Gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje premijeru Ani Brnabić - dokle će premijer Brnabić da trpi u sastavu Vlade ministra Zoranu Mihajlović koja neprekidno rovari i unutar Vlade i u javnosti širi uznemiravajuće vesti i koja potkopava sve ono što je u interesu Srbije, a protežira interese srpskih neprijatelja?

Poslednje što se desilo, Zorana Mihajlović je održala još 19. oktobra sastanak sa predstavnicima sindikata Železnice i saopštila im povodom najavljenog povećanja zarada za zaposlene u javnom sektoru da će radnici Železnice biti izuzeti, jer ona Železnicu ne tretira kao javno preduzeće, tretira je kao akcionarsko društvo. Nema razlike u statusu Železnice, realne razlike, bilo da je ona akcionarsko društvo ili javno preduzeće ako je država 100% vlasnik akcionarskog društva. Niko nema pravo da izdvaja radnike Železnice od povećanja prihoda, od povećanja zarada, pogotovo što se njima prihodi nisu povećavali već pet godina.

Kada je donošena odluka da se smanje plate u javnom sektoru, onda su i oni bili obuhvaćeni tom odlukom. Da ništa drugo Zorana Mihajlović nije loše uradila dok je ministar u ovoj Vladi, ovo je dovoljan razlog za njenu smenu. Ona je jednostavno nepodnošljiva na toj funkciji ministra. Čega se god svojom rukom uhvati, da se za zelen bor uhvati i on bi se zelen osušio.

Vidite, Zorana Mihajlović je bila ministar i u vreme kada su Železnice transformisane u tri akcionarska društva. Zašto je to rađeno? Naravno, ona očekuje da se bar neki deo Železnica proda, pa da se lepo ugradi u tu prodaju.

Inače, što se tiče načina funkcionisanja Železnica, one treba da budu jedinstvene. Infrastruktura, prevoz putnika i kargo prevoz, odnosno prevoz robe, tu se principijelna, suštinska razlika ne može praviti.

Svuda u Evropi železnice su u državnoj svojini, čak i ako su akcionarska društva, država ima ubedljivu većinu akcija u svom vlasništvu. U Nemačkoj, valjda, 76%, u Francuskoj nešto slično. Nigde u Evropi železnice ne mogu biti privatno preduzeće, ne mogu da opstanu, jer železnice su kao ona invalidska štaka na koju se naslanja cela privreda i dobra preduzeća i loša preduzeća. Nijedna država nije u stanju da se otarasi železnica, iako železnice, u principu, ne donose profit. One mogu s vremena na vreme doneti profit, ali u sistemskim uslovima oni, zapravo, ne donose profit. Jedino u Americi postoje privatne železnice, jer Amerika tamo gde železnice ne mogu da funkcionišu kao privatno preduzeće, jednostavno ukida, ona ne brine o tome. U celoj Evropi brine se o železnicama. Nijedna država nije u stanju da se odrekne železnica i nijedna nije bila u stanju da privatizuje te železnice.

Način ophođenja Zorane Mihajlović prema radnicima, prema sindikatima, prosto kao da želi da ih iritira, da krenu na štrajk, da krenu u nemire itd. Ko normalan može da pomisli da se dignu plate u javnom sektoru, a da železničari budu zaobiđeni, pogotovu što su železničari još u vreme komunizma bili na izvestan način uskraćeni, zanemareni, potisnuti i što su im uvek zarade kasnile za prosekom u drugim javnim preduzećima.