Hvala vam.
Poštovani gospodine ministre, oduševljen sam vašom željom da, kako ste rekli, zaštitimo interese Srbije, a pogotovo jedan od najvažnijih resursa – poljoprivredno zemljište.
Poljoprivredno zemljište jeste i biće nešto što je strateški važan privredni subjekt za svaku zemlju i, ako hoćete, politički. S toga sam i iznenađen kada danas pričamo o ovom zakonu koji je morao doći, jer imamo tu obavezu ili, pod znacima navoda, obavezu iz ugovora o pridruživanju, a i danas se fokusiramo i dižemo toliku dramu oko toga kako smo sprečili nekoliko pojedinaca iz EU koji su paori da dođu i kupe poljoprivredno zemljište, pre svega na teritoriji AP Vojvodine, a samo mesec dana ranije smo jednim ukazom Vlade dodeli 2,5 hiljade hektara kompaniji koja se zove „Tenis“ bez licitacije, u zakup, ne u vlasništvo. Imamo drugi problem sa „Al Ravafed“, koji nam se provlače ovde već pet godina. Pre punih godinu dana, kada je tadašnji mandatar Aleksandar Vučić sedeo tu negde na vašem mestu ili iza vas, kada mi je ponudio da odemo da vidimo taj „Al Ravafed“ u Bačku Palanku. Nekoliko puta sam ga molio da to uradimo i da vidimo tu uspešnu transfomaciju Karađorđeva i 10.000 hektara i 10 miliona evra datih iz Fonda za razvoj. Šta se tu desilo, osim gubitka firme koju ne možemo da nađemo nigde, sem na vratima zalepljenim u bivšem CK.
Da se vratimo na ovaj zakon, državno zemljište jeste strahovito važan segment i pitanje je, da prosto pojasnimo ovu dramaturgiju oko ovog zakona građanima i gledaocima koji gledaju ovu raspravu. Mi ovim zakonom, odnosno koji debatujemo o ovom zakonu anticipiramo sledeći problem – da će tri paora Hans, Jozef i Pilar iz Francuske, Belgije i Nemačke napustiti uređena agrarna ekonomska društva i preko 10.000 minimum prihoda subvencija po gazdinstvu i već prvog u Buljucima juriti na ovu granicu da bi dobili jedva čekajući zemlju ovde u Republici Srbiji.
Vi ste ozbiljan čovek i znate da se to neće desiti. Da su oni to hteli da urade, to bi uradili u proteklih 15 godina. Tako će ta tri pomenuta stranca koja se bave poljoprivredom doći ovde, otvoriti firmu i uzeti hiljade i hiljade hektara zemlje u zakup ili u vlasništvo kada osnuju domaću firmu, kao pomenuti „Tenis“ ili kao pomenuti „Al Ravafed“ ili strana kompanija koju predstavlja Todorić, i to nije sporno.
Mi imamo sada dramaturgiju oko toga da li će neki paor doći i imati šansu da kupi zemljište, osim ako nemamo politički problem, a politički problem se ogleda u tome da neko svesno, a o tome niste pričali, dodeli građanima svoje države sredstva da kupuju zemljište iz nekih političkih razloga.
Ono što jeste tema jeste politika zemljišta. U proceduri imate dva predloga zakona, odnosno jedan Predlog zakona sa dva predlagača iz DS, gde hoćemo da ukažemo na problematiku oko zemljišta. Bili smo strahovito protiv toga da 30% državnog zemljišta izalocirate iz sredstava koja se daju na licitaciju zato što mi verujemo da su naši primarni poljoprivredni proizvođači jedini konkurentni privredni subjekt u ovoj zemlji i to su pokazali i vama i nama stotinama puta do sada.
Malopre ste izgovorili da je naš glavni cilj prerađivačka industrija. Apsolutno se slažem. Nikola Kmezić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine do 1984. godine, je izgovorio tada jednu rečenicu koja je bila strahovito važna za razvoj jednog dela ove Republike. Rekao je – ako nastavimo da se bavimo primarnom proizvodnjom, neinvestiramo u neke druge delatnosti, pre svega u prerađivačku industriju, obrazovanje i naftnu industriju, Vojvodina će biti najrazvijeniji region u tadašnjoj Jugoslaviji. Čovek je napravio akcioni plan i 1983. godine smo već imali tada bruto nacionalni dohodak koji je dramatično veći i od Hrvatske i od Slovenije. Vi to hoćete i to podržavate.
Podržali smo vas oko Zakona o poljoprivredi negde u novembru prošle godine zato što ste anticipirali IPARD u njemu. Mi nismo antievropska stranka, mi nismo ljudi koji ne veruju u evropske integracije i boljitak i druge pare koje treba da podelimo našim poljoprivrednicima, ali, s druge strane, vi verujete u potpuno pogrešno stvari. Vi verujete, Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu, kada oduzmete 30% osnovnog sredstva za rad zemlje, da ćete time povećati konkurentnost prerađivačke industrije, to je pogrešno.
Očekivao sam danas, pošto se negde u februaru, martu završio konkurs, da ćete nam dati izveštaj šta se desilo sa tim projektom. Ništa značajno se nije desilo, jer mislim da je koncept potpuno pogrešan. Ako hoćete da podstičete prerađivačku industriju, to radite tako što liberalizujete tržište, sklonite tajkune i sve one što imamo oko prerađivačke industrije. Mi imamo poluzatvoreno prerađivačko tržište, imamo potpuno liberalizovano primarno poljoprivredno tržište, to ste objašnjavali malinarima da vi ne možete da utičete na cenu, to objašnjavate proizvođačima pšenice, kukuruza itd, što je potpuno tačno.
S druge strane, imate poluzatvoreno prerađivačko tržište, imamo kriminalizaciju proteklih pet godina ove Vlade, imamo otimačinu suncokreta za vreme mandata Gorana Kneževića, imate klasično pravljenje monopola, kada vam uljari degradiraju seljake i otkupe za 24 dinara, umesto da dozvole seljacima da prodaju za 40 dinara i izvezu svoje proizvode. Da li se to desilo u mandatu Vlade u kojoj je bio predsednik Vlade Aleksandar Vučić? Jeste.
Mi stalno pričamo o tome kako želimo dobro poljoprivredi, kako želimo da uradimo vrhunske stvari, kako hoćemo da damo kapitalne investicije, a ništa se ne dešava, sem što smo osnovno sredstvo za rad poljoprivredno zemljište smanjili kao resurs paorima koji su jedini konkurentni.
Nemojte da se merimo sa Poljskom, Ukrajinom, Mađarskom itd. Da vam kažem jedan podatak, za vreme Socijalističke Jugoslavije 74% zemljišta je bilo u privatnim rukama, ostatak je bio u zadrugama i u kombinatima. Mi imamo kontinuitet poljoprivrednih proizvođača, za razliku od tih zemalja gde niste imali vlasnike i individualne poljoprivredne proizvođače. To je dramatična razlika, kulturološka razlika. Ukrajina danas kao najveći resurs ima svoje zemljište, ali nema paore. Od revolucije, od carske Rusije, pa do danas nisu imali paore. Imali su feudalni sistem, pa prešli u komunizam i ljudi nisu imali paore, nema ko da obrađuje to zemljište.
Danima slušamo kako će ova suša da nam sruši BDP. Hoće, ali to nije normalno. Nije normalno da u 21. veku čekamo da li će da padne kiša i da li ćemo da imamo prinos 7,5 tona kukuruza ili ćemo imati 3 tone, kao što će biti prosek ove godine, prosečan. Nemojte mahati glavom, izmerićemo to. Prošle godine smo imali na milion hektara 7,5 tona prosečan prinos koji je zvanično Zavod za statistiku dao, a ove godine će biti dramatično manji.
(Vojislav Šešelj: Koliko?)
To ćemo da vidimo kad se obere, ali će biti dramatično manji, ne manji od 50%.
Ono što jeste nenormalno je da gledamo u nebo. Jeste da je nenormalno da pričamo od 2013. godine, a ovde smo sa ministrom Vujovićem diskutovali kada smo produžavali kredite, kada smo raspravljali o novom zaduživanju, oko čuvenog kredita kojeg su Aleksandar Vučić i Mlađan Dinkić potpisali sa Arapima. Dok vi niste došli, ništa se nije desilo. Pa, jel treba da čekamo da dolaze i prolaze ministri, plaćamo interkalarne kamate i da se ne uradi ništa za četiri pune godine? Taj kredit ističe sada u novembru 2017. godine.
Sada ćemo imati efekte toga, ali suština je u tome da moramo da pogledamo prosto jedni drugima u oči. Vi niste bili na Odboru i imate tu naviku da retko dolazite na Odbor. Suština je u tome da moramo da razgovaramo o ozbiljnim problemima, ukoliko želimo da ovo stvarno bude potencijal razvoja ove zemlje. Ako vam je nešto potencijal što jedne godine donese nečega 100, sledeće godine 30, a one tamo godine ne znate koliko će doneti, to vam nije razvojni potencijal. Jer, vi ne znate kako će taj seljak da preživi i ne znate da li će ova država imati šta da izveze ili neće imati šta da izveze.
Suština jeste potpuno jasna, da morate konačno da se bavite i udružite sa strukom, da kažemo šta su problemi, da odustanete od tog skaradnog Zakona o državnom poljoprivrednom zemljištu, gde ste 30% zalocirali i da vratite tu mogućnost paorima da ga licitiraju. Na kraju, jedan od argumenata za izmenu tog zakona koji je bio jeste i dramatično manja naplata i kriminal, pod znacima navoda, zakupa i količine novca koji je došao u Ministarstvo. Vi ste danas, krajem trećeg kvartala, skupili 25% ukupnih sredstava od prošle i pretprošle godine od Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Koliko imate na današnji dan sakupljeno sredstava poljoprivrednog zemljišta? Znate li zašto vam je pao? Zato što imate nesposobne predsednike opština koji ne mogu da sprovedu termine koji su predviđeni Zakonom o poljoprivrednom postupku da izvrše licitaciju i zato što ste zalocirali deo zemljišta odatle, bez ozbiljnih efekata.
Ko kaže da je 300 evra ovde u Banatu koje ste dali „Tenisu“ ekonomska cena? Ko to kaže? Prosečna cena koju ste računali? Pa, ko kaže? Stavite na licitaciju, pa nek „Tenis“ pobedi. Zašto više verujete u „Tenisa“, nego u bilo kojeg banatskog paora? Ja podržavam „Tenisa“ u prerađivačkoj industriji, ali ne podržavam „Tenisa“ u primarnoj proizvodnji. Meni je isti paor iz Austrije i Nemačke ili ovaj ovde u odnosu na „Tenisa“, Miškovića ili bilo kog drugog, Kostića. Mi imamo razilaženje oko toga.
Kažete da imamo razvojnu šansu, a godinu dana smo propustili. Vi ste ozbiljan čovek, iskoristite godinu dana. Imate korupciju u Ministarstvu, pričao sam vam to i prošli put. Imate ozbiljnu korupciju u Ministarstvu, a na to su nam se žalili malinari. Na to se žale i prerađivači. Imate mešanje politike u rad pojedinih mnogo važnih delova Ministarstva poljoprivrede, pre svega u veterinu. To je vaš problem i to su stvari koje se mogu rešiti. Nemojte da nam se žale ljudi da imaju problem sa inspekcijama koje su potpuno u vašoj nadležnosti.
Prosto, mi imamo sluha kada se tiče evropskih integracija, ali nemamo sluha da se pravi dramaturgija i da se zamagljuje i baca prašina, a s druge strane imamo ozbiljan problem. Danas pričamo o tome da li će neki stranac kupiti par desetina hektara zemlje. Da ste liberalizovali 100%, javilo bi se 10 ili 100 ljudi godišnje, i to onih iz mešovitih brakova rumunsko-mađarskih, vojvođanskih itd. Mi pravimo dramaturgiju oko toga, a s druge strane u pet minuta damo desetine hiljada hektara zemlje „stranom investitoru“. Nije on strani investitor, to je resurs.
Da li ste dali nekom za džabe zemljište u Mitrovici kada ste dovodili investitora? Niste dali nikad, prodavali ste kao opština. Što sad dajemo po neekonomskim cenama? Ko je „Ravafed“, to nas interesuje? Da li je Andrej ili nije Andrej? Ja bih voleo da nije, ali bih voleo da mi odgovorite na to pitanje. Bitno je, 10.000 hektara i državni subjekt, odnosno Vojska Republike Srbije je tamo.
Smanjenje korupcije je ozbiljna stvar. Pred nama je problem verovatno sa mikrotoksinima. Imamo katastrofa situacije sa kukuruzom i imaćemo migraciju mikrotoksina iz korena biljke. Ako se pojavi treća generacija plamenca, doći ćemo u taj problem. Onda će biti pitanje kao onda, da tadašnji potpredsednik Vlade kaže – Gorane, ti si u pravu, a kada mi otvaramo pitanje robnih, on kaže – šta da radimo, a mi kažemo – otvorite robne rezerve, zamenite hraniva, onda postanemo public enemy number one, zato što je shvatio da su opljačkane robne rezerve. Znači, znamo šta imamo u robnim rezervama danas. Da li ćemo da znamo koliko i čega ima u robnim rezervama? Nemojte da nam miševi sve pojedu i raznorazni poslanici, pripadnici političkih partija itd. Moramo da znamo šta ćemo raditi ako se desi taj problem.
Za kraj, u ovom delu imali ste krizu sa kontaminiranim jajima iz Holandije. Molim vas, opet vam kažem, vi ste ozbiljan čovek, niste Goran Knežević. Samo je falilo da uzmete živo jaje i da ga progutate. Ne može, time nas nećete ubediti. Znači, kažete nam koliko ste analiza napravili i pokažete i kažete ko kontroliše to, a ne da kažete da potpuno nema kod nas, a sutradan se pojavi u Rumuniji. Nije moguće da se pojavilo u Rumuniji, a da nema u Srbiji. To je zato što nemamo sistem bezbednosti, a to je vaš problem, i veterina koja vam je kritična, koruptivna i katastrofalna, mogu roman o tome da napišem. Morate da nas ubedite da to nije završilo na srpskom tržištu, a niste nas ubedili. Goran Knežević je ubeđivao tako što je pio mleko i platili su kampanju.
Mislim da je ovaj zakon, ovakav kakav jeste, napravljen tako kako bi se pokupili politički poeni, a suštinski ništa ne menja. Još jednom, on sprečava paora iz EU da bude paor u Vojvodini, to neće niko lud da uradi u Srbiji, ali ne sprečava odluku predsednika države ili predsednika Vlade da diskrecionim pravom da zemljište po nekom osnovu nekoj stranoj kompaniji koja ne znamo ni čija je ni kakva je. To je moj problem sa zemljištem. Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu je naš problem s vama i tu postoji doza netransparentnosti i korupcije. Hvala vam.