Poštovana gospođo Stamenković, drago mi je da smo na istom tragu vezano za JMBG i mi smo faktički, još juče sam ja, posle naše rasprave, rekao kolegama da počnu da razmatraju mogućnost saradnje i sa nekom od međunarodnih institucija koje kroz projektno finansiranje mogu da pomognu makar neku fazu toga. Slažem se da ako budemo samo čekali neće nikada doći taj momenat i uvek će biti skupo, jer smo procenili troškove na nekih 30 miliona evra, što je zaista veliki iznos, ali imamo mogućnost da počnemo i ono što ja mislim da možemo, dakle, da to već sada faktički budu prve faze. Mi ćemo se potruditi da pogledamo šta možemo međunarodno da dobijemo kao podršku, a šta možemo i sami da uradimo, pa makar da započnemo taj proces, makar ga realizovali za pet godina – za pet godina, ali nije loše da se realizuje. Zaista postoji osnov da se štite lični podaci građana.
Što se tiče Zakona o DNK registrima, mi smo i rekli da smatramo da faktički postoji taj element koji može da se popravi time što će biti propisana direktna mera kojom se faktički propisuje kada se briše određeni podatak iz DNK registra. U ovom trenutku je formirana radna grupa za izmenu Zakonika o krivičnom postupku. Dakle, biće jedan veći broj članova izmenjen. Mi smo uložili ono što je naš deo, kao Ministarstva unutrašnjih poslova, naša inicijativa je išla, između ostalog, i za ovaj deo, jer dodiruje i naš zakon. Onda ćemo svakako, kada ovaj zakon koji je, da kažem, veoma važan i za delovanje policije, kada bude menjan, a nadamo se do kraja godine da možemo da vidimo jednu kvalitetnu izmenu Zakonika o krivičnom postupku, predložiću da, svakako, jedan od instituta bude i objedinjena rasprava o izmenama ovog člana Zakona o DNK registrima, jer nam je važno da ne postoji ni trunka sumnje da može bilo kakva zloupotreba da se dogodi. Tako da, idemo u tom pravcu. Hvala, u svakom slučaju.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš.
Još minut i 40 sekundi vremena je preostalo vašoj poslaničkoj grupi. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, u preostalom vremenu iskoristiću priliku da iznesem nekoliko podataka iz Strategije o bezbednosti saobraćaja za opštinu Vrbas za period od 2016. do 2020. godine, koji potvrđuju opravdanost predloženih izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja.

U okviru strategije navedeno je da su mladi najugroženija starosna kategorija učesnika u saobraćaju. Prisustvo alkohola i psihoaktivnih supstanci spadaju u grupu četiri najčešća uzroka nastanka saobraćajnih nezgoda na teritoriji opštine Vrbas kod svih vrsta saobraćajnih nezgoda. Pored navedenog, statistički podaci za opštinu Vrbas u periodu od 2011. do 2015. godine pokazuju da biciklisti čine 18% od ukupnog broja poginulih lica, da su deca najugroženija kao putnici u opštini Vrbas, da je nepropisna i neprilagođena brzina vodeći uticajni faktor koji doprinosi nastanku saobraćajnih nezgoda sa smrtnim posledicama sa oko 72%.

Ukupni troškovi saobraćajnih nezgoda na teritoriji opštine Vrbas u odnosu na posledice saobraćajnih nezgoda u periodu od 2010. do 2015. godine iznose 21.339.533 evra.

Imajući u vidu podatke koje sam iznela, opština Vrbas uvela je veoma efikasan model finansiranja bezbednosti saobraćaja od naplaćenih novčanih kazni za saobraćajne prekršaje, čime se direktno omogućava da nebezbednost finansira bezbednost.

Na kraju, poštovani poslanici, želim da se zahvalim svim kolegama koji su iskoristili priliku da čestitaju 8. mart, pošto je 8. mart socijalistička tekovina, a podsetila bih da on simbolizuje i borbu za jednakosti, solidarnost, osmočasovno radno vreme i pravo glasa, između ostalog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, uvaženi predstavnici ministarstva i Vlade Srbije, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, pred nama je set predloga zakona iz oblasti unutrašnjih poslova. To su dugo i pažljivo pripremani predlozi zakona, svi su u redovnoj proceduri i donose se sa ciljem očuvanja bezbednosti građana Republike Srbije i njihove imovine, kao i ostvarivanja Ustavom garantovanih prava i slobodi.

Ovi zakoni će, kada ih budemo usvojili, obezbediti stvaranje uslova za savremenu institucionalnu demokratsku i efikasno delovanje policije u zaštiti prava i sloboda svih građana Republike Srbije. Jedna grupa zakona kao što su Zakon o strancima, Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, Zakon o graničnoj kontroli kada se usvoje biće veoma važni za proces pristupanja EU, jer predstavljaju realizaciju našeg akcionog plana.

Druga grupa zakona među kojima su Zakon o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, Zakon o nacionalnom DNK registru, Zakon o JMBG su zakoni kojima se kada budu usvojeni reguliše obrada i razmena elektronskih podataka o ličnosti, a u Zakonu o policiji uređuje se već uspostavljeni nacionalni kriminalističko-obaveštajni sistem kao jedinstvena platforma za razmenu podataka između svih organa koji su uključeni u borbu protiv najtežih oblika kriminala, ali i omogućuje Republici Srbiji da razmenjuje podatke sa drugim državama regiona EU i šire.

Reći ću nešto ukratko o nekim predlozima zakona, ne o svim. Prvo, Predlog zakona o strancima, važeći zakon iz ove oblasti o strancima donet je 2008. godine. Uočeni su određeni nedostaci i nepreciznosti. Migratorni procesi koji se dešavaju u svetu, a koji nisu mimoišli ni Republiku Srbiju zahtevaju veću pažnju i posvećenost u zakonskoj regulativi zbog potencijalne opasnosti od terorističkog ugrožavanja bezbednosti građana Republike Srbije i šire. Ovim zakonom biće preciznije regulisano uvođenje bezbedonosno-informativna agencije BIA u ovu oblast kao državnog organa u čijoj su nadležnosti bezbednosna provera stranaca u cilju utvrđivanja postojanja bezbednosnog rizika po građane Republike Srbije.

Kada govorimo o Predlogu zakona o azilu i privremenoj zaštiti, bitno je da ovim zakonom, kada bude usvojen, uskladiće se zakonska rešenja i standardi sa zakonodavstvom EU, štite se ljudska prava migranata, ali i regulišu njihova prava i obaveze dok se nalaze na teritoriji Republike Srbije i drugo.

U Predlogu zakona o graničnoj kontroli koji je pred nama promoviše se koncept integrisanog upravljanja granicom, zajedno sa ostalim zakonima iz ove oblasti obezbeđuje se visoki stepen bezbednosti Republike Srbije. Zakon reguliše i uvođenje informatičkog sistema granične kontrole koji obezbeđuje uslove za olakšano kretanje i kontrolu roba i ljudi preko državne granice i omogućava efikasnije granične provere u cilju sprečavanja prekograničnog kriminala i neregularnih migracija.

Predlog zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova je takođe pred nama i reguliše način i normiranje, obrade ličnih podataka građana Republike Srbije i stranaca. MUP je inače, to već znamo, rukovalac najvećih zbirki baza podataka o građanima. Ovim zakonom obuhvaćene su sve evidencije podataka o ličnosti kojima raspolaže MUP, a sve u cilju usklađivanja obaveza prema međunarodnim institucijama, i što je važnije, prema našem zakonodavstvu u oblasti zaštite podataka o ličnosti, a uvažavajući specifičnosti koje se odnose na sektor bezbednosti.

Predviđenim zakonskim rešenjima obezbeđuje se zaštita ličnih podataka koji se obrađuju u evidenciji MUP-a od svih oblika zloupotrebe.

Predlog zakona o nacionalnom DNK registru je pred nama. To je nova oblast. Ovim zakonom prvi put će se uspostaviti nacionalni DNK registar, u cilju vođenja krivičnog postupka i rasvetljavanja krivičnih dela, utvrđivanja identiteta nestalih i nepoznatih lica, leševa i delova tela.

Uspostavljanje nacionalnog DNK registra je i naša obaveza koju smo preuzeli i predvideli na putu evropskih integracija, ali je još važnije to da se građanima Srbije omogućava lakše i efikasnije vođenje krivičnih postupaka i identifikacija lica koja se vode kao nestala.

Uvodni se elektronska baza DNK profila, registrovanih i nepoznatih počinilaca krivičnih dela i time se eventualno povezivanje jednog lica sa više počinjenih krivičnih dela značajno povećava i olakšavaju se istražni postupci i rasvetljavanje krivičnih dela.

Ovim zakonom i uspostavljanjem nacionalnog DNK registra omoguće se i međunarodna razmena DNK podataka, u cilju rasvetljavanja krivičnih dela i kažnjavanja počinilaca.

Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana je usvojen još 1978. godine. Još tada su uočene određene manjkavosti koje su došle do izražaja nakon raspada bivše SFRJ i stvaranja novih država na ovim prostorima. Problem pojavljivanja duplih ili netačnih jedinstvenih matičnih brojeva građana, a posebno kod građana koji dolaze iz bivših republika, rezultat su činjenice da zakonsku regulativu nisu pratile odgovarajuće promene tehničkih mogućnosti.

Primenom novih odredbi u ovom zakonu omogućuje se pravni kontinuitet identiteta lica kojima je već određen matični broj u republikama bivše SFRJ i sprečava se da u Republici Srbiji lica imaju dva ili više JMBG.

Ovim se zakonom našim građanima omogućuje lakše ostvarivanje njihovih prava pred organima i ustanovama Republike Srbije.

Na kraju, poštovani gospodine ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva i Vlade Republike Srbije, želim da izrazim svoje izuzetno zadovoljstvo što je ovaj set zakona danas u skupštinskoj proceduri. Zahvaljujem se na profesionalnosti i uloženom trudu, ne samo zato što su ovi predlozi zakona izuzetno dobro i kvalitetno pripremljeni, već i zato što ćemo usvajanjem ovog seta zakona biti za nekoliko koraka bliži onom razvijenijem, pravno uređenijem, demokratskom svetu u kome se na najbolji način poštuju ljudska prava, ali i pravni poredak države u kojoj živimo, svetu u kome želimo da i formalno što pre vidimo Republiku Srbiju.

Poštovani predsedavajući i uvaženi narodni poslanici, pozivam vas da podržite predložena zakonska rešenja i da zajedno usvojimo predloženi set zakona iz oblasti unutrašnjih poslova. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama je 18 zakona iz oblasti Ministarstva unutrašnjih poslova o kojima mi raspravljamo u toku ovog Prvog redovnog skupštinskog zasedanja u toku ove godine, a koji u stvari predstavljaju jasan pokazatelj aktivnog rada na normativnoj dogradnji široke oblasti koju pokriva Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Interes svih nas je jačanje integriteta i odgovornosti policije, kao i njena profesionalizacija. Iza ovih 18 zakona se vidi jedan timski rad, stručan rad Ministarstva unutrašnjih poslova, rad na terenu, ali i prihvatanje mnogih kritika i sugestija, i od strane nezavisnih regulatornih tela i od strane civilnih organizacija koje se bave ovom oblašću. Za mene je posebno važno i što su ovi zakoni predviđeni i Akcionim planom za ispunjavanje Poglavlja 24.

Izmene i dopune Zakona o policiji imaju za cilj da otklone nedostatke koji su pre svega uočeni na terenu, ali i da, na neki način, nadoknade, odnosno dopune nadležnosti policije, doprinesu transparentnosti i boljoj koordinaciji svih službi u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Policija je specifična služba. Policijski službenici obavljaju visoko rizične poslove. Brojni su izazovi svakodnevno pred pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i Predlogom ovog zakona, o izmenama i dopunama Zakona o policiji, uzima se u obzir kvalitetno izvršenje zadataka u zaštiti bezbednosti građana i imovine, ali i očuvanje radne sposobnosti svih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ako bih u dve reči trebala da ocenim rad Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, onda je to transparentnost i efikasnost.

Sa stanovišta borbe protiv korupcije, novim zakonom o policiji uvedeni su i novi mehanizmi, usmereni na borbu protiv korupcije. Oni se ogledaju, pre svega, u jačanju sektora unutrašnje kontrole MUP koji sada na raspolaganju ima nove, moderne, instrumente koje primenjuju u svom radu. A svakako su i test integriteta i sprovođenje analize rizika od korupcije, provere prijava imovine pripadnika unutrašnjih poslova, otvorili i pitanje zaposlenih u Ministarstvu.

Kada je u pitanju borba protiv korupcije, napredak Ministarstva unutrašnjih poslova, pored građana Srbije, vidi i Angela Merkel, kancelarka Nemačke, koja je u nedavnoj poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića posebno pohvalila Srbiju u borbi protiv korupcije. To samo ne vide pojedini opozicioni predstavnici, što se i održava na rezultatu koji smo nedavno imali na beogradskim izborima.

Imam i nekoliko pitanja za vas, ministre Stefanoviću. Što se tiče Zakona o strancima, imam jednu dilemu, da predložena rešenja otežavaju organizovanje kratkih poseta radi održavanja poslovnih sastanaka u Srbiji. Volela bih da me vi vašim odgovorom u toj mojoj dilemi razuverite.

U vezi za Predlogom zakona o JMBG, imam pitanje za vas - da li će se podzakonskim aktima definisati jasni kriterijumi prema kojima su jedinice lokalne samouprave razvrstane u registraciona područja?

Treće pitanje, povodom Predloga zakona o nacionalnom DNK registru, zbog posebne osetljivosti ove materije, po mom mišljenju treba preciznije definisati koja organizaciona jedinica se u okviru MUP bavi, odnosno nadležna je za nadzor sprovođenja tog zakona, isto kao što je precizno definisano da je pristup podacima u registru rezultata forenzičko-genetičke analize DNK dozvoljen samo ovlašćenim licima forenzičke službe MUP.

Što se tiče bezbednosti u zemlji, načinjen je značajan pozitivan primer u pogledu povećanja nivoa bezbednosti, što pokazuju i podaci da je od 2011. godine do današnjeg dana smanjena smrtnost za 27% na našim putevima. Jedna osoba kada pogine je veliki problem za našu zemlju, verujem da će ovaj zakon još viće povećati bezbednost na putevima.

Posebno bih želela da pohvalim napore MUP, pre svega kada je u pitanju prevencija i edukacija svih učesnika zbog pojačane bezbednosti dece u školama.

Mišljenja sam, i to takođe pozdravljam, da od našeg najranijeg uzrasta u školama moramo imati više predmeta koji će se baviti i bezbednošću i borbom protiv nasilja. To je, nažalost, situacija kada vi nemate odmah rezultate, ali dugoročno gledano, sa stanovišta obrazovanja, 100% ćemo imati generacije koje će imati veću svest i o značaju bezbednosti i borbe protiv nasilja.

Danas je 8. mart. Žene u Srbiji, kao i žene u celom svetu obeležavaju ovaj dan kao početak borbe za svoja prava. Upravo zbog svih žena koje su pretrpele neki oblik nasilja moram da kažem da je policija pokazala ogromne napore u primeni Zakona o sprečavanju nasilja nad ženama i decom.

Od 1. juna prošle godine, od kada se primenjuje ovaj zakon, policija je izrekla do kraja 2017. godine 10.504 hitne mere, 7.095 je bilo zabrana prilaska žrtvama, a 3.409 udaljenja učesnika iz stana. Svih 27 policijskih uprava imaju timove koji se bore protiv nasilja nad ženama i decom i, prema svim istraživanjima, žene žrtve nasilja upravo imaju najveće poverenje u policiju.

Zbog svega ovoga što sam rekla, u Danu za glasanju ću podržati set zakona iz oblasti Ministarstva unutrašnjih poslova.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Iskoristiću trenutak, nadam se da nećete imati ništa protiv, da čestitam svim damama praznik, i koleginicama narodnim poslanicima i vama iz ministarstva i svim građankama Srbije.

Javio sam se na osnovu člana 98. Ne morate da budete toliko nervozni, iskoristio sam ovih pet sekundi da čestitam damama praznik, izvinjavam se ako to vama smeta.

Gospodine Arsiću, naša poslanička grupa ima još 13 i po minuta, to ste mi vi potvrdili. U članu 98. stav 1. jasno kaže da predsednik Narodne skupštine daje reč narodnim poslanicima iz te poslaničke grupe koja ima određenog vremena, do isteka ukupnog vremena rasprave utvrđenog za poslaničku grupu. Mi imamo na listi govornika još troje prijavljenih i nikada nije bio problem da neko zameni mesto, bez obzira ko se prijavio u našoj poslaničkoj grupi. Ne znam zašto su kolege od preko puta nervozne, verovatno zato što će izgubiti izbore u Smederevskoj Palanci, ali to sada nije tema.

Molim vas da mi objasnite da li naša poslanička grupa ima 13 i po minuta. Ako ima, zašto ja, kao poslanik ove poslaničke grupe, ne mogu da iskoristim tih 13 i po minuta ili mogu? Hvala.

Vrlo rado ću, kolega Milojičiću, da vam odgovorim. Kao što ste se i vi pozvali na član 96, znači, predsednik poslaničke grupe ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe po određenoj tački ili raspravi dostavlja spisak govornika. Taj spisak govornika je napravljen i u toku rasprave ovlašćen predstavnik poslaničke grupe Demokratska stranka tražio je da se izvrši zamena, i to tako što bi ona i koleginica Aleksandra Jerkov zamenile mesta.
U međuvremenu, znači, nije sporno da se zamene mesta i drugih poslanika, ali pod uslovom da nisu pročitani. Vaše ime je pročitano.
(Radoslav Milojičić: Mogu li da se zamenim?)
Ne možete.
(Radoslav Milojičić: Ali, ja sam vas pitao da se zamenim sa koleginicom Jerkov.)
Ne možete više da se zamenite, zato što ste pročitani.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.