Na član 4. amandman je podneo Miodrag Linta.
Da li želite da obrazlažete? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Da li želite da obrazlažete? (Da.)
Đorđe Komlenski. Izvolite.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije.

Kao što sam rekao borbom protiv siromaštva na način kako ga vodi Vlada Republike Srbije mi jesmo zadovoljni, ali obzirom da se i član 4. kao i prethodni članovi na koje smo ovo predlagali, odnosi na lokalnu samoupravu, a gde imamo primera da do 2016. godine, ne da ništa nije valjalo, nego je bila katastrofa, kao što je to bilo kod gradonačelnika Smederevske Palanke koji je u siromaštvo za više stotina miliona dinara neisplaćenih plata oterao gomilu radnika, tako smo to imali isto i kod žutog preduzeća u Vojvodini.

Naime, fondove koji su bili namenjeni za subvencije koristili su navodno uvođenje nekih novih tehnologija, pa je tako neka brokerska kuća „Aleksandar“ dobila ogromna sredstva za uvođenje tehnologije koju nikad nismo videli da je uvedena, ali zato je ona tu subvenciju vraćala u nekoliko navrata i na različite načine koji su potpuno, ne neprihvatljivi, nego nenormalni.

To što je nenormalno je to da su vraćali kroz isporuke antifriza poljoprivrednim, mašinskim i tehničkim školama. Nekih 7500 litara antifriza, pa onda 10000 sredstava za poliranje i zaštitu guma istim tim školama. Čije li su gume đaci polirali sa 10000 litara, to zaista nikome nije jasno. Verovatno ovaj antifriz da su prosuli u Dunas nikada se led ne bi uhvatio na Dunavu. Što znači da ovo služilo samo pranju para.

Žutom preduzeću i njegovom OUR-u u Vojvodini ni to nije bilo malo, nego su to proširili pa su na red došla i pozorišta, muzeji, galerije, pa je samo njima isporučeno još nekih desetak hiljada litara, što antifriza, što tečnosti za pranje stakla. Gde je sve to završilo možemo samo da slutimo, a da li su prali prozore, ne verujem, ali verujem da su na ovaj način oprali milione koji su završili u njihovim džepovima.

Upravo iz tog razloga, ovakav amandman, da to nikome više nikad ne padne na pamet. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se tiče unapređenja efikasnosti finansijskih institucija u Republici Srbiji. Obično građani Srbije, kada neko kaže finansijske institucije pomisle da su to samo banke. Nisu samo banke, to su i penzioni fondovi, fondovi zdravstvene zaštite, Agencija za osiguranje depozita i potrebno je da sve ovo zbog predvidivosti privrednog okruženja i ambijenta u Republici Srbiji funkcioniše u najboljoj mogućoj meri.

Međutim, za razliku od nas, postojale su ranije određene finansijske institucije koje su neki smatrali svojim privatnim finansijskim institucijama iako su bile u državnoj svojini.

Tako da, recimo, imali smo dve banke koje su bile u državnoj svojini. Jedna se zvala „Agrobanka“, druga se zvala „Razvojna banka“ Vojvodine. Utvrđeno je da je šteta od nenaplativih potraživanja negde oko 600 miliona evra, pa bih ja hteo da pitam sve nadležne ministre – koliko penzija može da se isplati za 600 miliona evra? Koliko kilometara autoputa može da se napravi za 600 miliona evra? Koliko kilometara pruge može da se napravi ili rekonstruiše za 600 miliona evra, koje su ovi pokrali do 2012. godine i „žutog preduzeća“? Koliko predškolskih ustanova može da se napravi za 600 miliona evra?

I još jedno pitanje – da nije pokradeno tih 600 miliona evra, da li bi Vlada Aleksandra Vučića 2014. godine morala da primenjuje mere fiskalne konsolidacije, tj. da jedan deo penzionera ima umanjene penzije o čemu pričamo i danas?

Na član 4. amandman je podneo Milimir Vujadinović.

Hvala, uvažena predsednice.

Kao što moj uvaženi kolega Martinović reče da će osnažena srpska Vojska doprineti bezbednosti naših građana, kako u Srbiji tako i u regionu, i naših građana i naših sunarodnika, tako će sigurno opremljena srpska policija doprineti tome da kriminal i korupcija kakav je postojao do 2012. odnosno do 2016. godine u Srbiji, a naročito na njenom severu u severnoj Pokrajini Vojvodini, da dosegne granice nikada više kako je to bilo do sada.

Ne bismo bili u mogućnosti, da nismo dobro planirali budžet i suprotstavili se njegovom kriminogenom trošenju, da u prošlom periodu Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čelu sa ministrom Stefanovićem, nabavi 21.000 kompleta uniformi za srpske policajce, 1.200 uniformi za žandarme, da osavremeni 26 borbenih vozila, da nabavi više od 1.500 vozila za potrebe srpske policije. Kako je to izgledalo nekada ranije kada je Vojvodinom upravljao kadar DS Bojan Pajtić, nekako je kod njih sve na 4.000 evra, odnosno dolara, za 4.000 su prodavali tenkove iz Vojske, za 4.000 su pili u kafanama u Smederevu, a 4.000 evra je plaćen intervju Bojana Pajtića u listu „Nedeljnik“ i to 13. marta 2014. godine.

Da li je to kriminal i korupcija neka ne sudim ja, obično kažu da su to paušalne ocene koje iznose poslanici SNS, i to nije moja ocena. Ovo je ocena Saveta za borbu korupcije. Savet za borbu korupcije dosledno kaže da je ovaj primer, citiram – tipičan primer zloupotrebe Zakona o budžetskom sistemu, jer je reč o plaćanju lične promocije političara na jednoj javnoj funkciji. Eto, otprilike to sve tako izgleda danas i otprilike je izgledalo u nekom ranijem periodu. Hvala.

Hvala, kolega Vujadinoviću.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U cilju daljeg razvoja infrastrukture, Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobraćajnica, koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje zemlje – Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju, Grčku. Dakle, ovim projektom transportni sistem Republike Srbije postaje kompatibilan sa transportnim sistemom EU, sa tendencijom dalje modernizacije, kako bi Republika Srbija bila spremna da se pridržava standarda EU u oblasti transporta.

Realizacija ovog važnog projekta doći će do opšteg ubrzanja tranzitnog saobraćaja, unaprediće, naravno, nivo usluga, olakšaće međunarodni trgovinski tokovi i transport putnika. Kada se završi novi autoput imaće pozitivan uticaj na komercijalne i trgovinske aktivnosti u regionu i doprineće regionalnom razvoju.

Ukupna dužina puteva koji spadaju u Koridor 10, koji prolazi kroz teritoriju Republike Srbije, iznosi 792 kilometara. Radovi na Koridoru 10 organizovani su u okviru pet projekata i to Horgoš–Novi Sad 108 kilometara, glavna raskrsnica u okviru projekta je Beograd, raskrsnica Bubanj potok–Hrvatska 121 kilometar, zatim raskrsnica Beograd–Bubanj potok–Niš 237 kilometara, Niš-granica sa Makedonijom 74 kilometara, Niš–Republika Bugarska 86,5 kilometara i projekat beogradska obilaznica o kojoj sam već govorio tzv. obilazni prsten za skretanje transportnog saobraćaja iz centra Beograda 47 kilometara. Toliko o tome da se ne radi ništa i da se radi samo u Beogradu, kako su neke kolege ovde istakle.

Tragično je kakvu demagogiju slušamo danas u nedostatku argumenata i tragično je da to slušamo od onih koji su, kada su bili na vlasti, imali samo ideje, ma kakve one bile, i koje su se uglavnom brukale. Siguran sam da ovi koji su nam sistemski razarali zemlju, nikad više neće biti u mogućnosti da tako nešto rade. Hvala.

Hvala, kolega Kneževiću.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Milena Turk. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 4. Zakona o budžetskom sistemu, koji glasi – planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi ravnomerni regionalni razvoj u Republici Srbiji.

Kada govorim o ravnomernom regionalnom razvoju, zaista moram da pomenem Ministarstvo poljoprivrede i Zakon o podsticajima u poljoprivredi u ruralnom razvoju, koji je prvi put prepoznao značaj kalemarske proizvodnje u izvoznom smislu.

U opštini Trstenik je skoncentrisano 70% ove proizvodnje. Donošenje pravilnika o podsticajima u kalemarskoj proizvodnji, odnosno u proizvodnji loznog sadnog materijala i sertifikaciji, je izuzetno značajan za stanovnike opštine Tristenik, posebno zbog toga što smo imali ogromno razumevanje gospodina Nedimovića i što je ostavljeno još prostora da se prepoznaju još neke od kategorija koje mogu biti obuhvaćene i prepoznate ovim pravilnikom, kao i prostora da se reši problem vezan za kooperante. Izuzetno je značajno, jer se 85% ovih proizvoda izveze i ovo je izuzetna podrška Ministarstva poljoprivrede ovoj izvozno orijentisanoj poljoprivrednoj grani.

Razumem kritike koje dolaze od opozicije i straha da se ne ponove katastrofalni rezultati sa poslednjih izbora, kada je na ponovljenim predsedničkim izborima u Milutovcu, Vuk Jeremić osvojio dva glasa. Dakle, oba glasa u Milutovcu i nije ni čudo što se sada odustaje od izbora u Kostolcu, Negotinu, jer nisu pronašli ni ta dva glasa, te dve osobe koje bi podržale ovu listu. Moram da podsetim da građani Srbije žive i u Kostolcu, u Negotinu i u Milutovcu i da će ih na svakim izborima kazniti na isti način.