Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija ne bi imala ovakvu političku stabilnost, ne bi imala privredni rast i ne bi imala ovakav liderski potencijal da ona nije ovako bezbedna i da, naravno, u velikom delu MUP na čelu sa ministrom Nebojšom Stefanovićem ne vodi računa i ne suočava se sa najvećim izazovima koji su vezani za politiku bezbednosti, kako na globalnom, tako na nivou Evrope, regionalnom, ali i na samom domaćem terenu.

Svedoci smo da možda u vremenu u kojem živimo su sve države suočene sa izazovima kao što je međunarodni terorizam, kao što su sajber pretnje, kao što je borba za korporativnu bezbednost i svaki drugi vid bezbednosti i možemo da zaključimo da je bezbednost i nivo bezbednosti sondicio sine quo non modernizacije i razvoja, dakle razvitka i napredovanja jedne zemlje.

Ono što je plod i proizvod ovakve bezbednosne situacije, plod i proizvod političke stabilnosti koju danas imamo je ona vest od koliko prekjuče da je nemački „Kontinental“ investirao i da otvara 500 radnih mesta i gotovo da takve vesti imamo svakodnevno. Srbija ima u 2017. godini više od dve milijarde evra stranih direktnih investicija. U Srbiji se svakodnevno otvaraju desetine radnih mesta i to je direktna posledica bezbednosne situacije i, slobodno mogu da kažem, Srbija je lider u regionu i kada je u pitanju suočavanje sa bilo kojim vidom bezbednosnih izazova.

Naravno da kao predstavnik većine u parlamentu ću i dalje da nastavim da podržavam ovakvu politiku Vlade Republike Srbije i ovakvu posvećenost MUP da naša zemlja bude bezbedna i da naša zemlja bude politički stabilna.

Koliko do pre samo nekoliko godina, sedam-osam godina, narko-karteli su slavili u beogradskim klubovima jednu milijardu dobiti, koliko 2009, 2010. godine, radi se o evrima. Danas nakro-kartela nema, danas su i ostaci narko-kartela kao miševi, razbežali su se, nema ih, pobegli su iz Srbije zato što MUP i sve one institucije koje se bave politikom bezbednosti vode jednu bespoštednu i beskompromisnu politiku protiv organizovanog kriminala i, naravno, korupcije.

Isto tako, za nas iz SDPS je jako značajno i ovaj set zakona koji danas imamo na dnevnom redu je važan zbog našeg priključivanja EU, zbog dinamike naših evrointegracija, zbog poglavlja 24 i to je jedan jako veliki doprinos MUP i Vlade Republike Srbije u ostvarivanju strateškog cilja naše zemlje, a to je punopravno članstvo Srbije u EU, to je modernizacija naše zemlje, to je bolji život građana naše zemlje, a preduslov za sve to je bezbednost naše zemlje i bezbednost naših građana.

Isto tako bih notirao i jednu činjenicu koja je obeležila ovu raspravu od juče i danas, a to je da gotovo da niko od predstavnika opozicije u parlamentu nije rekao da su predlozi zakona loši, niko od njih nije rekao da su oni neprihvatljivi i to je dobro zato što se shvata da ovo jesu reformski zakoni i da jesu u najboljem mogućem interesu građana Republike Srbije.

Isto tako, napomenuo bih da zakoni koji tretiraju strance, zakon koji tretira integrisano upravljanje granicama predstavlja u stvari stub odbrane naše zemlje i stub bezbednosti naše zemlje i naših građana. Ministarstvo unutrašnjih poslova, ministar Stefanović su 2016. godine se suočili sa jednim od najvećih izazova koje je ovako mala zemlja kao Srbija imala u proteklih nekoliko decenija. Migrantska kriza, ministar je juče pomenuo, preko 1.500.000 ljudi je prošlo kroz Srbiju, gotovo bez i jednog incidenta većeg. Tretirani su humano, tretirani su kao ljudi i zato je naša zemlja dobila pohvale i od SAD i od EU, od naših partnera širom sveta zato što smo pokazali da je Srbija zemlja koja je spremna i koja zna da upravlja krizama, da je Srbija spremna i da ima kapacitete da obezbedi stabilnost i da obezbedi miran prolaz i sve ono što je potrebno u skladu sa civilizacijskim normama i svim poveljama UN, Saveta Evrope i svih relevantnih institucija za sve one ljude koji prolaze kroz Srbiju i koji su pogođeni ratom na teritoriji Levanta, odnosno Sirije i Iraka i koji su pogođeni terorističkim aktivnostima u tim zemljama.

Takođe, moram da istaknem jednu veoma važnu činjenicu, da od 2014. godine imamo mnogo manji broj saobraćajnih nesreća. Ovde se govori o Zakonu o bezbednosti u saobraćaju, posebno bih napomenuo 2014. godinu, 17% je manje saobraćajnih nesreća i to je pitanje jednog strateškog pristupa Vlade, izgradnji infrastrukture strateškog pristupa samog ministarstva da obezbedi zakonski okvir i takve zakone da do ovoga ne dolazi.

Naravno, desetine ljudi su u pitanju koji godišnje izgube život i ne možemo govoriti ni o kakvoj materijalnoj kompenzaciji, ali analize stručnjaka pokazuju da svaki taj izgubljeni život faktički košta neizmerno jednu zemlju. Košta nas zato što gubimo svoje ljude, gubimo novac, gubimo BDP i jako je bitno da se ovaj trend smanjivanja ovih nesreća nastavi kroz izgradnju infrastrukture, kako meke tako i tvrde i kroz jače kažnjavanje onih koji ugrožavaju naše puteve, koji ugrožavaju ljude i naravno sve one koji učestvuju u saobraćaju.

Pošto ću ostaviti neko vreme mom uvaženom kolegi Branislavu Jovanoviću, SDPS će sa velikim zadovoljstvom glasati u danu za glasanje za ove predloge zakona i naravno koristim priliku kao predstavnik koalicionog partnera da čestitam predsedniku gradskog odbora SNS gospodinu Nebojši Stefanoviću brilijantnu pobedu na beogradskim izborima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Vučković. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, poslednja tri dana je pred nama set zakona čiji je predlagač MUP, naravno deo ovoga jeste najavljeno u ekspozeu koji je premijerka iznela u ovom uvaženom domu, prilikom izbora Vlade. Predstavlja kontinuitet sa radom prethodnih vlada na čijem čelu je bio i današnji predsednik Aleksandar Vučić.

Pre neko što bih bilo šta rekao o predloženim zakonskim rešenjima, mislim da je korektno, a pre svega radi javnosti u Srbiji, izneti podatke dosadašnjeg rada MUP i napraviti jedno poređenje sa onim što je rađeno do 2014. godine, sa onim što je urađeno od 2014. godine do danas.

U tom smislu ću samo nekoliko podataka, da bi građani Srbije imali uvid u ono što radi MUP i shvatili da su ova zakonska rešenja u stvari samo nastavak jednog uspešnog dosadašnjeg rada MUP. Što se tiče krivičnih dela, njihov broj u prethodnom periodu od 2014. do danas je smanjen za približno 9%. To u apsolutnim brojkama znači 1.900 manje krivičnih dela na nivou godine. Broj ubistava je smanjen za 15%. Krivično delo silovanja za 27%, s tim da je sam procenat rasvetljavanja tih dela negde na 92%. Kao što znamo, Srbija se suočila sa migrantskom krizom, više od milion ljudi koji su prošli kroz Srbiju je kontrolisano, formirana je kancelarija za azil. Što se tiče materijalnog opremanja MUP, treba napomenuti da je kupljena 21.500 uniformi za srpsku policiju, 1.200 kompleta uniformi za žandarmeriju, za brigadu policije oko 500 kompleta uniformi, 3.200 pantalona kada je u pitanju pogranična policija itd.

Da ovo nisu samo ocene nas narodnih poslanika iz SNS i uopšte iz vladajuće koalicije, govori podatak da je Komisija generalnog sekretarijata Interpola visoko ocenila rad tog nacionalnog centralnog biroa Interpola u Beogradu, gde smo od 190 članova proglašeni od strane Komisije za deset najpoželjnijih partnera u svetu. Mislim da je to jedna apsolutno objektivna ocena od strane relevantne međunarodne institucije. Toliko što se tiče onog što je urađeno u dosadašnjem periodu.

Što se tiče ovih zakona, baziraću se na dva. Pokušale su naše uvažene kolege iz opozicije da kažu da nisu imali vremena, da je sazvana sednica brzo, ali opet radi javnosti i radi tačnosti, npr. Zakon o državljanstvu je u Narodnu skupštinu stigao 24. novembra 2017. godine, Zakon o granici, o graničnoj kontroli i Zakon o strancima 2. decembra 2017. godine. Mi znamo da su oni svoje vreme potrošili u beogradskoj kampanji pokušavajući da se domognu narodnog novca, naravno kada nisu uspeli u tom naumu, do novca pokušavaju doći zadnjih dana ne prezajući od ucena srpskih fudbalera.

Naime, sam Zakon o azilu jeste prilagođavanje našeg zakonodavnog okvira razvijenom delu Evrope. Pokušali su i to da predstave kao predmet koji će poslužiti za naseljavanje migranata i bog zna koga u Srbiju, ali radi tačnosti, još malo podataka. Koliko je to tačno, neka Srbija sama oceni. U celoj 2017. godini 6.195 lica je izrazilo nameru da podnese zahtev za azil. Izraziti nameru ne znači da ćete taj posao uraditi. Pored izražene namere, zahtev je podnelo 235 lica, na kraju tri pozitivna rešenja, što znači da je u 2017. godini troje lica dobilo azil. Toliko o tome da ćemo u Srbiju naseliti migrante, Arape, azijate i bog zna koga.

Ono što je bitno, svaki zakon ne služi samo azilantima, tj. u ovoj oblasti. Svaki zakon u ovoj oblasti služi pre svega građanima Srbije, jer će poslužiti za bolje profilisanje onih koji dolaze i prolaze kroz Srbiju i samim tim će doprineti bezbednosti naših građana koji stalno žive u Republici Srbiji. Međutim, ako mene pitate, dva zakona koja imaju najviše, da kažem, koristi za građane Republike Srbije, za najširi sloj stanovništva je Zakon o državljanstvu i Zakon o bezbednosti saobraćaja.

Zakon o državljanstvu je zaista velika stvar, mislim da do sada nije puno rečeno o tome, pa ću pokušati malo, pre svega radi naših građana i radi, kako reče moj kolega Stevanović, informisanja javnosti, da kažem više o tome. Naime, ako pogledate sadašnje rešenje Zakona o državljanstvu, svako od nas i svaki građanin Republike Srbije svoje uverenje o državljanstvu je mogao uzeti prema mestu upisa. Ovim zakonskim rešenjem građani Republike Srbije će moći preuzeti uverenje o državljanstvu u bilo kojoj opštini u Republici Srbiji, što znači da neko ko je rođen u Leskovcu a živi u mojoj Subotici neće morati da odlazi, kao do sada, po uverenje o državljanstvu u Leskovac i to je ono što je velika ušteda i velika korist za građane Republike Srbije.

Drugi veliki problem je taj što su svi naši državljani koji su zahtev za državljanstvo predali u diplomatsko-konzularnim predstavništvima širom sveta, a naravno najviše u regionu, u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Hrvatskoj, svi su sada bili upisivani u matične knjige u gradu Beogradu. Svoje uverenje o državljanstvu svi oni su mogli preuzeti isključivo u opštini Stari grad, jer je prema zakonskom rešenju upravo tu opštinu odredila Skupština grada Beograda. Možete misliti kakve je probleme to ostvarilo i zaposlenima u opštini Stari grad, ali i stotinama hiljada ljudi koji su danas državljani naše zemlje i žive preko Drine ili možda na jugu u Crnoj Gori, Makedoniji, itd. Znači ono što je bitno za njih, ovim zakonskim rešenjem će svoje uverenje o državljanstvu moći da preuzmu bilo gde na teritoriji Republike Srbije, olakšaće rad ljudima koji rade u Starom gradu, a njima skratiti vreme putovanja. Onima koji su imali ličnu kartu u Republici Srbiji, to su uglavnom stara lica, a nisu imali državljanstvo, bili su rođeni na nekoj od republika bivše SFRJ, ovim skraćujemo, da kažemo, muke i dobijaju konačno rešenje tog svog problema.

Neću još dugo što se tiče Zakona o bezbednosti saobraćaja, mislim da je suvišno i trošiti reči. Svako ono zakonsko rešenje koje će doprineti tome da imamo samo jednu manje dečju povredu, a da ne kažem šta više, mi poslanici SNS ćemo svakako podržati. Voleo bih da vidim ko će da bude protiv toga da se u ime smanjenja problema i sačuvanja života u Srbiji sankcionišu prolasci kroz crveno svetlo, bahata vožnja, da se smanji dozvoljeni nivo alkohola u krvi, da se smanji i bolje sankcioniše brza vožnja kroz naseljena mesta. Dok god idete u ovom pravcu, mi ćemo svakako podržavati naredna zakonska rešenja.

Na kraju, poštovani ministre, moram da vam kažem da narod jedino vidi i jedino ceni rad i trud. Nemojte imati sumnju da će svaki rad i svaki trud biti nagrađen, a da će kazna za svaku mržnju na kraju da stigne. Videli ste to u nedelju na izborima za grad Beograd, budite sigurni da će to biti tako i ubuduće, a mi ćemo kao narodni poslanici svakako, pre svega mi iz SNS, podržavati ovakve zakonske predloge koje budete slali pred nas. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Momčilo Mandić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodo poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, svedoci smo velikog seta zakona koji je pred nama ovih dana i o kome se diskutovalo u većoj meri.

Gospodine ministre, ja ću govoriti uglavnom o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji. Vi ste u nekoliko navrata rekli da je to reformski zakon i da je to zakon koji je donesen 2016. godine, tako da je taj zakon jedan od proevropskih i proreformskih. Međutim, vi ste gotovo trećinu tih članova promenili, izmenili ili izbrisali. Smatram da bezglavo jurišanje u evropske standarde poništava specifičnost naše policije koja je, po mom mišljenju, u ovih nekoliko desetina godina bila jedna od najboljih policija u Evropi.

S obzirom na to da pred vama stoji na desetine podzakonskih akata koje morate doneti da bi se otvorilo Poglavlje 23 i 24, posle toga ćemo gledati našu policiju, govorim o uniformisanoj policiji, da će nositi brade, da će alke nositi na licima i sve one stvari koje gledamo sada momentalno u Evropskoj uniji. Smatram da ćemo time izgubiti tu specifičnost naše policije koja je, ponavljam, sigurno jedna od najboljih policija u Evropi.

Velika i dobra stvar je, gospodine ministre, moje mišljenje je, za razliku od Nenada Čanka, što ste sektor za vanredne situacije ostavili u resoru gde je koncentrisan i veliki resurski i materijalni i ljudski i da je rešena dilema oko toga. Takođe je dobro što ste status vatrogasaca, vatrogasnih jedinica rešili i što su vatrogasci dobili status policajca, odnosno uvećani, kako vi navodite, radni staž. Time su neke stvari otklonjene, jer rad i vatrogasaca i ovog sektora za vanredne situacije je vrlo težak, rizičan i dobro je što je u sastavu policije sa uvećanim radnim stažom. To govorim za stvari koje ste, po mom mišljenju, dobro uradili u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o policije.

Primedbe. Jedna od najvećih i najvažnijih primedbi je član 43. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji. On govori o prevremenom penzionisanju ljudi koji su bili angažovani u specijalnim jedinicama ili na posebnim zadacima. Dali ste okvir da u penziju mogu ići ljudi koji su napunili 45 godina života i 15 godina staža. Šta je sa ljudima koji su napunili preko 20 godina staža, a nemaju 45 godina života? Znate, u te jedinice elitne, specijalne idu mladići dvadesetih godina. Da li su sad oni kažnjeni što su 1997, 1998. godine kao osamnaestogodišnjaci ili dvadesetogodišnjaci otišli u policiju, pa su bili na Kosovu u najgore vreme, rat ako su preživeli, Peštersku visoravan, nisu napunili 45 godina i ne mogu da po ovom leks specijalisu odu u penziju. Mislim da je to verovatno neka greška vaših saradnika da se na neki način ti ljudi zapostavljaju u odnosu na ove. Mi smo čak dali, SRS, amandman na taj član i smatramo da bi trebalo to prihvatiti, da se ne bi osećali zapostavljeni svi oni koji su prešli i Kosovo i Peštersku visoravan i rat, a verovatno su greškom administracije zapostavljeni.

Sledeća stvar o kojoj bih želeo malo da govorim je dopunski rad policije. U prošlom zakonu iz 2016. godine vi ste naveli čime se policija ne sme baviti. Sada ste tačno odredili da policija može u vreme kada nije na poslu da radi određene zadatke i poslove koji nisu u sukobu interesa, odnosno u sukobu sa onim što se obavlja i u policiji.

U jednom momentu, ne znam ko je od političara rekao da neće dozvoliti da pripadnici elitnih jedinica policije rade za preduzeća kao što su „Delta Viktorija“ i slično, što ja mislim da je pogrešno, jer radeći u tim firmama, ljudi rade, govorim o pripadnicima policije, u belim rukavicama, rade neki posao obezbeđenja, ne dolaze u dodir sa kriminalcima i sa nekim stvarima koje ih stavljaju u iskušenje, za razliku recimo, od poslova koji se obavljaju po noćnim klubovima, barovima i td, gde pripadnici policije hteli ne hteli, dolaze u velik dodir sa novcem, sa drogama, sa ljudima sumnjivih, odnosno kriminalnih ponašanja, i ne htejući, uvlače se u to društvo.

Tu je na neki način izostavljen direktor policije, i čitajući ovaj zakon o izmenama i dopunama, video sam da su na vrlo velikim poslovima u nekim poslovima saglasnosti i funkcija direktora policije je izostavljena, tako da, šefovi organizacionih jedinica direktno komuniciraju sa ministrom, ili organizaciona jedinica preko kabineta ministra. Mislim da je na taj način sužen krug direktora policije, koji treba da bude, po mom mišljenju, brana između stranačke milicije i profesionalne policije. Po mom mišljenju, ne može ni jedan akt, ni jedna radnja, ni jedan zakon, niti bilo šta drugo da se dogodi da ne ode kroz Kabinet direktora policije i da on o tome ne odlučuje. On je operativna i nadređen svim organizacionim jedinicama u resoru MUP.

Takođe, bih hteo da napomenem da je jedan od podzakonskih akata u nadležnosti ministra, ponašanje ovlašćenih službenih lica prema maloletnicima. Tamo ste naveli da propise o ponašanju, odnosno primeni ovlašćenja donosi ministar policije uz saglasnost ministra pravde. Mislim da je to greška. Tu treba da se traži saglasnost i mišljenje tužioca za maloletnike i sudije za maloletnike. Oni su operativci, oni su ljudi koji se bave maloletnicima i koji će dati dovoljno dobrih saveta ministru policije da donese svoj podzakonski akt o načinu primene ovlašćenja prema maloletnicima.

Mislim da je na neki način zapostavljen način, rad i uloga direktora policije, jer je činjenica, gospodine ministre, da vi možete bez konkursa predložiti Vladi drugi mandat direktora policije. Da li to znači da ako dobro sluša, ili dobro radi, da ne mora ići na konkurs, a konkurs predviđa izbor i daje mogućnost i drugim zaposlenim ljudima u tom resoru, istaknutim službenicima policije, da rade taj posao. Hvala.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Pre svega, hteo bih samo da se osvrnem na nekoliko stvari koje ste vi rekli, odnose se na važne stvari u našem društvu, a mislim da i vi i ja znamo zbog čega su važne, pogotovo za ove momke i žene, naravno, ali pre svega momke, pošto ih je neuporedivo veći broj, koji su bili pripadnici specijalnih jedinica i za koje smo predvideli prevremen odlazak u penziju.
Zašto smo se opredelili? Morali smo u jednom trenutku da donesemo neki, bez obzira što je to naravno, dvojni ključ, ja ne mogu da penzionišem nekog bez njegove saglasnosti, niti on može samo svojom željom da bude penzionisan, ako ne ispunjava opšte uslove za penzionisanje, bez moje saglasnosti, dakle, čak i po ovom zakonu. Dakle, dvojni ključ i pripadnik mora biti saglasan i ministar.
Zašto smo to uveli? Uveli smo zato što uvek postoji nešto što se zove potreba službe. Ne mogu da dovedem do toga da policija izgubi sve iskusne ljude i da svi oni koji imaj iskustvo koje bi mogli da upotrebe u obavljanju tih složenih poslova, da odu svi u penziju, ili da odu, recimo, na poslove koji će za njih biti, iako će oni koji nemaju dovoljan broj godina staža imati određeno umanjenje penzije, onima kojima fali par godina njima je to značajno, i ako odu tako mladi, oni će svakako naći neki dopunski posao koji će posle toga raditi, koji za njih uz penziju dopunski prihod za njih i njihove porodice, što je potpuno razumljivo.
Ali, mi nekad imamo potrebu da neke od tih ljudi zadržimo u našim jedinicama, jer su prosto, kičma, stub, sistema tih jedinica, i dok god ispunjavaju uslove koji su propisani za prijem u te jedince, i da faktički ispunjavaju sve psihofizičke testove koji omogućavaju njihov ostanak u tim jedinicama, oni nama trebaju. Dakle, pored finansijskih efekata, pored toga da mi je bilo malo čudno, ja sam se sreo sa nekim momcima koji imaju 40, 41 godinu, da kažu da li mogu u penziju? Malo je bilo rano, pravo da vam kažem, da momci sa 40 godina idu u penziju, ali nije veliki broj tih ljudi. Međutim, oni sa 40 godina su dovoljno iskusni da nam pomažu da ove mlađe pripadnike koji dolaze u naše redove obučavaju i da budu sa nama, da kažem, u tom smislu vrlo korisni MUP. Zbog toga smo se opredelili da to bude ipak 45 godina, smatrali smo da neko pre 45 godine treba da ostane da radi za svoju državu. Svakako ću se truditi, a imajući u vidu i ovo što ste rekli i ono što ja znam, a razgovarao sam ove četiri godine sa ogromnim brojem pripadnika specijalnih i posebnih jedinica, lično, dakle, neposredno sa njima. Trudiću se da ne postoji nijedan pripadnik koji je na bilo koji način oštećen, upravo zato što cenim ono što su radili za Srbiju i ono što su radili i za MUP.
Što se tiče nespojivih poslova, mi smo u postupku donošenja pravilnika o poslovima koje pripadnik može da obavlja i mimo službe, postupka da završi svoje radno vreme, šta je to što može da radi, a da ne narušava ugled službe, jer se slažemo da smo u prethodnim godinama imali slučajeve da su radili sa raznim kriminalcima, da su bili njihovo obezbeđenje. Razumem i te ljude, oni to rade iz finansijskih razloga, ali prosto, oni moraju da razumeju da to nije u interesu građana naše zemlje i nije u interesu MUP i mi ćemo se truditi da pronađemo one poslove koji, naravno, i uz saznanje starešina mogu da obavljaju. Na kraju krajeva, u interesu je MUP da policajci rade određene poslove jer time prikupljaju, oni su 24 sata policajci, njihova je dužnost da prikupljaju podatke koji mogu dovesti do rešavanja određenih krivičnih dela. Dakle, mi smo sada nespojive poslove definisali u zakonu. Definisaćemo i podzakonskim aktima kako će se to preciznije sprovoditi. Mislim da ovo nije loše rešenje.
Što se tiče direktora policije, direktor policije izabran je gospodin Rebić na konkursu. Što se mene tiče, ono što ste mogli da vidite i u ovom zakonu u prethodnom, dakle, ovim izmenama i dopunama, vrlo je jasna jedna stvar koja kaže, Direkcijom policije rukovodi direktor policije, rukovođenje i odgovornost su Direkcije policije, zasniva se na načelu starešinstva i subordinacije. Dakle, sve policijske jedinice potčinjene su direktoru policije. Dužni su da ga izveštavaju o svom radu, da slušaju njegove naloge i tu nema preskakanja ni na koji način. Jedini, da kažem, oni koji mogu da se obrate direktno, Kabinetu ministra ili ministru su oni koji ne pripadaju policiji, dakle, to su sektori unutar Ministarstva koji nemaju veze sa policijom, vatrogasno-spasilačke jedinice, sektor za finansije, sektor ljudskih resursa, oni koji nisu policajci. Oni koji su unutar sistema Direkcije policije, njihov šef, da tako kažem, kolokvijalno je direktor policije i oni se obraćaju direktoru, a direktor meni ukoliko su to poslovi koji zahtevaju sistemsku podršku Ministarstva, ukoliko ne, on to obavlja samostalno.
Dakle, verujte mi da nema nikakvog preskakanja u tom smislu niti bismo to dozvolili jer naprosto kada se jednom veliki sistem naruši kada jednom dozvolite, to često ljudi bez iskustva prave grešku, a vi to niste, ljudi koji su bez iskustva naprave grešku i razgovarao sam sa mnogima.
Kad se jednom napravi greška pa nekog preskoče, vi ste sledeći ko je preskočen, nije bitna stvar sujete ko je preskočen, nego što onda sistem nema puno saznanja šta se dešava i ne odvija se posao onako kako je propisan i uvek je greška. Uvek treba da se radi po pravilima, po zakonu, onako kako treba. Ima ko se kome obraća. Na kraju krajeva, čemu služi potporučnik ako se vi obratite direktno kapetanu? Čemu služi kapetan, ako idemo kod generala? Onda taj sistem ne funkcioniše.
U MUP-u, ja sam zadovoljan što sistem funkcioniše. Imamo dobru saradnju, rekao bih, ja imam dobru saradnju i sa direktorom i sa, naravno, svim pomoćnicima, državnim sekretarima, a znam da on ima dobru saradnju sa načelnicima policijskih uprava i u sedištu i na teritoriji i mislim da u tom smislu policijski sistem funkcioniše bolje nego ranije.
Da li ima mesta da se još nešto unapredi? Da. Unapredićemo ga još i koristićemo sve više savremene komunikacione tehnologije, jer prosto nemate vremena da svakoga dana vidite veliki broj ljudi korišćenjem tih savremenih tehnologija, poboljšava se brzina komunikacije sa ljudima u policiji, ali naravno i sa građanima. Hvala vam na korisnim komentarima.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik LJiljana Malušić.

Hvala predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, pre nego što krenem na svoje izlaganje želim da dr Stefanoviću, predsedniku Gradskog odbora čestitam na izvanrednoj, rekla bih, istorijskoj pobedi SNS, jer je za SNS glasalo 45% građana. Hvala im na tome. Prepoznali su rad, red i disciplinu i rezultate rada koji su vidljivi na svakom mestu. Beograd je danas postao lepo mesto za život a biće tek mnogo, mnogo bolji. Mi smo dobili ovom pobedom ogromnu odgovornost da radimo brže i bolje i to ćemo zaista i uraditi.

O ovim zakonima neću mnogo govoriti, jer su eksperti učestvovali u izgradnji ovih zakona, a takođe i nevladin sektor, ali ipak moram da se osvrnem na neke od njih. Pre svega, govoriću o Predlogu zakona o azilu i privremenoj zaštiti.

Republika Srbija je danas vrlo respektabilna u svetu, u međunarodnoj zajednici, a zašto? Zato što je bila posvećena zaštiti osnovnih ljudskih prava, naročito u periodu između 2014. i 2016. godine, kad se nažalost, desila zapadno-balkanska ruta, odnosno ljudi iz ratom zahvaćenih područja su, na milion ljudi je prošlo kroz našu zemlju. Mi smo tada pokazali izuzetno veliki stepen empatije, dostojanstva, čestitosti, pomogli smo tim ljudima i stekli kredibilitet i respekt u svetu. Tako radi odgovorna Vlada. Tako radi naša gradska Vlada, takođe i predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić.

Ono što je vrlo važno istaći je da u tom periodu su najviše, baš najviše i najbolje bila ocenjena, uglavnom zaštita elementarnih ljudskih prava, a takođe i bezbednost. Govorilo se ovde da će dolaskom milionske populacije iz ratom zahvaćenih područja biti terorista. Naprotiv, ti ljudi su kao i mi, ne treba zaboraviti kome se šta u datom momentu može desiti. Najteže u životu biti dobar čovek a mi smo to pokazali.

Visok stepen bezbednosti, moram da pohvalim je to što radi Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ja sam srećna što živim u ovoj zemlji, što sam imala čast i zadovoljstvo da kao pripadnica Odbora za ljudska i manjinska prava, znači sve dame, odnosno gospoda koja su bila u kampu ili prihvatnom centru, Centru za migrante i azilante, imali smo zadovoljstvo da porazgovaramo sa njima.

LJudi su bili prezadovoljni. Nisu verovali da postoje ljudi kao što su Srbi, odnosno građani Srbije. Mislili su da postoji zid i da će ovde naići na ko zna šta, jer smo u svetu bili satanizovani. Ne, naprotiv, popravili smo sliku koju nismo zaslužili, zbog lošeg lobiranja.

Sada smo ljudi koji su svuda hvaljeni u čitavoj međunarodnoj zajednici. Tako radi odgovorna vlast. Tako rade građani Srbije i ja sam presrećna što sam deo njih.

Drugi zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o dopunama zakona o državljanstvu Republike Srbije. Zašto baš o tome? Zato što ćemo napraviti centralnu bazu podataka i skladištenje podataka. Zato što ćemo u jednom momentu na klik dugmeta moći da imamo apsolutno sve podatke, o imenu, prezimenu, polu, promeni pola, bračnom stanju, o tome ko je gde kako živeo, o državljanstvu, a zašto? Zato što mnogi od nas imaju razne sporove, zato što ćemo biti brži, zato što je cilj ove Vlade da smanji birokratiju koja je nastala od 2000. do 2008. godine, kada nam je mila opozicija otpustila 400.000 ljudi, a mi to tako ne radimo, i zaposlili svoje partijske drugare.

Mi, prirodnom selekcijom ili odlaskom u penziju, ljude ne ostavljamo bez posla, imamo dobre socijalne programe i prekvalifikaciju. Zašto ovo govorim?

Zato što je bitno da građani čuju i znaju šta to sve radi Vlada i ministar unutrašnjih poslova, odnosno njegov tim. Zašto je dalje važno? Zato što ćemo taj ogroman birokratski aparat prepoloviti, jer ipak svi ovi ljudi dobijaju platu iz tog budžeta, a zatim, radi se o brzini, radi se o uštedi novca i vremena. Tako radi odgovorna Vlada.

Na kraju, spomenuću još jedan zakon koji meni jeste impresivan, a to jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom redu i miru. Zašto? Zato što su Ustavom zagarantovane elementarne slobode svih ljudi, a neko ko voli oružje će biti prosto sankcionisan.

Sankcije će biti povećane i eto nama punjenja budžeta, uz svu zahvalnost. Zašto? Zato što će neko ko se bavi nasiljem, zastrašivanjem imati kaznu od 50.000 do 100.000 i ne daj Bože nečim težim, a zatim onaj ko voli da maše bakljama i ko unesrećuje druge ljude, imaće kaznu koja je bila 10.000, sada donja granica od 50.000 a gornja 100.000. Bravo. Tako radi odgovorna vlast i MUP i ja ću sa zadovoljstvom glasati za sve ove zakone u danu za glasanje. Hvala.