Molim kolege da saslušaju koleginicu.

Molim vas, predsedavajući, ovo je važno pitanje i želim da mi vratite vreme. Znači, počinjem ispočetka.
Moje pitanje ide premijerki Brnabić i gospođi Kuburović – da li će eventualna podrška Srpske liste ratifikaciji Sporazuma o državnoj granici između Kosova i Crne Gore, a to znači kršenje Ustava, da li će to značiti da ti ljudi koji daju podršku snose određenu odgovornost, pre svega krivičnu odgovornost za kršenje Ustava, jer ne postoji granica između Kosova i Crne Gore, nego postoji granica između Srbije i Crne Gore? Kome će oni snositi tu krivičnu odgovornost? To je posebno pitanje za gospođu Kuburović, s obzirom da znamo kako izgleda i da je celokupno sudstvo evakuisano sa Kosova i Metohije.
Drugo pitanje ide za našu premijerku, odnosno čuli smo iz medija da je pre 15-ak dana Međunarodno telo protiv pranja novca stavilo Srbiju na crnu listu zajedno sa Sirijom, Jemenom, sa Somalijom i sličnim zemljama. Juče smo čuli od premijerke da Srbija nije na crnoj listi, nego da je samo na monitoringu, jer je ona primenila 35 od 40 preporuka.
Pitanje za Aleksandra Vučića – da li je protiv vas ikada vođena istraga zbog uticaja na svedoke i menjanje iskaza u postupku protiv Vojislava Šešelja? Sam Vojislav Šešelj je izjavio da je takva istraga protiv vas vođena u duelu sa Boškom Obradovićem, na TV Studio B, ali nije rekao ko i kada je vodio? Ukoliko je vodilo naše Tužilaštvo za ratne zločine, Vladimir Vukčević i Bruno Vekarić, onda nam je jasan njen ishod, imajući u vidu da vas je Vekarić javno pohvalio zbog pomoći u lociranju generala Ratka Mladića.
Pitanje za ministarku pravde Nelu Kuburović. Nekoliko dana, što smo se nedavno putem elektronske pošte, nakon nekoliko dana kad smo se elektronskom poštom obratili Kancelariji glavnog tužioca Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju, Haški tribunal se obratio Republici Srbiji, radi izjašnjenja da li srpski organi prihvataju da preuzmu vođenje postupka protiv naših uvaženih kolega, narodnih poslanika Petra Jojića i Vjerice Radete, koji je taj Tribunal pokrenuo.
Molim vas da mi dostavite navedeni dopis Haškog tribunala i kakvu je odluku, odnosno preporuku donelo Ministarstvo pravde tim povodom?
Pitanje za ministra policije Nebojšu Stefanovića. Da li raspolažete informacijama o ugroženoj bezbednosti člana SNS Aleksandra Stefanovića, imajući u vidu njegova javna priznanja da je učestvovao u raznim krivičnim delima? On je javno objavio video izjavu u kojoj je naveo da mu je bezbednost ugrožena i da ta video izjava posluži kao dokaz ako bude likvidiran od strane ljudi koje je pozivao ili je možda već likvidiran, u pisanim izjavama datim pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću. Pogotovu zabrinjava što se plasiraju lažne informacije o njegovom navodno teškom zdravstvenom stanju iako je on, Bogu hvala, dakle nema zdravstvenih tegoba.
Pitanje za Republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac. Zbog čega ne pozovete Aleksandra Stefanovića i dodelite mu status svedoka saradnika, pre nego što mu se, ne daj Bože, ne dogodi neka figurativno rečeno kora od banane, kako je to na Studiu B rekao Vojislav Šešelj 1. marta?
Pitanje za Aleksandra Vučića. Kada ste se poslednji put videli, čuli i razmenili SMS poruku sa Aleksandrom Stefanovićem? Da li ste pročitali radnu verziju knjige „Kako se kalio vrbov klin“?
Pitanje za ministra policije Nebojšu Stefanovića. Koliko je lica dobilo državljanstvo Srbije od 1.1.2012. do 1.3.2018. godine? Koliko je lica dobilo prebivalište u Beogradu od 1.1.2017. do 1. marta 2018. godine? Koliko je bilo odjava prebivališta u istom periodu? Kako je moguće da postoji veliki broj prijava prebivališta na teritoriji Beograda u stambenim zgradama, gde stanari praktično ne poznaju ni jedno od tih lica, niti je i jedan od stanara dao odobrenje, ni ličnu kartu vlasnika stana da bi se ta lica prijavila na tim adresama? Posedujemo hiljade takvih primera, te molimo ministra Stefanovića, da objasni ko može da promeni prijavu prebivališta bez vlasnika stana, koji je lično prisutan u MUP-u, ili je dao svoju ličnu kartu?
Pitanje za Aleksandra Vučića. Da li ste vi i vaši najbliži saradnici vršili fizičko nasilje u porodici nad svojim suprugama, kao i nasilje nad ženama? Da li poznajete novinarku Miru Pelaković i Gordanu Juzbašić? Zahvaljujem predsedavajući.
(Aleksandar Martinović: Ovo je za opomenu.)

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Potpuno se slažem sa kolegama narodnim poslanicima. Ovde ste morali da reagujete, imajući u vidu da se radi o grubom narušavanju ugleda ovog Doma, prozivanjem na način koji je apsolutno neprimeren. Na taj način sebi oduzimam vreme, ali ovo je krajnje vreme da se odreaguje prema poslanicima koji na ovakav način zastupaju Skupštinu, krajnje negativan.

Moje poslaničko pitanje se odnosi na Ministarstvo zdravlja. Zašto? Polazeći od činjenice da je najuzvišenija i najhumanija vrednost spasavanje ljudskog života, onda je ovo pitanje sasvim logično da se uputi tom resornom ministarstvu, a u vezi sa primenom odredbi Zakona o transfuzijskoj medicini. U konkretnom slučaju, ovaj zakon se reflektuje i na davaoce krvi i na primaoce krvi i na banke krvi i na distribuciju krvi i krvnih komponenata. Ovaj zakon se u najvećoj meri reflektuje i na institucije koje će se praktično i neposredno baviti transfuzijskom medicinom.

Postavlja se pitanje da li je ovim zakonom sve uređeno? Sigurno je da nije, ali to što nije uređeno, nameće neophodnost potrebe za postavljanjem ovakvog pitanja. Konkretno, da li je moguće da se krv i krvne komponente dostave tamo gde su neophodno potrebe, tamo gde je ugrožen život pacijenata, tamo gde se ne može posebnim planovima, ni dnevnim ni periodičnim, ni bilo kojim drugim definisati količina potreba krvi i krvnih komponenata.

U tom smislu, pozvaću se na transfuziološku službu Opšte bolnice u Užicu, bez namere da diskriminišem bilo koji grad, bilo koju opštinu na teritoriji Republike Srbije, jer ćemo se svi suočiti sa ovim problemom o kome govorim, a najviše štete ili štetne posledice ne daj bože, mogu imati oni kojima je krv neophodno potrebna, a to su pacijenti.

Naravno da se kroz ovo moje pitanje provlači još jedan problem, a to je problem destimulisanje davaoca krvi za davanje krvi. Konkretno, radi se o tome što Zakonom o transfuzijskoj medicini nije definisan način kako se ustrojavaju zavodi i gde će ti transfuziološki zavodi biti locirani. Prema nekom nezvaničnom stavu, jedan od zavoda će biti u Kragujevcu. Ako je tako, onda ceo Zlatiborski okrug dolazi u problem. Zašto? Zbog toga što je nemoguće za kratko vreme od Kragujevca do Užica distribuirati krv i krvne komponente tamo gde je to nužno, tamo gde je faktički transfuziološka služba Opšte bolnice u Užicu najsavremenije opremljena sa stručnim kadrom koji raspolaže izuzetno visoko referentnim sposobnostima, edukacijama, gde se mogu pružiti sve one usluge koje se na drugim mestima ne mogu pružiti. Radi se o tome da će opštine i to male opštine sa teritorije Zlatiborskog okruga, kao što su Priboj, Prijepolje i Nova varoš, biti u nemogućnosti da dobiju krv za one kojima je ona neophodno potrebna.

Podsećanja radi, Zlatiborski okrug podrazumeva teritoriju na kojoj se nalaze najfrekventnije saobraćajnice koje povezuju tri države Srbiju, Crnu Goru, Federaciju BiH. Nažalost, upravo zbog toga se dešava veliki broj saobraćajnih nezgoda, nažalost u tim nezgodama se pojavljuju lica sa izuzetno teškim telesnim povredama, opasnim po život, gde su hirurške i sve vrste hirurških intervencija nužne, neophodno potrebne. Služba za snabdevanje krvlju u Užicu ima sve potencijale za tako nešto, ali ukoliko se izmesti njega suština i njena priroda u vidu obavljanja posla koji se obavlja, dolazimo do posledice da će veliki broj pacijenata biti onemogućen da dobije krv. Davaoci krvi će biti destimulisani.

Zbog toga molim ministra zdravlja da razmotri mogućnost da se upravo u Užicu ustroji zavod za transfuzijsku medicinu, jer ovaj zavod pored ostalog ima izuzetno savremenu opremu, tehnologiju, čak i tehnologiju kojom se prepoznaju markeri za polno prenosive bolesti, kroz prenos krvi i krvnih komponenata, kao i sposobnost da se izvrši identifikacija i davalaca i primalaca krvi i krvnih komponenata. Još jednom molim ministra da ovo pitanje razmotri.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.

Zahtev ministru Nebojši Stefanoviću za dostavljanje izveštaja o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je stupio na snagu 1. juna prošle godine, sa dodatnim zahtevom da izveštaj bude sačinjen u saradnji sa nadležnima u tužilaštvu, Ministarstvom za rad, socijalna pitanja odnosno centrima za socijalni rad i Visokim savetom sudstva, a da sadrži sledeće podatke.

Ukupan broj prijava slučajeva porodičnog nasilja u Srbiji od trenutka kada je zakon stupio na snagu, ukupan broj izrečenih procena rizika koje su jedinice policije na licu mesta napravile. Ukupan broj izrečenih hitnih mera za slučajeve nasilja u porodici, ukupan broj pokrenutih procesa i krivičnih prijava na osnovu krivičnog dela činjenja nasilja u porodoci i broj završenih sudskih procesa.

Zašto mislim da je strašno važno da imamo ovaj izveštaj, nezavisno od toga što je MUP i ministar lično, zajedno sa ljudima iz radnih grupa i tužilaštva, centara za socijalni rad, medijima davali informacije.

Nama je važno zbog toga što je ovo prvi put da ćemo moći da poredimo primenu zakona u poslednjih šest meseci 2017. godine sa prvih šest meseci 2018. godine.

Svi pokazatelji izveštaja od dana stupanja na snagu su jasno ukazivali na to da se poboljšava situacija, da su ljudi u Ministarstvu bolje opremljeni, da tužilaštvo bolje reaguje, ali ljudi u porodicama ipak stradaju.

Od početka 2018. godine, za ovih 10 nedelja, devet žena i tri muškarca je ubijeno u porodičnom nasilju. Ako se nastavi nasilje na takav način, ostaćemo do kraja godine bez 55 do 60 ljudi, zato što imamo prepreka u primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Izveštaj koji mi bude dostavljen, zamoliću kolege u nadležnim odborima i telima ovde u Skupštini, da bude predmet naših dijaloga i naše debate, jer smatram da bi ministar Nebojša Stefanović taj izveštaj morao da dostavi uz sopstvenu procenu o tome šta su prepreke za bolju primenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Cilj vladavine prava je spasiti život. Zadatak nas u Skupštini je da nadzorom i kontrolom svih u izvršnoj vlasti omogućimo da bude vladavine prava koja spasava živote.

Pitanje upućujem ministru Zoranu Đorđeviću – kada planira da na sednici Vlade Republike Srbije usvoji Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti?

Ovaj zakon već priličan broj meseci prati jedna metafora krpene lopte koja se šuta između različitih ministarstava, prate neverovatne informacije o tome da ministri procenjuju šta je primenjivo a šta nije, zaboravljajući da je to zadatak ove Skupštine i prati jedna atmosfera koja je potpuno nepotrebna, jer ja mislim da nema nikog ko će biti protiv rešenja u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, na koji smo se obavezali da ćemo ga doneti još u Poglavlju 23 za prethodni i poslednji kvartal 2017. godine.

Dakle, kad ima plan da zakon ide i na Vladu i postane predlog?

Pitanje za ministra kulture, gospodina Vukosavljevića – u kojoj fazi je izrada predloga o finansiranju javnih medijskih servisa? On je jedan od ministara ove Vlade, retkih, koji je imao dovoljno razuma da pre više od godinu i po dana prihvati moje amandmane kojima se produžava finansiranje javnih medijskih servisa za dve godine, a ne za jednu, kako su predložili. Ta druga godina je u toku, teče prvi kvartal. Vreme leti i pre nego što se okrenemo oko sebe, doći ćemo u situaciju ili da u decembru ministar traži nastavak finansiranja kako jeste, pa da ja opet dajem amandman za duže, što ću rado učiniti, ili da nas obavesti u kojoj fazi je rad na uspostavljanju stabilnog i održivog finansiranja javnih medijskih servisa Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine? Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, pitanja postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde, odnosno tužilaštvu.

Za vreme stranke bivšeg režima dešavale su se razne pronevere, pljačkaške privatizacije i drugi oblici privrednog kriminala, što je dovelo grad Beograd, pa i čitavu zemlju, na ivicu bankrotstva. Te kriminalne radnje stranke bivšeg režima posledica su sprege direktora javnih preduzeća i gradskih funkcionera.

U Beogradu, za vreme dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas, u narodu poznat kao Điki mafija, je u javnom komunalnom preduzeću „Gradska čistoća“ jedna kriminalna grupa, poznata pod nazivom tzv. „đubretarska mafija“, proneverila 374 miliona dinara i zbog toga bila prvostepeno osuđena na 72 godine zatvora.

Postavljam pitanje – da li je tačno da je tzv. „đubretarska mafija“ bila povezana sa Đilasom kao gradonačelnikom Beograda i da je Đilasovim političko-finansijskim mafijašenjem ta tzv. „đubretarska mafija“ na drugostepenom sudu bila oslobođena od odgovornosti? Još jednom postavljam pitanje – kakva je uloga Dragana Đilasa u tom procesu?

Drugo pitanje – da li je tačno da je bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas odgovoran za pljačku „Telekoma“ Srbija 2011. godine, kada je to državno preduzeće pod Đilasovim pritiskom bilo primorano da kupi četiri kablovska kanala njegove „Arene sport“ za 7,7 miliona evra? Inače, ta investicija u javnosti je bila predstavljena kao, citiram njegove reči – najznačajnija ulaganja – završen citat, iako je bilo potpuno nepotrebna. Napominjem, „Telekom“ Srbija po zakonu tada nije smeo da bude vlasnik medija.

Međutim, Đilas je morao da proda četiri svoja kablovska kanala u nečije ime, pa je odlučio da to najbolje bude preko „Telekom“ Srbija i njegovog tadašnjeg žutog direktora Branka Radujka. Čak je i Željko Mitrović jednom prilikom rekao da je „Telekom“ Srbija kupila kablovske kanale njegove „Arene sport“ pod Đilasovim pritiskom, kako bi po ko zna koji put budžetski novac bio isplaćen privatnim licima i tako bajni krimos Điki uvećavao svoje bogatstvo iz džepova građana Srbije.

Treće pitanje – bivši predsednik opštine Smederevska Palanka i aktuelni narodni poslanik i predsednik izvršnog odbora stranke bivšeg režima Radoslav Milojičić zvani Kena je kao predsednik opštine potrošio 457 hiljada 710 dinara u 2006. godini na pivo. Jedan drugi dan taj smederevski kabadahija u kafiću „Atrijum“ je potrošio dodatnih 110 hiljada i 800 dinara na kafu i vodu. Taj smederevski kabadahija je 13. 05. 2016. godine potrošio dodatnih 138 hiljada 850 dinara za pivo.

Poštovani građani i narodni poslanici, ovde u visokom domu dva dana nas zamajava taj Milojičić Kena, žali se da ga svakodnevno obilaze predsednici susednih opština i ne zna zašto dolaze u Smederevsku Palanku. Evo, meni su rekli da su išli da vide grafit koji govori o Keninom kabadahijskom ponašanju, a koji glasi: „Istina je živa, u Palanku nema piva, ostala je samo pena, popio ga žuti Kena. Šta pije kafana, budžet plaća sve, ja sam žuti Kena iz Glibovac, bre“.

Postavljam pitanje tužilaštvu da li je podiglo optužnicu i predlažem da svedok zaštićeni bude Simonović Srbislav zvani Srbo Sisavac. Evo, poštovani građani, zbog ovakvih tipova kao što su: Dragan Đilas, zvani „Điki mafija“, Saša Radulović, zvani „kralj stečaja“, Boško Obradović, zvani „lupetin“, Zoran Živković, zvani poljoprivrednik u pokušaju, od prekjuče dobio je drugi naziv, Dragan Šutanovac, zvani „grabinovac“, Đorđe Vukadinović zvani „Đorđe vlah“, Saša Janković zvani „Sale prangija“, Radoslav Milojičić zvani „pivopija“ i Sergej Trifunović zvani „pišanović“ ili „pišoje“, građani su ostali plitkih džepova pa su ih 4. marta gospodnje 2018. godine poslali na političko smetlište iz kojeg se nikada više neće vratiti na političku pozornicu Srbije. Hvala.