Samo nastavite.

Ne, ne mogu, smetaju mi, omogućite mi.
Prema tome, zakoni se donose da bi se sprovodili. Kakva su naša iskustva sa tim? Evo, imali smo par godina mitingovanje ovde. Znači, to je bila revija pohvala o tome da će neki Zakon o ozakonjenju, koji ima neke veze sa ovim poslednjim zakonom, da donese velike promene kod nas, da će dva miliona bespravnih objekata biti dovedeno u red, da će to sve da se sredi. Danas imamo 500 hiljada bespravnih objekata više, nego što smo ih imali pre dve godine. Pravno utemeljeni objekat koji je urađen po svim propisima je retkost u Srbiji, a retkost je zato što ljudi koji rade po zakonu i u oblasti stanogradnje i u oblasti bilo koje izgradnje imaju probleme. NJima je teško, to dugo traje, to puno košta. Naprosto ljudi gledaju, pa kažu – šta to radiš, bre, radiš po zakonu, od kada se to radi po zakonu u ovoj državi? To je strašno.
Imamo ovaj Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka. Ovaj zakon je napisan sa dobrom namerom, nema sumnje, ali je loše ispao. Zašto? Zato što se u doradi, u finalnoj verziji, došlo, to će moja koleginica Sonja da govori opširno i pozvanije nego ja, ali samo načelno, zato što je to prepisan zakon sa evropskim pravilima, pravilima EU, ali prepisan na način tako da se zadrži ovo stanje bezvlašća. Taj zakon je ne sprovodiv, pre svega, zbog toga što on zavisi od podataka koji su zatečeni na terenu i u knjigama.
Kakve oni veze imaju sa realnim stanjem? Da li bilo ko ovde od prisutnih, ne pitam ministre, nego njihove saradnice, može da kaže da to što piše u zemljišnim knjigama, bilo gde u Srbiji, odgovara aktuelnom stanju, odnosno realnom stanju sa više od 50% u bilo kom gradu? Mogu da govorim ono što pamtim. Jedno 100 bespravno izgrađenih objekata u poslednjih par godina, a da ne pričam o onome što je bespravno građeno u 20-ak, 30-ak godina i nije urađeno ništa. Od pašnjaka koji su u centru gradu, i to je isto, od toga da imate masu legalizacija koje su urađene u poslednjih 15-20 godina, ali i dalje nisu upisane u zemljišne knjige, da su katastri praktično kao jedna biblioteka u koju je ušla neka horda pijanih, nepismenih istumbala sve živo, pa pola odnela, pola donela.
Da li bilo ko od građana Srbije može sa sigurnošću, kada ode u katastar, da zna da ono što njega interesuje tamo da to odgovara istini? Znam po svom primeru, pa znam po iskustvima svojih prijatelja, poznanika, građana koji mi se javljaju da je to… Katastar je nešto, ima jedna poslovica - može da bude, ali ne mora da znači, sa pravilnim akcentom. To je nešto što možda jeste, možda nije, i to pravi ogromne probleme. Hajde prvo da završimo taj deo, a onda ćemo lako da sprovodimo dobre zakone ako su napisani sa dobrom namerom.
Imamo još puno zakona koji su napisani sa dobrim namerama, čini mi se, ali koji se ne primenjuju dobro, odnosno to sprovođenje je jako loše. Imamo Zakon o izgradnji gde je krivično delo ako počnete da zidate nešto bez dozvole za gradnju. Imamo, stalno ponavljam, Nebojšinu 8a, „Beograd na vodi“, koji je isto bespravna gradnja, pa je pred beogradske izbore počela gradnja, koliko sam shvatio, autobuske stanice na Novom Beogradu, pored buvlje pijace. Nula dozvola. Znači, nema dozvola ni za šta, za bilo šta što ima bilo kakve veze sa projektovanjem ili gradnjom, taj objekat koji je započet, a posle kažu nije stanica, nego parking, ni za parking nema dozvola.
Hajde malo da se bavimo sprovođenjem onoga što je moguće. Imamo zakon, ne set, nego grupu zakona koja definiše izbore, medije, predstavljanje kandidata, pravila izborna. Gde se to sprovodi? Gde u zakonu piše da imate crne džipove sa tamnim staklima bez tablica, kao deo izbornog procesa? Gde imate to da vas upisuje neko, da udara recke da li ste došli i da li ste glasali? Da imate u Poslovniku da neko ko sedi na sednici Skupštine može da vređa svog kolegu bez osnova, a da se predsedavajući pravi da to ne čuje?
(Srbislav Filipović: Tebe niko ne sluša.)
Evo, sad još jednom i još se pravi da razume šta ja pričam.
(Srbislav Filipović: Još jednom ćeš da dobiješ.)
Gde se to našlo? Gde je to učilo? Pričamo o prosvetnim zakonima, o digitalnim udžbenicima. Gde se to uči da dođete kao narodni poslanik i da vređate istinu, pre svega vređate ljude koji su greškom glasali za vas.
Zato dragi ministri, sa još jednom željom da ostanete u ovoj Vladi i dalje, i sa željom da vaši saradnici dobiju više prilike da vam predlažu dobra zakonska rešenja koja ćete vi podržati i sa željom da bar dok traje ovaj mandat imate manje problema sa poslaničkom grupom koja bi trebalo da vam da podršku, a ne da vam piše 369 amandmana kao da ste pogrešili i font i veličinu slova, a kamoli suštinu zakona, a da građani Srbije uskoro dođu do toga da imaju vlast koja će poštovati zakone, koja će znati gde su granice države u kojoj se nalazi, koja će znati kojim jezikom se govori u toj državi, koja će znati da li je njihov koalicioni partner terorista ili nije, koja će znati gde i zašta i koje kada koliko prodao, koja će imati vlast koja neće da se potuca u pola noći od knjižare do kafane koja je zatvorena, nego da ima vlast koja će da radi svoj posao na valjan način.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Aleksandar Martinović.
Izvolite, kolega Martinoviću.

Član 107. gospodine Marinkoviću.

Budući da je Zoran Živković rekao da treba govoriti istinu, evo ja ću sada reći istinu. Zoran Živković je idiot. Zoran Živković je kreten.

Kolega Martinović, kao što sam i njega zamolio malopre, molim vas samo da ne izlazimo sa takvom terminologijom.

Slobodno mi izrecite opomenu.
Dakle, samo idiot i samo kreten može da se raduje onome što se juče dogodilo Marku Đuriću i da likuje danas u Narodnoj skupštini zato što su šiptarski teroristi juče tukli, mučili i na najgori mogući način vređali Marka Đurića, visokog zvaničnika Vlade Republike Srbije.
Samo idiot, samo kreten, može da se raduje, može da se raduje, kada neko radi protiv interesa njegove sopstvene države, naravno, pod uslovom da on Srbiju doživljava kao svoju državu.
Samo idiot i samo kreten može da dođe u Narodnu skupštinu i da nama spočitava odnos prema Kosovu i Metohiji, a ja da podsetim tog idiota i tog kretena, kada je dolazio na vlast 2000. godine, sa mitraljezima kada je upadao u Narodnu skupštinu, rekao je da je Kosovo i Metohija demokratsko pitanje. Ne državno, ne političko, ne nacionalno pitanje, nego demokratsko pitanje i kada on idiot i kreten dođe na vlast, on će sa istim takvim svojim idiotima i kretenima, koje je doveo na vlast 2000. godine, da reši pitanje Kosova i Metohije. Kako ga je rešio? Tako što su pustili 2000 šiptarskih bandita iz srpskih zatvora, koji su 2004. godine izvršili pogrom nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji i ti isti su juče tukli, vukli za kravatu, vukli ga po ulici, pljuvali, vikali mu Alahu egbar, pretili klanjem i idiot i kreten se danas tome raduje.

Hvala.
Kolega Martinoviću, smatram da nisam povredio Poslovnik.
(Zoran Živković: Povreda Poslovnika.)
Na neki način mogu i da shvatim vašu burniju reakciju, ali naravno uz to da se ne slažem sa terminologijom koju ste koristili.
Tako da u interesu toga da nastavimo sednicu na jedan bolji način i u duhu ovih predloga zakona koje imamo danas na dnevnom redu, određujem pauzu od dva minuta da se malo smire strasti u parlamentu.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa sednicom.
(Zoran Živković: Povreda Poslovnika.)
Posle pauze nema povrede Poslovnika.
Dijana Vukomanović ima reč.
Molim vas, sve da smirimo strasti i da nastavimo. Sednica je bila stvarno dobra i korektna. Nema razloga, pogotovo u ovom trenutku za našu državu da se na bilo koji način svađamo i vređamo.
Izvolite koleginice Vukomanović.
Hvala svima.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih želela početak moje diskusije da započnem sa citatom. Sledeći primer ministra Ružića koji je takođe čitao obrazloženje zakona koji je uputio u proceduru u Skupštini, ja ću doduše čitati obrazloženje koje se odnosi na Zakon o udžbenicima. Ne zbog vas, ja znam da ministre to vrlo dobro znate, nego zbog građana.

Naime, pred poslanicima se našao Predlog zakona sa sledećim obrazloženjem, govorim o Ministarstvu gospodina Šarčevića – nakon nepune dve godine primene analize i sagledavanja efekata došlo se do zaključaka da pojedini instituti i propisana rešenja nekorenspondiraju sa postojećim kapacitetima institucija nadležnih za sprovođenje zakona, da određene pravne institute nije moguće ostvariti u praksi, da su propisane procedure složene, neefikasne i dugotrajne, te da je potrebna određena rešenja precizirati, pojedine institute ukinute, te celishodnijim rešenjima urediti nadležnost organa i rokove, upodobiti zahtevima procesne ekonomije.

Ključna reč, u stvari ključne su ove tri reči – zahtevi procesne ekonomije. Dakle, ja kao poslanik mogu da konstatujem da je došlo do kapitulacije jednog ministarstva i jednog ministra pred realnošću u Srbiji, odnosno da su institucije sistema kapitulirale pred zahtevima procesne ekonomije.

Naime, zaista želim da podsetim na reči vašeg uvaženog prethodnika, ministra Verbića koji je takođe pokleknu kada je uputio Predlog zakona o udžbenicima 2015. godine u skupštinsku proceduru i kada je on u 15. maja 2015. godine izjavio o Predlogu zakona o udžbenicima, reči ministra Verbića objavljene u „Blicu“ – povlačimo zakon u ovom trenutku ne zato što bilo ko podleže pritisku. Pritisaka takvih nije bilo. Mi se suočavamo sa lobiranjem jer neki od lobista samo što ne iskaču iz frižidera kada radimo, i pojasnio je ministar da su neki od lobista izdavači.

Sada vas pitam, ministre, u jednom demokratskom dijalogu – da li se ovaj zakon koji je ministar Verbić naposletku i uputio u proceduru, koji smo mi usvojili 2015. godine i gde vi sada u obrazloženju konstatuje da institucije nisu izdržale pritisak tih odredbi, da li je bilo možda i u vašoj odluci da nekoliko nedelja pred rekonstrukciju Vlade vi hrabro istupate kao jedini ministar koji kaže da njegov resor i institucije koje su u njegovoj ingerenciji jednostavno ne odgovaraju zahtevima, kako ovde piše, procesne ekonomije?

Ministre, zaista mogu da razumem da vaše životno iskustvo, da vaše profesionalno iskustvo u sferi obrazovanja ima jedan, da tako kažem, sveto nadzor koji znanje posmatra kao robu, kao robu na tržištu znanja i obrazovanja, ali zaista mislim da su odredbama ovog zakona u svim obrazloženjima zaista izlazile u susret moćnom lobiju, da tako nazovem. U mnogim zemljama sveta je lobiranje skroz legitimno. Kod nažalost ne postoji zakon o lobiranju i to bi trebalo možda zakonski da se uredi.

Da li ste vi imali pritisak, ja vas otvoreno pitam, od izdavačkog, da tako kažem, lobija, ako je tačan podatak, oko 79 izdavačkih kuća, da se derogiraju odredbe još uvek važećeg zakona i da vi uputite skroz novi zakon?

Naime, tu postoji mnogo, mnogo obrazloženja izbrisano iz važećeg zakona, dosta odredbi koje zaista ne idu u korist kućnog budžeta đaka i njihovih roditelja, nego jednostavno idu u korist opstanka na tržištu profitabilnih izdavačkih kuća. Naravno, moja saznanja nisu u toj meri uporediva sa vašim saznanjima, ali zaista ako vi brišete kriterijum maksimalne maloprodajne cene, ako vi u obrazloženju zakona govorite o prosečnu marži izdavača, a ne govorite o tome da se drastično smanjio broj đaka koji u Srbiji primaju besplatne udžbenike, tu je prisutan moj kolega poslanik, takođe kao bivši ministar obrazovanja, koji je 2012. godine izneo podatak da 303.000 đaka primaju besplatne udžbenike a 2017. i 2018. školske godine, taj broj se smanjio na 86.000, mada su skoro približno budžetska sredstva, ranije 750 miliona za 303.000, a sada 571 milion je dat iz budžetskih sredstava za ovih 86.000 đaka.

Dakle, hoću reći da se ovim zakonom sistemski urušava ustavno pravo dece na besplatno obrazovanje, da usled restriktivnih mera štednje budžet roditelja izuzetno opterećen, da se jednostavno dolazi i daje se prioritet jednim zakonima tržišta, zakonima privatnih izdavačkih kuća i da jednostavno mi sistemski uvodimo zakone ekonomije, kao mnogo važnije od onog što treba da je strateški cilj Srbije, a to je obrazovanje, ulaganje u naše najobrazovanije kadrove.

Ne mogu a da se ne osvrnem kad govorim o setu zakona koji ste vi uputili u proceduru na one podatke koje je izneo kolega Vladimir Grečić, da je za 30.000 mladih ljudi, izuzetno obrazovanih kadrova koji su otišli iz zemlje, uglavnom Evropu i severnu Ameriku, Srbija je izgubila odnosno poklonila tim zemljama 9 milijardi evra. Znači, to je ogromna nenadoknadiva suma. Ako se mi ovako ponašamo prema osnovcima, dakle njihovim roditeljima, gde je i osnovno obrazovanje, srednjoškolsko obrazovanje izuzetno otežavamo, izlazimo u susret ekonomskom profitu, procesnoj ekonomiji, kako je ovde navedeno, mi strateški jednostavno odustajemo od onoga što je proklamovano isto kao cilj ove Vlade, a to je povećanje nataliteta i zadržavanje omladine.

Vi znate da na svetskoj, na toj listi ekonomskog foruma, svetskog ekonomskog foruma, Srbija je skoro na dnu liste da zadrži i da privuče nove talante. Navela sam ovu cifru koju je profesor Grečić naveo, da je Srbija poklonila 9 milijardi ekonomski najrazvijenijim zemljama zato što je dopustila takav odliv mozgova.

Pre dve decenije, podaci koje je Grečić navodi kažu da je oko 2% mladih ljudi odlazilo iz Srbije, a sada već 15% mladih obrazovanih kadrova. Znači, to su nenadoknadivi gubici.

Zato kad usvojimo, znači iz tih razloga naša poslanička grupa nikako ne može da da zeleno svetlo ovakvom neoliberalnom, da tako kažem, ali ne iz ideoloških razloga, iz razloga uopšte opstanka i prava dece na obrazovanje. Ako vi na ovaj način razmišljate i vodite, rukovodite ministarstvom, na kraju će biti ona krilatica – koliko para, toliko obrazovanja. Znači, koliko roditelji mogu da ulažu novca u kupovinu udžbenika, u obrazovanje svoje dece, oni će toliko biti obrazovani, što je zaista degradirajuće i suprotno konvencijama o pravu deteta, suprotno je Ustavu naše zemlje, jer sva deca treba da imaju besplatno obrazovanje. To je proklamovani cilj. Znam da postoje teškoće, ali zato, mi istovremeno kada usvajamo ovaj zakon, o sistemu kvalifikacija, isto tako morate onda i u nekom obrazloženju reći da bez obzira što uvodimo tu gradaciju, što ulazimo u evropski sistem kvalifikacija, isto tako je činjenica da naši najobrazovaniji kadrovi, elektroinženjeri, lekari, mašinski inženjeri, IT stručnjaci, iz informacionih tehnologija najviše odlazi iz zemlje. Ova Vlada u kojoj ste vi ministar daje subvencije ekonomski jakim privrednicima iz Nemačke, mislim na „Kontinental“ koji dobijaju subvencije 19.000 evra po zaposlenom, čak i da zapošljavaju naše stručnjake, ali nešto se strateški mnogo greši.

Vi ovim zakonom ne rešavate samo problem udžbenika, vi ovim zakonom jednostavno postavljate jednu celoživotnu barijeru za one mlade ljude koji se sistemom, opet dualnog obrazovanja uvodite nas u sistem okrutnog darvinističkog tržišta u 15 godini života, pa će oni do penzije, narednih 50 godina, do recimo 65 godine života biti na ovakvom okrutnom neoliberalnom kapitalističkom tržištu, gde će jednostavno zakon procesne ekonomije koju vi pominjete prosto važiti za sve.

To je zaista nešto što je velika nepravda i zaista vam se divim. Izvinite što si dajem slobodu da vam delim savet, ali se zaista divim vašoj hrabrosti da sa ovakvim priznanjem poraza i kapitulacije resora o primeni zakona koji je ova vladajuća većina pod istim kišobranom donela, vi govorite da je zakon kapitulirao i da mora da se donese novi zakon koji će izaći u susret procesnoj ekonomiji.

Još imam vremena da se osvrnem na drugi set zakona koji je predočio ministar Ružić, koji se tiče uvođenja sistema elektronske uprave, koji je na tragu obećanja i one ključne reči u ekspozeu sadašnje predsednice Vlade, Ane Brnabić, da je dugoročni strateški cilj digitalizacija Srbije.

Neću se osvrtati na jezičke nedoumice, mada dolazim u iskušenje da pročitam isto tako nešto iz obrazloženja, ali rekla bih, ono što mi nedostaje i što zaista vidim kao jedan legitiman cilj da se forsira digitalizacija u zemlji u kojoj ni vodosnabdevanje, ni kanalizacija još uvek nisu na nivou kvaliteta života dostojnog čoveka. Ovde ste u obrazloženju naveli dovoljno kriterijuma na osnovu kojih isto vaš dosadašnji rad kao ministra može da se vrednuje.

U obrazloženju je naveden podatak da trebaju sve matične knjige do kraja 2017. godine da budu prevedene u elektronsku formu i pohranjeno. Vašem ministarstvu konkretno pitanje – da li je taj cilj ispunjen?

Dakle, ovaj Zakon o elektronskoj upravi zaista zvuči kao jedan spisak lepih želja. Navodite uzorne primere Crne Gore koja ima sličan zakon, navodite primere visokorazvijenih zemalja, SAD, Italije, Nemačke, ali vi jako dobro znate koliko je još mnogo domaćinstava da tako kažem, elektronski nepismeno. Prosto ta digitalizacija je na dugom štapu, a vi ministre zaista morate, pogotovo isto u ovim okolnostima rekonstrukcije Vlade, da kažete dokle se stiglo, sa čime ste zadovoljni, jer vi ovde zaista navodite primere da postoje zaista ozbiljni problemi i u vašem resoru.

U obrazloženju se kaže da razvoj elektronske uprave u Republici Srbiji, pored brojnih strateških dokumenata se odvija uglavnom stihijski, nestandardizovano i bez kontrole na centralnom republičkom nivou. Pa šta je vaš zadatak, ako ne, kao ministra državne uprave i lokalne samouprave da uspostavite tu kontrolu?Pošto se osmehujete, moram vam dati kompliment da ste odgovorili na moje poslaničko pitanje. Dali ste podatke o broju upisanih i brisanih iz jedinstvenog biračkog spiska. Dakle ima tu mesta da vas kao poslanica pohvalim, ali zaista mislim da moramo da se uozbiljimo, da svi naši zakoni ne budu spisak lepih želja, nego jednostavno da kažemo građanima šta je ostvarimo, šta nije ostvarivo i gde idemo.

Žao mi je što ministarska Mihajlović takođe nije prisutna, evo kaže moj kolega Đorđe Vukadinović da je svima žao, pogotovo nekim poslanicima SNS, ustvari jednom koji je rekao da će dati ostavku, ako ona bude ministar i dalje, ali evo demonstriram žensku solidarnost i nadam se da će ostati u Vladi, ako ni zbog čega, zbog Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Isto tako da kažem da ovaj proces rekonstrukcije, kontinuiranih izbora ove Vlade zaista otežan na taj način, jer se to upravo vidim u ovom Zakonu o geopodacima gde jednostavno nedostaje neko mesto za Ministarstvo zaštite životne sredine.

Znači, svi su ovde pomenuti samo ne Ministarstvo zaštite životne sredine, a ako čitate zakon, videćete da se u članu 10. upravo masa podataka koji će biti prikupljeni, bi trebalo da pripadaju resornom Ministarstvu životne sredine.

Hoću da kažem da Srbija i vi kao Vlada i mi kao poslanici gledamo u 21. vek. Mi smo svesni koliko je Evropa odmakla, da ne idem u neke druge repere, da ne pominjem, ali zaista moramo da preuzmemo odgovornost i da kažemo, ne na ovaj drastičan način na koji je to učinio Šarčević, ja se divim njegovoj političkoj hrabrosti ili možda neiskustvu, da jednostavno derogira zakon tako što kaže – nisam mogao, institucije ne mogu da odgovore zahtevima aktuelnog zakona i zato uvlačim novi. Jednostavno, moramo da preuzmemo odgovornost i neka to onda bude tema, da se o tome raspravlja u Skupštini. Hvala vam na pažnji.

Hvala koleginice Vukomanović.
Pre nego što dam reč ministru Šarčeviću, u skladu sa članom 109. Poslovnika, izričem opomenu kolegi dr Aleksandru Martinoviću. To nisam uradio malo pre iz čisto taktičkih razloga, da bi nastavili u demokratskom duhu ovu sednicu, kako je to rasprava i nalagala od samog početka.
Ministre Šarčeviću, izvolite.