Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je Vojislav Šešelj i dalje komunista ili nije, ali spominjao je u nekoliko navrata SNS i to kako je on uvek bio protiv EU.

Na sastanku tima za odbranu gospodina Vojislava Šešelja, koji je održan 9. jula 2008. godine…

(Vjerica Radeta: Jesi li ti bio tu?)

Polako, nemojte da se nervirate.

Dakle, 9. jula 2008. godine jedan deo razgovora između Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića. Šešelj kaže: „Dobro. Ništa, mi se držimo ove pozicije koju smo dogovorili, pa ako ide naš Zakon o ratifikaciji, glasamo za.“, misli na SSP, „Ako se naš ovaj amandman ubaci u njihov zakon o ratifikaciji, glasamo za. Ako se ne prihvati to naše, glasamo protiv. Jel smo se to dogovorili?“ Nikolić: „Jesmo.“ Šešelj: „E dobro. Znači, tu smo precizni do kraja i svuda možemo da branimo tu poziciju. Hoćemo u EU ako nam garantuju Kosovo u sastav Srbije. To smo definisali pred izbore i znači držimo se toga i ne odstupamo nigde. Eto, pada malo sa osećajem gađenja, hoćemo u EU, ali Kosovo je iznad svega. Znači, ko nam garantuje Kosovo u Srbiji može da računa na našu podršku.“ To je bilo 9. jula.

Dana, 14. jula, ovo govorim zbog javnosti, ovo govorim zbog građana Srbije, gospođa Vjerica Radeta, koja mi je maločas dobacivala i Tomislav Nikolić podnose dva amandmana na Zakon o potvrđivanju SSP, koji je Vlada prihvatila i dogovor je bio ako Vlada prihvati, Vlada, ondašnja Vlada iz 2008. godine, ako prihvati dva amandmana SRS na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a ključan je bio amandman Tomislava Nikolića, tzv. interpretativni amandman koji je sve one sporne odredbe SSP koje se odnose na naš suverenitet i teritorijalni integritet tumačio u našu korist, dogovor je bio onda glasamo za SSP. Prema tome, ovo što je rekao gospodin Šešelj, jednostavno, u istorijskom smislu nije tačno.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Demokratija aplauza, to je jedino pod Staljinom još bilo.

LJudi, neka nam danas garantuju da Kosovo ostaje u sastavu Srbije, evo, ja ću biti odmah za EU. Šta vam je? Ali, ja znam sigurno 100% da nam neće dati Kosovo da ostane u Srbiji. I ova dva amandmana nemaju veze sa Kosovom. I Tomislav Nikolić je prekršio ovlašćenja koja sam mu dao, i otišao bez ičijeg znanja da pregovara sa Božidarom Đelićem. Zbog toga je pukao na predsedničkom kolegijumu, ostao usamljen, od 15 članova, 14 je bilo protiv njega. Tek kada su se umešali drugi udbaški i policijski i tajkunski faktori, onda su se neki počeli odvajati, zadivljeni količinom novca koja im je ponuđena.

Što se tiče EU, evo, sada pristajem da se učlanimo odmah, ali da oni garantuju Kosovo u sastavu Srbije i da članice EU koje su priznale nezavisnost Kosova opozovu tu nezavisnost, odnosno to priznanje.

Nema sumnje, za Kosovo bih dao sada meni ovde da odseku glavu za govornicom, a kamoli pristao u EU. Pa, raspašće se, velim, za 10, 15 godina, pa izdržaćemo nekako, ali da nam Kosovo ostane.

Dakle, tu su stvari jasne. Kod nas nije bilo promene politike po tom pitanju, a Nikolićevo je bilo insistiranje – Kosovo, Kosovo, Kosovo. Hoće, može, ja sam ovo koncipirao, može ako garantuju da će Kosovo ostati u sastavu Srbije. Ali, oni to neće i mi smo znali i tada da neće, a on je dobio kofer para da prihvati Đelićevu varijantu. Zato je izgubio čast i obraz, pa makar i bio predsednik Republike u jednom mandatu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

Opet, zarad istorijske istine, kako glasi amandman koji je gospodin Šešelj kao predsednik SRS rekao da ga podržava i da može da uđe u proceduru.

Dakle, amandman Tomislava Nikolića glasi: „Posle člana 1. Predloga zakona o potvrđivanju SSP-a dodaje se novi član 2. koji glasi – Republika Srbija kao pravni sledbenik Savezne Republike Jugoslavije odredbu sedmu po redu paragrafa preambule Sporazuma, u kojoj ugovorne strane iskazuju svoju posvećenost potpunom sprovođenju svih načela i odredbi Povelje UN, OEBS-a, posebno onih sadržanih u završnom aktu Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji, zaključnim dokumentima Madridske i Bečke konferencije i Pariskoj povelji za novu Evropu i Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope u cilju doprinosa regionalnoj stabilnosti i saradnji između zemalja regiona, člana 2. Sporazuma, prema kojem će poštovanje načela međunarodnog prava predstavljati osnov unutrašnje i spoljne politike ugovornih strana i čini suštinski element Sporazuma, člana 4. Sporazuma kojim ugovorne strane potvrđuju značaj koji daju ispunjavanju međunarodnih obaveza i člana 135. stav 2. Sporazuma“, dame i gospodo narodni poslanici, „po kojem to što se Sporazum ne primenjuje na Kosovu, koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1990. godine“, naglašavam ovu završnu rečenicu, „ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova, niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji“, dakle prema Rezoluciji 1244, „i Republika Srbija razume kao potvrdu da Sporazum ne ugrožava teritorijalni integritet Srbije, a posebno status pokrajine Kosovo i Metohija kao sastavnog dela teritorije Srbije, što je garantovano Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, delom njene preambule, koji glasi – ponovo potvrđujući privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije i drugih država regiona…

Zahvaljujem.

… kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i aneksu 2…

Zahvaljujem.

… i aneksom 2. tačkom 5. prve Rezolucije 1244…(isključen mikrofon)

Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.
Izvinjavam se, omogućio sam vam 11 sekundi.