Na član 39. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Arsiću, ovde se govori o izdavanju licence. Prosto ne mogu da shvatim da pojedini poslanici iz opozicije ili zaista ne čitaju ove članove zakona ili ne žele da vide ono što u njemu piše. Dakle, sasvim je logično da se izdaje licenca itd.

Nadalje, ne mogu da shvatim da prethodni govornik ne zna da je interes Privredne komore ujedno i interes poslodavca i interes škole. Pa, molim vas, nije interes poslodavca jeftina radna snaga, nego dobit. Ako mu je bolja radna snaga, kvalitetnija, obučenija ima i on dobiti i država i svaki radnik. Pa, to uče deca u osnovnoj školi, to sad učenici koji nas gledaju i oni to vrlo dobro znaju. Zato apelujem na učenike da ih zaista lažu ovi predstavnici koji zaista tumače.

Nadalje, da će biti neravnomerni razvoj, obrnuto je. Sve je obrnuto. Rezultati će biti veći ako je učenik završio dualno obrazovanje, bez obzira da li je on u Beogradu ili je on u lokalnoj zajednici, bilo gde da se ona nalazi.

Stoga još jednom apelujem i na naše učenike da ne veruju u ono što ovde ne piše, nego što piše. Uostalom oni to vrlo dobro znaju i oni nastavnici koji sa njima rade.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi što dobacuju me omesti ne mogu, samo mi nije jasno – dva , tri dana već čovek dobacuje, dobacuje, kad bih ja to njima radio bio bi na TV Dnevniku zato što bi to organizovala kuma Vuka Jeremića, koja uređuje dnevnik.

No, da se vratim. Instruktori su u pitanju i ovde je temu pogrešilo onaj instruktor za kugle ili instruktorka natalne karte itd, govorila je o besplatnim udžbenicima. Nadam se da nije mislila i na besplatne natalne karte, na besplatne kugle, itd. Nadam se da ovaj instruktor za „hajnikena“ za „tuborge“ i druga ostala piva nije mislio na takvu vrstu instruktora, ali ja, gospodine ministre, mislim da treba da nabavimo kvalitetne instruktore i ovo školstvo onda neće biti besplatno, a učenici mogu nešto i da zarade.

(Radoslav Milojičić, dobacuje sa mesta.)

Ovi drugovi na „Srbu sisavca“ malo veći sisavci non stop dobacuju, ali me ne mogu omesti. Oni bi verovatno da instruktore obučava „sportsko udruženje šarplaninac“. Evo, ima ljudi iz Smederevske Palanke, pa neka kažu da li govorim istinu. Pa, za milion i 890 hiljada dinara da obučavaju šarplanince kako da se popenju iz Palanku do Šar planine i to bi onda vredelo tih milion i 890 hiljada dinara ili iz „Glibovac“, onaj fudbalski klub čiji su igrači dobijali 4.000 evra kao da igraju u Mančesteru. Mora da im je tamo neki instruktor za sport za trenere obučavao kako na takav način, na lak način prevariti, zaraditi, kako ispumpati novac. Međutim, gde je puno dobacivanja i praznih reči, tu hleba nema, budite sigurni dragi gledaoci. Hvala.

Na član 40. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Vjerica Radeta, Zoran Krasić i Dubravko Bojić, zajedno Marinika Tepić, Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sonja Pavlović, zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, Ana Stevanović, Vladimir Đurić i Jasmina Nikolić, zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković i zajedno Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Balša Božović, Gordana Čomić, Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović i Dušan Milisavljević.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Ono što je Strategija obrazovanja rekla o zakonu, gospodine Šarčeviću jeste i to da se ne mogu kopirati tuđa obrazovna rešenja, posebno ona koja postoje u zemljama koje ni po čemu ne liče na Srbiju, ne samo po ekonomskom razvoju tih zemalja, već i po obrazovnoj istoriji i reformama koje su te zemlje stotinama godina unazad implementirale u svojim društvima.

Dakle, ne možemo se oslanjati na ono što je obrazovna politika u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji zato što je takva obrazovna politika ne odgovara našem sistemu. Pre svega, nemamo jaku privredu koja je neophodna da se i u teoriji razmišlja o ovako pogubnim rešenjima, nemamo ogroman priliv migranata i slobodnih radnih mesta gde bi se deca migranata, koja ne mogu da se asimiluju, ne mogu da nauče jezik, ne mogu da prihvate evropsku kulturu da se na neki način obrazuju na način da rade poslove koje u našem društvu niko neće da radi, odnosno poslove za koje postoji manjak interesovanja kod radne snage da se obavljaju.

Ovde je situacija sledeća, u Švajcarskoj i Nemačkoj ogroman broj škola ne obnavlja ugovore sa preduzetnicima, ogroman broj škola u Austriji i Švajcarskoj već polako napušta sistem dualnog obrazovanja i to je nešto što predstavlja polako trend, jer sledeća faza u koju će stupiti ta razvijena društva neće se apsolutno odnositi na ovako pogubna rešenja.

Iz tog razloga vas još jednom molim, imamo još jedan amandman koji glasi briše se, da nikako ne dozvolite da ovakav zakon uopšte bude usvojen.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Mi posle nekoliko dana rasprave dođosmo do pretposlednjeg amandmana na Predlog zakona o dualnom obrazovanju. Kada gledam ova poslednja dva člana, čini mi se da ne treba mnogo da se plašimo, jer zapravo Vlada i nema nameru da ovaj zakon sprovede u životu.

Vlada će tek za 60 dana obrazovati, tako je predviđeno, komisiju za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja, a zakon će se primenjivati tek od školske 2019/20. godine, možda da, možda ne. Ova komisija za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja treba da radi na sprovođenju i unapređivanju dualnog obrazovanja i trogodišnjih vrednovanja otvorenih rezultata. Dakle, formiraće se za 60 dana, a radiće nešto što će biti, što će se zapravo početi primenjivati tek školske 2019/20. godine.

Ovo zapravo govori da je ovo prilično traljavo sve urađeno, da se nije vodilo računa da bar članovi budu jedan sa drugim u nekom saglasju i da sve ovo kada sumiramo danas da nam se bar stvori utisak da je u pitanju jedan formalno dobar Predlog zakona, iako smo jasno stavili do znanja mi iz SRS da je to suštinski loš zakon i da nikako ne bi smeo da se primeni i da bi bilo najbolje, još nije kasno, da se povuče iz procedure. Ali, kažem, i da nismo takvog stava, čuli ste, imali bismo mnogo primedbi zato što formalno niste dobro uradili zakon.

Da završim sa jednom molbom ministru, dozvolite par sekundi Arsiću, vi ste ministre obrazovan čovek, legalno ste stekli diplome, molim vas, vodite računa da u ovoj komisiji koju obrazujete ne budu ljudi sa kupljenim diplomama. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Na kraju rasprave o zakonu o tzv. dualnom obrazovanju, još jednom da ponovimo razloge zbog kojih smo protiv ovog zakona i zbog kojih smo ovako insistirali uz ovu raspravu o amandmanima, gde smo tražili brisanje svakog člana, zašto ovaj zakon je loš i ne treba da se usvoji.

Ovaj zakon ne odgovara potrebama Srbije za obrazovanjem, ovaj zakon ne odgovara snazi i stanju privrede u Srbiji. Nije nešto što će doprineti ekonomskom razvoju Srbije. Ovaj model obrazovanja, dualnog, onog pravog dualnog, a ne ovakvog tzv, funkcioniše u visoko ekonomski razvijenim zemljama, a za zemlje u razvoju, kao što je Srbija, potreban je drugačiji model. Model koji će iskoristiti sav ljudski potencijal koji ta zemlja ima, jer naš razvoj ne može da se zasniva na tonama ili količini nekih proizvoda proizvedenim, jer nemamo nažalost privredu koja to proizvodi.

Može da se zasniva na inovacijama, na novim idejama, na talentu ljudi, a to je nešto za šta nam nije potrebno dualno obrazovanje, nego je potreban što veći obuhvat đaka koji idu u srednju školu i kojima se pruža maksimalno moguće široko obrazovanje. To je model koji je potreban Srbiji, da li je to finski ili neki drugi, ne moramo da ga zovemo imenom, ali sasvim sigurno nije ovo što imamo.

Ovo će, nažalost, kao posledicu imati samo da se poslodavcima koji će biti uključeni u ovaj program obezbedi kratkotrajno jeftina radna snaga, a mladi ljudi će ostati bez perspektive i nastaviće da razmišljaju jedino o tome kako da napuste Srbiju. Hvala.