Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Danas imamo na dnevnom redu traženje obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vojislav Šešelj. Izvolite.

Gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje premijeru Ani Brnabić - dokle će premijer Brnabić da trpi u sastavu Vlade ministra Zoranu Mihajlović koja neprekidno rovari i unutar Vlade i u javnosti širi uznemiravajuće vesti i koja potkopava sve ono što je u interesu Srbije, a protežira interese srpskih neprijatelja?

Poslednje što se desilo, Zorana Mihajlović je održala još 19. oktobra sastanak sa predstavnicima sindikata Železnice i saopštila im povodom najavljenog povećanja zarada za zaposlene u javnom sektoru da će radnici Železnice biti izuzeti, jer ona Železnicu ne tretira kao javno preduzeće, tretira je kao akcionarsko društvo. Nema razlike u statusu Železnice, realne razlike, bilo da je ona akcionarsko društvo ili javno preduzeće ako je država 100% vlasnik akcionarskog društva. Niko nema pravo da izdvaja radnike Železnice od povećanja prihoda, od povećanja zarada, pogotovo što se njima prihodi nisu povećavali već pet godina.

Kada je donošena odluka da se smanje plate u javnom sektoru, onda su i oni bili obuhvaćeni tom odlukom. Da ništa drugo Zorana Mihajlović nije loše uradila dok je ministar u ovoj Vladi, ovo je dovoljan razlog za njenu smenu. Ona je jednostavno nepodnošljiva na toj funkciji ministra. Čega se god svojom rukom uhvati, da se za zelen bor uhvati i on bi se zelen osušio.

Vidite, Zorana Mihajlović je bila ministar i u vreme kada su Železnice transformisane u tri akcionarska društva. Zašto je to rađeno? Naravno, ona očekuje da se bar neki deo Železnica proda, pa da se lepo ugradi u tu prodaju.

Inače, što se tiče načina funkcionisanja Železnica, one treba da budu jedinstvene. Infrastruktura, prevoz putnika i kargo prevoz, odnosno prevoz robe, tu se principijelna, suštinska razlika ne može praviti.

Svuda u Evropi železnice su u državnoj svojini, čak i ako su akcionarska društva, država ima ubedljivu većinu akcija u svom vlasništvu. U Nemačkoj, valjda, 76%, u Francuskoj nešto slično. Nigde u Evropi železnice ne mogu biti privatno preduzeće, ne mogu da opstanu, jer železnice su kao ona invalidska štaka na koju se naslanja cela privreda i dobra preduzeća i loša preduzeća. Nijedna država nije u stanju da se otarasi železnica, iako železnice, u principu, ne donose profit. One mogu s vremena na vreme doneti profit, ali u sistemskim uslovima oni, zapravo, ne donose profit. Jedino u Americi postoje privatne železnice, jer Amerika tamo gde železnice ne mogu da funkcionišu kao privatno preduzeće, jednostavno ukida, ona ne brine o tome. U celoj Evropi brine se o železnicama. Nijedna država nije u stanju da se odrekne železnica i nijedna nije bila u stanju da privatizuje te železnice.

Način ophođenja Zorane Mihajlović prema radnicima, prema sindikatima, prosto kao da želi da ih iritira, da krenu na štrajk, da krenu u nemire itd. Ko normalan može da pomisli da se dignu plate u javnom sektoru, a da železničari budu zaobiđeni, pogotovu što su železničari još u vreme komunizma bili na izvestan način uskraćeni, zanemareni, potisnuti i što su im uvek zarade kasnile za prosekom u drugim javnim preduzećima.

Hvala doktore Šešelj.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Hvala.

Moje prvo pitanje ide na resor Ministarstva spoljnih poslova i gospodina Ivice Dačića, a tiče se najnovije, dakle samo jedne u nizu izjava koje su visoki američki predstavnici, senatori, kongresmeni i diplomate, posebno u Prištini, ali i na drugim mestima, upućivali povodom Kosova i na svaki mogući način, i direktno i indirektno, podržavajući tu nezavisnost, i šta više, tražeći od Srbije, odnosno od Beograda, da se toj nezavisnosti više ne protivi.

Poslednja u nizu takvih izjava jeste ova američkog kongresmena Eliota Engela, koliko juče, u Prištini, gde je on ne samo ponovio svoje stavove, već tražio, odnosno podržao zahtev Ramuša Haradinaja, predsednika tzv. vlade Kosova, koji je izabran, uzgred budi rečeno, glasovima poslanika Srpske liste, da se i SAD uključuju u briselski dijalog. Takođe taj briselski dijalog treba da bude vremenski oročen i da treba da rezultira svim onim što i Priština, i Berlin, i Vašington i Brisel misle, da treba da bude finale tog briselskog dijaloga.

Dakle, pravno obavezujući sporazum, stolica za Kosovo u UN, i prestanak oponiranja, odnosno kako oni to vide, opstrukcije Beograda integraciji Kosova u međunarodne organizacije. Bilo je tu takođe i teških reči na račun Rusije i Srbije, što je takođe već obavezni repertoar istupa visokih američkih predstavnika u poslednje vreme, i ne samo u poslednje vreme.

Dakle, moje pitanje glasi – da li je ikada i da li će povodom ove izjave Ministarstvo spoljnih poslova, uputiti bilo kakvu notu, bilo kakav protest, izjavu na najblažem ili malo manje blagom nivou, znači u tom repertoaru, diplomatskih mera koje stoje na raspolaganju, da li će bilo šta od toga biti učinjeno ili po običaju neće?

I, konkretnije drugo pitanje – da li je u prošlosti, govorim u poslednjih četiri ili pet godina, bilo kakve vrste demarša od strane našeg Ministarstva spoljnih poslova, upućenog američkom kolegi, ili je ta vrsta gneva i ljutnje rezervisana, i protesta, rekao bih opravdanog protesta, je rezervisana samo za komšije i to samo pojedine komšije?

Danas smo imali primer sa Alijem Izetbegovićem, gde Savet za nacionalnu bezbednost zaseda i sastaje se da bi reagovao na jednu novinsku izjavu i to usputnu, hipotetičku izjavu, neumerenu, neprimerenu, netaktičnu, sve se slažem, to treba osuditi, ali jednog od tri člana bosanskog, odnosno BiH predsedništva, koji i onako ne može ništa samostalno odlučiti.

Dakle, ja sam za to da se bude dosledan i da ako reagujemo i protestujemo, a treba reagovati i protestovati odmereno, kulturno, ali držeći do sebe, da se onda bude principijelan i da se reaguje na neprihvatljive izjave, kako onih velikih, tako i onih malih i kako onih kojih se plašimo ili koji se aktuelno vas plaši, tako i onih koji služe kao meta za demonstriranje jeftinog i neobaveznog patriotizma, jednog dela naše vlasti i to samo prema potrebi.

Drugo pitanje i moram tu da završim, ali prošli put nisam stigao i tako da ovo prošlo povlačim od prošle nedelje, ali samo da ga konkretizujem. Išlo je takođe na adresu ministarske saobraćaja, odnosno Ministarstva saobraćaja. Ticalo se već čuvenog, rekao bih, zloglasnog Koridora ili auto-puta Niš-Merdare-Priština, dakle auto-puta, koji je, rekao bih, ničim izazvano lansiran na Samitu u Berlinu, od strane Edija Rame i Aleksandra Vučića, auto-puta za koji stručnjaci, ne govorim sada napamet, stručnjaci sa kojima sam razgovarao, govore da nema nikakvo ili nema dovoljno ekonomsko opravdanje, a o političkoj i geopolitičkim posledicama da ne govorimo. Pogotovo, tim pre, što smo prethodnih dana i nedelja ponovo registrovali smrtne slučajeve, nesreće na nedovršenim deonicama auto-puteva kroz Srbiju, koji su davno trebali biti završeni.Moje pitanje i sugestija glasi – zašto se sve snage, sva sredstva, sva energija, konačno ne ubaci u rešavanje i konačno završavanje stvarno, ne televizijsko završavanje Koridora 10 i 11? Da to uradimo za početak, da konačno imamo auto-put do Čačka i da konačno imamo put do makedonske granice, pravi i u punom obimu, a onda da razmišljamo o svim drugim projektima. Ovako kako deluje, to deluje kao jedan ad hok, politički projekat i nije slučajno nazvano da je to, na neki način, da Srbija participira u gradnji auto-puta za veliku Albaniju. Hvala.

Hvala, kolega Vukadinoviću.
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga. Izvolite.

Hvala potpredsedniče.

Prvo svoje pitanje upućujem premijerki Ani Brnabić, a tiče se Zakona o vraćanju oduzete imovine i o obeštećenju, pa pitam – kada će u skupštinsku proceduru stiće izmene Zakona o vraćanju imovine, jer 100.000 građana čeka da im Agencija za restituciju reši predmete i da li će u tom zakonu biti predviđena supstitucija?Drugo pitanje postavljam ministru finansija Dušanu Vujoviću, a tiče se Zakona o PDV. Naime, domaći preduzetnici koji su orijentisani na izvoz svojih proizvoda i robe podnose dokumentaciju za prijavu PDV svakog meseca i to do 15. u mesecu. Pošto se pri izvozu PDV ne iskazuje, ali svakog meseca pri poreskoj prijavi, država je u obavezi da im vrati PDV, jer oni za te novce od povratka PDV kupuju sirovine uglavnom na domaćem tržištu, na koji se PDV obračunava, a finalni proizvod plasiraju u izvoz, gde im se PDV ne zaračunava. Država je u obavezi da na osnovu Zakona o PDV, u roku od 45 dana vrati preduzetnicima PDV od momenta prodaje poreske dokumentacije, znači od 15. kada oni to predaju, kao i svaki preduzetnik, kod kojeg je situacija obrnuta, mora da vrati PDV u određenom zakonskom roku, jer ako to ne uradi on krši zakon.Država krši zakon, jer sam proverila i dobila neke informacije od građana, da i po tri, četiri meseca, a nekada i do pola godine kasni sa povratkom PDV, što stvara problem kod tih preduzetnika. U slučaju kada preduzetnik mora da plati PDV država je jako efikasna, on PDV mora da plati u roku od 45 dana, a povrat PDV čeka i do pola godine.

Pitanje ministru Vujoviću – zašto Ministarstvo finansija ne poštuje Zakon o PDV i ne vraća PDV preduzetnicima u zakonskom propisanom roku od 45 dana?Drugo pitanje postavljam ministarki Slavici Đukić Dejanović, a odnosi se na oslobađanje plaćanja u predškolskim ustanovama – zašto opštine mogu same da određuju da li će treće dete i sva ostala deca posle tog trećeg deteta boraviti besplatno u obdaništima ili ne? Zašto su deca diskriminisana, ako žive u nekim nerazvijenijim opštinama, roditelji moraju da plaćaju punu cenu?

Pitanje sam dobila od mojih prijatelja koji žive u opštini Kula, jer je opštinsko veće početkom septembra ili krajem avgusta donelo odluku da svako treće dete i naredno dete po rede, sada plaća 50% od cene boravka, a do sada je to bilo besplatno. Zato pitam ministarku Đukić Dejanović – zašto je to različito u svakim opštinama?Ministra Mladena Šarčevića i Jasminu Milošević iz Agencije za bezbednost saobraćaja pitam – šta se dešava sa školskim autobusima? Znamo da su pojačane kontrole vozača autobusa koji prevoze decu i učenike na ekskurzije, ali pitam ko kontroliše i kako se kontrolišu autobusi koji prevoze učenike od mesta do mesta u toku školske godine? Dolazim iz kulske opštine gde su autobusi jako stari. Opština je angažovala privatno preduzeće koje prevozi učenike, ali učenici dojavljuju i imam informacije da su autobusi jako stari, da se kvare, da jednostavno ne stižu na vreme na časove, da se desilo da su čak izgoreli autobusi pa tako sa njima putuju, ne znam ni ja šta.

Zato pitam, ko kontroliše te autobuse i da li ti tehnički pregledi možda treba da se uvedu na svaka dva meseca ili na pola godine, jer bezbednost dece je stvarno ugrožena?Još jedno, poslednje, pitanje pitam ministra Zlatibora Lončara, a tiče se besplatnih prevencija građana koje su stvarno za pohvalu i koje su uspele, ali mislim da su opet diskriminisani građani koji žive na selima, jer jednostavno oni ne mogu da doputuju do prvog svog kliničkog centra ili do Opšte bolnice. Prvo i prvo, daleko im je, treba možda na neki način organizovati taj prevoz jer oni ne mogu da obave te besplatne preventivne preglede, pa pitam da li će se tu nešto uraditi?

Hvala, koleginice Papuga.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Imam nekoliko pitanja za različite funkcionere i organe, a sve se odnese na skandaloznu odluku Skupštine grada Zrenjanina da 2.500 najboljeg poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u gradu Zrenjaninu bez licitacije, bez pravila, bez bilo kakvih uslova i, ja bih rekla bez ikakve časti, dodele privatnoj kompaniji „Tenis“ i još dvema domaćim kompanijama, od kojih je jedna verovatno, ne verovatno nego koincidencijom, upravo u vlasništvu jednog od odbornika vladajuće koalicije, Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje u Zrenjaninu. Radi se o odborniku Željku Malušiću.Moje prvo pitanje u tom smislu ide upravo Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je onome ko je u toj agenciji ostao dok je SNS nije potpuno razbucala, da li zna da je jedna od firmi koja je dobila ovaj posao u Skupštini grada Zrenjanina u vlasništvu odbornika vladajuće koalicije, koji je i sam učestvovao u donošenju odluke da se državno poljoprivredno zemljište dodeli upravo njemu i njegovoj firmi? Da li je on možda vlasnička prava u toj firmi preneo na neko treće lice, ili je ona i dalje u njegovom vlasništvu, i da li Agencija za borbu protiv korupcije smatra da tu ima osnova za zloupotrebu položaja ili sukob interesa, budući da se radi o tek osnovanoj firmi koja je osnovana svega nekoliko dana pre nego što je objavljen javni poziv o uslovima za ostvarivanje prava prvenstva zakupa na osnovu investicija?

Za one građane koji ne razumeju, pravo prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta je uvedeno 2015. godine sramotnim, koruptivnim, besramnim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, kojim je omogućeno da trećinu zemljišta u svakoj opštini u Srbiji Ministarstvo poljoprivrede dodeli privredniku po slobodnom izboru, a da za to zemljište istovremeno ne mogu da se takmiče, ne mogu da licitiraju i ne mogu da se nadmeću poljoprivrednici.

Pitanje ministru Nedimoviću – da li on zna da poljoprivrednicima, koji su do sada obrađivali to zemljište, ostaje samo kao mogućnosti ili sada da rade kao nadničari na zemljištu koje su dodelili „Tenisu“ i svom odborniku, ili da prestanu da se bave poljoprivredom i time, posle generacija koje su se u njihovim porodicama bavile poljoprivredom, ostanu bez ikakvog posla?

Da li ministar Nedimović zna da to što SNS poklanja svojim poslovnim partnerima nije njihovo, da su tu zemlju generacije paora u Vojvodini otimale od močvara da bi od nje napravile danas jednu od najplodnijih zemljišta u Evropi i da bi SNS bez kriterijuma, bez pravila, bez uslova i bez mogućnosti da se drugi takmiče sada tu zemlju poklanjala svojim poslovnim partnerima? Koliko je takve zemlje u Vojvodini, neka kaže ministar Nedimović, koju će pokloniti svojim odbornicima, svojim funkcionerima, svojoj braći, kumovima, poslovnim partnerima i kome se već ta zemlja besplatno deli. Da li je svestan koliku štetu nanosi paorima koje ovim ostavlja bez ikakvih izvora da rade i bez ikakvog načina da sebe izdržavaju i da zarade za svoj život?Tako da, gospodo iz SNS, to što poklanjate svojim poslovnim partnerima nije vaše. To nije zemlja vaših tajkuna, to nije zemlja vaših odbornika, to nije zemlja vaših funkcionera, to je državno poljoprivredno zemljište koje su vojvođanski paori oteli od močvara, generacije su otimale od močvara samo da bi ste vi to tako raspodelili. Naravno da ćete svi odgovarati za to jednom kada odete sa vlasti, a do tada će svi paori imati podršku DS da vas sprečimo da razdelite ono najvrednije što Vojvodina i što Srbija ima, a to je naše poljoprivredno zemljište.

Hvala, koleginice Jerkov.

Reč ima narodni poslanik mr Ivan Kostić. Izvolite, kolega Kostiću.

Poštovani građani Srbije, postavljamo pitanje ministru prosvete i ministru kulture i informisanja, kako zamišljate da smanjite vršnjačko nasilje u srpskim školama dok ne ukinete rijaliti programe na televiziji koji su prepuni nasilja i prostakluka? Kada će partijskog televiziji SNS, TV „Pink“, biti oduzeta nacionalna frekvencija zbog propagande vladajuće stranke i emitovanja nemoralnih rijaliti šoua?

Drugo pitanje ministru privrede i ministru poljoprivrede, kako ste dozvolili da Skupština grada Zrenjanina izglasa da se nemačkoj firmi „Tenis“ dodeli prvenstvo zakupa 2.500 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta? Zašto se naša zemlja daje strancima i kako domaći poljoprivrednici da prežive u sopstvenoj zemlji? Inače, „Tenis“ počinje da obrađuje zemlju 2019. i 2020. godine, a do tada će oni da rentiraju zemlju domaćim poljoprivrednicima.Treće pitanje predsedniku Vlade, kada će biti smenjena Mira Petrović, kojoj je pre tri meseca istekao mandat na mestu vršioca dužnosti direktora „Pošte“, gde je postavljena po podeli partijskog plena kao sekretarica Milana Krkobabića? Ko je dozvolio da podeli suspenzije za 47 sindikalaca „Pošte“ koji su u štrajku i koji su istakli opravdane zahteve da Mira Petrović mora biti smenjena? Srpski pokret Dveri podržava opravdane zahteve Samostalnog sindikata poštanskih radnika Srbije.Četvrto pitanje predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, ko vam je veći prijatelj, Toni Bler, Bil Klinton, Gerhard Šreder, DŽo Bajden, Edi Rama, Hašim Tači, Ramuš Haradinaj ili DŽordž Soroš? Što je veći ratni zločinac i neprijatelj Srbije u pitanju, to je Vučiću, očito, bolji prijatelj. To se vidi iz dosadašnjeg rada.

O čemu ste razgovarali sa zamenikom predsednika Fonda za otvoreno društvo, sinom DŽordža Soroša? Zar to nije isti onaj Soroš, koji je prema čestom pisanju vaše partijske novine „Informer“, planirao rušenje Srbije? Da li to znači da Aleksandar Vučić zajedno sa porodicom Soroš planira rušenje Srbije? Da li smo konačno saznali pravu istinu, da je upravo Aleksandar Vučić zapravo taj strani plaćenik Soroša o kome piše „Informer“?O čemu je Aleksandar Vučić razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a… (Isključen mikrofon)