Zahvaljujem.
Na član 38. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, zajedno Marinika Tepić, Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sonja Pavlović, zajedno Branka Stamenković LJupka Mihajlovska, Ana Stevanović, Vladimir Đurić i Jasmina Nikolić, i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Došli smo do prelaznih i završnih odredbi i do onoga kako će da se usklađuje podzakonski akti. Gospodine ministre, rok od šest meseci za vas i vaše saradnike moguće i moraćete da ispunite, ali što se tiče Privredne komore, moram i ovog puta, juče sam govorila o tome, kao i moje kolege, da izrazim protivljenje zbog ogromnih ovlašćenja koja su data Privrednoj komori da sprovodi instrukciju, odnosno da daje takva ovlašćenja i sprovodi sve ono što je u pripremi za instruktore kako bi obučavali decu, da prati taj proces i da jednostavno radi posao koji, čuli smo i danas ovde od drugih kolega, nije posao Privredne komore.

Jednostavno, doći će do mnogobrojnih zloupotreba i videćete, gospodine ministre, da neće proći ni nekoliko meseci od implementisanja ovog zakona, protiv kojeg je SRS, a neko će zatražiti ocenu ustavnosti. Pa, znate, vi imate i član 83. Ustava, koji kaže da je preduzetništvo u Srbiji slobodno, ali ja vam garantujem i vi ste to pokušali da demantujete još juče, da će upravo Privredna komora, birajući te poslodavce, da sa njima kroz određeni vid pritisaka za one koji to neće, jer vi imate možda u jednoj Babušnici nekoga ko je za obrazovani profil morao to da radi, a ne želi, a s druge strane, za one koji hoće, pojaviće se određeni vid korupcije u toj sprezi komora, škola i poslodavaca, apsolutno sam u to uverena. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala.

Malopre je ministar, koji je ovde ispred predlagača zakona ovlašćeni predstavnik, čitao želje, čestitke i pozdrave koje dobio iz srednje-stručne Elektrotehničke škole iz Niša, pošto oni podržavaju uvođenje ovog dualnog obrazovanja. Ravnoteže radi, ja bih pročitala želje, čestitke i pozdrave koje stižu u moj inboh. Nedavno je stigla jedna od ministrovog kolege, jednog našeg bivšeg ministra prosvete, i ona glasi – svaka čast za argumentovanu borbu protiv nakaradnog uvođenja dualnog obrazovanja. Ima onih koji primećuju i argumente i trud.

U tom smislu, da ponovimo glavne argumente protiv uvođenja nakaradnog dualnog obrazovanja. Nama ne treba dualno obrazovanje koje za cilj ima samo da legitimiše loše rezultate na kraju osnovne škole. Nama treba celovita reforma, korenita reforma kompletnog osnovnoškolskog obrazovanja po ugledu na finski model, koji će podsticati decu da se razviju u inovatore i preduzetnike, a ne da od njih pravi jeftinu radnu snagu za inostrane korporacije koje će ovde doći da ih zaposle u fabrikama koje će one otvoriti, jer mi inovatora koji će pokrenuti domaću proizvodnju nemamo, jer nam je loše osnovno obrazovanje. Hvala.

Reč ima ministar.

Ja sam bio vrlo precizan i u nazivu škole, odeljenja i broja učenika. Ima još uvek mnogo živih bivših ministara. Ako mislimo na istog, njega nije interesovao nijedan vid obrazovanja.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Ovaj deo prelaznih i završnih odredbi govori, pre svega, o besmislenosti što se ovaj zakon ovde u Skupštini raspravlja po hitnom postupku, ali to je više do načina na koji ova Skupština funkcioniše, a manje je do ministra.

Ministar je predlogom ovog zakona ostavio sebi rok šest meseci za donošenje akata. Privrednoj komori je dao rok od tri meseca po ovom zakonu. Naravno, Privredna komora ima nešto manje posla, ali ja izražavam bojazan da Privredna komora i u ovom roku može to kvalitetno da uradi, a pogotovo na koji način će Privredna komora biti uključena u sprovođenje ovog zakona, jer do sada nije imala apsolutno nikakav kontakt za obrazovanjem, jer to i nije uloga Privredne komore. Privredne komore se ne osnivaju da bi uticale na obrazovanje građana zemlje u kojoj se osnivaju, nego radi ostvarivanja interesa svojih članova, a to su poslodavci.

Ali, evo, ova Vlada i ovim zakonom stavlja Privrednu komoru kao jedan paradržavni entitet koji se bavi svim i svačim, a verovatno najmanje onim za šta je osnovana. Ali, nažalost, privrednici nemaju izbora. Oni moraju da plaćaju naknadu za članstvo u Privrednoj komori, koje je obavezno, a da za to ne dobijaju ništa. Umesto da ostvaruje, da se bori za interese svojih članova, Privredna komora će raditi ovaj deo koji zakon propisuje kao obaveze Privredne komore – vođenje registara, izdavanje licenci.

Postavljam ponovo pitanje – koliko je tamo kvalitetnih ljudi koji time mogu da se bave i da li će oni uopšte moći da se uključe i u ovom roku od tri meseca u pripremu za sprovođenje ovog zakona?

Zahvaljujem.
Na član 38. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, evo ovaj član 38. govori o rokovima kada podzakonske akte donosi ministar prosvete, što je i logično. Poznavajući gospodina Šarčevića i njegove kvalitete, uveren sam da će to zaista biti u šest meseci, iako se zakon primenjuje, kako smo videli, 2019. i 2020. godine.

Ono što je bitno da kažem, a to je da stalno opozicioni poslanici negiraju celokupni ovaj zakon. Ne mogu da shvatim da naše učenike žele da vrate u srednji vek, jer neprimenjivanjem ovog zakona dovodimo školu u poziciju da se uči za školu, a ne život, umesto obrnuto – za život, a ne školu. Hvala.