Opet tema razvoja Srbije dame i gospodo, i ja se potpuno slažem kada govorimo o razvoju sa ocenama koje su iznele koleginice.

Svaki kraj naše lepe zemlje je podjednako važan i treba da damo sve od sebe da taj razvoj bude prisutan svuda i jesu važne i one opštine u kojima su planirani lokalni izbori koncem ove godine i potpuno je neprihvatljivo da se šalje neka poruka od strane onih zgrčenih predstavnika bivšeg režima, koji nisu u stanju da obezbede baš nikakvu političku podršku za svoje liste, da samo zbog toga te opštine i ljudi koji u njima žive nisu važni.

To naravno, ne stoji i ne može da se poredi sa važnošću ljudi u drugim delovima države, samim tim i sa ljudima koji žive u Beogradu, samo zbog toga što su nekome ti izbori važniji.

Ali, kada govorimo o gradu Beogradu, baš po pitanju razvoja, važno je ne samo ono što se dešava sada svi sjajni projekti o kojima mi govorimo ovih dana, stotine kilometara kanalizacije, vodovoda, puteva, različitih kategorija, značajni projekti poput projekta Makiškog polja, poput projekta stanova sa popularnim cenama kvadrata, poput projekta „Beograd na vodi“.

Važno je i ono što će se dešavati u gradu Beogradu u neposrednoj budućnosti, naprimer projekat novog Savskog mosta koji će predstavljati neposrednu ulaznicu za otvaranje novih projekata, baš na temu infrastrukture, recimo, tunela koji treba da poveže Savu i Dunav.

O svim tim dobrim stvarima, Beograđani će moći da se neposredno izjasne, npr. kroz program „da se radi i gradi po tvom“, koji takođe pokreće grad Beograd, mogućnost da koristiće modernu aplikaciju, sami stanovnici naše prestonice izjasne na temu koje to projekte vide kao najvažnije za svoj grad, šta je to čemu daju najveću podršku, što je naravno bilo potpuno nezamislivo u vreme žutog tajkuna Dragana Đilasa, njegovog posilnog Aleksandra Šapića, pa i njihovog tadašnjeg kapoa, ono beše, Borisa Tadića. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Ne želim reč.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao i kada je bilo reči o amandmanu, o dosadašnjim amandmanima, i ovaj amandman ima za cilj da podstakne i podrži modernizaciju Srbije.

Ja ću zbog građana Srbije pročitati kako glasi: „Planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri bude u funkciji modernizaciji Republike Srbije“.

Naravno da ovde mislim prvenstveno na modernizaciju javne uprave u Srbiji i smatram da ćemo modernizaciju javne uprave promeniti i način na koji se pružaju javne usluge, uz svođenje javne potrošnje u realne i održive budžetske okvire.

Podsetiću, iako je više puta to do sada rečeno da je jedan od prioriteta da javna uprava Srbije preraste iz jednog regulatora u ono što nazivamo istinski servis građana, kako i treba da bude i to je u pravom smislu te reči, dakle, koji će biti u funkciji stvaranja i podsticanja privrednog rasta i društvenog razvoja.

Dakle, modernizacija javne uprave treba da se temelji na tri elementa. To su efikasnost, racionalnost, ekonomska isplativost.

Ako se na tome temelji javna uprava, onda će ona biti i efikasna. Naravno, to ni u kom slučaju ne treba da umanjuje i neophodnost za istovremeno da javna uprava zadovolji potrebe naših građana. Imamo pozitivan primer za to, to je lokalna samouprava grada Beograda.

Kao što je malopre kolega Orlić naveo nekoliko bitnih elemenata kako je do sada lokalna samouprava u Beogradu funkcionisala, ja bih se samo nadovezao na to i rekao da je u ovom trenutku aktivno više od 1.000 gradilišta u Beogradu.

Prepolovljen je dug grada Beograda, završen Pupinov most, 20.000 novih radnih mesta, 280 kilometara vodovoda, 550 kilometara ulica i puteva, četiri nova doma zdravlja, 260 kilometara toplovoda.

To su rezultati. Zahvaljujem.

Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Na član 3. amandman su podneli poslanici Aleksandra Tomić, Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Olivera Pešić, Zoran Bojanićm Srbislav Filipović, Snežana Petrović, Dubravka Filipovski, Stefana Miladinović.
Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi članovi Vlade, amandman koji smo podneli vezan je za usklađivanje nacionalne politike Republike Srbije sa Agendom 2030. Jedan od ciljeva Agende 2030. jeste smanjenje nejednakosti u okviru i među zemljama. Govorim o cilju 10 Agende 2030.

Budžetom za 2018. godinu omogućava se realizacija ovog cilja, jer se iznos od 128,3 milijarde planiranih za investicije ravnomerno raspoređuje na teritoriju čitave zemlje. Održivi razvoj je moguć samo uz ravnomerni razvoj čitave zemlje, i SNS deluje u tom pravcu. Budžet za 2018. godinu jasan je dokaz da Vlada Republike Srbije vodi računa o ravnomernom razvoju čitave zemlje.

Kao neko ko dolazi sa juga Srbije moram da kažem da će sredstva koja su planirana budžetom za 2018. godinu omogućiti oživljavanje juga Srbije. Pre svega završetak izgradnje Koridora 10, svakako je najznačajniji kapitalni projekat koji će omogućiti razvoj juga, jer je činjenica da kako se koja deonica autoputa završi dolaze i investitori. Kapitalne investicije koje se budžetom za 2018. godinu planiraju za grad Leskovac svakako će omogućiti da se i grad Leskovac razvija u korak sa drugim gradovima u Srbiji.

Na kraju, cilj ovog amandmana je da svi zakoni koji se predlažu od strane Vlade i koji se donose u Narodnoj skupštini Republike Srbije idu u pravcu usvajanja budžeta koji će omogućiti održivi razvoj čitave zemlje. Hvala.

Na član 4. amandmane u istovetnom tekstu podneli su poslanici zajedno Aleksandar Šešelj, Zoran Krasić, Milorad Mirčić, Miljan Damjanović, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Nemanja Šarović, Sreto Perić, Petar Jojić, LJiljana Mihajlović, Tomislav LJubenović, Dubravko Bojić, Nikola Savić, Filip Stojanović i Marina Ristić i zajedno Marko Đurišić, Nenad Konstantinović, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković i narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Izvolite.

Član 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu se odnosi na član 25. postojećeg zakona i vi ste u ovim izmenama, kao javni prihod lokalnih samouprava, predvideli finansijsku pomoć EU. Pitanje koje se logično postavlja je zašto to nije bilo ranije, i da li ste i do ovog predloga, odnosno do dana kada će ovaj zakon biti usvojen imali finansijsku pomoć EU? Ako jeste, gde je ona bila evidentirana, posebno na koji način je bila trošena?

Mi smo danas ovde se naslušali raznih hvalospeva predstavnika vlasti u odnosu na ovaj predlog, odnosno u odnosu na funkcionisanje Vlade i na blagodeti i na sve one ruže koje cvetaju u lokalnim samouprava. Naravno, samo u očima onih koji su to govorili.

Mi smo i ovaj Zakon o budžetskom sistemu, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, imamo negde oko, ne znam, 320 ili koliko amandmana, odnosno oko 300 amandmana poslanika vlasti. Da ne bude opet zabune, kao juče što su pokušali pogrešno da nas protumače, nemamo mi ništa protiv podnošenja amandmana, ali ne amandmana radi amandmana, nego amandmana kojim se zaista nešto menja. Svi znamo, već je jasno i javnosti celokupnoj u Srbiji da su poslanici vlasti podnosili ovaj veliki broj amandmana samo zato da bi se sprečila, zapravo, rasprava o amandmanima koji su narodni poslanici podneli na Predlogu Zakona o budžetu Republike Srbije.

Interesantno je šta se sve u ovim zaista literalnim radovima koji su predstavljani kao amandmani, između ostalog, moglo čuti.

Rekla sam juče, ponavljam i danas, nije ovo tekst amandmana. Ovo što je predstavljeno, što se predstavlja kao amandmani, to bi moglo biti deo neke strategije, nekog plana, programa, nečeg što se opisno predstavlja, a ne može biti pravna norma.

Šta smo mi danas sve mogli da čujemo? Jedan poslanik je govorio kako je on podneo amandman da bi se poboljšali uslovi života izbeglih i raseljenih lica. Dakle, veze nema taj amandman i taj član zakona sa raseljenim i izbeglim licima, apsolutno veze nema. Ali, kada je već govorio o tome, volela bih da nam taj kolega poslanik kaže na koji način su, recimo, izbeglim i prognanim licima deljeni stanovi u jednom naselju u Čačku? Radi se o sredstvima koja su dobijena iz neke donacije. Dakle, vrlo ima veze sa ovim našim amandmanom. Na koji način su podeljeni ti stanovi? Koliko su ti ljudi morali nekome i kome da daju para da bi dobili te stanove i zašto od svih stanova koje su prognana lica dobila, zašto se samo u tom naselju u Čačku ti stanovi ne mogu otkupljivati. Naravno, nemamo odgovor na to konkretno pitanje.

Govorilo se ovde o ravnomernom razvoju Srbije. Uglavnom smo slušali predstavnici, odnosno poslanici koji su iz različitih opština širom Srbije su govorili svako o svojoj opštini, što, naravno, nije nikakva greška, ali su uglavnom govorili – uradiće se, izgradiće se, rekonstruisaće se. Malo je bilo toga što je rečeno – urađeno je, rekonstruisano itd.

Imamo zaista suprotno od onoga što govore poslanici vlasti, imamo veliki broj primera koje saznajemo sa terena i dokaza koje dobijamo sa terena, koji su potpuno suprotni ovome što slušamo od predstavnika vlasti. Imamo, recimo, primer da je Dom zdravlja u Kuršumliji iz donacije kupio, kupili su sanitarno vozilo. Nikakva primedba. Ali, evo, društvene mreže prepune fotografija kako direktora doma zdravlja u tom sanitetskom vozilu prevozi nameštaj u svoj stan, u svoju kuću. Jeste, ministre Kneževiću, verujte, proverite. Znate da nikada ne bih rekla nešto što nije tačno.

Dalje, kada govorite o ovim donacijama vezano za ovaj član 25, izmenu kroz ovaj član 4. Predloga zakona, mi nikada nismo dobili precizne informacije o tome, recimo, na koji način su tačno do evra potrošena sredstva koja smo u toku onih tragičnih poplava dobijali iz EU ili pojedinačnih zemalja EU.

Imali smo mi tu, slušali smo neke konferencije, čitali smo sve onako uopšteno, onde se slikala ona kuća, onde se slikala ona kuća, ali nikada nismo dobili preciznu računicu o tome. Da li je to, recimo, razlog zbog čega do sada u ovom zakonu nije bilo kao javnih sredstava tih fondova dobijenih iz sredstava EU?

Takođe, ovde smo čuli nešto vrlo interesantno, a vi stalno govorite o ravnomernom razvoju države Srbije, za šta svakako, kada bi to bilo tako, imali bi ste i našu podršku, jer mi mislimo da u celoj Srbiji, da cela Srbija treba da se jednako razvija. Mi mislimo da svako u Srbiji zaslužuje uslove savremenog čoveka, uslove koji su takvi da svako ko završi, recimo, fakultet u Beogradu, u Novom Sadu ili negde, poželi da se vrati u svoje rodno mesto, nažalost, to nije tako.

Vi ste nastavili, odnosno preuzeli još od onih pre vas, mislim na onaj Tadićev režim, recimo, kad su poukidali sudove po malim mestima, vi ste to nastavili, pa i dalje u mnogim malim mestima nema sudova, zatvarate škole, itd. Dakle, ne stvarate uslove za taj ravnomeran razvoj.

Sada, pošto su završeni oni stanovi od po 380 evra po kvadratnom metru, ne znamo tačno gde su, na kojoj su maketi, sada se priča o stanovima koji će biti građeni po 550 dinara po kvadratnom metru.

(Dušan Vujović: Evra.)

Da, ministre Vujoviću.

I danas ovde, ne znam da li ste čuli, da će biti 550 evra po kvadratnom metru, ali niste čuli danas jednog kolegu poslanika iz vlasti, koji je rekao da nije tačno da će stanovi biti 550 evra po kvadratnom metru, već će to biti prosek. Dakle, opet pravite razliku između Surdulice, Beograda, Sombora, Valjeva, Kosovske Mitrovice, da ne nabrajam sve gradove u Srbiji.

Dakle, nije tačno ovo što pričate. Ne stvarate vi ni ovim zakonom, ni bilo kojim zakonom, ravnomeran razvoj Republike Srbije. To nešto što se glanca, što se vidi, to je centar Beograda, a ne ove okolne opštine, koje jesu beogradske opštine, ali, to je centar Beograda, centar Novog Sada. Ostalo se nigde i ništa, gospodo, ne radi. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o sredstvima Evropske unije i radi se o lokalnim samoupravama.

Ja se nadam da će se raskinuti sa praksom koju su imali Goran Ješić, hajnekena, itd, da troše više nego što su prikupili. Običaj je bio ne preraspodela viška po lokalnim samoupravama, već preraspodela manjka. Nisu živeli od prikupljenog i zarađenog, već od zaduženosti. Sa tom praksom se treba raskinuti.

Dug opštine Inđija je 2.037 miliona, ili 2,037 milijardi. Dug Smederevske Palanke je između tri i četiri milijarde. A ti usrećitelji narodnih masa, koji će morati da vraćaju dugove, iza njih su dela i nedela koja će buduća pokoljenja u tim lokalnim samoupravama plaćati.

Šef hajnekene je prodavao tenk za četiri hiljade dolara. A ovaj iz Smederevsku Palanku hajnekena, on je za veče pio piva za četiri hiljade dolara, pa mu šef proda tenkić, a on ga za jedno veče propije. Nadam se da će sa tim gazdovanjem biti prekinuto.

Kao i u Trsteniku, gde je intervju za „Vreme“ morao da bude plaćen. Dakle, čovek potpiše da će dati intervju, opština plati njegovu izjavu za štampu i onda oni to zovu nezavisnim novinarstvom. E, tako je to Miki traktorče od Vuka potomče, tako su oni trošili novac u lokalnim samoupravama, a hajnekena ili hajnetenkić je čak prodao i termalnu vodu, što nije bilo ovlašćenje lokalne samouprave. Hvala.