Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se, odnosno u ime poslaničkog kluba SPS obraćam se Ministarstvu pravde, nadležnim pravosudnim institucijama u Srbiji, zapravo zahtevamo kao poslanički klub od nadležnih pravosudnih institucija u Srbiji da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima utvrde krivičnu odgovornost svih onih koji su na bahat i brutalan, bezobziran način izvršili nasilje nad nedužnim i golorukim građanima na prostoru KiM, odnosno građanima koji žive na prostoru KiM i smatraju Srbiju svojom državom, da utvrde krivičnu odgovornost za sve one koji su na bezobziran i bahat način učestvovali u otmici direktora Vladine kancelarije za KiM, Marka Đurića.

Sa oružjem i dugim cevima na goloruku srpski narod – velika hrabrost, ali složićete se samnom, nije juče demonstrirana sila. Juče je na ovakav način demonstrirano nasilje i ovo juče je bila demonstracija nemoći. Mi smatramo da je predsednik Republike Srbije izašao sa jasnim stavom, sa jasnom porukom da je Srbija pokazala kako reaguje ozbiljna država koja želi da sačuva mir, ozbiljna država koja želi da sačuva stabilnost i spreči destabilizaciju.

Potrebno je pre svega mudrosti, hladna glava prilikom donošenja odluka jer ovo nije dnevno politička tema. Ovo je pitanje koje se tiče budućnosti Srbije. Dostojanstvena i rekao bih mirna reakcija Srbije ne znači da se Srbija uplašila i ne znači da je Srbija slaba, već suprotno, znači da Srbija umesto sukoba, umesto da na nasilje odgovara nasiljem, razgovara da bi imali budućnosti.

Ovakva reakcija pokazuje spremnost da Srbija da odgovore na teška pitanja. Ovakva reakcija pokazuje spremnost Srbije da odbrani nacionalne i državne interese na prostoru Kosova i Metohije i Srbija će umeti da sačuva svoj narod na prostoru Kosova i Metohije.

Srbija je ušla u briselski proces da bi rešila neka ključna pitanja, da bi došli do trajno održivog kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane, a ne da bi bila ponižena i ne da bi bila potcenjena. Ne postoji primamljiva ponuda i povlastica zarad čega će se Srbija odreći Kosova i Metohije i prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije. Licemerno je da od nas bilo ko tako nešto očekuje od strane međunarodne zajednice.

Naravno, ne sme izostati i osuda EU. Ne sme izostati i osuda SAD, za teror, za zlostavljanje koje je juče pretrpeo direktor Vladine Kancelarije za KiM, Marko Đurić. Teror koji su pretrpeli građani koji žive na prostoru Kosova i Metohije, smatraju Srbiju svojom državom.

Saslušao sam sve kolege koje su danas postavljali pitanja i govorile na ovu temu. Osvrnuću se na konstataciju samo jednog kolege, a i gospodin Rističević je postavio neka pitanja koja idu u tom pravcu i mislim da odgovor na ta pitanja najbolje govori o njima. Jedino, čega su se dosetili u ovom teškom trenutku su bile ostavke. To samo govori o njima, a ne o ozbiljnom i odgovornom stavu Vlade Republike Srbije i predsednika Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Pekarski.

Hvala predsedavajući.

Hteo sam da postavim dva pitanja. Prvo pitanje premijerki Vlade Republike Srbije, gospođici Ani Brnabić, a drugo pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravde u vezi afere koja je nastala posle rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra i istragom utvrđene štete nanesene budžetu od 642.333.856 dinara i 52 pare, a sve se to dešavalo za vreme administracije gospodina Dragana Đilasa.

Da se vratim prvo na prvo pitanje premijerki – kada možemo očekivati prve pozitivne pomake posle istorijske odluke predsednika Republike Srbije i predsednika Srpske napredne stranke, gospodina Aleksandra Vučića, da se objavi rat beloj kugi i da se poboljša natalitet, da se krene u spas porodice, da se krene u spas nacije, da se krene u spas Srbije? Svi oni koji su iskoristili svoje pravo i slobodu, a to u demokratskoj državi kao što je Srbija imaju pravo da urade, i uputili kritike na osnovu jedne takve istorijske odluke predsednika Vučića, moram da kažem da su takvom odlukom sebe svrstali na onu stranu i pokazali da su oni protiv porodice i protiv poboljšanja nataliteta i protiv spasa Srbije.

Da li oni to rade iz lične nemoći, besa što se oni toga nisu setili ranije ili rade iz ličnog animoziteta prema Aleksandru Vučiću, ili možda rade po zadatku, ne znam, to će oni da odgovore, ali vidim da su i sinoć neki imali zadatak ili su priželjkivali da vide Srbiju na kolenima, da vide Srbiju bačenu na pod? Ali, mudrom politikom Vlade Republike Srbije, rukovodstva države Srbije, Aleksandra Vučića i svih koalicionih partnera u Vladi, sinoć je sprečen veći sukob.

Moram da kažem da svi oni koji su sinoć priželjkivali i koji su videli i pomislili da je gospodin Đurić ponižen moram im reći da se varaju. Iako je bio savijen, iako su ga vodili kao razbojnika, oni teroristi iz UČK ili OVK, kako god da se zovu te terorističke organizacije na Kosovu, on nikada nije bio uspravniji i nikada nije bio viši i dok su mu ti trgovci organima gurali glavu ka zemlji dole, ja vam ovo moram reći, da ja njegovu glavu nikad nisam video uzvišenijom i nikad nisam video ponosnijom. On je sinoć bio simbol opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i to tako moramo i da doživimo svi kao nacija. Svi oni iskrivljeni menataliteti i karakteri, koji su sinoć u podaničkom zanosu gledali otvorenih usta i otvorenih očiju ka svojim mentorima šiptarsko-zapadnim mentorima, i koji su molili za deo krvavog kolača ukoliko dođe do nekog haosa na Kosovu i Metohiji moraju da shvate i da čuju reči predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, da je Srbija odgovorna država i da će donositi odluke hladne glave. Ja sam moju glavu ohladio, a onima koji veruju u sve ono suprotno poručujem danas odavde, onako u žargonu, o'ladite bre malo.

Sad bih se vratio na ono drugo pitanje koje sam hteo da postavim Ministarstvu unutrašnjih poslova, a u vezi nestanka 642.333.856 dinara i 52 pare, kako je istraga utvrdila, i kako je istraga isto utvrdila da je izvođač radova u toj aferi posle rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra da je firma uzela protivpravno i prisvojila protivpravnu dobit od 130.000.000, postavljam pitanje – gde je završilo 512.000.000 dinara za vreme i odgovornosti gospodina Dragana Đilasa.

Godine 2009. je raspisana javna nabavka i odvojeno milijardu i 100 miliona za rekonstrukciju Bulevara. Svi su znali od ponuđača da je milijardu i 100 odvojeno osim jedne firme koja je očigledno znala da je mnogo više para odvojeno, jer je stigao kredit od 600 miliona, odnosno šest miliona evra. I naravno, možete zamisliti, ta firma je dala ponudu od milijardu i 700, skoro 60% veću ponudu je dala od drugih i naravno dobila je taj posao.

Ugovor je potpisan 31. decembra, nekoliko sati pre dočeka Nove godine i naravno, druge firme nisu po Zakonu o javnim nabavkama obaveštene da je uopšte odlučeno ko je dobio posao, nego su devet dana kasnije dobile obaveštenje da je istekao rok od osam dana žalbe.

Kada su Dragana Đilasa pitali zašto je prekršio Zakon o javnim nabavkama, on je odgovorio da Zakon o javnim nabavkama nije ni primenjivan, nego da je primenjivano neko, kako se sećam, pravilo poslovanja kreditora i na taj način je suspendovao zakon Republike Srbije. Možda je to taj neki leks specijalis koji gospodin Živković nama svaki put ovde spočitava kada god radi dopunu dnevnog reda.

To je pitanje na koje moramo da odgovorimo. Nemam više vremena, zahvaljujem se predsedavajući.