Ovo je amandman na član 7.

Član 7, vi ste sada upravo, ministre, ovde govorili ko ima pravo da traži uvid i mi smo definisali, hteli da definišemo upravo ovim članom ko na osnovu zahteva nadležnog organa vrši pretraživanje. Tražili smo da se jasno stavi da pretraživanje iz registra može da vrši samo ovlašćeno lice forenzičke službe Ministarstva, a da o rezultatima pretrage dostavlja izveštaj nadležnom organu postupka koji je zahtevao pretragu iz stava 1. ovog člana.

Taj deo našeg amandmana nije prihvaćen sa obrazloženjem da se ovaj način pristupanja definiše sledećim članom ovog zakona, članom 8. Ja mogu da se složim, ali ne bi bilo nikakvih problema da se i to nalazi.

Međutim, sporan je ovaj sledeći stav 2. Stav 2. kaže da se zahtev dostavlja u pismenom obliku, a izuzetno usmeno, uz obavezu naknadnog dostavljanja pisanog zahteva.

Znači, ako ste vi ovde rekli da ovaj zahtev može da podnese samo sud, kako to sud usmeno traži da se izvrši uvid i pretraživanje registra? Znači, apsolutno je nemoguće da stoji da izuzetno usmeno može da se radi pretraživanje po registru.

Zato smatramo da je vrlo važan ovaj drugi deo našeg amandmana, koji predviđa brisanje ovog dela – izuzetno usmeno, jer ne znamo koje su to situacije kada se sud, kako ste vi ovde rekli, mada Zakon govori o nadležnom organu postupka, a to očigledno nije samo sud, ali ste vi nama ovde govorili da je sud, pa sad vidimo da to u stvari nije sud i da neće biti samo sud, i zato je sporno to. Koji je to državni organ, koji god bio, da li je sud, da li je tužilac postupajući ili ko god, koji ne može pismenim putem da zahteva i da pošalje zahtev za pretragu registra, nego će to da uradi usmeno? Koja je to brzina danas, u današnjem vremenu, gde mi ne možemo da iza jednog takvog zahteva ostane pisani trag?

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Razumem zašto se gospodinu Đurišiću ovo čini na tako, zašto mu nije nelogično razmišljati na takav način.
Međutim, kada se bavite ovim poslom, imao sam priliku više puta da vidim… Dakle, u našem pravnom sistemu organi koji se bave krivičnim postupkom su tužilaštvo i sud. Tužilaštvo i sud u određenim okolnostima, kada se radi o hitnosti, kada se radi o lišenju slobode izvršioca teškog krivičnog dela koje je spojeno sa možda novim izvršenjem krivičnog dela ili sprečavanju nastanka nekih teških posledica, u pola noći može da se dogodi da sudija za prethodni postupak kome se obrate ljudi iz tužilaštva, dakle tužilac mu se obrati zajedno sa ljudima iz policije i traži se davanje određenog naloga, trajalo bi nekad možda i po sat, dva, tri da ispiše određeni nalog. To uvek stigne, to stigne za sat vremena, za dva sata, ali u tom trenutku je vitalno da se nalog realizuje u tom trenutku da bi se sprečilo izvršenje teškog krivičnog dela ili nastanak teških posledica po građane Republike Srbije.
Samo u tom smislu i mogu da vidim mogućnost, i to ovde kaže, izuzetno usmeno, jer niko sem suda i tužioca to ne može, taj nalog ne može ni da da, dakle samo oni to mogu da daju, plus obaveza da dostave prateći, dakle pisani zahtev koji može uslediti vrlo brzo. Dakle, to nije možda, nego mora da se dostavi pisani zahtev.
Dakle, hoću da vas uverim da je ovo ostavljeno samo da ne bismo došli u situaciju da zbog nemogućnosti određenog administrativnog aparata da uradi posao kako treba, mi imamo izvršenje nekog teškog ili, da kažem, nastanak teškog krivičnog dela ili nastanak neke teške posledice koju smo mogli da sprečimo, da kažem, uz usmeni nalog sudije, odnosno postupajućeg tužioca.

Zahvaljujem.
Na član 8. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Branka Stamenković i zajedno narodni poslanici poslaničke grupe Dveri.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman, u istovetnom tekstu, zajedno su podneli narodni poslanici Branka Stamenković i zajedno narodni poslanici poslaničke grupe Dveri.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Član 9. govori o nadzoru nad sprovođenjem ovog zakona i vrlo je kratak, kaže: „Nadzor nad sprovođenje ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo“.

Naš amandman kaže da se na kraju dodaju i reči: „i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti“. Ukoliko se ova odredba ne uvrsti u Zakon, onda naravno, osim Ministarstva, nijedan drugi državni organ neće moći da ima nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Ne slažem se sa mišljenjem, obrazloženjem Vlade da se ovaj amandman ne prihvata zato što Poverenik za informacije od javnog značaja nema pravo nadzora nad sprovođenjem posebnog zakona. On ima ukoliko taj posebni zakon to predvidi. Ukoliko predvidimo usvajanjem ovog amandmana pravo nadzora, taj Poverenik će imati pravo da nadzire, bez toga naravno neće imati, po automatizmu naravno ne može da ima.

Bez obzira na te neke insinuacije, ne znam šta one treba da znače, da niko ne spominje Zaštitnika građana, ovo je vrlo jasna materija koja govori o podacima i zaštiti podataka ličnosti i normalno je da ovde govorimo o Povereniku, ne o osobi, ne o ličnosti, nego instituciji. Kada smo i govorili o Zaštitniku građana, nismo govorili o pojedincu, ni prethodnom Zaštitniku građana, ali ni o ovom Zaštitniku građana.

Bilo bi zanimljivo da čujemo šta radi Zaštitnik građana. Da li postoji? Da li on i dalje prima onu istu platu od 369 hiljada dinara, a o kojoj smo ovde slušali danima i danima dok se vodila predsednička kampanja? Kako se ona završila, kako smo dobili novog Zaštitnika građana, ni jednu jedinu reč da čujemo o plati Zaštitnika građana. Građani bi trebali da znaju da je ona i dalje 360, možda i više, hiljada dinara, jer je tako definisao zakon, jer je platu Zaštitnika građana definisao zakon, kao što platu i nadležnosti Poverenika definišu zakoni ove zemlje, a ne čaršija, a ne politička rasprava ili bilo šta drugo.

Ministre, mi se ovde, predlaganjem ovih amandmana, nismo bavili politikanstvom. Potpuno je normalno da jedan ovakav zakon, koji se bavi podacima, informacijama, u konkretnom slučaju DNK registru, i sami ste ovde rekli da ima veze sa Zakonom o zaštiti podataka, da se jasno poveže i ostavi mogućnost nadzora Povereniku, pa ko god on bio, gospodin Šabić danas, a sutra, kada vi izaberete nekog drugog, koga god da izaberete, da znamo ko je odgovoran i kome građani mogu da se obrate ukoliko smatraju da imaju neki problem. Hvala.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Pre svega, što se tiče Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti, on na osnovu Zakona o evidencijama i obradi podataka o ličnosti ima mogućnost da vrši nadzor svih registara koji se bave prikupljanjem ovih podataka. Dakle, ne postoji nikakvo zakonsko ograničenje da svaki poverenik vrši taj nadzor.
Što se tiče ministarstva, ministarstvo, kao što smo u toku rasprave već izneli, donosi, odnosno Vlada na predlog ministarstva, podzakonski akt kojim se uređuje način prenosa podataka iz laboratorija u registre i, da kažem, način vođenja registra, te će se postupanje naših zaposlenih u tom smislu i postupanja zaposlenih iz oblasti radnog prava i oblasti onoga što definiše materija Zakona o policiji itd, ministarstvo će vršiti nadzor nad tim delom koji se tiče ovog dela sprovođenja ovog zakona i podzakonskih akata i kroz, naravno, različite sektore koji postupaju u različitim pravnim stvarima vezanim za postupanje ovog zakona.
Drago mi je da smo raščistili zašto se ne pominje više Zaštitnik građana, pošto je u nekim prethodnim periodima, pre godinu, dve dana, Zaštitnik građana bio, mislim, na svakoj sednici ključna tema i sa jedne i sa druge strane. Voleo bih da znam i, naravno, u pravu ste za platu. Plata je nešto što je određeno zakonom i možda je i manja, možda se i smanjila u međuvremenu, možda nije, možda je ista. To je već nešto što može da se dobije na osnovu informacije od javnog značaja, i to svaki narodni poslanik može da sazna, kao i svaki građanin Srbije.
Voleo bih da saznam kako su oni koji su otišli sa tih funkcija stekli audije i mercedese kojima krstare po Srbiji, pošto mi se nešto ne čini da su to prijavili u imovini, a biće zanimljivo za građane Srbije da znaju kako su se ponašali nakon prestanka mandata.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Predsedavajući, molio bih vas da vodite računa o vremenu, jer na kraju je ministar, van vremena koje ima na raspolaganju, krenuo da vređa bivšeg Zaštitnika građana koji je, za razliku od ovog sada, radio svoj posao, pa smo dobijali izveštaje… (Isključen mikrofon.)

Kolega Đurišiću, pustiću vas da nastavite.
(Marko Đurišić: Nemate šta da me puštate. Dajte mi reč u skladu sa Poslovnikom.)
Dozvoliću vam da nastavite, ali vi ste ušli na temu Zaštitnika građana i Zaštitnik građana je postao politička tema kada je počeo da se bavi politikom, a ne onim zbog čega je biran od strane ove Narodne skupštine.
Tako da, molim vas da uvažavate i ministra i ostale kolege kada budete nastavili svoju diskusiju.