Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, postavljam pitanje Ministarstvu pravde, propali dosovski nato prašinarski predsednički kandidat Saša Janković, poznat pod nadimkom Sale prangija, bio je glavni akter u aferi „Pištolj“ u kojoj je 4. januara gospodnje 1993. godine, u Jankovićem stanu na Novom Beogradu, Predrag Gojković navodno počinio samoubistvo u prisustvu Jankovićeva dva druga Saše Mišića i Đorđa Grubačića.
S tim u vezi, postavljam pitanje – da li je tačno da je Saša Janković krio da se Predrag Gojković navodno ubio iz Jankovićevog pištolja? Da li je tačno da je neko zaustavio istragu ovog predmeta? Da li je tačno da je parafinskim rukavicama utvrđeno da na rukama Saše Mišića i Đorđa Grubačića nije bilo tragova baruta, što navodi na to da oni nisu ubice? Da li je tačno da je Saša Janković imao barut na rukama, što navodi na sumnju da je on ubica Predraga Gojkovića? Da li je tačno, molim vas obratite pažnju, poštovani građani, da je jedan od trojice aktera afere „Pištolj“ kasnije bio saučesnik ubistva Željka Ražnatovića Arkana? Šta nam to govori, dame i gospodo? Govori da je Saša Janković veoma opasan čovek i umešan u mnoge afere koje su se dešavale tih godina. Da je Saša Janković opasan čovek i sklon nasilju govori i njegova izjava da će streljati predsednika države Aleksandra Vučića. Da li možete zamisliti, poštovani građani, da se Saša Janković može baviti politikom i biti odbornik u jednoj od skupština opština?
U vezi navodnog samoubistva Predraga Gojkovića i učešća Saše Jankovića u toj aferi, postavio sam pitanje na jednoj od sednica Narodne skupštine Republike Srbije i naravno, dobio odgovor. Poštovani građani, nemojte biti šokirani odgovorom, odgovor glasi, citiram: „Predmet je komisijski uništen, na osnovu Odluke Komisije Istorijskog arhiva Grada Beograda 14, 16. gospodnje 2004. godine“.
Možete li poštovani građani zamisliti kako je nestao original Dejtonskog sporazuma i Sporazum Holbruk-Milošević o ne priznavanju Kosova? Postavljam pitanje - ko su članovi Komisije Istorijskog arhiva? Ko je bio direktor Arhiva Grada Beograda i ko je tužilac u tom procesu? Ima li šanse, postavljam pitanje, da se ovaj predmet rasvetli do kraja?
Drugo pitanje postavljam - Saša Radulović, zvani kralj stečaja, bio je stečajni upravnik u 14 firmi i kao takav uzeo 495 mesečnih nadoknada, odnosno 50.000.000 dinara iz džepova građana. Stečajni upravnik je uzimao novac iz stečajne mase kome je hteo i kako je hteo, bez saglasnosti suda i države. Radulović je oštetio državu i firme za silne milione. Saša Radulović je oštetio i SAD time što nije platio porez u iznosu od 1,56 miliona dolara. Radulović je 2011. godine, kao stečajni upravnik u građevinskoj firmi „Novi autoput“, davao kompaniji „Biznis servis“ milionski vredne knjigovodstvene poslove u kojoj je on bio suvlasnik sa svojom suprugom.
Zbog toga je bio kažnjen sa 100.000 dinara i smenjen sa dužnosti stečajnog upravnika „Novog autoputa“. Zbog ovakvih izrečenih činjenica tužio me je sudu i, naravno, izgubio spor. Lagao je da sam se pozvao na imunitet. Nije se on pojavio, već je na sud došla jedna devojčica. Laž je njemu svojstvena karakterna osobina.
On je lagao da su SNS i Aleksandar Vučić pokrali izbore. Nakon pet meseci, evo, priznao je da je lagao. Kralj stečaja se deklarisao kao borac protiv partokratije i kumovskih veza u politici.
Poštovani građani, Radulović je prvak Evrope u kumovskim i rodbinskim vezama u politici. Primer, na SO Vračar, stavio je na odborničku listu Ivana Kljajića i njegovu suprugu Oliveru Kljajić, kuma Ivana Kljajića – Milenka Petronijevića i njegovu suprugu Draganu Petronijević, Srećka Babića i njegovu suprugu Dunju Vidić Babić, oca generalnog sekretara Pokreta gospodina Nikolića. Sedam kumova, supruga i supružnika na odborničkoj listi za SO Vračar. Poštovani građani, nadam se da ćete ga baciti u političku prošlost na sledećim beogradskim izborima.
