Hvala, predsedavajući.

Moram da konstatujem, ne znam čemu se smeju, dal srpskoj nesreći, zato što su nam upropastili radnu snagu, ovde slušamo da moramo da školujemo kadrove, odnosno da školujemo đake. Zašto ih niste školovali svih ovih godina? Zašto ste doveli do toga da u Srbiji umre zanat, da danas za fabrike uzimaju varioca koji ima preko 50 godina jer nemamo nijednog mladog varioca?

Zašto ste nam napravili sistem posle 2000. godine da idemo u najprimitivniji kapitalizam, onu prvobitnu akumulaciju kapitala? A sad ste odjednom protiv tržišta. Sad ste za samoupravni sistem. Sad ste za to da nam država garantuje posao. E, vidite, to je to licemerje koje mi želimo sada da promenimo.

Ja vama upravo zbog toga, gospodine Šarčeviću, čestitam, zato što uvodite ovo i zato što oni nisu imali hrabrosti ovo da uvedu. Kažu nam – nije nam potrebna jeftina radna snaga. U njihovom periodu mi nismo imali nikakvu radnu snagu. Imali smo radnu snagu na ulici, sa zatvorenim fabrikama. Oni su, nažalost, napravili od Srbije besposličare, mlade ljude koji nisu imali nikakav posao. A sada će neko da se potrudi, pa te ljude nečemu da nauči. Izvinjavam se što je danas radnik mnogo cenjeniji, što je tržište takvo da se danas traži i konobar i varioc i metaloglodač. Izvinite što postoji potreba za tim, to je zato što tržište diktira cene. Bogu hvala što ćemo početi to da razvijamo.

Kažu da su ovde kupljene diplome. Oni su napravili te fakultete. Oni su im prvi dali licence. Sve te „džigibau“ fakultete što mi imamo danas, te privatne fakultete, oni su upravo to formirali. Zašto? Da bi svoje kadrove zapošljavali po opštinama. To je bila suština. Eto, to su radili. I prva vlast koja je uvela neki sistem u tome šta se može nazvati fakultetom je bila sadašnja vlast.

Zakon o visokom obrazovanju je promenjen 2014. godine, da se zna šta je to fakultet. A kod njih smo imali pregršt kupljenih diploma, koliko hoćete kupljenih diploma, izmišljenih fakulteta. I onda mi kažu – neko kupuje diplome. Pa šta su jedino radili – školovali tzv. menadžere. Imamo menadžera na izvoz, a nikad goru privredu nismo imali nego u njihovom periodu. Imali smo potpuno uništenu ekonomiju, a menadžere smo mogli da izvozimo. Ali, zato nemamo ni jednog zanatliju. E, to je ono što je tragedija. Izvinite, ali taj radnik je ipak podizao neko društvo, a oni su ga uništili.

Zato sam ja apsolutni pristalica ovog dualnog obrazovanja. Kažu – nemojmo mi da se ugledamo na Nemačku, ona je razvijena zemlja. A kako mislite da razvijete zemlju ako nemate kvalifikovanu radnu snagu, ako nekog ne naučite nešto? Kako mislite da se uopšte neko razvija ovde?

Žalosno je što se neko ovome smeje. Oni se smeju našoj nesreći, a oni su upropastili ovu zemlju. A neko ovde nešto menja. I mislim da je ovo pozitivno.

Gospodine Šarčeviću, rekao sam to i u raspravi, samo se plašim da se ovo možda neće primenjivati. Ja bih samo zamolio državu da bude što agilnija u ovome, da se bezmalo naš školski sistem pritisne da moramo da školujemo ljude koji će biti zanatlije, na kraju krajeva. Shvatite, ljudi, nema ko da radi! Imaćemo veliki problem. Evo, Bugarska i Rumunija imaju tu muku – uvoze radnu snagu, zato što su mladi ljudi otišli, upravo zato što tržište to tako traži, a onda oni iz Ukrajine dovode ljude da im rade. Plašim se da to ne bude i kod nas, zato što nemamo ni kvalifikovanu radnu snagu, a zato što, nažalost, mlad svet odlazi. I nije to samo problem Srbije. Ima i Poljska strašan problem sa tim, a ona je mnogo razvijenija od nas. Češka, takođe. Prosto, imate fluktuaciju ljudi unutar Evropske unije. Dešava se to, šta da radimo.

Ali, moramo da vodimo računa o tome da zanat mora da se podigne. Ne smemo da dozvolimo više situaciju da imamo decu koja završe elektrotehničku školu, a da, nažalost, rešo ne znaju da poprave. To je zaista strašno. Znači, moraju da negde ispeku zanat i da znaju da rade svoj posao.

I zato vam čestitam što ovo uvodite. I nemojte ovo da slušate, jer, to su tolike besmislice, to se ni u Kardeljevo vreme ne bi ovako pričalo. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Hvala.

Pogrešno je tumačen jedan deo mog izlaganja. Prepoznala sam se u izlaganju gospodina Đukanovića. Govorimo o amandmanu koji smo podnele kolege i ja ispred Srpske radikalne stranke, a koji je identičan i ovim drugim partijama.

Naime, radi se o tome da gospodinu Đukanoviću nije problem, a vi ste svedok takođe toga, jer i sami ste, gospodine Marinkoviću, lično sam vas gledala, pričali o potrebi razvoja preduzetništva u našoj zemlji, nije problem u tome da se uvozi radna snaga. Jer, Srbija neće dočekati skorije to vreme, složiće se i gospodin ministar, da mi moramo iz inostranstva zbog velikih privrednih aktivnosti da uvozimo stručnjake. Problem je što se izvozi iz Srbije radna snaga i što kvalifikovani mladi ljudi moraju da odlaze, jer ovde ne mogu da nađu posao.

Gospodine ministre, da vam kažem nešto. Zaista, toliko se puta ponavlja da je to sada postao neki svojevrsni hit - zanimanje varioca, koji je deficitiran, a vi vrlo dobro znate, kao čovek koji je prošao i pažljivo sam vas slušala, od vašeg školovanja do najvišeg obrazovanja, sve u onoj bivšoj Jugoslaviji, uvek je to bilo deficitirano zanimanje. I sami znate da ti ljudi koji su radili te poslove i 60-ih i 70-ih godina, i u godinama posle toga, su najbolje mogli ovde da zarađuju, a isto tako i da nađu angažman u zemljama tzv. Trećeg sveta i da budu toliko dobro plaćeni da se posle dve ili tri godine vrate u ondašnju Jugoslaviju, odnosno u grad u kome žive i da zarade za to da obezbede i svoje unuke. Tako da nemojte da menjamo teze.

Ne radi se o tome da treba obrazovni sistem da se prilagođava trenutnim tržišnim zahtevima, već da dete koje je svesno toga šta želi da bude u životu, naopako se ovde postavljaju stvari, dakle, dete mora, na osnovu i konsultacija sa svojim roditeljima i svog znanja i početnog obrazovanja u osnovnoj školi, da odluči kuda ono želi da ide i kako će dalje da se usmerava njegov rad i njegova intelektualna svest o svemu onome što se dešava u društvu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, pravo na repliku. Izvolite.

Hvala.

Nisam želeo da tumačim uvaženi koleginicu, čak nisam ni na njeno izlaganje odgovarao, više sam na nešto drugo, ali kad ste već spomenuli, evo da ne budu varioci. Evo vam lift monteri. Živim u soliteru koji ima 22 sprata, pitam čoveka koji nam održava liftove – ko će to raditi ubuduće? Neće niko. Nema nikoga da ide u tu školu. To je katastrofa. Zašto? Zato što smo uništili tu vrstu zanata. To je ono što, zaista može sve nas da zabrine i nije tačno da nećemo uvoziti, hoćemo, iz razloga što nemamo dovoljno kvalifikovane radne snage, a imamo potrebu da razvijamo privredu.

Ne možete privredu da razvijate ako nemate kvalifikovanu radnu snagu. Gde ona da se nauči ako nemate ovakav sistem obrazovanja? Gde to danas može da se nauči, kada su sve fabrike pogasili? Jedino, kada dovedete nekog stranog investitora ovde ili nekog domaćeg koji bi voleo zaista da proširi svoju proizvodnju, tu možete da naučite tu decu. Nažalost, nema danas velikih privrednih i društvenih sistema koje su nekada bili. Zahvaljujući gospodi koja danas prigovara o dualnom obrazovanju sve je uništeno. Jedini način na koji možete da obučite radnu snagu to je ovaj. Nemojmo da se igramo sa tim, doći ćemo u situaciju da nemamo nikoga da radi ukoliko ovo ne uvedemo i zato, čestitam na hrabrosti što ste ovo uveli. Hvala vam.

Hvala.
(Nataša Sp. Jovanović: Replika.
Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.
(Aleksandar Martinović, Vladimir Orlić, Aleksandar Marković: Kakva replika?)

Eto, tako lepo, replika, gospodine Martinoviću, Orloviću, Markoviću, kad se ne buni Đukanović, što se vi bunite?

Dakle, da se malo našalim, gospodine Đukanoviću, ne možemo mi zbog vašeg lifta da se složimo i tog primera da je potrebno dualno obrazovanje. Samo pokušavam, a i sve vreme to rade poslanici SRS, da vam govorimo da je problem u visoko obrazovanom kadru, a ne u onome što deca stiču kroz srednje obrazovanje. Uostalom, gospodin ministar je ovde došao da zagovori ovaj model i da ga vi izglasate, ali ne može da se ne složi sa mnom, kao i svi vi, da su toliko sposobna deca u Srbiji da, iako su gimnazijalci, ili su školovani za neka društvena zanimanja, u preduzetničkim aktivnostima mogu da rade isto tako kvalitetno taj posao. Ako govorimo o tome šta traži tržište, ali ne sme zakon da se donosi zbog toga što trenutne ili tržišne mogućnosti za određeni period tako do zahteva.

Hvala.
Replika, narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Ja se zaista izvinjavam, ali ne vidim da će se kapitalistički sistem menjati i svakako će tržište diktirati šta se traži i naravno obrazovne profile, osim ako neko ne zamišlja da ovde ne uvede samoupravljanje ili da možda vrati socijalizam. Ja iskreno mislim da to nema neku perspektivu i zato nisam pristalica da neko ovde banalizuje sada zbog vašeg lifta. Pa evo, nemamo vodoinstalatere. I tu smo u deficitu. Nemamo vodoinstalatere. Hoćete da kažete da je to zbog moje kanalizacije ili je to valjda zbog svih nas ovde?

LJudi, nemojmo da se igramo sa tim. Nisu svi ovde školovani da budu menadžeri, a čini mi se da je neko želeo ovu zemlju da pretvori u te lažne menadžere i da svi žive tako što će raditi u nekoj kancelariji, a da nemamo ni jedan zanat. Srbiju je održao zanat, pre svega onaj seljak koji se bavio poljoprivredom, a kasnije onaj zanatlija koji je nešto privređivao. Mi po kancelarijama najmanje smo ovu zemlju podizali. Prema tome, naravno da tržište diktira i naravno da moramo da donosimo zakone kako bismo bili u skladu sa celim svetom i kako se to svuda u civilizovanom svetu radi. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Nataša Jovanović još jednom. Izvolite.