Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, ovim amandmanom predlažem da se u članu 2. doda stav 3. kojim predlažem da se ovaj zakon primenjuje i na strana lica koja svojim poslovanjem mogu da pomognu ekonomskom razvoju i smanjenju nezaposlenosti u Srbiji.

Poštovane koleginice i kolege, samo u Leskovcu, u gradu iz koga ja dolazim i čije građane predstavljam u ovom visokom domu, u prethodnom periodu, od kada je SNS na vlasti, otvoreno je 5.000 novih radnih mesta i sa smanjenjem nezaposlenosti se nastavlja, jer kompanija „Jura“ gradi svoj treći proizvodni pogon u Leskovcu i u ovoj godini će zaposliti 1.200 novih radnika.

Takođe, kompaniji „DŽinsi“ će u prostoru nekadašnje „Sintetike“ za koji mesec zaposliti još 300 radnika. Sve je ovo omogućeno zato što je lokalna samouprava grada Leskovca kupila nekadašnja propala društvena preduzeća „Jugekspres“ i „Sintetiku“ i u tu svrhu uložila 70 miliona dinara, a Vlada Republike Srbije je pomogla sa 186 miliona rekonstrukciju i adaptiranje zgrade „Sintetike“, u kojoj će, kao što sam već rekla, za nekoliko meseci biti 300 novih radnih mesta i na taj način je Vlada Republike Srbije pomogla ekonomskom razvoju juga i smanjenju nezaposlenosti.

Takođe, rumunska kompanija „Tera stil“ je u 2016. godini u Leskovcu otvorila novi proizvodni pogon i skoro je izvesno da će u narednim mesecima biti još novih radnih mesta. U Grdelici je holandska kompanija takođe otvorila svoj proizvodni pogon i nakon 15 godina Grdelica, varoš kod Leskovca, je vraćena na proizvodnu mapu Srbije, i to pre svega zahvaljujući autoputu koji je stigao do Grdelice. Takođe, u Vlasotincu kompanija „Gruner“ je otvorila novi proizvodni pogon i u 2018. godini će uposliti još novih radnik. U Lebanu je nakon 30 godina otvoreno novo preduzeće koje je uposlilo 300 radnika i u 2018. godini se planira otvaranje još jednog proizvodnog pogona koji će takođe zaposliti još dodatno 300 radnika. Svakako najznačajnija investicija za Leskovčane je fabrika „Aptiv“, koja u zelenoj zoni već gradi fabriku koja će u narednom periodu zaposliti 2.500 radnih mesta, što će svakako značajno uticati na smanjenje nezaposlenosti u Leskovcu.

Dakle, trud koji lokalno rukovodstvo grada Leskovca, na čelu sa gradonačelnikom Cvetanovićem, ulaže da zadrži postojeće investitore, ali i da privuče nove investitore građani Leskovca su svakako prepoznali i 4. marta na izborima sa savete mesnih zajednica lista SNS dobila je 93% podrške građana. Ono što je vrlo značajno je da je na tim izborima za savete mesnih zajednica izašao skoro jednak broj građana kao na predsedničkim izborima prošle godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Malušić, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, moj amandman glasi: „Ovaj zakon primenjuje se na strana lica koja svojim poslovanjem treba da pomognu ekonomski razvoj i smanjenje socijalnih razlika“.

Naime, teške mere fiskalne politike dovele su do ekonomskog ozdravljenja i oporavka privrede. Zahvaljujući tome, došlo je do novih investicija, otvoreno je preko 60 fabrika, zaposleno preko 170.000 ljudi. Vi, mislim na opoziciju, 2008. godine otpustili 400.000 radnika, eto socijalnih nemira, a mi zaposlili 170.000 ljudi, eto socijalnog mira.

Izvinjavam se ako je teška reč, ali tako je bilo, od 2012. do 2016. godine, a naročito 2016, dobrim socijalnim programom, prirodnim odlivom i prekvalifikacijama nijedan čovek, građanin Srbije, nije dobio otkaz. Tako radi odgovorna vlast. Zašto se mi zalažemo za strano investiranje? Zato što bez toga nama nema boljitka. Setimo se samo jednog od najuspešnijih gradova u bivšoj Jugoslaviji, Bečeja. Zahvaljujući SNS i njenom predsedniku gospodinu Aleksandru Vučiću, došlo je do novih investicija, naročito nemačkih. Čuvena firma „Knot“ otvorila je 2003. godine tu firmu, ali je bilo zaposleno desetak radnika, a sada mi u hali od 20.000 kvadrata imamo zaposlenih 570 radnika. Što se Nemačke tiče, sve nemačke kompanije otvorile su ovde masu preduzeća i zaposlile preko 35.000 radnika, sa tendencijom da se taj broj za par godina poveća na 50.000. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Da li neko želi reč?
Reč ima kolega Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uprkos pokušaju zabrane kolega koji sede prekoputa mene da podnosim amandmane, ja sam se usudio pa sam podneo amandman i na član 2. ovog predloga zakona, koji bi u slučaju ako bude prihvaćen postao stav 3. i glasio bi: „Ovaj zakon primenjuje se na strana lica koja svojim poslovanjem treba da pomognu ekonomski razvoj i modernizaciju Republike Srbije“. Zbog kolega koje sam naveo ponoviću – ekonomski razvoj i modernizaciju Republike Srbije.

Obrazloženje za ovaj amandman je potreba za dodatnim definisanjem lica na koja se ovaj zakon odnosi. Zaista smatram da postoji potreba za apostrofiranjem i dodatnim apostrofiranjem ekonomskog razvoja i modernizacije Srbije. Smatram da je to korisno i smatram da u ovom zakonu prosto postoji mesto za ovakve odrednice, posebno ako imamo u vidu da su potpuno komplementarne sa politikom Vlade Srbije, odnosno da su zasnovane na onim principima i ciljevima koje je Vlada Srbije definisala.

Ekonomski razvoj i modernizacija Srbije su osnovni preduslovi za unapređenje poslovne klime u Srbiji, unapređenje uslova za poslovanje, dakle, popravljanje poslovnog ambijenta je opet preduslov za privlačenje novih investicija. Ja sad ovde ne naglašavam namerno da su u pitanju strane investicije, već pričam o investicijama kao takvim. Privlačenjem novih investicija dobijamo nova radna mesta i time podižemo ukupnu privrednu aktivnost u Srbiji, samim tim podižemo životni standard. Sve su to razlozi zbog kojih sam smatrao da ove odrednice treba da sadrži ovaj predlog zakona. Ponavljam, u pitanju je ekonomski razvoj i modernizacija Srbije.

Voleo bih da pitam velike stručnjake koji sede prekoputa mene – šta je to problem sa odrednicom ekonomski razvoj i modernizacija Srbije? Šta je tu lakrdija? Šta je tu fantomski? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč?
Kolega Martinoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština mog amandmana je veza između ekonomskog razvoja Srbije i jačanja sistema bezbednosti u našoj državi. Mi smatramo da samo investicije, otvaranje novih radnih mesta, rast nacionalnog bruto društvenog proizvoda može da dovede i do veće bezbednosti za građane Srbije, odnosno da u budžetu Republike Srbije bude više novca za naše vojnike i policajce.

Tako da nam se ne desi situacija, kakva nam se desila u periodu od 2000. do 2008. godine kada je, samo da podsetim građane Srbije, uništeno više od 500 tenkova i haubica, 220 oklopnih vozila pešadije, više desetina hiljada komada lakog naoružanja, uništeno je 1.200 strela tip 2, 1.100 protivavionskih topova, 26 višecevnih raketnih lansera M63.

Takođe, da nam se ne desi situacija, kakva nam se desila 2007 godine, kada je tadašnji ministar vojni, tadašnjem ambasadoru SAD u Beogradu rekao, po svedočenju novinarke LJiljane Smajlović, da je njegova stvarna misija da, citiram, pripremi srpske oružane snage za ulazak u NATO i da motri na oko 200 aktivnih pripadnika MUP-a u koje, kaže on, nema poverenja jer su ih, opet kaže on, oblikovala kosovska iskustva.

Takođe, da nam se ne desi ona situacija koja nam se desila 2000, 2001, 2002. godine, kada tadašnje vlasti posle 5. oktobra nisu htele da razgovaraju sa investitorima iz Rusije i Kine.

Zašto ovo govorim? Po svedočenju gospodina Radoslava Veselinovića, svojevremeno jednog od glavnih finansijera DS, vlasnika velike kompanije „Galeb grup“ iz Šapca, on je 2001, odnosno 2002. godine primio u Privrednoj komori Srbije gospodina Jevgenija Primakova, tadašnjeg člana Privredne komore Rusije, zato što niko od članova Vlade Srbije nije hteo da ga primi. Takođe, svedoči gospodin Veselinović, i ambasador Kine je imao problema, ni njega niko nije hteo da primi iako smo, kaže on, imali velike dugove po osnovu nafte.

Podneli smo ovaj amandman zato što želimo da nam se ovakva situacija više nikada ne desi. Želimo investitore i sa zapada i sa istoka, želimo da jačaju naša vojska i policija i razgovaraćemo sa svakim investitorom, zato što je to apsolutno u interesu svih građana Srbije, a pre svega je u interesu njihove bezbednosti.

Po amandmanu, narodni poslanik Žarko Mićin. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Dosta smo danas govorili o stranim investicijama i bio sam zato iznenađen kada je moj kolega iz opozicije, iz Novog Sada, u jednom momentu rekao – zašto investitore koji su došli u Novi Sad nismo odveli u „Novkabel“ i u bivšu fabriku „27. mart“. Pa, ja ću vam reći, mi smo ih vodili, u „Novkabel“ pogotovo, ali problem je u tome bio što je „Novkabel“ zadužen za 50.000.000 evra, a što je, recimo, isti taj „27. mart“ dužan 8.000.000 evra, a najveći poverilac tog „27. marta“ je bila Razvojna banka Vojvodine, koja je bila inače kasica-prasica prethodnog režima. Kolega kaže – guramo mi glavu u pesak. Pa, ne znam zaista ko je tu gurao glavu i pesak i zašto on to nije rekao što je trebalo da kaže, a ne da kaže kako smo ih mi trebali tamo voditi.

Druga stvar, rekao je u jednom momentu dajemo plodne oranice za izgradnju fabrika. Pretpostavljam da misli na 40 hektara zemljišta, koje je zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Milošu Vučiću postalo jedno od najboljih mesta za ulaganje u Republici Srbiji i gde danas imamo 40 hektara zemljišta potpuno infrastrukturno opremljeno na kojima imamo investiciju kompanije „Lir“, koja trenutno zapošljava 3.000 ljudi i imamo još 40 hektara spremno za nove investicije. Pretpostavljam da je mislio na to.

Srbija je zahvaljujući dobrim investicionim merama Vlade Srbije uspela da u poslednje tri godine privuče čak 7.000.000.000 evra stranih investicija. Ako to uporedimo sa našim susedima, npr. Republikom Hrvatskom, onda je uspeh ove Vlade još veći, jer smo za tri godine uspeli da prihodujemo 4.000.000.000 eura prihoda od stranih investicija više nego što je to npr. uspela Republika Hrvatska, upravo zahvaljujući dobrim zakonskim rešenjima kao što je ovaj zakon i podsticajima koje sam spomenuo, Srbija je danas na 43 mestu Duing biznis liste, lakoće poslovanja koje utvrđuje Svetska banka iako smo 2015. godine bili na 91 mestu. Ovo pokazuje koliko smo napredovali. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li želite reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović.
Da li želite reč? (Da)
Izvolite koleginice, Todorović.