Hvala predsedavajuća.

Važnost ovog zakona i potrebi da se on promeni, a nije menjan od 2010. godine, na tu važnost su ukazivali svi ministri u prethodne tri godine i najavljivali su brojna rešenja. Danas vidimo da se ministri pojavljuju u javnosti i ministar za rad, zapošljavanje i ministarka bez portfelja zadužena za demografiju, i govore o rešenjima koji će budući zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom da ima.

Za svo to vreme, više od dve godine, poslanička grupa Socijaldemokratske stranke i Narodne stranke pokušava da na dnevni red stavi predlog izmena i dopuna, koji treba da pomogne porodicama sa decom, da se u ova teška vremena ekonomske krize lakše nose sa problemima. Ali, na žalost odgovora nema.

U jednom trenutku Vlada je u skladu sa svojom obavezom još pre, u mandatu prethodnog ministra, nas obavestila da je ponovo formirana radna grupa koja je bila rasformirana zbog izbora 2016. godine i da sada ta radna grupa nešto radi. To je bilo pre više od godinu dana. Do kojih je rešenja došla ta radna grupa, mi kao poslanici ne znamo. Možemo da čujemo od predstavnika Vlade pompezne najave kako će sada pomoć države za prvo dete umesto 39.000, da bude 100.000. Verujem da je to obradovale građane Srbije, ali ono što su mogli da čuju, što je onako rečeno da se ne čuje, da tako kažem, da će ta pomoć biti isplaćivana u naredne dve godine po rođenju deteta, čime se gubi smisao te pomoći, jer je ona bila tolika zato što je potrebno pomoći porodicama koji prvo dete dobiju, da kupe one osnovne stvari koje su neophodne kada beba dođe prvi put u kuću. Razvlačenje te pomoći na dve godine nije rešenje.

Ali, ovde u našem zakonu su mnoga druga važna rešenja. O parama možemo da razgovaramo naravno, zavisi koliko para ima u budžetu, ali postoje rešenja koje treba da reše probleme samohranih roditelja, koje treba da na drugačiji način regulišu cenzus kojima se kvalifikujete za dečiji dodatak. To su mnogo važnije stvari od količine para.

Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o kulturi.

Zakon o kulturi više od godinu dana pokušavamo da stavimo na dnevni red sednice i on sadrži dve izmene. Jedna je da se kao kulturna delatnost stavi u zakon i umetnička fotografija. Ona se nalazila u radnoj verziji zakona, onda je izbrisana kada je zakon došao u skupštinsku proceduru i na žalost takvo rešenje je i usvojeno.

Smatramo da je umetnička fotografija, kao izraz umetnika, potrebna da se nađe i jasno bude definisana u zakonu. Ne slažemo se da se podrazumeva da je umetnička fotografija deo kulture kao deo vizuelne umetnosti.

Druga stvar je vezana za nagrađivanje građana Republike Srbije koji osvoje prestižne evropske i svetske nagrade na takmičenjima iz oblasti kulture. Naime, zakonom je predviđena mogućnost da se odlukom Vlade tim kulturnim radnicima omogući sticanje nacionalne penzije. Mi želimo da to ne bude mogućnost koja je ostavljena Vladi, nego da bude zakonska obaveza, kao što je to u slučaju sportista koji osvoje medalju na nekom od evropskih ili svetskih takmičenja.

Ne slažemo se sa odgovorom Vlade koji je dala na ovaj predlog zakona, da se to, eto, radi, da je to moguće, jer ako postoji kao mogućnost onda se ostavlja na dobru volju ministru da predloži ili ne predloži da neki kulturni radnik ne dobije nagradu. Ono što tražimo, tražimo zakonsko rešenje, koje propisuje zakonsku obavezu da se u slučaju dobijanja nagrade svetskog ili evropskog karaktera to umetniku obezbedi nacionalna penzija.

O važnosti kulture sam govorio svaki put kada smo ovu tačku pokušavali da stavimo na dnevni red, raznim izjavama što istorijskih, što aktuelnih političara i velikih svetskih mislioca. Ponoviću, možda još jednom, nešto što je važno za sadašnji trenutak Srbije, a to je ocena predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, da demokratija bez kulture i medija postaje diktatura.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržan – jedan.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o akcizama.

Suština ovog zakona je da se uvede akciza za veštački zaslađena pića. To je način na koji su se protiv epidemije gojaznosti, koja je proglašena od strane Svetske zdravstvene organizacije, bore mnoge države u svetu i u okruženju Mađarska, Norveška, Meksiko, Irska, Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska. Dok mi više od godinu dana predlažemo ovu meru, podaci koje smo dobijali je da na žalost i Srbija se nalazi u zemlji u kojoj su posebno mladi ljudi i deca zbog nezdrave ishrane i velike konzumacije veštačkih zaslađenih pića ugroženi. Kako je gojaznost kod dece tolika da je preko 40% dece gojazno. Kako se deca u nedostatku kvalitetne ishrane u školama hrane brzom hranom.

Da li briga o budućnosti Srbije treba da čeka dobru volju Vlade, da krene i da proba da se izbori sa ovom epidemijom.

Ono što mi predlažemo ovim zakonom je da se sredstva koja bi bila na nivou od nekih šest milijardi dinara godišnje, opredele za poseban fond kojim bi se finansirala zdrava ishrana u školama i vrtićima i kojim bi se podizala svest o važnosti zdrave ishrane.

Jedna ohrabrujuća vest prethodnih dana je bila najava ministra obrazovanja, da je formirana radna grupa koja će se baviti stanjem ishrane dece u školama. Ono što je loše je povod koji je bio – trovanje dece u Beogradu od strane dobavljača hrane koji je, naravno, ugledni član SNS-a, kada je više od stotinu dece otrovano. Sada se od strane ministarstva najavljuje briga.

Mi predlažemo usvajanje ovog zakona, jer bi se time verovatno rešio ključni problem, da se država uključi u rešavanje ovog problema finansijama. To je iznos od pet dinara po litru na veštački zaslađena pića.

Hvala.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12 poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana.
Izvolite.

Motiv za predlaganje ovog zakona je takođe pravednija socijalna raspodela u Srbiji i pravednija regionalna raspodela u Srbiji. Predlog je da se zarade iz čl. 13. do 15b. Zakona o porezu na dohodak građana od kapitala iz člana 61. stav 1. tačka 2. ovog zakona uključi u obračun.

Razlog za donošenje ovog zakona je pre svega uključivanje prihoda od dividendi u prihode predložene u obračunu godišnjeg poreza na dohodak građana i stvaranje uslova za povećanje priliva i naplate javnih prihoda po osnovu poreza na dohodak fizičkih lica. Dakle, namera je da se ublaži socijalna nejednakost kod građana i da se fiskalni obuhvat izvrši uz težnju za vertikalnom i horizontalnom pravednošću i oporezivanjem.

Mislim da je važno da ove teme budu deo rasprave u ovoj sali u našem plenarnom zasedanju, jer mislim da je izuzetno važno da pogledamo podatke koji znače za javni život u Srbiji. Prosečna plata u avgustu mesecu je iznosila 47 hiljada dinara, a tzv. nova potrošačka korpa je iznosila 69 do 70 hiljada dinara, a minimalna potrošačka korpa 36 hiljada dinara.

Imamo izuzetno zabrinjavajući podatak da je oko 8% stanovništva ispod granice siromaštva. Dakle, granica siromaštva, linija siromaštva je potrošnja ispod 11.500 dinara mesečno, a za porodicu sa dva odrasla člana i decom ispod 14 godina je taj iznos 31.500. To je granica i linija siromaštva.

Da vas podsetim podatak – 36 hiljada minimalna potrošačka korpa je nešto što prevazilazi 4,5 hiljade dinara onu granicu linije siromaštva, dakle, 8% u Srbiji je ispod granice linije siromaštva, to je oko 500 hiljada ljudi. Dakle, ovde govorimo o 500 hiljada ljudi i onima koji su na samoj granici, a to je vrlo značajan broj.

Predlog je da se obuhvati priliv od kapitala, jer, jednostavnom analizom, kada u ovom danu počinjemo razgovor o dualnom obrazovanju, treba videti na koji način se odnosimo prema radu. Mislim da ugrožavamo budućnost mladih usvajanjem zakona o dualnom obrazovanju, time što pokazujemo koliko uopšte cenimo rad. Ovi predlozi zakona su upravo na tu temu – više ceniti rad ljudi koji rade i oporezivati one neodgovorne vlasnike kapitala koji na pravi način ne motivišu svoje uposlene.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 136 od ukupno 149.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Goran Ćirić želi reč?
Izvolite, kolega Ćiriću.

Još jednom, motiv je isti. Govorio sam o socijalnom statusu najvećeg broja građana u Republici Srbiji i ovo je set zakona koji predlažemo i koji sigurno, čak i da budu usvojeni, čak i da raspravljamo o njima, neće rešiti sve probleme građana. Ali, važno je da budemo spremni da govorimo o tome. Mislim da je važno da otvorimo debatu i da prihvatimo ono što je realnost u Srbiji.

Ovim Predlogom zakona smo predložili da su lica dužna da dostavljaju podatke iz stava 2. ovog člana dva puta u toku godine, 15. januara i 30. juna, i da u članu 58. podzakonskim aktom se formira poseban organizacioni deo u poreskoj upravi, sa posebno obučenim kadrovima, koji bi u saradnji sa ostalim državnim organima, MUP-om, katastrom, Narodnom bankom Srbije, Upravom carina, Centralnim registrom hartija od vrednosti, APR-om, Upravom za trezor, Upravom za sprečavanje pranja novca, vršio obradu podnetih prijava kao proveru obveznika koji nisu podneli prijavu. Dakle, cilj je i osnovna ideja izvršiti efikasnije upoređivanje imovine fizičkih lica sa njihovim prijavljenim prihodima. Ovo bi išlo na putu ka harmonizaciji poreskih zakona sa budućim Zakonom o poreklu imovine.

Evo primera. Mi smo poslanici u republičkoj Skupštini i imamo primer mnogih naših kolega, i bivših i sadašnjih, koji sede u republičkoj Skupštini, recimo, od 1990. godine. Znamo da je prosečna plata poslanika od 1990. godine do danas bila negde oko 500 evra na mesečnom nivou, a u periodima značajno i manja. Godine 1993. plata je iznosila pet do deset evra, znamo i sami, u godinama hiper inflacije. Godine 2000, u septembru mesecu, prosečna plata u Srbiji je bila 30 evra. Kada se podsetimo, čak je možda i precenjena ta prosečna vrednost plate od 500 evra. To znači da bi na godišnjem nivou neto prihod poslanika bio 500 puta na 12 meseci – 6000 evra.

Dakle, ukoliko bi poslanik sedeo od 1990. godine do 2015. godine, za 25 godina, puta 6000 evra, njegov prihod bi iznosio 150.000 evra. Da ništa ne jede, da ne troši za struju, komunalije, da ne troši ništa za porodicu, dakle, njemu ne bi ostalo ni desetak hiljada evra bilo kakve uštede, a kamoli da dosegne iznos od 205.000 evra koji je potreban za kupovinu značajnih nekretnina ili mnogo veću imovinu koju neki ljudi imaju.

Dakle, predlog ovog zakona je upravo to, da se ukrsti imovina sa plaćenim porezima i prijavljenim prihodima iz čitavog aktivnog poslovnog života.

Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.