Evo, da nastavim.

Znači, porez na dohodak građana je stopa koja se nije menjala u poslednjih, čini mi se, petnaestak godina. Ukupno opterećenje na bruto zarade stoji isto. Jedino se menjaju iznosi, da li ide 12 ili 14 za zdravstveno osiguranje, pa se onda za taj isti procenta za koji se, recimo, umanji za zdravstveno, poveća za penziono. Onda, naravno, nestručni ministar objašnjava kako je više uplaćeno u Fond za penziono osiguranje tačno za onoliko za koliko je promenjen ovaj procenat.

Procenat, stopa poreza na dohodak građana je 10%. Mi smo predložili da se ta stopa smanji, ukoliko bi se ovaj zakon usvojio, na 9%, znači, minimalno smanjenje, ne nešto što bi kapitalno rešilo probleme, ali bi pokazalo da Vlada razume problem privrednika, domaćih privrednika, onih koji posluju u Srbiji, žele da ostvare profit i da prošire svoje delovanje ovde u Srbiji, da ne brine isključivo o sumnjivim stranim investitorima koji dolaze, otvaraju najprostija radna mesta za koja nije potrebna nikakva stručna sprema, za koja se isplaćuje minimalna zarada i koja, nažalost, ne može da reši probleme građana Srbije, probleme rastućeg siromaštva, probleme da sve veći broj građana Srbije odlazi iz Republike Srbije iz godine u godinu.

Naravno da postoji negde svest da je nešto potrebno uraditi. Ponavljam, najavljuje se, stalno, s vremena na vreme, onako u običaju, biće uskoro, biće za godinu, najkasnije dve, nešto urađeno, smanjeno. Tako se i smanjenje stope na porez građana najavljuje. Bilo je najava pre nekoliko meseci od strane, naravno, neovlašćenog lica, predsednika Republike, koji ne može da ima nikakve veze sa ekonomskom politikom koju vodi Vlada Republike Srbije, da je on najavio da će doći do smanjenja stope poreza. Videćemo, rekao je, da li će biti 2% ili 3%.

Evo, ja vas pozivam, kolege poslanici, da usvojimo da ovaj predlog zakona stavimo na dnevni red, da usvojimo 1%, jer očigledno da 1% nije sporno, da treba da sačekate dozvolu MMF-a da vidite da li to može da bude 2% ili 3%. Ali, hajde da skinemo ovaj 1%, da pokažemo da razumemo probleme privrede, da razumemo probleme građana, da razumemo da je potrebno promeniti katastrofalnu ekonomsku politiku koju vodi ova Vlada već šestu godinu, tražeći alibi za svoje neuspehe u svima drugima osim u sebi.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Izvolite.

Više od godinu dana tražimo izmenu ovog zakona koji je usvojen na kraju prethodnog saziva zato što smo smatrali da su rešenja koja su tada usvojena u zakonu loša i neprimenljiva. Za ovih godinu i po dana, koliko je prošlo od usvajanja ovog zakona, neke stvari su promenjene, ali nažalost ne one ključne stvari. Vlada je dolazila ovde i dva puta sama tražila odlaganje rokova koje je sama sebi odredila kada je ovaj zakon prvi put usvojen.

Sada opet slušamo priče o nekom katalogu zaposlenih, o ne znam ni ja nekim pričama kako će se vrednovati rad, kako će plate biti za isti posao u javnom sektoru svuda iste, ali to neće biti slučaj, zato što zakon u sebi ima jednu suštinsku grešku, a to je što, po našem mišljenju, nije definisao javni sektor na pravi način.

Naime, po zakonu iz javnog sektora su ispala, odnosno u njemu se ne nalaze javna preduzeća. Prvo je u javnim preduzećima najveća razlika u primanjima zaposlenih za iste poslove koji se rade u ovome što se kolokvijalno zove javni sektor, a zakon, koji je ovde to pokušao da definiše, nije definisao na pravi način. Tako da u Elektroprivredi, Narodnoj banci, Javnom servisu, za neke poslove, iste poslove kao i u javnom sektoru, onako kako je definisao zakon, javne službe, obrazovanje i slično, plate su u odnosu 3:1, za isti posao. Ovaj zakon to neće rešiti ukoliko ne usvojite izmene koje smo predložili, izmene koje podrazumevaju da se u javni sektor, definiciju javnog sektora stave i javna preduzeća, da se stavi NBS i Javni medijski servis.

Takođe, ovaj zakon je pretrpeo izmene u smislu smanjivanja prava zaposlenih u onom delu koje ovaj zakon definiše, ali ono što je možda najgore od svega je što se u najavi izmena, pošto će očigledno ovaj zakon morati ponovo da se menja, treći, četvrti put za godinu dana, imamo najavu daljeg smanjivanja prava i daljeg osiromašenja građana Srbije i ova Vlada očigledno da nema rešenje i pokazuje se već da ekonomska politika, koja se zasnivala na stranim investicijama u ne naročito velika i kvalitetna radna mesta, danas daje loše rezultate i privredni rast Srbije je duplo manji nego pre godinu dana. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

Pročitali ste naziv Zakona čiji prestanak važenja tražim - Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Ovaj zakon usvojen je u oktobru mesecu 2014. godine, pre tri godine. Ova reč u naslovu zakona privremeno uređivanje, u samom tekstu zakona bila je određena rokom od tri godine. Tri godine za važenje ovog zakona. Ovog meseca ističe tri godine od usvajanja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

Kada je zakon usvajan, usvojen je amandman kojim je ova reč, odnosno važenje od tri godine ukinuto. I tada je ministar, sadašnji ministar odbrane, govorio o tome kako će zakon, ukida se taj rok od tri godine, da će rezultati koje će napraviti Vlada biti takvi da će pre isteka tri godine biti stvoreni uslovi da ovaj zakon prestane da važi. Evo prošle su tri godine i mene zanima da li će Vlada, ako već neće da prihvati predloge opozicionih poslanika, pošto ima i drugih poslanika koji predlažu da ovaj zakon prestane da važi, da li će Vlada ispuniti svoje obećanje i posle tri godine primene štetnog zakona koji je dramatično ugrozio i odrazio se na ekonomski status preko pola miliona penzionera u Srbiji, da li će Vlada ukinuti ovaj zakon?

Moram da kažem i da izrazim bojazan da mislim da se to neće desiti. Čujemo najave da će opet doći do nekog povećanja penzija, najvećeg u istoriji, ali svim penzionerima. Ova nepravda napravljena pre tri godine očigledno nema nameru da se ispravi.

Kako su do sada izgledala najveća ikada povećanja penzija građanima Srbije u prethodne dve godine? Imali smo povećanje od 1,25% kada je inflacija bila 2,5%. Imali smo povećanje od 1,5% kada je inflacija bila 2%. Znači, realno, penzije samo zato što nisu usklađivane sa rastom cena na malo, sa inflacijom smanjivane su svake godine. Sada ponovo čujemo bajke, bajke kojih su građani Srbije siti i verujem da je to jedan od razloga histeričnog ponašanja vlasti poslednjih dana.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Dve godine predlažemo da Skupština na dnevni red stavi ovaj zakon. Suština je da se stopa PDV-a, kojom se oporezuje hrana za bebe, smanji sa opšte stope od 20% i da se primenjuje posebna stopa od 10%.

Ovaj zakon vladajuća većina ni jedan jedini put nije želela da stavi na dnevni red, iako, kada su bile rađene izmene i dopune Zakona o PDV-u, ministar, kroz amandmane koje smo tada podnosili, nije bio izričito protiv ove mere, objašnjavao je zašto to nije dobro, da navodno može da se otvori prostor za zloupotrebe, da navodno neće doći do smanjenja maloprodajnih cena ukoliko se stopa PDV-a smanji i mnoga druga nemušta obrazloženja su predstavnici Vlade, kada smo imali priliku da govorimo o merama kojima se država bori za podsticaj rađanja i podsticaj porodicama sa decom u Srbiji, odbijajući sva rešenja koja su opozicioni poslanici predlagali.

Doneli smo krajem prošle godine izmene zakona koje su predviđale da se povraćaj PDV-a, kao jedne od mera kojima se danas pomaže porodicama sa decom, ukine, oročavajući to donošenjem zakona o finansijskom podršci porodicama sa decom. O tome ću više govoriti kada budem obrazlagao taj zakon.

Ono što je bila naša želja jeste da, kroz ovu jednu malu izmenu, stavimo do znanja građanima Srbije da država brine o njima, da brine o budućnosti Srbije, da razume težak položaj roditelja u Srbiji, da se oni susreću sa teškom materijalnom situacijom, sa nemogućnošću da nađu posao, nemogućnosti da započnu samostalan život, odlaganje početka stvaranja porodice, zatim da se veliki broj porodica odlučuje samo za jedno dete i mnogi drugi problemi koji, nažalost, imaju posledicu da je iz godine u godinu u Srbiji stopa negativnog priraštaja sve veća i veća.

Međutim, dobijamo stalno odgovor „ne“ za ovaj predlog, ali nažalost nikakav drugi predlog se ne čuje, dok se onda bahato pred kamerama, za svo vreme ovog sveta, koje postoji, dnevnika priča o tome kako opozicija nema ideje i nema predloge. Danas građani Republike Srbije mogu u ovom delu da čuju predloge za više od 100 zakona koje opozicija predlaže.

Vreme, hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o predlaganju zakona.
Reč ima Marko Đurišić.

Ovaj zakon nema mnogo veze sa građanima Srbije direktno. Ovaj zakon bi trebao da uredi način na koji radi parlament i da nemamo situacije koje imamo danas i koje imamo poslednje tri godine.

Ne samo što se ignorišu svi predlozi opozicije o tačkama dnevnog reda koje se predlažu, nego se u Skupštini vodi rasprava uglavnom u 90% slučajeva o zakonima koji dolaze u Skupštinu po hitnom postupku, bez bilo kakvog obrazloženja, navođenja realnih razloga zašto je taj hitan postupak potreban. Zakoni se donose na brzinu, pa se onda posle nekoliko meseci, izmenama i dopunama ponovo ispravljaju u parlamentu. Sa druge strane, javnost nije upoznata sa zakonskim rešenjima koja se predlažu. Mi kao poslanici kada vodimo raspravu, raspravljamo o zakonima koji ni na koji način nisu međusobno povezani, o kojima je nemoguće raspravljati u jedinstvenom pretresu, samo zato da bi se uštedelo vreme i da parlament ne bi radio, odnosno da bi radio efikasno, onako kako to vladajuća većina misli da treba.

Pošto je očigledno da Ustav i Poslovnik nisu dovoljni, predložili smo zakon o predlaganju zakona. On treba da definiše način na koji se zakoni predlažu, obavezu javne diskusije na svaki zakon, obavezu da zakoni budu u skupštinskoj proceduri 15 dana, osim u izuzetnim slučajevima, kada hitnost mora da se opravda, a ne kao što je danas slučaj da se navede kao razlog za hitan postupak zakona o nacionalnoj akademiji i izmenama Zakona o državnim službenicima, tobože rokovi za usvajanje budžeta. Ti rokovi na koje se predlagač konkretno za ova dva zakona poziva su odavno prošli. Prošli su još u julu mesecu, ako gledate budžetski kalendar onako kako definiše zakon.

Brojni su takvi primeri i da bi izbegli da se u budućnosti to dešava, mi so predložili ovaj zakon. Znam i verujem već dve godine da poslanici to razumeju i osećaju, ali da zbog partijske discipline poslanici većine ne žele da se drugačije uradi rad parlamenta. Razumem zašto to nije u interesu rukovodstva parlamenta. Sasvim je jasno zašto to nije u interesu Vlade koja beži od ovog parlamenta kao đavo od krsta.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima.
Izvolite.