Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, ja pitam vas, da li ste vi tužiocu rekli koga je Oliver Ivanović pre svog ubistva označio kao pretnju za svoju bezbednost i zašto gospodine ministre država Srbija ništa nije preduzela da zaštiti bezbednost gospodina Olivera Ivanovića. To su pitanja na koje vi nemate i nećete da date odgovor. Ja nemam šta da kažem tužiocu, ali vi imate šta da kažete tužiocu.

Ja vas pozivam ako niste to uradili sada, da sada odmah posle ove Skupštine odete do tužioca i da kažete sve ono što znate o tome ko je pretio gospodinu Oliveru Ivanoviću.

A kad je neka druga vlast bila u ovoj Srbiji, kada su bile iznesene pretnje političarima, vašem predsedniku sadašnjem i bivšem predsedniku stranke, oni su dobili policijsko obezbeđenje. Kada su došli i rekli da je njihova bezbednost ugrožena, kada su otišli iz SRS i to je istina i njima se srećom ništa nije desilo. A vi ovde svojim političkim protivnicima crtate metu na leđima, kao što ste to radili Oliveru Ivanoviću pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji u septembru i oktobru mesecu prošle godine, kao što to radite svima nama danas ovde u Skupštini.

Pravo na repliku, ministar Nebojša Stefanović.

Apsolutno je netačno sve što ste sada izneli. Apsolutno netačno.
O obezbeđenju Borisa Tadića, o broju ljudi koji su učestvovali u armiji ljudi koja ga je obezbeđivala neću ni da govorim i to dugo vreme pošto je otišao u opoziciju, nije ono vreme kada je bio predsednik. Nikome nismo uskratili pravo da bude obezbeđen.
Inače, pozivam sve, Oliver Ivanović se nije obraćao MUP pa nemam neposredna saznanja ali sve što rekoh bilo kom državnom organu, pozivam tužioca koji vodi istragu, pošto u našoj zemlji političari ne vode istrage za razliku od nekog prethodnog vremena, tužioca pozivam da ispita sve one koji imaju bilo kakvo saznanje o pretnjama, o onome što je on rekao, nije rekao, da to ne bude domen spekulacija, neka tužilac ispita svakog u ovoj zemlji.
Potpuno sam spreman da svakoga i MUP i BIA i svi državni organi koji su na bilo koji način mogli biti umešani u taj slučaj da daju izjave i da pomognu rasvetljavanju ovog slučaja, i da bilo ko bude osumnjičen u ovoj zemlji bude priveden pravdi, bilo ko. Apsolutno nas ne interesuje kako se taj zove, kome pripada, šta je radio. Ako je učestvovao u ubistvu Olivera Ivanovića treba da ide na hiljadu godina robije, bilo ko.
Mi ne bežimo od toga, tu je razlika. Nama nije problem da uhapsimo bilo koga za koga bude obezbeđen dokaz od strane tužioca da je učestvovao u izvršenju tog krivičnog dela i bilo ko da ga obezbedi. Neka ga EULEKS, međunarodna zajednica ja sam njih pozvao više puta, imaju svu moć na Kosovu i Metohiji, KFOR i EULEKS svu moć sveta, neka obezbede dokaze, neka ih podele sa našim pravosudnim organima, državnim organima i mi ćemo da se uključimo u to.
Mi šaljemo svakodnevno pozive. Naši ljudi se sreću i spremni smo da uhapsimo ubice Olivera Ivanovića jer nam je stalo do pravde, vas ubice Ranka Panića nisu ni zanimale, nije vas to ubistvo zanimalo, Ranko Panić nije bio jedan od vaših. E, to je bio problem u Srbiji.

Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Nataša Jovanović i Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 28. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman sa ispravkom su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, LJiljana Mihajlović i Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman su zajedno narodni poslanici Zoran Krasić, Tomislav LJubenović i Vjerica Radeta
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Sreto Perić i Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 31. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 43. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 44. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Ovaj član zakona je vezan za vođenje Nacionalnog DNK registra i govoriću više o tom zakonu, ali pošto u tom zakonu ne postoje rokovi, upućuje se na ovaj član ovog zakona, vezano za rokove za čuvanje raznog materijala koji se i DNK materijala, ali i biometrijskih podataka kao što dužica oka, otisaka prstiju, dlanova, drugih delova tela, uzorka glasa, uzorka rukopisa.

Znači, ogromna količina podataka koja se za potrebe istrage uzima po ovom zakonu i ovom članu čuvaće se tri godine, a ako je vezano za forenzičku registraciju za potrebe krivičnog postupka čuvaće se čak 60 godina.

Mislimo da je apsolutno neprihvatljivo i da se ne odvaja da li se ovde radi o svim ovim stvarima koje su uzete o žrtvama, o ne znam, slučajnim svedocima ili onima kojima je uzet ceo neki deo ili ceo ovaj materijal da bi se isključili iz istrage, o okrivljenima, pa oslobođenima ili na bilo koji način nikakve razlike u tome od koga dolazi ovaj materijal se po ovom članu ne vodi.

Zato je sporan i ovaj zakon, zato je sporan i ceo zakon o DNK registru, jer je neprihvatljivo i potpuno nije u skladu sa praksom da se na ovaj način barata sa DNK materijalom pojedinaca, na čuvanje ovolikog broja podataka na ovoliki broj godina, bez kažem, jasne razlike o kojim slučajevima se radi, kako se do toga došlo, da li su u pitanju žrtve ili okrivljeni, ili na kraju osuđeni počinioci nekog krivičnog dela, je loše rešenje.

Jednostavno, ukoliko se ovaj zakon ovako usvoji zajedno sa zakonom o DNK registru, dobijamo jednu državu, državu „velikog brata“ gde možemo da očekujemo da jednostavno se prikupe podaci svih građana Srbije, a da se onda sa njima raspolaže na način, na koji to neko smatra da treba bez bilo kakve zakonske zaštite.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Dakle, naravno da se neće prikupljati podaci svih građana, i vi ste imali priliku da čujete, poštovani narodni poslanici, da smo mi u toku rasprave u načelu, govorili o tome da će se za potrebe identifikacije koristiti samo parcijalni DNK, koji se koristi samo segment DNK uzorka koji služi za to da identifikuje nepogrešivo osobu na koju se istraga odnosi.
Što se tiče onih koji su počinioci najtežih krivičnih dela, ubice dece, teška ubistva, oni ljudi koji su imali u krivičnim delima, osuđeni za seksualno zlostavljanje, svi oni koji su društvena opasnost od mogućeg ponavljanja ovog krivičnog dela, a da su izvršioci najtežih krivičnih dela, dakle, odnosi se samo za izvršioce najtežih krivičnih dela, zakon predviđa čuvanje 60 godina.
Dakle, čuvanje u dužem vremenskom periodu. Za sva ostala dela su tri godine.
Dakle, nakon čega se ti DNK uzorci i ostali biometrijski podaci brišu. Dakle, da li to zvuči, 60 godina, svakako da je dug period, ali imali smo nažalost, u našoj krivičnoj praksi slučajeve da su povratnici, izvršioci ovih najtežih krivičnih dela, bili ponovo izvršioci monstruoznih dela odmah posle izlaska iz zatvora.
Naše društvo prepoznalo je ovo kao veliku društvenu opasnost. Želeli smo da zaštitimo građane Republike Srbije i da izvršioce najtežih krivičnih dela, one koji su ubijali našu decu, da ti biometrijski podaci budu duže vreme pohranjeni u arhivama, da se ne bi dogodilo da izvrše ponovo dela, a da mi čak nismo u stanju njih da identifikujemo.

Po amandmanu narodi poslanik Marko Đurišić.

Hvala.

Ministre, vršite zamenu teza. Znači, evo ga stav koji kaže – podaci iz stava 1. ovog člana koja se odnose na lica osuđena za seksualne delikte iz oblasti seksualnog iskorišćenja i seksualnog zlostavljanja dece čuvaju se trajno. Znači, ne 60 godina, nego trajno. To nije sporno.

Sporan je član pre toga, koji kaže da se podaci iz člana 1. koji se odnose na forenzičku registraciju za potrebe krivičnog postupka čuvaju 60 godina. Znači, bilo kog krivičnog postupka 60 godina. Znači, bilo kog krivičnog postupka 60 godina, e, to je sporno. To je sporno, jer to su podaci za potrebe krivičnog postupka, znači svi koji su uključeni u postupak, i žrtve i osumnjičeni i oni koji posle toga budu osuđeni, ali i oni koji posle toga budu oslobođeni.

Po ovom zakonu svi njihovi podaci čuvaće se 60 godina. To je neprihvatljivo u jednoj normalno demokratskoj zemlji.

Pravo na repliku, ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.