Slušamo već bezbroj puta, u beskonačnost, kako je jedini uslov da čovek bude investitor i da na taj način ispuni uslove da dobije državljanstvo, odnosno potrebu dokumentaciju u Republici Srbiji.

Slušali smo pre nekoliko godina nešto slično, kada je finansijski ekspert Mlađan Dinkić, podsećam vas, ovde govorio – mi treba da ukinemo sva ograničenja za ulazak stranog kapitala, nebitno je kakva je priroda tog kapitala, bitno je da se taj kapital investira u našoj državi. To što neko prigovara, kako je on govorio, da je to prljav kapital, kapital koji je nastao trgovinom droge ili bilo čim, to nas ne treba da interesuje, mi smo siromašna država, mi moramo da izvučemo ovo društvo iz krize. I šta se desilo? Skupilo se „s koca i s konopca“, slični Mlađanu Dinkiću, kriminalci sa svih strana sveta, kao proleteri nekad što su se udruživali, svih zemalja, došli u Srbiju i ono malo što je ostalo upropastili, dobili pare od Ministarstva za finansije na čijem čelu je bio kriminalac Dinkić i nestali netragom.

Sada ponovo vlada ta euforičnost, ne ista ali slična – bitno da je stranac i da hoće da uloži novac ovde. A onda se ide toliko daleko da se objašnjava na bazi investicija da običan čovek, običan građanin koji ovde sluša, prosto ne može da poveruje da živi u Srbiji i da tako skromno, da ne kažem siromašno živi, a toliko zainteresovanih investitora i toliko Srbija raspoložena da im izađe u susret.

Ne kažete, gospodo, pri ovim vašim obrazloženjima, da radna snaga koja se angažuje kao najjeftinija radna snaga u proseku ima 23 hiljada dinara primanja. Od 23 hiljade u proseku, jel ste razmišljali, gospodo, kako ćete finansirati one koji su već stekli pravo na penziju, koriste to pravo i oni koji tek treba da steknu to pravo? Ti koji treba da steknu to pravo imaju mnogo veći prosek nego što je prosek primanja kod tih stranih investitora. Jel ste razmišljali, gospodo, kakva je struktura tog tzv. izvoza koji vi hvalite na sva usta? Pa, BMV proizvodi ovde, pa onda proizvodi delove, te delove ugrađuje u svoje automobile, svoje gotove proizvode, a vi vodite u strukturi izvoza. Ono jeste formalno izvoz, ali kada posmatrate gde je suštinska dobit, doći ćete do potpuno druge računice.

Nemojte da kao što smo dolazili do naknadne pameti, pa nas glava i dan danas boli od toga, kada je u pitanju kapital, kada su u pitanju investicije, nemojte i sada da dođemo u takvu situaciju.

Što se tiče ovih velikih kompanija koje su otvorile pogone u Srbiji, a rade na konfekciji kablova za automobilsku industriju, ja ću vam reći, a to i vi dobro znate, čitav kapital koji su oni uneli, to su pokretne tezge i jedna konstrukcija na kojoj vise ti kablovi koji radnici koji rade uparuju te kablove, pakuju i to je suština čitavog rada. Nit su uložili u hale, nit su uložili u objekte, sve im je dato bez dinara naknade i oni su bukvalno u situaciji, kada potroše sve pare koje su dobili na ime beneficija, pokupe te svoje tezge, završe posao. Šta ćemo onda? Te hale ostaje da zvrje prazne.

Da ste negde ponudili u industrijskim zonama, da ste rekli – evo, ne radi nam u Novom Sadu „27. mart“, ne radi nam „Novkabel“, „Novomont“, evo vam pogoni, izvolite, imate već infrastrukturu, ne, nego se prave novi objekti u oranicama u sred plodnih oranica po Vojvodini, a onda ti pogoni služe za konfekcioniranje proizvoda. To je najniži produktivni rad koji može da se obavlja, nemojte tako da ste grlati. Sutra ćete možda doći u situaciju da se malo i stidite ovoga što sada tako zastupate.

Nemamo, mi srpski radikali, ništa protiv da hvalite dobre poteze vaše Vlade, pa i one koji su manje dobri, ali nemojte baš toliko da insistirate da vršite pritisak na nas iz opozicije i na javnost u Srbiji, da javnost ništa ne zna. Videćete, u svim bilansima i dalje raste uvoz, a i dalje pada izvoz, pogotovo kada je u pitanju struktura izvoza. Bolje vam je, ipak, imajte malo razumevanja i za ono što vam upućuje kao primedbu, opozicija, nemojte toliko da ste oholi.

Vi, koji se ponosite i hvalite sa rezultatima iz Beograda, za te rezultate vaše nije zaslužna SNS, niti bilo koja stranka, već ste stavili ime Aleksandra Vučića, a gledaću vas gospodo, kada kola krenu nizbrdo, među vama već prepoznajem one koji će mu okrenuti leđa. Jednom izdajnik, uvek izdajnik.

Hvala.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.
Izvolite.

Moram da vam kažem da se ovde postavlja pitanje – a, šta je alternativa? Imali smo alternativu da ne zovemo strane investitore. To smo pokušali. Bilo je u našoj istoriji tih pokušaja, to smo videli kako je prošlo na primeru „Železare“. Nije bilo stranih investitora, ti ljudi su morali da ugase jednu peć, drugu stavili na tihi hod, bili spremni da je ugase. Bili spremni da je ugase, a 5500 porodica u Smederevu se bukvalno treslo do straha od čega će da žive. To smo probali i videli smo kako su ljudi prolazili, kakva je nesigurnost vladala u Srbiji. Onda se pojavio strani investitor i 5500 porodica danas ima čemu da se raduje. Takvih porodica, 170.000 u poslednje tri i po godine se raduje ujutru zato što primaju platu tog meseca. Raduju se jer idu na posao, a nisu radili, bili su nezaposleni.
Lično sam bio u fabrici „Mita“. Bio sam u prolasku Obrenovcem, išao sam na neku sednicu vezano za vanredne situacije i prošao sam sa predsednikom opštine kroz fabriku. Potpuno nova fabrika. Podignuta na ledini, ljudi sa prosečnom platom od 55.000 dinara. Prva faza sa 800 ili 850 radnika završena, sada grade novu fazu, negde ukupno mislim da je 2500 radnika predviđeno da radi u Obrenovcu. Uskoro neće imati dovoljno radne snage iz Obrenovca. Prosečna plata 55.000, prave turbo punjače za BMV i Mercedes, čist izvoz.
Šta je alternativa? Da pustimo da to pravi Bugarska, Makedonija, Rumunija? Pa, najbolje da mi ne pravimo, da je ostala ona ledina u Obrenovcu i da ti ljudi ne rade ništa. Mislim da je bolje što smo ih doveli, mislim da je mnogo bolje da rade.
Video sam i u Surčinu fabriku, bio sam kod jednog dobrog domaćina privrednika, koji pravi za „Kentaki fraj čiken“ kompletnu proizvodnju pilića. Za dan 10.000 pilića. On je lično uložio opreme negde oko 500, 600 hiljada evra i kupio čovek opremu za procesuiranje toga.
Perfektno radi. LJudi rade, zadovoljni, on njima povećava proizvodnju. Dakle, hoću da vam kažem, moraju se privlačiti investitori, a mi smo izjednačili i domaće i strane. Ako hoće domaći investitor da napravi fabriku sa dve, tri, pet hiljada radnih mesta, apsolutno iste subvencije, iste podsticaje, sve što treba, ista poreska oslobođenja, samo što je mnogo teško za domaće investitore, ja to razumem, posle svih ovih godina, koji su bili faktički gaženi, teško im je da danas budu konkurentni sa BMV-om, jako teško, ali nama trebaju i jedni i drugi. Ovo je prva faza u kojoj činimo i domaće kompanije snažnim, nadam se da će se u neko dogledno vreme pojaviti i domaća kompanija koja može da parira ovim velikim kompanijama, makar regionalno u tom smislu.
Zaista mislim da je odluka Vlade da pomogne dolazak stranih investitora pomogla da jedan veliki deo ljudi u ovoj zemlji živi lakše. Da li živi idealno? Da li žive bajno? Da li je to sve sjajno? Nije, ali bolje od nule. Imali su nulu. Tolika su im primanja bila kada pogledaju mesečno svoj račun, nula dinara. Teško se živi sa nula dinara. Sto sedamdeset hiljada porodica danas ima više od te nule. Hvala.

Hvala, ministre Stefanoviću.
Reč ima Aleksandar Martinović, pa Milorad Mirčić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Marinkoviću, trošiću vreme poslaničke grupe.

Moj kolega iz poslaničke grupe SRS je dosta, čini mi se, gnevno govorio o politici Vlade i o načinu na koji mi iz SNS-a obrazlažemo amandmane, a kojima se afirmiše Vladina politika u oblasti investicija. Mislim da situacija ni izdaleka nije onakva kakvom ju je on predstavio.

Pre svega, ko je napravio računicu da je prosečna plata u ovim kompanijama 23.000 dinara i koja je to kompanija otišla iz Srbije? Nisam čuo ni za jednu. Dakle, prema statistikama Ministarstva privrede, svaka investicija, odnosno svaka državna pomoć, kako se to kaže zvaničnom pravnom terminologijom u Srbiji, jer mi imamo Zakon o državnoj pomoći, imamo Uredbu o kontroli državne pomoći, dakle, državna pomoć u svakom pojedinačnom slučaju, ispostavilo se u Srbiji, pokazala se isplativom posle 14 meseci. Kažite mi koja kompanija je posle 14 meseci, kako vi kažete, odnela te hale i napustila Srbiju? Nisam čuo ni za jednu.

Nije tačno da se proizvodnja u Srbiji, kada su u pitanju strane investicije, svodi samo na to da investitor napravi halu u kojoj spaja neke žice i kablove. Valjda ste živi svedok. To je bilo u gradu u kome vi živite. Pre nekoliko dana otvoren je Naučno-tehnološki centar Kontinentala u Novom Sadu, u kome će biti zaposleno za početak 500 inženjera, vrhunskih IT stručnjaka, gde će plata iznositi od dve do dve i po hiljade evra.

Dalje, prema podacima Narodne banke Srbije, ovo govorim zato što hoću da razvejem tu mantru koju ponavljaju pojedini poslanici iz opozicije, kako kod nas dolaze neki špekulanti koji spajaju žice, kablove, radnici nose pelene na poslu i u toku radnog vremena, da to baš nije tako. Dakle, prema podacima Narodne banke Srbije o platnom bilansu za 2017. godinu, izvoz softverskih usluga dostigao je vrednost od 899 miliona evra, što predstavlja rast od ukupno 21%, u odnosu na 2016. godinu. Trgovinski saldo od 426 miliona evra najbolje govori da investicije u Srbiji ne mogu da se svedu na to banalizovanje kako radnici srpski vrše spajanje žica i kablova. Dakle, i te kako se razvija sofisticirana industrija, IT industrija.

Ono sa čime ćemo mi imati problem, ono što je Vlada Srbije, još dok ju je vodio Aleksandar Vučić, pre nekoliko godina, dobro sagledala, evo, sada se u 2018. godini ispostavlja kao potpuno tačno, to je da mi nećemo imati dovoljno pre svega radne snage sa srednjom stručnom spremom. Već sada nam nedostaju bravari, zavarivači i neke druge profesije. Dakle, ljudi hoće da rade, kompanije hoće da im daju posao, ali mi imamo problem sa nedovoljnim brojem radnika. Mi nemamo dovoljno radne snage da pokrijemo te investicije.

Drugo, jedan problem mnogo veći, takođe se tiče radne snage, ali ove obrazovane radne snage – nama već sada nedostaje oko 30 hiljada IT stručnjaka, dakle, inženjera, ljudi koji se bave programiranjem, koji se razumeju u najsavremeniju računarsku tehnologiju. Zbog toga su reforme obrazovnog sistema, posebno reforme visokog obrazovanja, nešto što je Srbiji danas preko potrebno.

Još jednu stvar moram da naglasim, kao što je rekao i ministar Stefanović – a šta je alternativa ovome što radimo? Nemoguće je da je Srbija jedina zemlja u svetu koja je uvela sistem državne pomoći. To imaju sve evropske zemlje. Danas je na svetskom tržištu utakmica, prava borba se vodi za svaku investiciju, za svako novo radno mesto, ceo svet se bori da privuče što više investicija kod sebe. Mislite da zakone o državnoj pomoći kakve imamo mi u Srbiji nemaju sve zemlje Evrope, posebno zemlje koje su od 2004. godine ušle u Evropsku uniju? Naravno da imaju. Svi se bore za investitore, svi se bore za nova radna mesta, od Poljske, Slovačke, Rumunije, Bugarske, Mađarske. Zašto bi mi bili izuzetak?

Najveći deo proizvodnje koja se vrši u Srbiji u realizaciji kompanija koje su došle sa zapada plasira se upravo na zapadno tržište. Dakle, francuske kompanije, italijanske, nemačke kompanije koje dolaze u Srbiju, plasiraju svoje proizvode upravo na tržište Evropske unije. Zahvaljujući pametnoj politici investiranja mi smo uspeli značajno da smanjimo naš trgovinski disbalans sa upravo zemljama Evropske unije. To nijednoj vladi do sada, nijednoj vladi do 2012. godine, nije pošlo za rukom.

O tome koliko je uspešna politika kada su u pitanju investicije Vlade Republike Srbije govori i činjenica da preko 40% stranih investicija u svim zemljama Zapadnog Balkana otpada upravo na Srbiju. Mislite da se Slovenci ne bore za strane investicije, da se Hrvati ne bore za strane investicije, da se Makedonci, Bugari i ostali ne bore za strane investicije? Naravno da se bore. Ali, 40% svih stranih investicija na Zapadnog Balkanu došlo je u Srbiju. Pa, gde bi radili svi ovi ljudi iz Subotice, Obrenovca, Rume, Niša, Krupnja itd, da nije bilo ovih investicija u poslednje četiri godine? Ko bi im davao platu? Vi kažete – plata je 23 hiljade dinara. Prvo, mislim da podatak nije tačan. Drugo, i da jeste, jel znate kolika je bila moja početna plata kada sam završio Pravni fakultet? Šest hiljada dinara. I, evo, živ sam, osnovao sam porodicu.

Dakle, može da se radi u Srbiji, može da se živi od plate koja se zaradi u Srbiji. Da li su to enormno visoke plate? Pa, nisu. Ako bismo bili potpuno iskreni, da li su nešto enormno visoke i plate narodnih poslanika i ministara u Vladi Srbije? Pa, nisu. Ali su plate od kojih može da se živi, od kojih ti ljudi mogu da izdržavaju članove svojih porodica.

Ono što se zaboravili da kažete, to je ogromna većina tih kompanija svojim radnicima plaća putne troškove, plaća ono što se nekada zvalo topli obrok, ti ljudi imaju vrlo pristojne menze, vrlo pristojnu ishranu, gotovo besplatnu, i nisam čuo da se neko mnogo buni, a zaposlen je u nekim kompanijama koje su nastale u Srbiji od 2013/2014. godine, pa na ovamo.

Želim da pitam sve vas, koji ste veliki zagovornici saradnje, posebno ekonomske sa Rusijom i Kinom, ko vam brani da dovedete u Srbiju nekog ruskog ili kineskog investitora. Mogu slobodno da kažem, neka me ispravi ministar Stefanović ako nisam u pravu, on je član Vlade, ja nisam, ja sam poslanik, ali 99,9% svih investicija u Srbiji i nemačkih i italijanskih i francuskih i ruskih i kineskih, doveo je lično Aleksandar Vučić. Sad ja vas pitam, velike rusofile, velike protivnike EU, velike protivnike NATO pakta – kog investitora iz Rusije ili Kine, ili iz Indije, ili iz Brazila, ili iz bilo koje druge zemlje, vama navodno prijateljske ste vi doveli? Niste doveli ni jednog, ili ja bar za tu kompaniju nisam čuo.

Juče je predsednik Kine uputio pismo predsedniku Aleksandru Vučiću, u kome ga apostrofira kao velikog prijatelja Narodne Republike Kine. Danas je Aleksandar Vučić razgovarao sa predstavnicima „Ci Jin Majning grupe“ koja je zainteresovana za strateško partnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom Bor. U pitanju je kineska kompanija, druga u Kini po veličini kada je u pitanju proizvodnja bakarne rude, a treća po veličini u Kini kada je pitanju proizvodnja cinka. Pa, što se neko od vas nije sastao sa njima? Što neko od vas nije doveo nekog kinskog ili ruskog investitora da zaposli radnike u Srbiji? Zato što vas to suštinski ne zanima. Vi samo pričate o Rusiji, vi samo pričate o Kini, ali ništa ne radite.

Za razliku od vas mi konkretno radimo, i vi me podsećate na one boljševike naše, one naše Srbe i Crnogorce iz 1948. godine koji su pričali o tome kako u Rusiji, odnosno u SSSR-u rastu klipovi kukuruza od jedan, jedan i po metar, a nikada nisu bili u Rusiji. Nisu videli Rusiju.

Dakle, situacija sa stranim investitorima je mnogo bolja nego što se predstavlja i ono što takođe želim da istaknem morate da razlikujete stranu investiciju kao kapital od kompanije, odnosno preduzeća koje posluje u Srbiji. Ni jedno strano preduzeće ne može da posluje u Srbiji.

Svaki strani investitor je morao da napravi firmu u Srbiji, da je registruje u Agenciji za privredne registre, da prijavi svakog radnika Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kod nadležnih fondova PIO, da im ovde isplaćuje platu, nadoknade za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje i ono što je jako bitno u Srbiji da plaća sve poreske obaveze, takse i sve ostale dažbine koje propisuje pravni sistem Republike Srbije. Dakle, morate da razlikujete investicije kao kapital od firmi. Sve firme sa stanovišta pravnog poretka Republike Srbije srpske firme, zato što su registrovane u Srbiji, u Srbiji isplaćuju plate i u Srbiji isplaćuju poreze.

Zbog toga mi poslanici SNS kroz ove amandmane pokušavamo da afirmišemo i da pohvalimo politiku Vlade Republike Srbije koja je uložila mnogo napora da se poveća BDP, da se ubrza ekonomski razvoj Srbije, da imamo dramatično smanjenu stopu nezaposlenosti. Samo da vas podsetim u aprilu 2012. godine imali smo stopu nezaposlenosti od 25,5% u trećem kvartalu 2017. godine 12,9%. Dakle, značajno smanjena stopa nezaposlenosti.

Svi oni koji se čude zašto poslanici SNS podnose ove amandmane, iz jednog prostog razloga, zato što hoćemo da pokažemo kakva nam je politika i za kakvu se politiku zalažemo. U Srbiji postoji načelo podele vlasti. Izvršna vlast radi svoj posao. Zakonodavna vlast radi svoj posao. Zadatak izvršne vlasti je da daje mišljenje na amandmane koje podnose narodni poslanici, a na narodnim poslanicima je da te amandmane podnose. Kako će se Skupština u danu za glasanje izjasniti, videćemo, ali kroz amandmane pokušavamo građanima Srbije da objasnimo kakva nam je politika i da nema jake Srbije, pa ni u vojnom, ni bezbednosnom smislu, ako nam nije jaka i snažna ekonomija i ako nemamo svakoga dana otvoreno neko novo radno mesto. Borba za nova radna mesta je borba za jaču i bolju i snažniju Srbiju.

Hvala dr Martinoviću.
Milorad Mirčić, po amandmanu.

Nema ovde nikakve zajedljivosti, ovde je u pitanju racionalnost kada se raspravlja o ovakvim temama i suštinska razlika je u tome koliko ko sagledava, kada je u pitanju razvoj privrede i na koji način treba razvijati privredu.

Nemamo mi ništa protiv investitora niti mi ih delimo na ovakve i onakve, ali ministar je dobar šlagvort dao i već više puta naveo primer Smedereva. Pa, mi srpski radikali insistiramo da što više kineskih investicija, investicija iz Rusije dođe u Srbiju. To su investicije koje ne traže donaciju, ne traže dodatna izdvajanja kada je u pitanju republički budžet. To je svakome jasno. Nažalost, oni koji bi trebalo to da rade nisu baš napravili neki veliki pomak kada je u pitanju ruski kapital. Vi znate da je najveća investicija u kompaniji „Gasprom“ NIS. To je ruski kapital. Od velikog gubitaša, kakav je bio NIS sada je napravljena kompanija koja ostvaruje najveći neto prihod.

Ali, šta je suština u sagledavanju, gospodo. Da ne govorimo o tehnologiji, kolega očigledno nije razumeo moje primedbe, ali evo, želim da pomognem, kada je u pitanju konfekcioniranje tih kablova, kako vi kažete, žica. Žice su nešto drugo, a kablovi su izolovane žice. Zovu se automobilski porovodnici. Oni se rade od specijalnih masa, izolacija se radi, koje su otporne na benzin, na ulje, na temperaturu. Te automobilske provodnike proizvodi Fabrika kablova Jagodina i Novosadska fabrika kablova – NOVKABEL. Nema te proizvodnje nego se gotov proizvod transportuje u Srbiji koji je proizveden na istoku ili ne znam gde, a onda se tu koristi prednost jeftine radne snage. To je suština.

A u sagledavanju situacije u kakvoj može da se nađe Srbija, mi radikali uvek imamo oprez. To gospodo što se vi uljuljkujete pohvalama sa zapada, sa rejtinzima na pojedinim kreditnim listama, to će vam trajati taman onoliko dok ne ispunite prvi zahtev koji Amerikanci stave ispred vas. Videćete kako će vam prisedati investicije ako se suprotstavite ovom zahtevu Amerike da priznate Kosovo i Metohiju, odnosno da se pomirite sa stolicom koje će imati Kosovo i Metohija u UN. Probajte da se usprotivite, pa ćete videti kako ćete kada su u pitanju investicije, kada su u pitanju krediti i kada su u pitanju uopšte privredni ambijent koji potiče ulaganjem zapadnog kapitala. Vi sve to dobro znate, nego vi kao nojevi, glavu u pesak, šta vas boli briga. Neće se na to dugo čekati. Nažalost, već vam najavljuju dolazak njihovih specijalnih predstavnika koji će staviti ultimatum pred Srbiju, pa da vidimo gospodo da li će BMW, BOSH i ostali ostati u Srbiji, a Srbija se usprotivi zahtevima EU, odnosno Nemačke i Amerike.

Neće, gospodo, okrećite se Ruskoj Federaciji, ogroman potencijal je tu. Samo u prehrambenoj prerađivačkoj industriji ogroman je kapital. Pa, šta vi nama savetujete?

Vi nas savetujete da je budućnost i perspektiva, po postojećem stanju, na zapadu, u Nemačkoj, a ta Nemačka se okreće prema ruskom tržištu. Pa, ko je ovde zbunjen, da ne kažem ono drugo? Ne možete u beskonačnost da igrate na tu kartu da nam fali radne snage. Broj zaposlenih, odnosno nezaposlenih zavisi i od broja onih koji napuštaju ovu državu.

Nemojte zaboraviti gospodo, statistika je neumoljiva kada su u pitanju mladi ljudi koji napuštaju ovu državu, jer ne mogu da se zaposle ovde. Nemojte gospodo da nas zavaravate sa takvim podacima koji vam služe samo da zamajavate javnost, da kažete javnosti – pa, znate, mnogo je veći standard nego što vi imate u džepu novaca. Ne govori ovo statistika, nego novac koji se nalazi na ime zarade u džepovima građana.

NJima objasnite da je mnogo veći prosek nego što vi govorite. Mi nošeni iskustvom, a i vi drage kolege ste svedoci, 2000. Godine kada je dolazila ona „buldožer revolucija“, sećate se tadašnjeg lidera te buldožer revolucije, evo Meho Omerović najbolje to zna, on je sa tom revolucijom došao prvi put u parlament, sećate se kada je Zoran Đinđić govorio da će nama faliti radne snage, da ćemo mi radnu snagu uvoziti iz Rumunije, iz Bugarske, iz okolnih država, a mi srpski radikali smo jedini tad rekli da je na vlast došla banda kriminalaca, na čijem čelu je najveći kriminalac, koji ima zadatak da uništi Srbiju.

Sad vama ne govorimo pojedinačno da ste kriminalci, ali nemojte da se svrstavate na tu stranu, nije to nimalo zahvalno. Vreme će pokazati ko je u pravu, a vi možete da terate do sutra sa tom svojom statistikom koja ništa ne znači običnom građaninu.

Hvala.
Aleksandar Martinović…
A, po Poslovniku, nisam vas video.
Izvolite. Nataša Jovanović.

Gospodine Marinkoviću, očekivala sam, pošto ja svakodnevno pratim vaše aktivnosti na jednoj nacionalnoj televiziji kad pričate o ekonomiji zemlje pa ste upućeni, računam da prekinete, ili bar upozorite gospodina Martinovića da poštuje dostojanstvo Skupštine, jer on je u svom izlaganju rekao kako mi poslanici koji smo protiv politike EU, maltene smo autistični, ništa ne znamo, nismo bili u Rusiji, nismo bili u Kini, nismo videli…

Gospodine Martinoviću, pošto smo se setili vaših početaka, a mlađi ste prilično od mene, u trenutku kad ste vi verovatno bili školarac, ja sam i živela na Zapadu, proputovala većinu ove planete i vrlo dobro znam, kao i većina građana Srbije, naročito poslanika SRS da napravim razliku između ekonomske politike prema Srbiji i politike uopšte Rusije, Kine i prijateljskih zemalja i onih o kojima vi pričate. A da ste maliciozni pokazuje, pošto ste to rekli, i podatak da ste zaboravili da ste kao član SRS podržavali našeg kolegu Srđu Komazeca, koji je kao predsednik Opštine Stara Pazova prvi napravio jedan od industrijskih parkova i nije gledao koja je kompanija, već da se otvaraju radna mesta za njegove sugrađane.

Koliko mi dobro znamo i koliko promovišemo politiku da ruski, kineski i drugi investitori iz zemalja koji imaju i te kako blagonaklon odnos prema našoj zemlji to radimo svuda i na svakom mestu. Vi ste zaboravili da smo mi narodni poslanici koji i te kako učestvujemo u radu i parlamentarnih i drugih delegacija, i te kako smo u situaciji da sprečavamo sve ono što je za Srbiju pogubno. Pa se setite tako da je upravo SRS, pre dve godine, apelujući, sprečila Esmark da kupi smederevsku „Železaru“, a da su došli Kinezi i spasili naš narod i građane Smedereva, svedoci smo i to zahvaljujući nama.

U skladu sa članom 103, moram ova dva minuta da vam oduzmem od vremena poslaničke grupe, jer ste direktno replicirali kolegi Aleksandru Martinoviću.
Aleksandar Martinović ima pravo na repliku, ali naravno, Miloradu Mirčiću. Ili ćete po amandmanu?