Dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za Ministarstvo pravde. Juče je bivši načelnik Štaba Vojske Republike Srpske, general Ratko Mladić, pred nelegalnim i antisrpskim Haškim tribunalom nepravedno osuđen na kaznu doživotnog zatvora.
Haški tribunal je, bez ikakve sumnje geopolitički instrument u rukama zapadnih sila, čija je jedina uloga da svu krivicu za krvavi građanski rat i raspad Jugoslavije svali isključivo na srpski narod.
Naravno, Haški tribunal nema veze ni sa pravom ni sa pravdom i to je svima juče bilo jasno.
Ratko Mladić je proglašen krivim bez ikakvog dokaza. Jedna velika laž i prevara koja se zove genocid u Srebrenici, konstrukt Haškog tribunala ima za cilj da delegitimiše Republiku Srpsku, proglasi je genocidnom tvorevinom, što je još jedan korak ka njenom postepenom ukidanju.
Konstrukt genocida u Srebrenici je potpuno suprotan Konvenciji o genocidu, budući da ni u jednoj presudi Srbima nije dokazana specijalna namera, tj. tzv. „dolus specialis“, koja je neophodan činilac svakog bića krivičnog dela genocida.
Tužilaštvo Haškog tribunala nije u stanju da bilo šta dokaže, jer dokaza nema i zato je u Haškom tribunalu objavljena još jedna nebuloza, koja se naziva udruženi zločinački poduhvat, prema kome može da se inkriminiše i cela populacija Republike Srpske, kako vojnici, oficiri i svi civili.
Taj udruženi zločinački poduhvat je samo izgovor kako bi se što više oficira i političkih lidera pred ovim nelegalnim sudom optužilo i osudilo.
Moje pitanje je, zašto Republika Srbija pristaje na ovu istinu koju nam servira Haški tribunal? Da li je nečinjenje znak da se vlasti Republike Srbije slažu sa ovom ulogom koju nam je Haški tribunal namenio, i dodelio svim Srbima?
Zašto Republika Srbija ne osnuje naučnu ustanovu koja će se baviti izučavanjem presuda sudskih postupaka dokaznog materijala, iskaza svedoka u Hagu i koja će moći da dođe do istine i činjenica?
Zbog budućih generacija je važno da se utvrde činjenice i istorijska uloga svih ovih Srba koji su imali u ovom građanskom ratu.
Dakle, umesto što su se sve vlasti od petog oktobra bavile isključivo isporučivanjem Srba, beskompromisnom saradnjom, od Đinđića koji je isporučio Slobodana Miloševića na Vidovdan, Vojislava Koštunice koji je izručio najviše srpskih generala i Borisa Tadića koji je izručio Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Stojan Župljanina i Gorana Hadžića, Srbija bi konačno mogla da uradi nešto u vezi sa Haškim tribunalom što bi bilo za srpski narod korisno.
Takođe, zašto nadležni organi i državni službenici Republike Srbije nisu u ovim posetama predsednika Haškog tribunala Karmela Ađijusa, glavnog tužioca Serža Bramerca, postavili pitanje služenja kazne u Srbiji svim osuđenim Srbima? Osuđeni Srbi svoje kazne odslužuju u katastrofalnim uslovima širom Evrope, zatvorima koji su gori nego nekada što su bili gulazi.
Zdravstveno stanje tih ljudi je veoma problematično, posebno predsednika Republike Srpske Krajine Milana Martića, tako da zahtevam objašnjenje od Ministarstva pravde zašto se ništa po tom pitanju nije uradilo? Hvala.
