Hvala.
Kada je zakazana ova sednica Skupštine i kada je bilo jasno da će u raspravi biti čak 10 zakona, a negde smo pretpostavljali da će sve to biti objedinjeno u jednu raspravu, jer tako se naopako radi od kako je počeo ovaj Jedanaesti saziv, među tih 10 zakona, pripremajući se za ovu sednicu, meni se izdvojio Zakon o nacionalnom DNK registru kao negde najproblematičniji od svih.
Jedini zakon, tj. Predlog zakona na koji sam ja podnela amandmane bio je i jeste samo ovaj zakon. To je jedan kratak zakon. On ima 11 članova, ali ima puno nedostataka i onda, podnoseći amandmane, učinilo mi se da bi najbolje rešenje za te nedostatke bilo da se taj Predlog zakona prosto povuče iz procedure, da se doradi, da se otklone ti nedostavi i to je razlog zbog koga sam podnela amandmane „briše se“ na svih 11 članova.
Naravno, mi amandmane podnosi pre nego što uopšte počne rasprava u načelu. Međutim, nakon što je počela rasprava u načelu moram da kažem da sam ovde u parlamentu imala jednu prilično konstruktivnu diskusiju sa predstavnikom predlagača zakona, ministrom Stefanovićem, jer kada sam iznela sve primedbe i nedostatke koje smatram da ovaj Predlog zakona sadrži, ministar Stefanović se samnom složio i dodatno je pojasnio razloge zbog kojih je ovako prilično nedorađen Predlog zakona ipak dospeo u Skupštinu.
Da podsetim, ministar je rekao da ova oblast do sada nije bila uopšte uređena, da ona može biti bolje uređena nego što to ovaj Predlog zakona sada predviđa, ali da je procena bila da bolje da donesemo i nedovoljno dobro i detaljno propisan zakon nego da nemamo nikakav zakon povodom ovih DNK uzoraka i profila.
Na moju primedbu da shodno ovom Predlogu zakona građani čiji uzorak DNK završi u tom nacionalnom registru zato što su u jednom trenutku istrage ili osumnjičeni ili okrivljeni, a kasnije se ispostavi da nisu, oslobode se sumnje ili se oslobode krivice na sudu, da onda ti građani moraju preko suda da iniciraju i da jure brisanje svog DNK profila iz tog registar. Ministar Stefanović je pojasnio da je to sada tako propisano krivičnim zakonikom i da ne može ovaj zakon da propiše nešto suprotno tome, te je obećao da će u rekordnom roku pred poslanike ovde u Skupštinu doći i izmena Krivičnog zakonika kada će se moći napraviti i dopuna ovog Zakona o nacionalnom DNK registru.
Iskreno se nadam zbog građana Srbije da mi nećemo predugo čekati na to, da nećemo čekati preko godinu dana, kao što smo čekali na Zakon o evidencijama i obradi podataka u poslovima MUP, jer građani jednostavno ne zaslužuju. Ako su već oslobođeni sumnje ili oslobođeni krivice, stvarno ne zaslužuju da budu kuriri u obavljanju posla nečega što je realno posao državne administracije.
Ono oko čega se sa ministrom nisam složila jeste što se u ovom Predlogu zakona opet propisuje nekakav podzakonski akt koji je sasvim suprotan našem Ustavu. U članu 5. se predviđa da će podzakonskim aktom detaljnije ministar da odredi koje će podatke sadržati taj registar. Ja sam uvek dosledna ovde u parlamentu i protiv toga da se bilo šta što nije čiste tehničke prirode, što nisu neki obrasci, propisuje podzakonskim aktom, već smatram da ga treba propisati zakonom iz prostog razloga što podzakonski akti i ono što oni propisuju ne podležu kaznenim odredbama koje su zakonom propisane.
Kada je reč o ovako osetljivim podacima o ličnosti, naš Ustav u članu 42. propisuje da takve stvari ne smeju da se propisuju podzakonskim aktom, već da moraju biti propisane zakonom.
Pri toj svojoj primedbi ostajem, ali još jednom ponavljam da smatram da smo u diskusiji u načelu imali prilično konstruktivnu diskusiju o ovom zakonu. Ja bih, možda, svoje amandmane – briše se i povukla, da je ovo normalna Narodna skupština. Ali, ova Narodna skupština je sve, samo ne normalna. Jer, mi smo tri dana imali recitacije i monologe od kolega poslanika iz vladajućeg SNS-a, kolega poslanika od kojih ja očekujem da sledećem predlagaču zakona daju primedbe na predloge zakona ovako kako sam ja to uradila vezano za ovaj Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, te da oni vode konstruktivnu diskusiju sa ministrom, umesto što uzurpiraju svo vreme predviđeno za raspravu o amandmanima, na veličanje izvršne vlasti koju bi po Ustavu, po Zakonu o narodnim poslanicima i po Poslovniku, trebalo da kontrolišu i da kritikuju. Hvala.