Izvolite, reč ima Nemanja Šarović.

Dame i gospodo, ja ću postaviti pitanje Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade i predsedniku Republike Srbije. Moje pitanje je da li je konačno shvatio da se ne može sedeti na dve stolice?

Vidim da juče i danas u večernjim satima mnogi iz Vlade nervozno reaguju, pa kažu kako je, navodno, američki diplomata Brajan Hojt Ji napao Srbiju. Napao je Srbiju tako što je rekao da niko ne može biti balansero i da ne može sedeti na dve stolice, pa izigravati prijateljske odnose i sa Ruskom Federacijom, sa jedne strane, i Evropskom unijom i SAD, sa druge strane. A to je upravo ono što Srpska radikalna stranka govori godinama i Aleksandru Vučiću i pre njega, onima koji su takođe mislili da mogu na dva koloseka, da mogu da izigravaju Josipa Broza Tita. Bilo je takvih ideja i u Demokratskoj stranci Srbije, kao, možemo mi sa svima, mi ćemo biti istok zapadu a zapad istoku. E, to, međutim, ne može. I Brajan Hojt Ji je samo jasno i glasno rekao ono što i svi drugi američki zvaničnici jasno govore na susretima sa državnim vrhom Republike Srbije već godinama. Međutim, sad je valjda on na nivou na kome se može napasti.

Zar mislite da je Majkl Pens rekao nešto drugačije, da je ovo nešto što je samostalna misao Brajana Hojta Jia? On je valjda neki važan šraf u američkoj administraciji, pa je on sada izmislio toplu vodu, odnosno on postavio Srbiji neku uslov koji drugi inače ne postavljaju. Naravno da to nije tako i to jeste suštinsko pitanje u Srbiji – da li ćemo konačno otvoriti oči? Vama Amerika poručuje da uslov za ulazak u EU nije samo odricanje od Kosova i Metohije, da to nije samo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Vi morate voditi politiku, imati jedinstvenu politiku sa EU a, kako on kaže, odlični primeri su Hrvatska, koja je EU stavila iznad svega, i Crna Gora je to takođe pokazala kroz ulazak u NATO pakt. Drugim rečima, to su uslovi koji se očekuju od Srbije. Nemojte misliti da će Srbija moći da prođe bez ispunjenja tih uslova, jer EU očekuje da zemlje kandidati vode jedinstvenu i spoljnu i odbrambenu politiku. To je nešto što je potpuno očigledno i potpuno jasno.

Da li će neko konačno reagovati na to uplitanje i to što oni tvrde da Srbija se otvoreno meša i u naše unutrašnje poslove i kažu da njima nije jasno zašto je potrebno da Srbija ruskim predstavnicima u Nišu da diplomatski status? Što bi to njima pa moralo da bude jasno?

Evo, kaže Vulin – ukidaju nam pravo da mi odlučujemo. Pa, odakle vi mislite da vi imate pravo da odlučujete? Da su Amerikanci svoju spoljnu politiku vodili tako što su puštali da svako o nečemu odlučuje, pogotovo države koje ne smatraju beznačajnim i banana državama zar mislite da bi danas bili tu gde jesu? Ne, njihova se spoljna politika upravo i temelji na tome da oni odlučuju, a da drugi sprovode i to je ono što se očekuje od Aleksandra Vučića.

Mene čudi da on, makar i u jeku ove rasprave o spomeniku koji se diže Zoranu Đinđiću, nije shvatio kako prolaze oni koji misle da mogu da sede na dve stolice, koji misle ili pomisle u trenutku da mogu nešto da odlučuju, jer teško onome za koga Amerikanci pomisle i procene da im je vredan mrtav nego živ.

Dakle, SRS još jednom pita predsednika Vlade i Republike Srbije, Aleksandra Vučića da li je konačno shvatio da se ne može voditi politika sedenja na dve stolice, već da se konačno mora opredeliti da li će se Srbija okrenuti Rusiji ili odreći će se nacionalnih interesa i okrenuti EU?

Vreme. Zahvaljujem.
Pitanje ću uputiti i predsednici Vlade Republike Srbije. Lapsus lingve, pogrešili ste, ali sam razumela da treba i predsednici Vlade.
Zahvaljujem. Razumem, pratim sednicu.
Da li se još neko prijavljuje ili idemo dalje?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana je objavljena vest da je uhapšeno više odgovornih lica Javnog preduzeća „Poslovni prostor Vračar“, zbog sumnje da su oštetili ovo preduzeće za više stotina miliona dinara. Ovu vest su preneli mnogi mediji, dakle, kako štampani, tako i elektronski. Ja ispred sebe imam mnogo članaka različitih medijskih portala, dakle, i Blic, i Mondo i Telegraf, da ne nabrajam sada. U svakom slučaju, gotovo svi mediji su preneli tu vest i ta vest je izazvala veliku pažnju, kako javnosti, tako i građana.

Tragom vesti ispostavilo se da je MUP, tj. beogradska policija podnela krivičnu prijavu protiv pet bivših direktora i visokih rukovodilaca ovog preduzeća, dakle, preduzeća za upravljanje „Poslovnim prostorom Vračara“, a inače visokih funkcionera DS. Sećate se, mi smo u nekoliko navrata ovde iznosili i u javnost i ispred skupštinske govornice sve te informacije.

Zašto je ovo važno? Važno je iz razloga što su pripadnici te stranke godinama uništavali ovu beogradsku opštinu i pustošili i budžet gradske opštine Vračar, ali opustošili i sva javna preduzeća i ustanove čiji je osnivač SO Vračar i rezultat te vlasti su katastrofalni dugovi, gubici, minusi i sve ostalo.

Moja pitanja su konkretno upućena MUP. Ona konkretno glase – koja je kvalifikacija krivičnih dela u ovom slučaju u pitanju? Drugo, i ono što je bitnije, da li će istragom biti obuhvaćeni i politički činioci bivše opštinske vlasti na Vračaru, oličeni, kako sam rekao, u DS?

Zašto je važno da istragom budu obuhvaćeni i ostali bivši funkcioneri opštine Vračar? Da bi se utvrdilo da li su ti pomenuti direktori to radili samostalno, na svoju ruku, da bi pribavili materijalnu koristi, ili su to možda radili po nečijem nalogu, dakle, po nalogu npr. opštinskih funkcionera, visokih funkcionera DS, koji su svi redom bili bliski sa tajkunom Draganom Đilasom.

Ono što je dobro, ono što je pozitivno, to je što ova afera, sada je već očigledno, dobija svoj epilog. To je ono što daje nadu da će i ostale afere žutog preduzeća dobiti svoje epiloge, mislim na sudske epiloge, i sve ostale Đilasove afere, a ima ih nebrojano mnogo. Podsetimo se samo afere koja još nije dobila pun epilog, afere oko podzemnih kontejnera, kada je „Gradska čistoća“ oštećena za više od 100 miliona dinara. Postavljanje 1.800 kontejnera koštalo je oko šest miliona evra. To je bila nabavka. Ali, posle je i ugradnja koštala još oko pet miliona evra, a propali su brzo, pa je sadašnja gradska vlast morala da uloži još milion evra da revitalizuje stanje.

Dakle, postupak javne nabavke, isporuke i ugradnje podzemnih kontejnera donet je bez odluke Upravnog odbora JKP „Gradska čistoća“. Policija je utvrdila u istražnom postupku da je država u ovom slučaju ukupno oštećena za 169.299.000 dinara.

Da se podsetimo ostalih afera, afere Bulevar. I ona nije dobila konačni epilog, iako su neki uhapšeni, kao npr. onaj Bjelić, sećate se, najbliži saradnik tajkuna Dragana Đilasa. Krivično vanpretresno veće je 12. septembra donelo rešenje kojim je potvrdilo optužnicu Tužilaštva za organizovani kriminal, Bjelić i ostali uhapšeni su u aprilu 2014. godine zbog sumnje da su u pomenutim zloupotrebama oštetili budžet Grada Beograda za iznos od 642 miliona dinara.

Pomenuli smo pre nekoliko dana i aferu oko vrtića i Altine, kada Altina naprasno postaje centar Beograda, postaje skuplja nego Terazije, kada grad zbog štetnog ugovora mora da isplaćuje 29 hiljada evra mesečno za zakup na Altini. Da uporedimo samo, na Voždovcu je taj iznos 1.200 evra, u Mladenovcu 1.700 evra, na Starom gradu 4.000 evra, a na Altini 23.000 evra. I, još jedno, taj isti Dragan Đilas ima morala da izlazi u javnost, pa kaže – prvi intervju Dragana Đilasa za „Nedeljnik“, kaže: „Moramo da zaustavimo propadanje Beograda“. Kako ga nije sramota, samo on nek ne spašava Beograd. Samo on neka ne zaustavlja dalje propadanje Beograda.