Ono od čega smo se udaljili, što smo zaboravili, to je da se vrši selektivnost kada je u pitanju pravo stranaca. Mi ovde delimo strance na one koji investiraju i na one koji ne investiraju. Dajemo prednost onima koji investiraju i koji izraze želju da postanu državljani i to na neki način može da se tretira kao diskriminacija.

Što se tiče svih ovih priča koje imaju za cilj da afirmišu ličnost i dela sadašnjeg predsednika, nemojte se truditi da nama srpskim radikalima objašnjavate kakav je i šta radi čovek koji je dobar deo svog života i karijere proveo u SRS.

Samo, nemojte da zaboravite da kada se obeležavao dan kada su Srbi prognani iz Republike Srpske Krajine, da u mestu Busije koje je niklo zahvaljujući Vojislavu Šešelju i SRS, niste pozvali Vojislava Šešelja. Kako to da ste zaboravili, neko ko pripada srpskom korpusu pa na kraju krajeva, bar da ste se setili nekog srpskog radikala da pozovete, ali i to selektivno radite?

Meni je malo zbunjujuće, ta upornost u tvrdnji da ćete zastupati interese i onih koji žive u Hrvatskoj i onih koji žive u Glini i u drugim gradovima, kako to da posle posete Hrvatskoj u ranije dogovorenoj akciji da se stavi van snage odluka Oslobodilačkog narodnog odbora oko izjašnjavanja Bunjevaca, da se Bunjevci popisuju kao Hrvati, da je bio gotovo završen dogovor da se to proceduralno provuče kroz Skupštinu Vojvodine?

Kako da se odjednom nakon posete u Hrvatskoj predsednika Srbije odustalo od te ideje? Nema od te ideje više ništa. Na insistiranje na primedbu hrvatske predsednice, odustali ste od toga da bar koliko-toliko satisfakciju napravite Bunjevcima da imaju bar neki dokument da se kaže – Evo, prisilno smo terani da se izjašnjavamo kao Hrvati, a mi smo Bunjevci, pripadamo jednoj etničkoj grupi.

Pa me je iz toga strah, a pogotovo pojačan je kada sam čuo izjavu predsednika Republike koji je rekao da mu niko nikad u porodici nije bio četnik, a on dugo, dugo vremena bio član četničke stranke. To me malo zbunjuje, pa ako možete vi da objasnite ili da možda iskoristim priliku njega lično da pitam.

Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Ko je gde bio u Drugom svetskom ratu, ja mislim da građane Srbije najmanje zanima i tragedija je što smo mi u Drugom svetskom ratu imali dva a ne jedan antifašistički pokret i što je mnogo Srba nažalost u Drugom svetskom ratu palo u tim međusrpskim obračunima.

Za nas iz SNS Drugi svetski rat je završen 1945. godine. Ako za vas još uvek traje, to je vaš problem.

Što se tiče Bunjevaca, ja ne vidim ni jednog Bunjevca u poslaničkoj grupi SRS, ali ja vidim mog kolegu dr Vladu Babića iz Sombora, čoveka Bunjevca.

Vlado, jesi li ti i dalje Bunjevac?

(Vlado Babić: Jesam.)

Da li je neko vršio pritisak na tebe iz SNS da se izjasniš kao Hrvat?

(Vlado Babić: Nije.)

Nije. Evo, čovek živ i zdrav, Bunjevac, mi ponosni na činjenicu što u poslaničkoj grupi imamo čoveka Bunjevca, ponosni na činjenicu da su Bunjevci zajedno sa nama Srbima 1918. godine, ponosni smo dakle na tu činjenicu što su Bunjevci naša braća zajedno sa nama Srbima na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 1918. godine doneli odluku o tome da se Banat, Bačka i Baranja pripoje Kraljevini Srbiji.

Što se tiče pozivanja na obeležavanje progona Srba iz Krajine, Vojislav Šešelj je pozvan na Busije, ali nije došao. Prošle godine u Novi Sad došao je njegov sin, Aleksandar Šešelj, ja sam ga lično video. Da li ste ga vi videli ili ne, to ne znam, ja sam ga video i stajao je tik ispred bine i time mu je na neki način ukazana posebna čast i privilegija da prisustvuje jednom tužnom inače skupu na kome se obeležava godišnjica progona Srba iz Republike Srpske Krajine.

(Milorad Mirčić: Replika.)

Nemate prava na repliku kolega …
(Milorad Mirčić: Da odgovorim. Kako nemam pravo na repliku?)
Hajde, recite mi osnov za repliku?
(Milorad Mirčić: Sad me je prozvao.)
A šta ako vas je prozvao?
(Milorad Mirčić: Evo, sad ću da odgovorim.)
Pitao je da li ima ko od vas, nije rekao da nema. Nastavljamo dalje kolega Mirčiću.
(Milorad Mirčić: Po amandmanu.)
Po amandmanu, izvolite.

Oduševljava me predsedavajući. Kojoj god partiji pripada ili pređe toliko je odan, toliko je veran da prosto pleni. To je model kako treba da se ponaša čovek kome je najlakše da promeni ideologiju i sve.

Ja tražim repliku da odgovorim kolegi Martinoviću.

Kolega Martinoviću, vama radi informacije. Jedan od najviših funkcionera SRS, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine, Smiljana Glamočan Varga je Bunjevka, majka njena je Bunjevka i to vi treba da znate. Ako niste znali, meni je žao i nemojte da spočitavate nama srpskim radikalima tako što ćete prozvati nekog i kažete da li se slobodno izjašnjava kao Bunjevac.

Radi se o tome da je posle Drugog svetskog rata, odlukom jednom partijskog, jednoumnog sistema, čemu vi težite, donesena odluka da se Bunjevci izjašnjavaju, popisuju kao Hrvati i sada najmanje što možemo da učinimo je proceduralno inicijativa profesora Slobodana Orlovića, profesora sa Pravnog fakulteta, vašeg kolege, samo da se proceduralno kroz Skupštinu AP Vojvodine donese odluka da se stavi van snage takva diskriminatorska odluka.

Vi menjate stav. Predsednik Vlade Vojvodine je primio predstavnike Bunjevaca u Vojvodini i čvrsto obećao. Međutim, posle posete i susreta Kolinde Grabar Kitarović sa Aleksandrom Vučićem, odjednom sve se promenilo. Nije to valjda, generalno, politika koju vodite, ili je to predsednik Vlade uradio na svoju ruku, ali u svakom slučaju, nanešena je istorijska velika nepravda Bunjevcima. To je suština čitave priče, a ne mi ovde da se nadgornjavamo ko ima više ovih ili onih pripadnika nacionalnih manjina.

Nije to suština. Oni su građani ove države u kojoj mi svi živimo zajedno, imaju pravo, jednaka, ista prava imaju kao većina i ne možete to više da spočitavate SRS, a naglašavate da je sin Vojislava Šešelja pozvan u Veternik, kao da je to neka ekskluziva sa kojom vi raspolažete.

Svaki Srbin, svaki poslanik treba da bude pozvan da prisustvuje, to je njegova odluka da li će biti prisutan kada se obeležava taj tužni trenutak, odnosno dam, to ste u pravu.

Neko se javlja ovde, ako mogu da artikulišem taj glas, možda je neko od poslanika.

Privodite kraju kolega Mirčiću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Više se neću javljati za reč, zato što više nema nikakve veze sa temom dnevnog reda. Život je anulirao tu odluku da se Bunjevci u Vojvodini imaju izjašnjavati kao Hrvati. Dakle, Bunjevci u Srbiji žive, žive u Vojvodini. Imaju pravo da se izjašnjavaju kao Bunjevci. Postoji Bunjevački nacionalni savet.

Dakle, niko u Srbiji nije doneo odluku da ljudi koji sebe smatraju Bunjevcima moraju da se izjašnjavaju kao Hrvati. U tom smislu, te vaše aluzije zaista ne razumem.

Sada smo evo otklonili sumnju. Dakle, Vojislav Šešelj je pozvan na skupu Busije, nije se pojavio, pozvan je i na skupu Veternik prošle godine. Umesto njega pojavio se njegov sin. Dakle, svi narodni poslanici su pozvani. Da li će se odazvati pozivu Vlade Republike Srbije, to je njihov problem.

(Milorad Mirčić: Replika.)

Kolega Mirčiću, nemate prava na repliku, zaista.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se nadam da neće neko baciti kletvu još, posebno se bojim ove vlaške magije.

Evo vidite, neka galama tamo, ali nema problema. Ovde ima nekih stranaka koje zagovaraju dolazak cepelina, umesto metroa cepelina. Dakle, to je ova, ni jedan od ponuđenih odgovora, vlaška stranka.

Niko od njih ne može da spori da smo 2012. godine zatekli potpuno zapuštenu i napuštenu državu, državu koja je istrgnuta iz ruku svojih građana, država u kojoj je deficit bio gotovo dve milijarde, dakle, prikriveni i stvarni, iskazani, bio gotovo dve milijarde, ova ista država u kojoj se skupljalo 824 milijarde javnih prihoda.

Da podsetim, u toj istoj državi mi ćemo ove godine skupiti 1.160 milijardi. Dakle, tri milijarde evra više se skuplja javnih prihoda nego što je to bilo 2012. godine. To znači da je ova vlast vrednija i da je kupovna moć našeg stanovništva porasla.

Niko ne može da spori da smo 2012. godine imali gotovo dvocifrenu inflaciju, da je rast kursa za tri godine gotovo 50%, MMF je pobegao, i niko nije želeo više ni da investira u ovu zemlju.

Većina nas se zalaže, barem sam ja mislio, za slobodan protok ljudi, robe i kapitala. Ispostavilo se da su mnogi od tih svojih programskih načela odustali. Znači, da ukoliko vi kažete da ljudi sa novcem iz inostranstva ovde ne mogu da investiraju, vi ste protiv slobodnog protoka kapitala. Ako ste protiv toga da oni ovde dobiju dokumenta i da rade, vi ste onda protiv slobodnog protoka ljudi. Onda se postavlja pitanje kada ste licemerni.

Po pitanju stranih investitora, imamo mi neke strane investitore koje ste vi zaboravili. Podsetiću stranke bivšeg režima na njihove omiljene biznismene, koji su, gle čuda, biznis napravili samo u našoj zemlji. Da li su oni bili domaći investitori, kontra investitori? Oni nisu ubacivali novac u zemlju, već izbacivali novac iz zemlje. Jedini biznis su napravili sa našom državom.

Da krenemo, MK Grup, ko je vlasnik te firme? Koliko ja znam, firma iz Švajcarske i firma iz Holandije. Verovatno da je registrovana na njihovog omiljenog biznismena, ali kada bi gledali strogo po njihovim pravilima, to bi bio strani investitor, kome je, eto, bilo dopušteno da pelješi ovaj domaći narod.

Drugi njihov omiljeni investitor je tzv. Delta, da li je tako, gospodine Maritnoviću, koji je promet imao 90-ih godina 70 miliona evra, pa onda 2010. godine narastao na 11,5 milijardi evra. Sav taj biznis je napravio sa ovom državom. Da li je on bio domaći investitor? NJegovi osnivači su firme sa Kipra.

Pitam pripadnike stranke bivšeg režima, koji su sada odjednom tako gadljivi na ovu vrstu amandmana, šta se dešava sa tom vrstom investitora? Kada već pričaju o migrantima, kako beše ono, isisovcima, ili šta beše, moram reći da su omiljeni investitori, i ne samo oni, već i oni koji su ih podržavali, sa njima delili, bili isisavci. Znači, radi se o firmama koje su isisavale kapital, i njihovo zadovoljstvo, raj i zadovoljstvo tih investitora i njihovih političkih pomagača, zasnovan je na paklu i siromaštvu siromašnih., na patnjama siromašnih i na njihovom paklu je naraslo bogatstvo i raj predstavnika bivšeg režima.

Oni investiraju napolju. Goran Ješić, stan u Beču, preko 500 hiljada evra. Takvu investiciju mi uvek ovde pozdravimo. On investiraju i na Maldive. Vuk Jeremić investira na Menhetnu. Gospodin Đilas investira u Češku, a onaj gospodin Šapić, za koga nisam dobio odgovor, je nedavno investirao, iz zemlje izneo, navodno svoju ličnu štednju, koju je u kešu položio u banku, izneo je u inostranstvo u vrednosti od 800 hiljada evra. Zato ja kažem da su njihovi investitori bili isisavci, kad već govore o migrantima.

Ova zemlja pripada njenim građanima. Građani su napravili ovu državu. Doduše, tad su ih neki zvali seljacima. Čisto sumnjam da bi ovi iz centra, bilo kog grada, napravili državu. Ali, eto, Karađorđe, Miloš Obrenović, seljaci, kako bi oni rekli, ova druga Srbija, smradovi sa farme, tako bi ih oni nazvali. Oni su napravili ovu državu, da kažem, građani su stvorili ovu državu i država im se mora odužiti, bilo domaćim, bilo stranim investicijama, da mogu da rade pošteno i od svog rada žive dostojanstveno. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Stojiljković.
Izvolite.