Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017 godini.
Molim da najpre saslušamo Himnu Republike Srbije.
(Intoniranje Himne.)
Dozvolite mi da u ime Narodne skupštine i u svoje ime pozdravim članove Delegacije Britanske grupe pri Interparlamentarnoj uniji koji današnju sednicu prate sa galerije velike sale Doma Narodne skupštine.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 118 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Pokazuje mi nekoliko poslanika ovde da im nisu kartice u redu.
Molim službe da provere o čemu se radi, da nam omogući da se registruju svi poslanici.
Branislav Blažić je izašao da zameni karticu. Ko još?
Pauza od dva minuta, da vidimo samo da nas obaveste da li je problem u sistemu.
(Posle pauze)
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 129 narodna poslanika, te da imamo uslove za nastavak rada.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi svoje pravo da iskoristi po članu 287, postavi pitanje?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam jedno pitanje trojici čelnih državnih funkcionera, predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade, Ani Brnabić, i ministru inostranih poslova, Ivici Dačiću – zašto državni organi nisu reagovali zbog antisrpskog poteza predstavništva EU u Beogradu koje je izdalo knjigu „Evropski mozaik“, autora Gediminasa Vitkusa? To je iz neke od ovih baltičkih, nazovi, državica tamo, koja je izrazito antisrpskog karaktera. Zbivanja devedesetih godina, autor posmatra kroz hrvatsku prizmu. Hrvatska je žrtva, Srbi su agresori. Ova knjiga pokazuje šta EU misli o nama. Kad bi, ne daj Bože, tamo i bili primljeni da bismo bili država drugog reda, država koja služi za ponižavanje, kao otirač, država kojoj se stalno mogu neki zahtevi ispostavljati, poput teritorijalnih od strane Hrvatske, poput zahteva za nadoknadu ratne štete, itd.

Između ostalog, autor za Ivu Andrića kaže da je hrvatski pisac. Još jednu laž pronosi, koju je verovatno čuo u Beogradu, da je Tesla jednom prilikom izjavio da je ponosan na svoje srpsko poreklo i Hrvatsku domovinu. Nikad to Nikola Tesla nije izjavio. To je ono đubre, Sava Kosanović, Teslin sestrić, koji je bio sluga komunističkog režima izmislio posle Tesline smrti. Nigde u Teslinim spisima toga nema, nigde u sećanju savremenika, nigde u štampi, nigde ni u jednom mediju. Samo je izmislio Sava Kosanović nekoliko godina posle Tesline smrti za potrebe komunističkog režima. Autor ovde navodi samo hrvatske žrtve u građanskom ratu, govorio o srpskim zločincima i autor pokazuje, zapravo, kako se piše nova istorija po receptu EU.

Moramo još neke poteze da povučemo. Vi ste videli šta nagoveštavaju politički predstavnici Litvanije, Letonije i Estonije. Najveći hrvatski pisac svih vremena, Miroslav Krleža ismevao je, ne samo te dve državice, nego i njihove narode između dva svetska rata svojim romanom o blitvi. Blitva se odnosi i na Litvaniju, odnosno Litvu, Letoniju, Estoniju. On im je taj karakter najbolje predstavio, naravno mnogo ne odstupa ni od hrvatskog karaktera ali Krleža nije baš hteo tako daleko da ide. „Banket u blitvi“ je ostalo jedno od njegovih najboljih dela koje se i danas sa zadovoljstvom čita. Moram to priznati kao poznavalac i srpske i svetske književnosti.

Politički predstavnici ove tri državice neprekidno prete Srbiji, vrše pritisak, traže ultimativno da Srbija zavede sankcije Rusiji. Naravno, da Srbija ni po koju cenu ne sme da zavede sankcije Rusiji ali bi najviši državni organi Srbije, predsednik Republike, Vlada i Ministarstvo inostranih poslova trebali da izvrše pritisak na Rusiju da ukine veštačku nezavisnost Litvanije, Letonije i Estonije jer su dozlogrdile i Bogu i ljudima. U Litvaniji živi 20% Rusa, u Letoniji i Estoniji više od 50% Rusa ali polovini ruskih građana ni do danas nisu priznali pravo na državljanstvo. Dakle, ako iko zaslužuje da prestane sa postojanjem u međunarodno-pravnom poretku onda su to Litvanija, Letonija i Estonija i naši državni organi treba da zahtevaju od Rusije da tome stane u kraj.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mićić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanja ću uputiti predsednici Vlade.

Naime, s obzirom na činjenicu da imamo nedovoljan rast BDP kao i podatak Republičkog zavoda za statistiku koji se odnosi na 2015. godinu, a tiče se procenta rizika od siromaštva i on za tu godinu iznosi, vrlo je visok, iznosi 41,3% i da su pri tom najugroženija grupacija od 18 do 24 godine, postavljam pitanje, da li Vlada, da li predsednica Vlade imaju nameru da usvoje strategiju za borbu protiv siromaštva? Napomenula bih da je poslednja takva strategija usvojena još 2002. godine za vreme Vlade Zorana Đinđića i ona je bila jedna od tri ključna cilja u programu reformi iz 2001. godine. Prva je bila modernizacija države, vladavina prava i borba protiv korupcije. Drugi cilj je bila revitalizacija privrede uz privredne reforme, tržišne reforme i treća borba protiv korupcije.

U međuvremenu od 2002. godine 15 godina su se smenjivale vlade od socijaldemokratskih do narodnjačkih i malo jeste prosto i neobično da neko ko pripada liberalnoj struji postavlja jedno ovakvo pitanje. Mislim da je jako važno i da je potrebno da Vlada pripremi jednu takvu strategiju.

Drugo pitanje, odnosi se na Zakon o poreklu imovine političara, odnosno Zakon o poreklu imovine. Podsetila bih da je prethodni predsednik Vlade obećao u svom ekspozeu da će taj zakon biti pripremljen i upućen Skupštini. U međuvremenu dobili smo i novu predsednicu Vlade, istina ona to pitanje nije otvarala niti pominje. Znači, interesuje me kada će taj zakon doći u skupštinsku proceduru kako bismo izbegli neuverljiva obrazloženja tipa dobijanja novca od tetke iz Kanade za kupovinu stana?

Treće pitanje, takođe upućujem predsednici Vlade, naime, po kom osnovu bivši predsednik Republike, Tomislav Nikolić, koristi rezidenciju u Užičkoj 23. pošto prema Uredbi o nepokretnostima Republike Srbije je predviđeno da se ona može samo koristiti za predsednika Republike aktuelnog? Dakle, to je jedan presedan i to je zaista sramotno, naročito uzimajući u obzir prvo pitanje koja sam postavila, a odnosi se na visok procenat siromašnih ljudi, a pri tom znamo da Tomislav Nikolić nije ugrožen, da poseduje ogroman stan, kao da je i jedan od stanova dobio i za vreme NATO bombardovanja. Dakle, interesuje me da nam objasni, nama poslanicima, a i građani su prilično uznemireni zbog te vesti i neracionalnih trošenja sredstava za rezidenciju koju koristi jedan bivši predsednik.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Sonja Pavlović. Izovolite.

Na trećem vanrednom zasedanju postavila sam tri pitanja, dobila odgovor na jedno. Zahvaljujem se ovom prilikom ministru finansija, gospodinu Vujoviću na odgovoru. Podsećam ministra Zorana Trivana da ministrovanje podrazumeva poštovanje Skupštine, te stoga očekujem odgovor na pitanje vezano za Beljaricu.

Ignorisano sveobuhvatno pitanje koje sam postavila premijerki, aktuelnom gradonačelniku Beograda i, naravno, neizostavnom predsedniku Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću, rodonačelniku ideje o Beogradu na vodi, postavljam ponovo preformulisano u skladu sa aktuelnim dešavanjima u Beogradu. Ugovorom o Beogradu na vodi Srbija se obavezuje da do decembra 2019. godine izradi kompletnu primarnu infrastrukturu potrebnu za celovit projekat do dva miliona kvadratnih metara. To, između ostalog, podrazumeva - završetak kanalizacionog interceptora, završetak fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom selu, izradu prve linije metroa bez koje nije moguće rešiti saobraćaj za Beograd na vodi, izradu tunela ispod terzijskog grebena od Savskog venca do Dorćola, jedan most na Savi i jedan most na Dunavu kod Vinče, izgradnju četiri železničke stanice u centru Beograda, u Zemunu, u Makišu i na Karaburmi, proširenje i zaštita pogona vode u Makišu, jer Beogradu na vodi treba 25 miliona litara vode dnevno.

Jasno je da ovoliki deo posla nije moguće obaviti za preostale dve godine, jer ništa još nije ni počelo. Jasno je da sve ovo stoji kao obaveza Srbije. U Ugovoru sa arapskim partnerom u slučaju neispunjenja ugovorne obaveze arapski partner ima pravo da pokrene arbitražu pred Sudom u Beču za uskraćivanje planiranog profita.

Moje pitanje glasi – zašto se gradska uprava bavi dečijim igrama i kozmetičkim intervencijama u prestonici, pravi muzičku fontanu, jarbol nad jarbolima, površinske i isključivo vidnim izmenama saobraćajne infrastrukture, umesto grejanja stanova pali novogodišnju rasvetu, sklapa novi netransparentni kapitalni ugovor za deponiju u Vinči, umesto da se bavi ozbiljnim, već preuzetim obavezama i stvarnim potrebama Beograda? Nepoštovanje tih obaveza plaćaće više generacija građana Srbije, te će nas stoga ove predizborne čarolije koštati veoma mnogo.

Pitanje za ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospođu Zoranu Mihajlović. Gospođa Mihajlović je nedavno u javnosti izjavila da što se nje tiče Koridor 10 je završen. Šta uopšte znači ovakva izjava? Koridor 10 nije čak ni njena ideja, a kamoli njeno vlasništvo da može da daje ovakve neozbiljne izjave. Velika je neistina da je Koridor 10 i blizu završetka na spornoj deonici kroz Grdeličku klisuru. Ovo bi mogli da potvrde kada bi htele i kolege poslanici, koji su iz tih krajeva Srbije. Zašto građanima Srbije kolege poslanici iz tih krajeva ne daju pravu informaciju o stepenu završenosti radova na Koridoru 10, ostavljam njima na savesti.

Obilazeći Koridor 10, ne kao slučajni turista na putu do mora, već kao poslanica poslaničkog Kluba samostalnih poslanika koji direktno na terenu prikupljaju podatke, zaključila sam sledeće – deonica Grdelica – Caričina dolina, Vladičin Han, kako reče ministarka – što se tiče mene i tima ozbiljnih inženjera koji su zajedno sa mnom obišli trasu ove deonice, neće biti u potpunosti realizovana za minimum još dve godine od ozbiljnog dinamičkog plana realizacije. To, zapravo, znači da su svi rokovi koji su do sada davani od strane ministarke Mihajlović i drugih političara bili plod nerealnih procena i zavaravanja građana Srbije.

Poslednjih pet godina slušamo izgovore o najtežoj deonici u istoriji Evrope, deonici kroz Grdeličku klisuru. Zahtevnost deonice ne može biti izgovor za kašnjenje, jer sposobni građevinari mogu da izvedu sve, naročito ako za to dobiju adekvatnu nadoknadu.

Uporedne analize radi, najteža deonica auto puta kroz Crnu Goru od Smokovice do Mateševa, koja prolazi Kanjonom Morača, dugačka je 41 kilometar, smatra se najzahtevnijom deonicom Evrope, po dužini tunela, mostova, potpornih zidova. Gradnja na ovoj deonici počela je maja 2015. godine i trenutno je realizovano više od 50 % radova, po dinamici koja podrazumeva, između ostalog i 2.200 radnika na gradilištu u toku meseca. Ova trasa će biti završena u naredne dve godine.

Kako je moguće da deonica kroz Grdeličku klisuru, dužine 26,1 kilometar, već nije gotova? Od ministarke Zorane Mihajlović očekujem precizan odgovor – ko je krivac za kašnjenje radova na Koridoru 10? U građevinarstvu se lako dokazuje krivica. Niz učesnika u realizaciji čine – projektant, izvođač, nadzor, investitor. Da li postoji nama neki nedostupan razlog zbog koga se krivac ne imenuje i štiti? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Imam nekoliko pitanja, kratkih nadam se.

Prvo pitanje je za Ministarstvo spoljnih poslova. Ne znam da li je Ministarstvo obavešteno, ali znam da sigurno ništa nije preduzelo u vezi sa tim da u ovogodišnjoj klasi polaznika Vojne akademije u Hrvatskoj ima i grupa pitomaca sa Kosova. To je obznanila sama predsednica Hrvatske, Kolinda Grabar Kitarović. S obzirom da upravo ovih dana prisustvujemo čestim i vrlo, rekao bih oštrim demaršima i protestima Hrvatske povodom raznih događaja u Srbiji, evo, neki dan u vezi sa spomenikom majoru Tepiću, da je Hrvatska vlada uložila oštri protest našoj ambasadi, odnosno našem ambasadoru.

Pitam – da li naše Ministarstvo spoljnih poslova, pod a, zna; pod b, da li nešto namerava da preduzme ili da reaguje na neki način povodom toga da grupa, dakle pitomaca sa Kosova, po rečima predsednice, treba utvrditi činjenično stanje, pohađa Vojnu akademiju u Hrvatskoj? Mislim da to ima osnova, makar za jedan protest, ako ne i za nešto više.

Inače, mislim da naša diplomatija, bez obzira što u poslednje vreme pokazuje izvesne znake energičnosti, morala bi mnogo češće i mnogo odlučnije da reaguje na različite vrste i primere povređivanja i ponižavanja, rekao bih i države Srbije i ugrožavanja našeg suvereniteta i državnog dostojanstva.

Drugo pitanje, još kraće, odnosi se na Ministarstvo pravde, od kojeg očekujem odgovor, konačan odgovor o slučaju oružja u Jajincima. S obzirom da je taj slučaj izazvao ozbiljnu pometnju i uznemirenje u javnosti, bilo je reči o tome i to danima, kako je to oružje bilo namenjeno atentatima, na najviše državne funkcionere? Mislim da su, pre svega, Ministarstvo pravde i MUP dužni da daju jednu celovitu informaciju građanima Srbije po tom pitanju, bez obzira kakav bio nalaz istrage.

Sledeće pitanje ide na adresu predsednika Republike, Aleksandra Vučića i zaista se tiče pojašnjenja, s obzirom da je prošle nedelje u emisiji „Upitnik“ u jednom kontekstu pomenuta mogućnost prihvatanja Kosova, odnosno da Kosovo dobije stolicu u UN.

Naravno, ponekad se u razgovoru reči mogu izvaditi iz konteksta. Ja ne želim uopšte ovde da kažem, niti da tvrdim da je predsednik Republike izrazio spremnost da Srbija prihvati da Kosovo ima stolicu u UN, ali hoću jasno i glasno da kažem i očekujem takvu vrstu razjašnjenja sa tog mesta, da je stolica u UN za Kosovo ravna, odnosno ekvivalent priznanju nezavisnosti Kosova. Dakle, niko nema prava da se na taj način poigrava, pa čak ni kao hipotetičku mogućnost da pominje prihvatanje ili mirenje sa time da Kosovo dobije stolicu u UN.

Poslednje pitanje ide na adresu našeg rukovodstva. Ja sam prošle nedelje postavio to pitanje, rukovodstvo Skupštine. Ja sam tražio, poslanički rok nije još istekao, informaciju o kaznama koje su izrečene za vreme ovog saziva i koliko je tih kazni otišlo na račun opozicionih poslanika, koliko poslanika vladajuće koalicije?

U međuvremenu su mediji objavili jedan podatak, ne znam da li je tačan, a pretpostavljam da jeste, da je izrečeno ukupno 46 novčanih kazni. Od tih 46 novčanih kazni, samo dve su dodeljene, odnosno date predstavnicima vlasti, a 44 predstavnicima opozicije. Bez obzira što niko nije kriv ni nevin, svi smo odgovorni za stanje u ovoj Skupštini i sasvim sam siguran da ta proporcija od nije ni 5%, dakle manje od 5% novčanih kazni je uručeno predstavnicima vlasti, a preko 95% predstavnicima opozicije, da taj podatak najbolje govori o, rekao bih, maćehinskom, da ne kažem neku drugu reč, odnosu koje u predsedništvu, a pre svega predsednica Skupštine ima prema narodnim poslanicima, što mislim da je veoma loše.

Juče smo imali priliku, slušajući grčkog predsednika, posle mnogo vremena, pa i danas prilikom ove svečanosti, da osetimo ponos što smo narodni poslanici i neku vrstu zadovoljstva, ali taj ponos se vrlo retko javlja i vrlo retko imamo priliku za tu vrstu zadovoljstva, s obzirom na atmosferu koju, naravno, svi pravimo ovde i svi treba da se trudimo da ona bude bolje. Znači, ne da napravimo akademski klub ili biblioteku od Skupštine, ali ipak da ona protiče u duhu jednog tolerantnog i demokratskog dijaloga. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić i ministru državne uprave i lokalne samouprave, gospodinu Ružiću, a pitanje je zašto već nisu uvedene ili kada će biti uvedene privremene mere u opštini Vladimirci, zbog uslova koji su se tamo stekli i zbog nemogućnosti da tamo vlast funkcioniše normalno.

Naime, DRI je sprovela kontrolu finansijskog poslovanja i izveštaja opštine Vladimirci i zbog toga je naložila SO Vladimirci da postupi po nalozima DRI i smeni Miodraga Milinkovića, predsednika opštine Vladimirci, zbog grubih povreda propisa, kriminalnih radnji, korupcije i nepostupanja u skladu sa zakonom. Neke od tih stvari su nevalidne računovodstvene dokumentacije, nabavke bez sprovođenja javnih nabavki, nepravilno iskazivanje stanja na tekućim računima i mnogo drugih grubih nepravilnosti.

S obzirom da skupština opštine nije postupila po nalogu DRI, Narodna skupština, ovaj Dom gde mi sedimo, je 15. avgusta takođe dobila obaveštenje o utvrđivanju zahteva za preduzimanje mera i razrešenje odgovornog lica u opštini Vladimirci, predsednika opštine Miodraga Milinkovića.

Dakle, DRI je naložila smenu predsednika opštine Vladimirci i kaže – podnet je zahtev za razrešenje odgovornog lica, predsednika opštine Vladimirci Miodraga Milinkovića kao neophodan u datoj situaciji, a radi zaštite interesa građana lokalne samouprave.

S obzirom da to još uvek nije sprovedeno, pitam nadležne institucije kada će taj problem biti rešen i kada će posle prinudne uprave biti raspisani izbori u Vladimircima?

Da stvar bude još gora, mi tamo imamo i paralelne institucije. U trenutku kada je Skupština htela da odlučuje po zahtevu državnog revizora, jedan broj poslanika je napustio salu, a jedan je nastavio da radi, pa je izabran i novi predsednik SO Vladimirci, tako da danas imamo dva. Taj novi saziv je uputio zahtev tadašnjoj ministarki državne uprave, današnjoj premijerki Ani Brnabić da odgovori koji su organi tamo sada validni. Dana, 7. septembra 2016. godine, Ministarstvo državne uprave, a tada ministarka Ana Brnabić je potpisala da novi saziv, odnosno nova odluka za izbor novog predsednika skupštine apsolutno validna i oni imaju pravo i mogu da nastave da rade. Međutim, to se u praksi nije desilo. I dalje stari predsednik SO upravlja SO Vladimirci. Dakle, imamo jednu konfuziju i jedno stanje koje je neodrživo. Zanima me da li danas neko u državi je svestan šta se dešava po lokalnim sredinama i u kakvoj situaciji se nalaze lokalne samouprave?

Pored toga što su potpuno devastirane smanjivanjem sredstava i sve većim nadležnostima, mi imamo bezbroj ovakvih primera kao što su Vladimirci. Imate, recimo, u Kragujevcu gradonačelnika koji uvodi stečaj u Kragujevac. Imate Labana koji preti vađenjem grkljana. Imate gradonačelnika Niša koji je zadužio grad verovatno za 10 godina unapred. Imate predsednika opštine u Trsteniku koji kupuje novi službeni auto, a nije platio gas ni za prethodnu grejnu sezonu i blokirani su računi javnog preduzeća. Naravno, ovo sa Vladimircima je kao poseban problem. Da li su oni geto u kome ne važe zakoni Republike Srbije, ne važi mišljenje državnog revizora, ne važi mišljenje ministarke tada Ane Brnabić, a današnje premijerke. Da li oni treba da poštuju institucije Republike Srbije ili za njih važe neka posebna pravila?

Molim nadležne da mi odgovore na ovo pitanje i da preduzmu sve mere koje su neophodne da se razreši situacija u opštini Vladimirci. Zahvaljujem.