Hvala, predsedavajući.

Kada izgubite svaku ideju i politiku, a vi onda kažete „držte lopova“, a to izgleda stojite ispred ogledala pa kažete „držte lopova“. Iz onog vremena, kako reče moj kolega Marković malopre, pa ukrali su nam 12 godina mladosti, najbolje godine života ste ukrali deci u Srbiji. Sve što ste mogli, vi ste pokrali. Naravno, vama se priviđa ta krađa. Sećam se onih podzemnih kontejnera, pa ljudi noge lomili i kasapili po Beogradu. Na mom Starom Gradu rupa do rupe od tih kontejnera, pa ne možemo da stignemo da zakrpimo sve to što ste vi izbušili po Beogradu. Šest miliona evra samo na tome, pa plus koliko nas košta popravka tih, izašlo na kraju na 10 miliona evra ti podzemni kontejneri. Veća dara nego mera, tako kaže narod, a narod izađe na izbore, pa vas pošalje tamo gde treba, naravno, ispod cenzusa. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović, po amandmanu. Izvolite.

Javio sam se po amandmanu, iako je bilo puno osnova po Poslovniku, ali ja nerado se pozivam na to, pa, evo, častiću sa dva minuta kolege iz većine.

Mislim, gospodine predsedavajući, da se vi jeste ogrešili što ste dozvolili da se čuje, citiram, i to se može videti pregledom stenograma, gde se kaže: „Ovde sede pošteni, odgovorni ljudi, a tamo sede lopovi i banda“.

Dakle, po svakom tumačenju, po svakom širokom, kreativnom, kako hoćete, navijačkom tumačenju Poslovnika, ovo je zaslužilo vašu intervenciju. Kažem, ne tražim, nije važno, molim vas da obratite pažnju, nažalost, često se kolege sa druge strane na sličan način obraćaju opoziciji.

Pošto prethodnik nije ni jednu jedinu reč rekao o svom amandmanu, kao što sam već rekao, nadam se da su gledaoci već shvatili, ti amandmani su besmisleni i podnose se reda radi, da se potroši vreme, onda ću ja reći samo ovo – ne možete se na taj način i neodgovorno ponašati prema parlamentu, bez obzira koliko glasova dobili, bez obzira na način na koji te glasove dobili.

A zašto nema više? To je takođe bila prozivka predstavnika opozicije sa ove strane. Pa, to vam je upravo odgovor i objašnjenje. Ja sedim, iskreno govoreći, da vidim dokle ćete, dokle će trajati ova farsa. Ni ja ne bih sedeo i ništa ne mogu zamerim kolegama što su otišli. U principu, ja mislim da bi trebali da sede češće i više. Kao što rekoh, ogrešili ste se maločas, kada ste me prozivali, odnosno jedan kolega, kada je rekao da ne sedim. Ja sedim i na glasanju i često sam jedini sa ove strane.

Ali, zaista vam kažem, drage kolege, obesmišljava se institucija parlamenta, ne samo opozicije, nego, na neki način, i pozicije, vladajućih poslanika, odnosno poslanika vladajuće većine, kada umesto smislenih amandmana, kakvih je bilo, podnosili ste vi i takve, neke druge delove teksta, neke druge delove zakona, radimo odnosno radite ovu farsu. Tako da nije čudo što nema kolega iz opozicije. Opet kažem, ja njima zameram neke druge stvari, ali ne to što sad ne sede i ne žele da daju svojim prisustvom, zapravo da na neki način verifikuju ovu lakrdiju. A ovo jeste lakrdija i vi sami znate da jeste lakrdija, a pozivate se na jedan jedini argument na koji se možete pozvati, što su po nekada neki i sa ove druge strane radili nešto slično. I kada su radili, ja to nisam odobravao.

Posebno indikativno je da se na takav način vi, ovde pošteni ljudi, tamo banda, ološ, itd, kao što smo slušali, u pojedinih 12 godina života itd, govori poslanik ili govore poslanici, a naravno da bih mogao personalno govoriti o mnogima od vas, ali to ne želim, kao što neki neistinu govore o meni, a ja ne želim ni istinite stvari da ovde iznosim, ali, ljudi koji su promenili četiri, pet stranaka. Nisam ja menjao ni jednu jedinu stranku, ali oni koji plaču i pričaju o 12 godina, pojedinih, su zapravo promenili sve te vladajuće stranke i svi su završili kod vas. Kada vi ne budete više vlast, naravno da neće biti ni oni kod vas. Znate i vi da takvi postoje i da ih nema malo. Ne kažem da su svi takvi, ali interesantno je da su baš takvi najglasniji, takvi najviše grde i pljuju opoziciju i najviše prozivaju nas ovde kao bandu, ološ i lopove. Toliko o tome.

Proći će ovaj današnji dan, završiće se ova rasprava, izglasaće se što treba da se izglasa, ali meni je žao i to sam rekao u pauzi nekom od kolega, žao mi je što i dobri predlozi, dobre stvari koje postoje u ovom zakonu, nisu stigle da budu tematizovane, kao i neke koje bi mogle da budu popravljene.

Nisam hteo podnositi amandmane reda radi. Naši amandmani, ne samo moji nego i mojih kolega, se odnose na član 50, 40, 60 itd. do kojih nećemo doći jer mi smo, ponavljam i završavam, u ovom trenutku, posle celodnevnog rada, ne zbog mene i ne zbog opozicije, na članu 2. prvog zakona. Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Povređen je član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine. Prethodni govornik se uvredljivo, i to već ceo dan, izjašnjava o amandmanima Poslaničke grupe Srpske napredne stranke i o našim poslanicima, govori o tome da mi obesmišljavamo rad parlamenta i ceo današnji rad naziva farsom.

Farsa je nešto drugo, dame i gospodo narodni poslanici. Farsa je kada Vuk Jeremić u parlamentu ima dve poslaničke grupe, pa mu je potpredsednik stranke Miroslav Aleksić, u jednoj poslaničkoj grupi, a drugi potpredsednik Sanda Rašković Ivić, predsednik jedne druge poslaničke grupe, a vi joj zamenik. Možda vi niste menjali stranke, to je tačno, ali ste menjali nacionalnu pripadnost, i to je tačno. Pa ste malo Srbin, pa kad vam odgovara, onda ste Vlah, pa kad vam odgovara onda ste narodni poslanik, pa kad vam odgovara, onda ste politički analitičar. Doduše, ni taj posao vam ne ide baš najbolje.

Ovoga puta ste omašili za malo. Broj glasova koje je osvojio Aleksandar Vučić, odnosno lista „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“, promašili ste za nekih 30-ak procenata. Toliko o vašoj stručnosti.

Vas, gospodine Arsiću, molim da one koji ništa u životu drugo nisu naučili da rade sem da se bogate na račun naroda, upozorite da ono što rade poslanici SNS nije nikakva farsa, nije nikakvo zamajavanje, nego zastupanje, dosledno zastupanje i borba za politiku SNS, posebno kada je u pitanju ekonomski razvoj Srbije.

Kolega Martinoviću, smatram da nije došlo do povrede člana 107, a kolega, ne znam da li je ime promenio u međuvremenu, ceo dan govori o amandmanima, osnov dobijanja reči je po amandmanima, a govorio je neke druge stvari. Tu zaista ne mogu ništa da uradim, osim da izričem opomene, da im oduzimam reč. To ni vi ne želite, naravno.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Moram da ponovim, pošto se očigledno i dalje ne razumemo. Dakle, dosledno iz amandmana u amandman, pažljivo slušajući ministra sa obrazloženjima za odbijanje amandmana, pažljivo slušajući argumentaciju svakog narodnog poslanika, kažem da ću podržati amandman. Samo vas molim da nam svima ne oduzmete tu mogućnost da izrazimo svoju podršku, ništa više, ništa manje.

Dakle, cela ideja je, ponavljam, legitimna. Saslušam amandman, saslušam obrazloženje i ostajemo u nesporazumu da se vi ljutite na mene i tako neke reči izgovarate, nešto svašta, to što inače baba nauči decu da se to ne govori u javnosti, ali, dobro, nema veze.

Zašto ljutnja? Zato što ja želim da glasam za amandman koji smatram dobrim, uz puno poštovanje, prođite kroz stenogram, ako hoćete, i ministru za njegova objašnjenja i svakom od vas ponaosob. Šta dobijem za uzvrat? U pravu ste, naš nesporazum je dubok, ali, svejedno, nemojte da ukradete te amandmane za dan za glasanje, da glasamo svi kada su dobri, za investitore.

Po amandmanu narodni poslanik Mirko Krlić.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Prosto moram da reagujem, jer je ovde izrečena jedna teška optužba na veliki trud mojih kolega narodnih poslanika da napišu amandmane i da ih svako ponaosob obrazloži, za razliku od onih amandmana – piše se, briše se i jednim istim obrazloženjem, po sistemu – kopi-pejst, što sam i malo pre govorio.

Međutim, ovde smo čuli još jednu optužbu, da sve ovo što se danas dešava u Narodnoj skupštini jeste lakrdija, bez ikakvog političkog stava, bez ikakvog političkog morala. Samo ću reći da od onog koji je to izgovorio, bivšeg političkog analitičara, smo ovde najviše puta čuli, iz oba oka puštanje suza za Kosovo i Metohiju. Kada smo usvajali, moram da vas podsetim, kada smo u ovoj Skupštini usvajali budžet za prošlu godinu, onda je ukidana aproprijacija 581 po ideji jednog poslanika iz „Dosta je bilo“, ukidana je aproprijacija sa koje se plaća SPC, Crveni krst, pomoć deci, pomoć na Kosovu i Metohiji narodnim kuhinjama, pomoć onima koji su hapšeni, proterivani i pravna pomoć onih kojima je oduzeta imovina. Jedini poslanik koji je glasao za taj amandman je bio upravo taj poslanik, iz oba oka suze za Kosovom i Metohijom, u svakoj svojoj diskusiji.

Toliko o farsi, toliko o političkom moralu. Čak ni gospodin Čedomir Jovanović, koji se jasno zalaže za priznavanje Kosova i Metohije, nije glasao za taj amandman. Pogledajte stenograme. Eto, to je politički moral jednog čoveka.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Studenka Kovačević.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Kovačević.