Hvala najlepše.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ova tačke dnevnog reda sednice koja je u toku ima dve osobine, u generalnom smislu. Prvo je što se radi o tačkama dnevnog reda koje retko, ali evo, dešava se, u suštini nisu spor između vladajuće većine i opozicije. Može da bude spor oko imena pa da se ospori izbor, ali nemate spor o političkom stavu, a da ne govorim o kadrovskim rešenjima za Narodnu banku, Komisije hartije od vrednosti, nadzor nad javnim finansijama, o čemu će moje kolege u raspravi govoriti. To je prva osobina ove sednice.

Druga osobina ove sednice, što je ovo verovatno poslednji ili među poslednjim putevima da Narodna skupština bira išta što se tiče pravosuđa, da li sudijskim funkcija ili tužilačkih funkcija. Dobro je da u kontekstu u kojem imamo konsultacije o radnom tekstu amandmana na Ustav Republike Srbije vidimo na delu šta se menja i zašto. U ovom svom obraćanju ću govoriti samo o izboru sudija i zamenika tužilaca i predsednika sudova, ne o drugim tačkama dnevnog reda, kažem, manje više su nesporne, a što se mene tiče i ovo je nesporno. Javnosti radi, imamo struku pred sobom, dakle, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, koji ima svoje postupke i svoje procedure za izbor na neke funkcije. Onda dolazite u Skupštinu i šta imamo ovde, da na nadležnom odboru nema osporavanja kandidata, na sednici da ima osporavanje kandidata. Da imate osporavanje kandidata na osnovu rekla-kazala i da naravno imate osporavanje kandidata na osnovu uputstava da ih se ima osporiti.

To je kontekst ustavnog rešenja. Jedna sam od osam narodnih poslanica koja nije glasala za Ustav 2006. godine. Ako ustavni amandmani, o kojima su konsultacije u toku, nastave da budu u raspravi u uskom krugu prijatelja, promena Ustava, ko kanda, neću glasati opet za taj Ustav. Ne zato što su rešenja loša, ne zato što ne mogu biti menjana, zaista kroz javnu raspravu, nego zato što ne poštujemo pravo struke da kaže šta ima, kao što često ne poštujemo ovde prava jedni drugih da kažemo šta imamo i zloupotrebljavamo proceduru.

Da li će kontekst koji delim sa vama nešto promeniti u danu za glasanje, u izboru zamenika tužilaca, odnosno sudija i predsednika sudova, ne znam, to zavisi od telefoniranja i lobiranja u sledećih, onoliko sati koliko nas deli do dana za glasanje. To je ono što se ovde dešava. Svako ko izađe odavde i sklopi veličanstvene rečenice o nezavisnom Tužilaštvu, nezavisnom sudstvu, mora prvo da objasni ovo što se danas dešava na ovoj sednici. Struka kazala, na Odboru ništa, dva osporavanja, pri čemu ja nemam apsolutno ništa protiv da bilo ko ospori bilo koje druge kandidate, ali to je život. Ne velike reči, o tome da smo za nezavisno sudstvo, nego ovo što se dešava, da dodatni kontekst oko izbora tužilaca su informacije koje dolaze iz jednog sektora struke i iz drugog sektora struke i dovode nas narodne poslanike u poziciju da odlučujemo.

Ko kod mene kao neko ko će glasati, ima kredibilitet, Alumni Pravosudne akademije ili Državno veće tužilaca. Zašto bih ja verovala da je onako kako kaže Državno veće tužilaca, a ne onako kako kaže Alumni Pravosudne akademije, ili obrnuto. Neko će nam kazati ko je lagao, jedni ili drugi, i to je kontekst izbora koji verovatno više neće biti sprovođen na ovakav način u državi u kojoj živimo.

Šta je tu stanje stvari svih onih koji su se kandidovali? Prošli su jedan proces po Zakonu o visokom savetu sudstva, po Zakonu o izboru u svojoj struci, sada prolaze drugi proces u Narodnoj Skupštini. Koliko god ja razumevala šta je to kada si pred očima javnosti, pred očima struke, ja bih glasala za predlog da Narodna skupština više uopšte ne učestvuje nikada i nikako u izboru sudija i tužilaca, baš zato da niko više ne prolazi ono što danas prolaze neki ljudi. Zaslužili da tako bude ili ne bude, nije dobro po sve nas.

U danu za glasanje videćemo rezultate glasanja i za predsednike sudova i za one koji su se kvalifikovali, kako smo čuli da budu zamenici i da budu tužioci, i pitanje je s kakvim stavom će svako od nas glasati. Nemam nikakav etički problem da glasam za bilo koga za koga mi predstavnici izborni članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca kažu da je prošao kriterijume. Moj glas kada nije samo za kandidata, jer ja njih ne mogu da poznajem, moj glas je glas poverenja institucijama koje su stvorene zakonima za koje smatramo da će ustanoviti potpunu nezavisnost pravosuđa, dakle, i sudstva i tužilačke funkcije.

Šta bi me dovelo, kao narodnu poslanicu, do toga da kažem za ovog kandidata neću da glasam, poslaničko pravo da osporim nekog kandidata. Zašto neću da glasam? To nije samo odricanje za glas kandidatu koga je neko predložio to je poruka ne verujem u kredibilitet sistema izbora predsednika sudija i tužilaca. Da li je to nekad potrebno? Ne znam da procenim. Da li je moguće da sistem u Državnom veću tužilaca i u Visokom savetu sudstva bude takav da Narodnoj skupštini ponudi nekog potpuno nedostojnog funkcije? Verovatno jeste. Ali, onda mi imamo problem ne samo sa osobom koja je nedostojna funkcije koju ste nam ponudili da glasamo za, nego i sa sistemom u kom je moguće ćutke ponuditi pravosudnom sistemu Srbije nedostojnog kandidata.

Ponavljam, kontekst ove sednice je da se to verovatno neće više događati, a proteklih šest meseci je izbor ovih sudija i tužilaca pratila u javnosti jedna rasprava, što o postupku, što o ustavnosti, što razlozima zašto sada hoćemo pred ustavne promene da biramo ljude. Ne znam da li iko među ljudima koji su prošli konkurse i provere i dobili preporuke zaslužuje da se danas o njima govori lično. Ja imam taj etički problem, osim ako nije potpuno jasna stvar da se radi potpuno nedostojnoj osobi da ičije ime i prezime spomenem sa diskvalifikacijom zato što mi neko nešto ispričao o njemu ili njoj, ili zato što sam dobila uputstvo da tako nešto kažem o njemu ili njoj.

Ali, to neće ukloniti zajednički problem koji imamo kada je izbor sudija i tužilaca u pitanju. Taj problem se svodi na to zaista, koliko mi ispunjavamo svoju ustavnu nadležnosti da pravosuđe, odnosno sudstvo i tužilaštvo garantujemo nezavisnosti i samostalnost, a koliko struka smatra da treba da bude pozicionirana samostalno i nezavisno.

Žao mi je što i o tome nemamo dijalog, ne samo o ljudima koje biramo. Šta hoće tužilaštvo? Da li smatra da je položaj koji je sada ovim Ustavom dat ili predlozima koji idu kroz konsultacije u krugu prijatelja o raspravi zaista ono što Tužilaštvu treba. Šta smatraju sudije? To su stvari koje mi propuštamo da razgovaramo o njima u Narodnoj skupštini.

To nema veze sa strukom i sa ljudima koji su svoj život posvetili sudskom ili tužilačkom pozivu, osim kao neko ko bi trebao na jednom javnom slušanju da dođe i da nama poslanica oslika kakav bi trebao da bude položaj i sudstva i tužilaštva, tako da struka kaže – ovo su garancije.

Posebna tema o kojoj ću vrlo kratko su razlozi zbog kojih ne sprovodimo čak do kraja ni ova kadrovska rešenja, a koja su opet vezana za radni tekst ustavnih amandmana. Sve to zajedno mene dovodi da imam samo jedan jasan stav, a to je da iskreno navijam za sve ljude koji će biti izabrani na ove funkcije u danu za glasanje, a svoj su profesionalni život rešili da posvete sudskoj ili tužilačkoj funkciji.

Iskreno navijam da budu samostalni i nezavisni u obavljaju svoje funkcije. To je ono što treba njima, ali paradoksalno, to je ono što mnogo više treba nama, koji koristimo ove sednice da bi imali uputstva, ili opise zašto za nekog ne bi trebalo glasati.

Ne sumnjajući da će se objasniti spor koji je u javnosti nastao između Alumnog kluba Pravosudne akademije i Državnog veća tužilaca i ne smatram da je baš skroz Skupština mesto gde o tome može da se priča. Međutim, ne bi bilo zgoreg, javnosti radi, ceo postupak kandidovanja od avgusta prošle godine do pred kraj decembra, koji je pratio i komentar Ustavnog suda i nas koji smo zainteresovani, kako se to kaže, na nivou malih informacija, spletki i tračeva, zašto se to baš radi prošle jeseni. Dakle, nezavisno od svega toga, ja zaista želim da navijam da ljudi koji budu izabrani imaju prostor, imaju šansu da budu ostavljeni na miru da rade svoj tužilački i sudski posao onako kako su profesionalno obučeni da rade i kako su na ispitima zaslužili dobre ocene i da će umeti da ih rade. Hvala.

Hvala, gospođo Čomić.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite, kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, poštovane kolege, koleginice, narodni poslanici, danas kada raspravljamo o jednoj izuzetno važnoj temi kao što su kadrovska pitanja vezana za nosioce pravosudnih funkcija, imamo situaciju da se na jedan način, i tu ću se potpuno saglasiti sa kolegom Komlenskim, na jedan krajnje neargumentovan, pa mogu reći čak i besraman način, komentarišu ljudi koji su od strane struke zavredeli pažnju u najvećem mogućem smislu reči i to ljudi koji upravo sa stanovišta struke opravdavaju i ne samo da opravdavaju, već daleko više od toga, zavređuju da budu izabrani upravo na pozicije na koje su predloženi kako od strane Visokog saveta sudstva, tako i od strane Državnog veća tužilaca.

Ovde je osporeno nešto što se čini apsolutno nesuvislim, da gospođa Sanda Rašković Ivić, koja inače nije pravnik, koja je neuropsihijatar, koja apsolutno nema nikakve prerogative da komentariše bilo šta što se vezuje za struku, komentariše struku, a komentariše na način koji je apsolutno nekorelativan, odnosno koji odudara od nečega što podrazumeva, pod jedan, jednu zdravu logiku, a s druge strane jedno, ako ništa drugo, onda barem etičko uvažavanje da se komentariše o nekome koga ne poznaješ, a za koga struka stoji i iza koga struka stoji u punom kapacitetu.

Ako je tako, a jeste tako, i neumoljive su činjenice, onda treba poći od nečega što podrazumeva elementarno poznavanje kako struke tako i onoga što struka u društvenom smislu reči podrazumeva ili znači. Izneti paušalne ocene da je neko poslušan, a da se ne pročita njegova biografija koja je impresivna, a pri tome ne znamo šta znači ta poslušnost i kome je poslušan, da se pri tome ne navodi ni jedan jedini kriterijum zbog čega se osporava struka, a struka u konkretnom slučaju ne može da se ospori, onda dolazimo u situaciju da se radi o motivima koji su, najblaže rečeno, neetičke prirode, a ti motivi mogu biti razni. Ili je neko dao nalog da se ovako komentariše ili je neko možda od protivkandidata koji je želeo da bude danas ovde predmet raspravljanja upravo nametnuo nekome takvu temu ili tezu da se iznose ovakve neistine ili je opet nešto treće.

Međutim, poslanička grupa SPS se neće upuštati u takve motive koji su zaista apsolutno, apsolutno neutemeljeni, koji su sa lošim pobudama, sa lošim namerama i koji ne doprinose ni u kom slučaju kvalitetu pravosuđa, a taj doprinos svi moramo da damo da naše pravosuđe bude kredibilno, da naše pravosuđe bude autoritativno i da taj autoritet nose ljudi koji taj autoritet sa stanovišta struke imaju, a ja sam siguran da su upravo oni ljudi koji se nalaze na spiskovima koji su predloženi kao kandidati za nosioce pravosudnih, odnosno javno-tužilačkih funkcija upravo ljudi koje treba izabrati.

Mislim da svaki drugi komentar, nakon onoga što je gospodin Jovičić izneo, u ovom pravcu pravcu je apsolutno suvišan. Moram da skrenem pažnju na nešto što je jako važno. Mi danas raspravljamo o kandidatima u vreme kada ste i vi kao donosioci odluka o predlozima da se neko izabere na javno-tužilačke i sudijske funkcije bili pod, ajmo tako da kažemo, uslovno rečeno, teretom brojnih okolnosti koje su danas prisutne. Prva, mi moramo svi da doprinesemo da pravosuđe ozdravi, da se izleče sve one bolesti koje su pravosuđe zahvatile iz nekog ranije perioda od 2009, 2010, 2011. godine, pa do danas. Druga okolnost, koja je takođe bremenita okolnost sa kojom ste se vi gospodo suočili, jeste činjenica da za sve ovo vreme, kao što smo čuli danas, argumentovane, paušalne, rekla-kazala, navode da ste suočili sa brojnim pritiscima na pravosuđe i tužilaštvo, koji dolaze čak i od onih od kojih se to ne može očekivati, da svako pokušava da se meša u rad pravosuđa, da svako pokušava da nametne neke svoje koncepte rada pravosuđa, da čak i profesura komentariše pravosuđe šta bi to pravosuđe trebalo da radi, da se čak zabranjuje sudijama da iznose referate ili da pišu referate, da se ti referati objavljuju u sudskim biltenima, da se na savetovanjima ne može ni u kom slučaju izneti ni jedan jedini referat i zaista dolazimo u situaciju da se zabrinemo ko sve i na koji način komentariše pravosuđe, a da o pravosuđu u praktičnom smislu reči ne zna ništa.

Kako mi kao pravnici da nešto naučimo ukoliko ne naučimo od sudija? Kako mi kao pravnici da ne poštujemo sudsku praksu koju će Vrhovni kasacioni sud, što mu je obaveza, ustrojiti? Kako mi pravnici da se edukujemo ukoliko nemamo mogućnost da se sa sudskom praksom upoznamo kroz sudske biltene, referate i sve ostalo? Nemoguće, a to je jedan vid i osposobljavanja i edukacije i upoznavanja sa svim onim sa čim se mora upoznati svako ko želi da se bavi profesijom na pravi način.

Treće što takođe predstavlja jednu bremenitu situaciju jeste činjenica da nam predstoje ustavne reforme, da dolazimo u situaciju, i što je dobro i što poslanička grupa SPS bezrezervno podržava, da se Skupština isključi iz onoga što ni u kom slučaju ne treba da bude van struke, van sudijske, van tužilačke struke, to jest da struka sama vodi računa o sebi, da se sama stara o sebi, a to znači isključenje Skupštine iz načina ili modela odlučivanja, kao što je to danas.

Naravno, neću komentarisati ono što predstoji, a predstoji nam nešto što je već kod struke iznedrilio određeni stav kakav treba da bude sastav Visokog saveta sudstva ili Državno veće tužilaštva zbog toga što još uvek nismo dobili konačnu ocenu Venecijanske komisije, zbog toga što još uvek ne znamo koje će sve primedbe koje su kroz okrugle stolove iznete biti uvažene i involvirane ili unete u konačan predlog amandmana kojima će se menjati Ustav. Zato bi bilo krajnje neumesno sada komentarisati nešto što još uvek ne znamo kako će biti kada kao predlog dođe kod nas u Skupštinu, nakon referenduma, nakon svega onoga što podrazumeva poštovanje procedure.

Međutim, ono što u svakom slučaju moramo imati u vidu jeste činjenica da dok traje ovaj izbor i ovaj način izbora, koji neće još dugo trajati, moramo voditi računa da zaista oni koji zaslužuju od strane struke, budu nosioci pravosudnih javnotužilačkih funkcija i imaju uvažavanje nas, narodnih poslanika. Zašto? Postoje dva jednostavna razloga.

Prvi je što apsolutno ne postoji ni jedan jedini razlog da se ne veruje Državnom veću tužilaca ili Visokom savetu sudstva u načinu izbora. Ustavni sud, stručna javnost i mnogi drugi su pokušavali osporavati vaše odluke, po mom dubokom ubeđenju – na neargumentovan način, pa i Alumni klub. Govori se o nekim komentarima koji su, blago rečeno, nesuvisli – da li je usvojen zapisnik ili nije usvojen zapisnik. Pa, zapisnik će se usvojiti na narednoj sednici. I Narodna skupština Republike Srbije zapisnike usvaja na narednoj sednici. To uopšte nije razlog za ništavost ili bilo kakav razlog da se dovede u sumnju formalna ispravnost ili procedura koja je u svakom slučaju pravilno primenjena.

Postoji pravilnik koji je bio na oceni od strane Ustavnog suda, gde smo nakon toga došli do onoga što je od strane Državnog veća tužilaca, a vi me ispravite ako grešim, konačno ustrojeno kao pravila postupanja koja više ne mogu biti u koliziji sa Ustavom, s jedne strane, koja podrazumevaju transparentnost u ocenjivanju, s druge strane i koja podrazumevaju donošenje odluke na zakonit način.

To isto važi i za Visoki savet sudstva, jer su ocene jedina prava, hajmo da kažemo, nešto što može da i kod vas i kod nas koji ćemo doneti konačnu odluku, ocena koja se zaista može prihvatiti kao prava ocena o vrednosti ili o radu ili o kvalitetu nosioca ili kandidata za nosioce pravosudnih funkcija. I zato imate podršku.

Međutim, ono što bih zamolio predstavnike Visokog saveta sudstva, predsednici sudova su u jednom specifičnom položaju, imaju ogromnu odgovornost, odgovornost za rad sudova. I ako je sud neefikasan, odgovoran je predsednik suda. Ali, hajde da budemo iskreni – to nije u korelaciji sa onim što faktički predsednik suda ima kao ovlašćenje.

Predsednik suda u formalnom smislu reči je samo rukovodilac sudske uprave. On ne može, niti ima pravo da naredi sudiji, da da nalog ili smernicu kako treba odlučivati, što je logično i što je potpuno pravilno. Ali, ako se iz jednog suda dešava situacija da izlaze dve različite sudske odluke, a da imaju gotovo identični činjenični osnov, pa čak možda i pravni osnov i na taj način se stvara neujednačena sudska praksa, uvodi pravna nesigurnost, onda dolazimo u situaciju – ko će za to da odgovara? Uglavnom su oči javnosti uprte u predsednika suda, koji najmanju odgovornost u tom smislu reči ima.

Hajmo onda da napravimo neko novo pravilo. To novo pravilo podrazumeva – hajmo da postavimo predsednika suda za rukovodioca sudske prakse. Zašto? Zato što za predsednika suda biramo najboljeg. A ovde smo predložili najbolje i za predsednika Privrednog apelacionog suda i za predsednika Privrednog suda. Ako je tako, a jeste tako, pa zašto onda i oni, i u Osnovnom sudu i svi ostali sa tim stepenom odgovornosti ne bi nosili i odgovornost za sudsku praksu, kako bi se izbegla ona situacija koja može da bude opasna, a to je uvođenje pravne nesigurnosti kroz različitu ili neujednačenu sudsku praksu.

S druge strane, odgovornost predsednika sudova mora da postoji tamo gde je sudija neažuran, gde ima ogroman broj predmeta koje nije uradio u zakonom propisanom roku, a zna se koji je to rok, nije presuda ekspedovana ili su mu odluke apsolutno nekvalitetne u smislu ukidanja velikog broja odluka. U takvim situacijama ne sme da postoji lažna solidarnost, ne sme da postoji tolerancija. Tu je obavezno prisustvo nulte tolerancije prema sudijama koji ispoljavaju ovakvo ponašanje. Protiv takvih sudija, pred Visokim savetom sudstva, i protiv takvih tužilaca pred Državnim većem tužilaca, moraju da se pokreću adekvatni postupci, a to su disciplinski postupci.

Tu Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije stoji kategorično na stanovištu da se jedino na taj način iz pravosuđa može ukloniti ono što ne doprinosi efikasnosti rada sudova i doprineti da rad sudova bude na visokom stepenu kvaliteta a da istovremeno građani imaju dostupnost pravdi. To je način kako se ostvaruje i jedan i drugi cilj.

Na kraju, ono što mislim da je jako važno istaći, jeste činjenica da nam predstoji jedan proces koji je dosta kompleksan, da ne kažem bolan, proces ne samo ozdravljenja pravosuđa, nego proces prilagođavanja onome što podrazumeva harmonizaciju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.

Predstoji nam proces donošenja kvalitetnih zakona, naročito procesnih zakona, na osnovu kojih ćemo mi kao Skupština, kao narodni poslanici, doprineti da sudovi budu što efikasniji, da tužilaštva budu što efikasnija, da u Zakonik o krivičnom postupku, da iz Zakona o parničnom postupku izbacimo sve norme koje, na neki način, doprinose ili povredi prava na suđenje u razumnom roku, ili opstrukciji krivičnog postupka. Znači, moramo ustrojiti normiranje onako kako to u najboljem smislu reči odgovara efikasnom sprovođenju postupka, kako krivičnog, tako i parničnog. To je naša obaveza.

Na taj način mi pomažemo pravosuđu i tu postoji ta obavezna sprega između tužilaštva, suda i zakonodavca. Ako zakonodavac pogreši, to košta sudove, ali to što košta sudove i tužilaštva i nije toliko strašno koliko je strašno koliko će koštati građane. Jer, sudovi zbog građana i postoje.

Mislim da u tom smislu nemamo apsolutno ni jednu jedinu dilemu između sudova i zakonodavca šta je neophodno uraditi u budućem periodu, gde identifikovati probleme, a problemi postoje, kako locirati norme koje moraju da budu uklonjene iz procesnih zakona i onda procesne zakone dovesti na onaj nivo koji podrazumeva najbolju moguću praktičnu primenu procesnih zakona.

Što se tiče, i na taj način završavam svoju diskusiju, ovih predloga, ja još jednom moram da istaknem – za razliku od paušalnih, krajnje neargumentovanih, vrlo neetičnih osuda i osporavanja koja smo danas čuli, moram da još jednom stanem na stanovište da vaši predlozi za nas podrazumevaju jednu vrstu obaveze. Obaveze poštovanja vašeg rada, obaveze poštovanja onoga što ste vi učinili da dođete do najboljih predloga, a učini ste mnogo, jer ste imali jednu proceduru koja nije ni malo jednostavna, gde ste dali ogroman napor i energiju uložili kako bi pred nas izašli sa predlozima koji zaista vrede i te predloge ćemo mi, siguran sam, prihvatiti i u danu za glasanje podržati, kako u odnosu na Privredni apelacioni sud, Privredni sud u Beogradu, i sve ostale predloge za koje ste doneli odluku onakvu kakvu ste doneli, a mi je u svakom slučaju imamo razloga podržati.

Ja vam se zahvaljujem i nadam se da će barem nešto od ovoga što sam izneo kao sugestije u budućem periodu biti prihvaćeno u smislu doprinosa da pravosuđe zaista zavredi pažnju i od Evropske unije i da se i ta poglavlja 23 i 24 zatvore na način koji država Srbija zaslužuje. Hvala.

Hvala kolega Jovanoviću.
Povreda Poslovnika, reč ima kolega Srđan Nogo. Izvolite.

Član 107 – dostojanstvo Narodne skupštine.

Prethodni govornik smatram da je prekršio ovaj član Poslovnika zato što je u svom obraćanju dobar deo vremena posvetio narodnoj poslanici Sandi Rašković Ivić, koja je govorila pre njega, iznoseći grube diskvalifikacije na račun njene kompetentnosti da učestvuje u jednoj ovakvoj diskusiji.

Pozivam se i na reči predsednice parlamenta, koja je vrlo često znala da istakne da smo mi ovde svi izabrani od strane građana i potpuno ravnopravni, bez obzira na naše profesije, bez obzira čime se van Narodne skupštine bavimo. I kao takvi, moramo i dužni smo da učestvujemo u raspravi po svakoj tački dnevnog reda.

Apsolutno iznosimo ovde svoje političke stavove i Poslovnik Narodne skupštine nam upravo to dozvoljava, kao što nam dozvoljava i Ustav Republike Srbije, i svaki narodni poslanik ima pravo da iznese svoj politički stav i da ravnopravno sa svim drugim kolegama učestvuje u raspravi, bez obzira koja je tačka dnevnog reda.

Prethodna govornica Sanda Rašković Ivić se unapred ogradila da nije diplomirani pravnik i da se ne bavi tom tematikom, ali da je se konsultovala sa ljudima iz njenog okruženja i iz njene političke partije, koji su diplomirani pravnici i imaju veze sa pravosuđem i da su joj i oni dali svoje materijale i sugestije koji treba da predstavljaju njen politički stav.

Znači, u redu je da se napada politički stav, ali smatram da je vrlo nekorektno od strane prethodnog govornika, narodnog poslanika Jovanovića, da na takav način diskredituje mogućnost učešća u ovoj debati od strane narodnog poslanika Sande Rašković Ivić. Zaista, nema potrebe da se na taj način obraćamo jedni drugima po jednoj ovakvoj temi.

Hvala, kolega Nogo.
Smatram da nisam povredio Poslovnik. Naravno, imamo danas, kao i uvek, parlamentarnu debatu. Gospođa Sanda Rašković Ivić će imati već sada priliku da replicira gospodinu Neđi Jovanoviću, tako da ja nisam primetio, naravno da bih reagovao sigurno, da je uvredio na bilo kakav način.
Pravo na repliku, Sanda Rašković Ivić. Izvolite.
Izvinjavam se, da li želite, gospodine Nogo, da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Srđan Nogo: Ne.)
Ne. Hvala vam.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Želela bih samo da izrazim svoje čuđenje što je prethodni govornik, gospodin Jovanović, rekao da sam se ja izjašnjavala, eto, o stvarima iz pravosuđa, a da nisam pravnik. Ja sam naprosto zgranuta, pošto znam da je on, kažu kolege sa kojima sam se upravo konsultovala o ovim slučajevima izbora, vrstan pravnik i da je bio i državni sekretar, i onda me čudi da jedan državni sekreta Ministarstva pravosuđa kaže kako sam ja uzurpirala i maltene nemam pravo da iznosim neke moralno loše diskvalifikacije ljudi da se i moj moralni lik maltene dovodi u pitanje.

No, dobro, ovo je politička arena i sve što se priča… Mi kao narodni poslanici, pogotovo narodni poslanici opozicije, imamo pravo da damo svoju sud i kvalifikaciju o ljudima koji se takmiče za tako javna i istaknuta mesta, bilo koja, ovaj put su to tužioci, zamenici tužilaca i predsednici sudova.

Dakle, o nekima imamo dobro mišljenje, o nekima nemamo dobro mišljenje i to možemo da kažemo. Naravno, svako ko piše biografiju će tu biografiju lepo da nakiti i svaka biografija divno izgleda, ali zato postoje strukovna udruženja, zato postoje ljudi koje uvek možemo da pitamo.

Što se tiče samih pritisaka u samom sudstvu, to najbolje govori činjenica da se 44% sudija u anonimnoj anketi izjasnilo da stoje pod pritiskom.

Hvala.
(Neđo Jovanović: Replika.)
Javio se kolega Neđo Jovanović, ali nemate pravo na repliku. Gospođa Rašković Ivić je replicirala. Mislim da nije vas uvredila, niti pogrešno protumačila, samo je odgovorila na vašu konstataciju i ono što ste govorili.
(Neđo Jovanović: Nema potrebe da mi zabranite u ovakvoj situaciji.)
Ne branim uopšte, nego onda ovo može da traje između vas i gospođe Ivić ceo dan.
(Neđo Jovanović: Neće da traje.)
Ali, stvarno nemam na konto čega da vam dam repliku, verujte mi. Molim vas, imajte razumevanja.
Reč ima Miroslav Aleksić.
(Neđo Jovanović: Poslovnik. Imam pravo po Poslovniku.)
Pa, ne možete sada da birate.
(Neđo Jovanović: Nemojte tako da radite, to nije u redu, nema smisla. Poslovnik!)
Ja se izvinjavam, gospodin Jovanović je tražio repliku. Nije imao pravo na repliku. Ne možemo sada da biramo da bi došli do reči. Sačekajte, molim vas.
Ja vodim sednicu.
Gospodine Aleksiću, nastavite. Vratićemo vam vreme.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću se u ovoj objedinjenoj raspravi u sklopu druge tačke dnevnog reda na današnjoj sednici osvrnuti na nekoliko stvari.

Najpre, što se tiče Predloga odluke o izboru predsednika sudova i Predloga odluke o izboru zamenika javnih tužioca, neću govoriti mnogo, s obzirom da su i jedan i drugi predlog proistekli iz organizacije koje su za to nadležne, pre svega, Visoki savet sudstva je predložio predsednike sudova, a što se tiče zamenika javnih tužioca, predlog je podnelo Državno veće tužilaca. Smatram, nadam se i verujem da su oni to uradili profesionalno, bez političkih pritisaka, intervencija i da ljudi koji će obavljati ove poslove u Srbiji, u cilju građana koji žive u ovoj zemlji, da se mogu nadati da će se to raditi vrlo profesionalno.

Samo ću u jednoj opštoj stvari to prokomentarisati i to je moje mišljenje i mišljenje Narodne stranke kojoj ja pripadam, a to je da što se tiče ovih pojedinačnih predloga, rekao sam da neću da komentarišem i siguran sam da se vladajuće stranke ovog današnjeg režima neće mešati u izbor predsednika sudova na nižim nivoima, kao što su osnovni sudovi, zato što se oni mešaju tamo gde su velike parnice, gde su velika dela i gde je veliki novac. I to je nešto što je sfera njihovog interesovanja i apsolutno je to potpuno jasno danas u Srbiji, da tu itekako veliki uticaj imaju Nikola Selaković i ministar Lončar. Dobro ste me čuli. Radi se o dva čoveka koji predstavljaju sivu eminenciju u višim nivoima pravosudnog sistema Republike Srbije, iako to nije njihov resor.

Druga tačka koju želim da prokomentarišem jeste i to da konačno na jednoj sednici Skupštine imamo na dnevnom redu i neki predlog opozicije, doduše, sa više od pet ili šest meseci zakašnjenja, a to je Predlog odluke o razrešenju i imenovanju članova RIK, odnosno Republičke izborne komisije.

Dakle, ovde se radi o tome da je ostavku gospodin Gajić, koji je bio član RIK, podneo pre više meseci. Mi tek danas raspravljamo o tome. Razumem ja to, vi ste bili, i država je cela bila zauzeta i u službi kampanje SNS za beogradske izbore, ali je dobro da se barem jedan takav predlog našao na dnevnom redu, jer dolazi od opozicije. Citiraću gospodina Gajića, koji je bio član RIK, da je u birački spisak za izbore u Beogradu upisano 150 starijih lica od 110 godina.

To govorim iz razloga što ljudi koji se budu birali u RIK moraju da budu i svesni toga da će morati da se suprotstave samovolji i želji da se utiče i da se kreiraju birački spiskovi po političkoj volji.

Takođe, pravni savet Narodne stranke je podneo krivičnu prijavu protiv dva ministra, upravo zbog biračkih spiskova. To su ministar Ružić i ministar Nebojša Stefanović, zbog toga što su oni kao ministri dozvolili i omogućili lažnu promenu adresa za veliki broj građana prilikom održavanja izbora lokalnih u Beogradu, i naravno, zbog svega onoga što se dešavalo u tom procesu i menjanja broja birača, kao što je bio slučaj, recimo, na gradskoj opštini Zvezdara od oktobra do novembra za 10.000 ljudi.

Ali, moja diskusija će biti uglavnom usmerena na izbor članova Saveta Agencije za energetiku.

Dakle, pošto vidim da se malo o tome danas govorilo, ja ću posvetiti malo više pažnje tom problemu. Najpre, što se tiče agencije koje danas postoje i funkcionišu u Republici Srbiji, mi ne znamo koji je to broj, znamo samo obećanja SNS od 2012. godine da će se broj agencija smanjiti na 50 sa broja od 136 ili broja od 170, jer to nije utvrđeno. Ali, to je još jedno obećanje u nizu, kao i mnoga druga koja su obećavana i davana u zadnjih šest godina, a nisu ispunjena, od toga da cena struje neće rasti, da se neće dirati plate, penzije, da će se povećavati plate, da neće biti RTS taksi, da će se smeniti svi direktori, obećavao nam je Vučić, da će primati građane itd, itd. Neću više da nabrajam sva ta obećanja. Trebalo bi mi da potrošim sate na to.

Kad govorimo o Agenciji za energetiku i Savetu Agencije za energetiku, koga danas biramo, pre svega moram da upoznam, verovatno, i veći deo kolega poslanika, ali i građana Republike Srbije šta u stvari radi Agencija za energetiku i šta će raditi Savet Agencije za energetiku koga danas ili ovih dana trebate da izaberete.

Agencija za energetiku je u moru drugih agencija, verovatno, ako ne najvažnija među najvažnijim za svakog građanina koji danas živi u Republici Srbiji, bilo građanina kao fizičko lice ili neko ko se bavi privredom kao pravni subjekt u Republici Srbiji.

Zašto? Zato što Agencija za energetiku danas određuje cenu svih mrežnih energenata u Srbiji, kao što je električna energija ili struja, kao što je gas, zato što Agencija za energetiku donosi tarifne sisteme za izračunavanje cene grejanja u celoj Republici Srbiji u svim sistemima daljinskog grejanja u svim gradovima i svim opštinama Republike Srbije, zato što Agencija za energetiku preko licenci uređuje tržište nafte i naftnih derivata, struje i gasa u celoj Srbiji i tiče se, zapravo, i građana i privrede. To je jako važno telo koje funkcioniše, jedna od najvažnijih agencija u Republici Srbiji.

Šta se dešava? Ovaj predlog dolazi sa zakašnjenjem. Zašto? Zato što je bila borba oko podele kolača unutar koalicionih partnera tokom cele prošle godine i prošlog leta, koliko će članova saveta Agencije za energetiku pripasti SNS-u, koliko će pripasti SPS-u. Svi ovi kandidati su se zakleli da oni nisu nikada bili članovi ovih partija, ali njihova prošlost govori o tome da su i te kako bili aktivni u političkim organizacijama i imali politička postavljenja.

Sad ću krenuti da malo prokomentarišem ove ljude koje ste vi kao vladajući režim predložili da budu članovi saveta Agencije za energetiku.

Što se tiče predsednika Saveta za energetiku, dobili smo predlog gospodina koji se imenuje na sedam godina. Dakle, sedam godina će trajati njegov mandat, gospodin Dejan Popović, koji je zapravo radio u oblasti rudarstva tokom svoje karijere, ali kao državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike se uglavnom bavio sindikalnim aktivnostima iz borbi zaposlenih u ovoj oblasti, ali isto tako možemo videti u njegovoj biografiji gde se pohvalio da je bio konsultant za energetiku u firmama, a te firme zapravo se i ne bave energetskom delatnošću, već se jedna bavi prodajom boje i lakova, a ova druga obavlja, doduše, neke poslove iz oblasti rudarstva i energetike. Dakle, radi se o čoveku koji se bavi rudarstvom, koji nema dodirnih tačaka sa energetikom.

Dalje, sledeći kandidat koga ste predložili jeste Aca Marković, čuveni socijalista koji je godinama harao po SPS-u i koji je stekao uslov za penziju. Sada ne bih ulazio u to da li je on stručan ili ne, verovatno da jeste. Čovek je godinama obavljao te poslove, iskusan je u obavljanju tih poslova, ali da li je normalno da nekoga ko danas ima 66 godina imenujete na šest godina da bude član Saveta Agencije za energetiku? Penzionera imenujete da na period od šest godina obavlja tu funkciju i da do 72 godine se bavi tim poslom.

Dakle, to ne može da bude normalno u državi u kojoj imamo more nezaposlenih ljudi, u državi u kojoj imamo sasvim sigurno kvalifikovane i sposobne osobe koje bi taj posao mogle da obavljaju, pa npr. ako je on i trebao to da radi, mogao je da se imenuje i na kraći period, pa da neko pored njega se obučava za te poslove stručne, ako niko drugi, mogla je njegova ćerka, koja je takođe zaposlena u ovoj Agenciji. Da je njegova ćerka predlog, umesto gospodina Ace Markovića, možda bismo i mogli da prihvatimo kao nekog ko je mlad, ko je perspektivan i ko će se posvetiti ozbiljnije ovom poslu.

Dakle, govorite stalno o tome kako imate more ljudi, više ne znamo koliko stotina hiljada članova SNS ima, a postavljate čoveka koji ima 66 godina da obavlja funkciju u trajanju od šest godina.

Dalje, što se tiče drugih kandidata, gospođa Negica Rajakov, takođe, je neko ko se ne može pohvaliti, barem smo to videli iz njene biografije, iskustvom iz oblasti energetike. Ima nešto malo dodirnih tačaka, ali ne ispunjava baš zakonske uslove, jer se uglavnom bavila zaštitom na radu, bazama podataka, veštačenjima i drugim nekim oblastima koje nemaju dodirnih tačaka sa strujom, gasom ili naftom.

Što se tiče Dejane Stefanović Kostić, gospođa, gospođica koja je obavljala funkciju pomoćnika gradonačelnika Grada Niša je poznata po tome što je njen suprug optužen za korupciju u predmetu vrednom od 660 hiljada evra. Dakle, takođe, jedno vrlo problematično postavljenje.

Vratiću se još jednom, da ne ispustim, zaboravio sam, gospođi Negici Rajakov. Zanimljivo mi je kada vidim koliko ona danas funkcija obavlja u Republici Srbiji. Kaže da je trenutno predsednik Nadzornog odbora JKP „Grejanje Pančevo“, što nema nikakve veze sa onim što treba radi Savet Agencije za energetiku, član je Upravnog odbora Bokserskog kluba „Profesionalac“ Pančevo, čitam njenu biografiju za člana Saveta Agencije za energetiku, član Skupštine Privredne komore Srbije i onda član još razno raznih grupacija, stručnih timova, parlamentarnih privrednika, regionalne Privredne komore, član Privrednog saveta Grada Pančevo, pridruženi član Parlamentarnog foruma za energetiku itd. Očito da ona ima vremena i kapaciteta da obavlja još jedan ovako važan posao.

Na kraju, peti kandidat za člana Saveta Agencije za energetiku je gospodin Goran Petković koji ima posebno zanimljivu biografiju za obavljanje ovog posla. Čovek verovatno nema uslov, to će se utvrditi naknadno, za izbor na ovu funkciju i prijavio se kao neko ko već obavlja tu funkciju u Agenciji za energetiku. Prilikom prvog izbora je bilo sporno da li on to može da obavlja.

Dakle, gospodin Goran Petković je neko ko je završio Pravni fakultet, ko je bio direktor hotela, ko je radio u Sekretarijatu za poljoprivredu, imao zvanje savetnika i pomoćnika ministra, radio je na agrarnom budžetu. Takođe, u njegovoj biografiji je napisao da posebno naglašava učešće u mukotrpnom i složenom radu za vreme sankcija od 1992. do 1996. godine na pripremi, izradi energetskih bilanasa Republike Srbije za oblast poljoprivrede, prehrambene industrije i energenata - jednostavno nije bilo ni približno potrebama, ove bilanse sam sa uspehom branio na vladinom nadležnom odboru, a kasnije sa kolegama pratio i učestvovao u njihovoj realizaciji, ovu aktivnost inače smatram veoma bitnom, jer to u svojoj suštini jeste bio energetski posao. Dakle, čovek je delio naftu tokom sankcija i smatra da je to dovoljno da bude član Agencije za energetiku, član Saveta Agencije za energetiku.

Bio je član Upravnog odbora PKB-a. Da li to znači da ja, ako sam vlasnik benzinske pumpe, dovoljno sposoban, stručan da obavljam ovaj posao? Takođe, bio je član Upravnog odbora „Agrobanke“ i kaže da je bio angažovan na realizaciji velikih projekata iz programa ostvarivanja strategije i razvoja energetike za potrebe inostrane kompanije, ali projekat nije realizovan zbog neisplativosti, kako je pokazala studija koju je uradio inostrani partner. Dakle, to je biografija koju je čovek dostavio i smatra da može da obavlja ovaj posao.

Šta je suština? Dolazimo do suštine. Prvo, rekao sam čime se bavi Agencija za energetiku i da je to i te kako važno i veliki je interes u podeli kolača između SNS i SPS. Sa druge strane, ljudi koji rade u ovim agencijama danas primaju abnormalno visoke plate. Plata predsednika koga imenujete na sedam godina je tri hiljade evra. Plata članova Saveta Agencije za energetiku će biti dve i po hiljade evra. Da li znate šta to znači? To znači da će predsednik obavljanjem ove funkcije, tokom svojih sedam godina, zaraditi 250 hiljada evra, da će članovi zaraditi od 150 do 180 hiljada evra u zavisnosti od trajanja mandata, nekima pet, nekima šest godina, što je daleko više i od predsednika Republike i od svih drugih imenovanih i postavljenih lica u Republici Srbiji.

To pokazuje kompletan besmisao svega ovoga što danas vi radite. Agencija za energetiku toliko ima veći značaj, jer se tiče uređivanja tržišta nafte, gasa i električne energije u Srbiji, i te kako važnih oblasti za sve ono što smo mogli da vidimo da se dešavalo u poslednjih pet, šest godina vaše vladavine i u oblasti električne energije i u oblasti tržišta gasa i u delu tržišta nafte, sa razno raznim aferama, licencama koje su davane, oduzimane i ovo je snažan uticaj sada politike na jedno telo koje treba da bude nezavisno od politike i koje treba da kontroliše ove oblasti.

Takođe, na kraju moram da kažem da lično poznajem najmanje pet osoba veoma cenjenih iz oblasti energetike koji pripadaju SPS ili podržavaju tu politiku, možda nisu njihovi članovi. Poznajem i ljude iz SNS koji su takođe ljudi za koje se u oblasti energetike govori pozitivno i koji su mogli daleko bolje da obavljaju ovaj posao, koji su stručniji, profesionalniji, ali oni nisu odgovarali jer su sposobni i stručni i neće dozvoljavati da politika utiče na donošenje odluka i kreiranje stanja u jednoj ovako važnoj agenciji koja se tiče života svih građana, jer uređuje koliko će platiti gas i koliko će platiti struju i šta će se dešavati na tržištu naftnih derivata i kolika će biti cena grejanja u Srbiji i kako će se obračunavati cena grejanja.

Tako da, predlažem predlagaču da se ne brukate i da povučete ovaj predlog iz procedure, da predložite stručnije, sposobnije, kvalifikovanije ljude koje znam da imate, neke od njih lično poznajem i jednih i drugih grupacija, da ne biste dale urušavali institucije Republike Srbije.

Na kraju, da sumiram sve ovo o čemu sam govorio, vi nastavljate da se igrate državom, a to ste počeli 2012. godine. Nećete i ne znate da kažete koliko danas agencija ima u Srbiji, ne znate kolike su tamo plate, ko su ljudi koji tamo rade, na krilima te priče uvođenja reda u državu, reformi i borbe protiv korupcije ste došli na vlast. Takođe, danas niži sudovi još uvek mogu da deluju kao nezavisna tela i nezavisni organi, ali na višim nivoima je to potpuno pod kontrolom vlasti. Od priče o digitalizaciji, o kojoj je premijerka govorila kada je izlagala svoj ekspoze, govori o tome da imamo ljude koji su u biračkom spisku, a imaju čak neki od njih i 130 godina i vi kažete da je to sve u redu i da nema nikakvog problema i da država odlično funkcioniše.

Nije gospodo ništa u redu, vi imate, SNS, među 600.000 svojih članova sigurno ima ljudi koji znaju da rade svoj posao, ali, na žalost, oni koji nisu poslušni, koji misle svojom glavom ne mogu čak i ako su članovi SNS da dođu na odgovarajuća mesta i da daju doprinos razvoju države. Zahvaljujem.