti pod kojima je ubica pronađen mrtav? To su dva pitanja na koja istraga mora dati odgovor i zbog toga je ključno da Nebojša Stefanović izuzme sebe iz istrage, zbog mogućeg sukoba interesa u kom se nalazi.

Poslednje pitanje koje upućujem direktoru Centra za socijalni rad na Novom Beogradu jeste – da li ga je bilo ko, ko se nalazi na nekoj javnoj funkciji, ili neko ko je blizak nekome ko se nalazi na nekoj javnoj funkciji, zvao i vršio pritisak na njega da omogući ubici viđanje sa decom u momentu kada se on spremao da izvrši krivično delo?

To su stvari na koje i ministar Stefanović i direktor Centra za socijalni rad na Novom Beogradu moraju da daju odgovore i mi iz Demokratske stranke nećemo odustati dok oni to ne budu učinili.