Pitanje je koliko smisla ima postavljanje pitanja, gospodine predsedavajući, s obzirom da na poslednja pitanja ne dobijamo odgovore. Ne dobijamo odgovore mesecima unazad.
Kada Vlada misli, recimo, da sprovede Zakon o javnim preduzećima, koji je, kada je donošen ovde, odredio nekoliko stvari. Prvo, da će svi direktori javnih preduzeća u Srbiji biti izabrani na konkursu, i da taj konkurs mora da se završi do marta 2017. godine. Druga stvar je da će se na konkursima birati najstručniji ljudi, a ne partijski podobni ljudi, i da će taj zakon konačno dovesti do raskida veza između političkih partija i javnih preduzeća. Ništa od toga se nije desilo. Zakon, koji je donela ova većina, nije ispoštovan.
Dakle, 90% javnih preduzeća vode vršioci dužnosti. Konkursi nisu završeni, a vršioci dužnosti su, gotovo po pravilu, visoki stranački funkcioneri SNS-a, SPS-a ili PUPS-a. Onda se borba radnika za svoja prava u tim javnim preduzećima proglašava političkom borbom i političkim napadom, zato što Vlada nije ispunila svoju obavezu. Iako sam ja postavio pitanje, pre nekoliko meseci, kada će to da se promeni, predsednici Vlade, kada će da se završe konkursi i da budu izabrani direktori, a ne vršioci dužnosti preduzeća, odgovora nema. I koja je onda svrha postavljanja pitanja?
Koja je svrha kada ja postavim pitanje ministru Stefanoviću – da li je namerno ili slučajno slagao, slagao kada je rekao da protiv učesnika protesta „Borba protiv diktature“ neće biti preduzimane nikakve prekršajne radnje, a danas vidimo da je, ne dvoje ili četvoro mladih ljudi učesnika tih protesta iz prijava meseca ove godine, nego 34 se nalazi na spisku prekršajnog suda koji želi, suprotno najavi ministra policije, koji je rekao da policija neće preduzimati nikakve radnje, a iz prekršajnih prijava vidimo da je policija i te kako radila. Pratila je te mlade ljude, identifikovala ih je na ne znam koji način, a onda je podnosila prekršajne prijave, kao organizatore protesta, a oni nisu bili organizatori protesta, jer protest nije bio organizovan, nego spontan. Onako kako to zakon predviđa, mogućnost spontanih protesta. Zašto onda ja da postavljam pitanje, ako ne mogu da dobijem odgovor?
Poslednje pitanje koje sam postavio, a možda ću dobiti odgovor danas, jer je između onih kojima sam postavio pitanje, predsednice Vlade i potpredsednice gospođe Mihajlović, moje pitanje je bilo - kada će nam odgovoriti i obavestiti javnost da je projekat „Er Srbije“ propao?
Vlada je za ove tri godine, preko 160 miliona evra, na razne načine pomogla poslovanje tog preduzeća. Nažalost, ono ni do dana današnjeg ne može da posluje pozitivno. Kao poslednja stvar koja se desila, 340 ljudi zaposlenih u „Er Srbiji“ je prebačeno u JP Aerodrom „Nikola Tesla“. Navodno, posao koji su oni radili za platu i dobijali od „Er Srbije“, sada će isto tako platu dobijati od aerodroma, a navodno će „Er Srbija“ aerodromu plaćati te usluge. A svi znamo da neće i da je to još jedan od načina da se zaobiđe zabrana subvencionisanja koja postoji u EU i koje mi moramo da se pridržavamo, a koju ova Vlada krši. Vlada to krši od početka projekta „Er Srbije“ i za sve te pare ona nije uspela da napravi profitabilnu kompaniju.
