Dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, uvaženi ministri sa saradnicima, ja ću danas u ovom delu govoriti o Predlogu zakona o udžbenicima i o Predlogu zakona o prosvetnoj inspekciji. O Predlogu zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija govorićemo kroz amandmane koje smo podneli, a u daljoj redovnoj raspravi o zakonima o elektronskoj upravi i o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.
Veliko je zadovoljstvo imati priliku da čujemo od ministra da se jasno i nedvosmisleno odredio prema ranijim zakonskim tekstovima kao neodgovarajućim pronašao vreme mogućnosti i njegovi saradnici uradili jako kvalitetan posao kada je u pitanju Zakon o inspekciji, Zakon o udžbenicima samo posle šest meseci od kada je u stvari i stvoren osnov za donošenje ovih zakona kada smo, između ostalog, doneli i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Očigledno je da nije samo deklarativno bilo bitno uneti i vaspitanje u naziv ovih zakona, već vaspitanje u škole treba uvesti na pravi način, jer generacije koje su prošle zaista im to nedostaje.
Ovaj zakon o Zakonu osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ima jedan svoj nedostatak, mada ni ja lično ne vidim način kako da se to prevaziđe. Naime, tim zakonom je predviđeno i obrazovanje odraslih, ali ne znam ni sam kako da smislim mogućnost za vaspitavanje odraslih kao posebnu metodologiju. Ja znam da je iz nadležnosti drugog ministarstva, Ministarstva pravde, deo tog vaspitanja, pa u njegovoj ingerenciji su vaspitni zavodi zatvorenog ili zatvorskog tipa, ali možda bi zaista trebalo razmisliti kako poraditi na vaspitanju onih koji ga nisu stekli u porodici, školi, društvu, funkcijama, premijerskim funkcijama i danas nam ovde pričaju o vaspitanju.
Zamolio bih kolege iz opozicije, to možda nije tako lako, da se dogovore da li im je pet tačaka dnevnog reda previše ili premalo. Ako je ovih pet zakonskih predloga previše da bi neko uspeo da ih blagovremeno pročita i pripremi se za ovu sednicu, onda bih možda predložio da se razmisli o tome da se ubuduće o zakonima raspravlja parcijalno, član po član, svaka sednica po jedan član zakona. Samo ne znam da li bi to bilo dovoljno da oni razumeju o čemu se radi i shvate o čemu diskutuju.
Očigledno da je nekima mali dnevni red, jeste, jer je poljoprivrednik u pokušaju danas govorio o katastru koji ni na koji način nije ovde na dnevnom redu. Da li mu nedostaje ili ga podsvesno žulja savest sa komentarima da 50% katastra ne nosi istinite podatke, kada je to ovde rekao, jednostavno rekao je jednu notornu laž.
Tačno je katastar imao podatke i 2007. godine kada je on dobio 500.000 subvencija za vinograd koji je posađen u jesen kao da je posađen u proleće, a radi se o državnom zemljištu koje se i tada vodilo kao državno zemljište i bilo zapisano da je u restituciji, ali njemu i njegovim pajtosima to nije smetalo da prenebregnu i omoguće mu neosnovanu donaciju, a da verovatno od tog kapitala i još ko zna kakvog kapitala stekne nepokretnosti koje ili nije hteo da uknjiži zato što je cicija pa plati takse katastru ili se boji poreza na imovinu ili ispitivanja porekla imovine jednog dana, pa recimo „Pet haus“ na Vračaru nije uknjižen na njega, i gomile nekih drugih nepokretnosti.
Ali, šalu na stranu, ovo i nije šala, ovo je srpska zbilja. Ovakvima zaista jeste mesto u vaspitnim zavodskim ustanovama zatvorenog tipa, ali dok ne budu bili tamo gde im je mesto moraćemo da slušamo u ovoj sali sve i svašta od njih.
Što se tiče zakona o prosvetnoj inspekciji, zaista moram da pohvalim da je ovaj zakon i sa nomotehničke i sa praktične strane i funkcionalne strane izuzetno dobro urađeno. Nije opterećen ničim, ono što zakon ne treba da sadrži. Rokovi o kojima su ovde kolege pričale ne razumejući možda zato što to nije njihova struka, to je onda u redu, su određeni jasno drugim zakonima što je ovde i ministar rekao. Ni jedan od tih rokova se ne menja. Prema tome, za primenu ovih zakona, odnosno primena ovog zakona je sve potpuno kristalno čisto i jasno.
Poslovi prosvetne inspekcije u članu 7. su apsolutno jasno definisani, njihov okvir, obim rada i ja ga neću ovde citirati, jer oni koji su imali vremena da pročitaju znaju šta tu piše, oni koji nisu imali vremena očigledno ih nije ni zanimalo da to pročitaju, pa ne bih ni ja da im držim poduku.
Ono što je važno, važno je u članu 18. jednostavno da je sistem poveravanja poslova opštinskoj i gradskoj upravi kada je u pitanju inspekcijski nadzor, takođe jasno definisan, a objedinjeno je krovno postupanje po žalbama, jer i tamo gde su poverena postupanja, kao krajnja institucija po žalbama koja odlučuje jeste ministar.
Jedna od jako bitnih odredbi ovog zakona i koja mislim da je ključna i ono što je distancira od svih dosadašnjih zakona koji su regulisali rad prosvetnih inspekcija jeste član 16. ovog zakona koji govori o inspekciji i stručno pedagoškom nadzoru.
Zašto? U pojedinim situacijama nije dovoljan samo rad prosvetnog inspektora na terenu a nije ni dovoljan rad samo prosvetnog savetnika, već je nužno i neophodno da u svom postupanju rade sinhronizovano, zajedno i jako je dobro što ovaj zakon i ova odredba zakona u dovoljnoj meri to zaokružuje, ali i ne sputava sve moguće nužne situacije koje će se u njihovom zajedničkom radu desiti na terenu da budu omeđene ili zakočene zakonskom regulativom.
Ne bih više govorio o ovom zakonu, jer kažem, jasan je, čitljiv, jednostavan, primenljiv i zaista samo neko ko ima zle namere može da o ovome govori na drugi način.
Kada govorimo o Zakonu o udžbenicima, podsetiću i zadovoljstvo mi je, podsetiću na nešto što sam ja, između ostalog, komentarisao kao i mnoge kolege poslanici, obični građani, a to je da mi u Srbiji smo u nekom trenutku još uvek danas imali situaciju da nam deca, ne samo što uče iz udžbenika različitih izdavača, nego uče različite stvari, odnosno nekima je uskraćeno da o nečemu uče što drugoj deci je omogućeno. Pričamo o istim kategorijama, znači ne o kategorijama udžbenika koji su za obrazovanje odraslih ili za obrazovanje u klasičnom školskom sistemu, nego unutar školskog sistema.
Ono što je dobro, jesu članovi 16, 17. i 18, koji su meni jako važni, koji govore o pripremanju udžbenika, o sadržini plana udžbenika i što je najvažnije, o standardima kvaliteta udžbenika.
Upravo ovo jeste način na koji će se standardizovati uniformnost programa po kojem će deca u Srbiji moći da uče u onoj meri koja je bitna i važna za sve učenike od Subotice do Preševa koji pohađaju isti razred.
Ovde je jasno definisano da standarde i uputstvo o primeni donosi, u stvari predlaže „Zavod“, a da po pribavljenom mišljenju Nacionalnog saveta te standarde donosi ministar i taksativno je pobrojano na šta se sve ovo odnosi.
Ovo nam pokazuje i ko će nam biti odgovoran ukoliko u svim udžbenicima istorije za odgovarajući uzrast učenici ne budu učili o tome šta je Jasenovac i šta se desilo u Jasenovcu. Danas imamo neke udžbenike u kojima o tome nema ni jednog jedinog slova.
Ovo će omogućiti da svi učenici u Srbiji na isti način saznaju šta je to NATO agresija, šta je to zlikovačka NATO agresija na ovu zemlju, a ne da to neko naziva NATO akcijom, da neko o tome možda prekosutra uopšte ne govori i to su stvari, pored svih onih drugih, koje su vezane i za oblast književnosti, matematike, svega, jako važne, jer moraju da pruže jednaku šansu sa tim obrazovanjem i stečenim znanjem, svim učenicima da mogu da konkurišu ravnopravno za dalje školovanje.
Iz svih ovih razloga, poslanička grupa Pokreta socijalista, Ujedinjene seljačke stranke i Narodne seljačke stranke će u danu za glasanje podržati ove zakone o kojima sam govorio.
Pre nego što zaključim, ja bih pozdravio drugove sindikalce, pogotovo prosvete i rekao im - Dragi drugovi, čuvajte svoje džepove da ne prođete kao neki srpski manastiri. Hvala.
