Pravo na repliku, koleginica Jovanović.

Možemo sada da otvorimo polemiku o tome i verujte mi da ćete taj duel da izgubite sa mnom, pošto evo i kolega Arsić zna, a i mnoge druge kolege koje su sa mnom dugo godina, da kažem deceniju u parlamentu, je da meni para uši svako izvrtanje srpskog jezika i taj neki novogovor koji recimo koleginica Čomić zagovara.

U pravopisu srpskog jezika i u tom dopunjenom izdanju koje je izašlo 2009. godine upravo se o tome i govori da jezik pošto je živ i takav je kakav vi sada kažete da jeste, sa tim izmenjenim rečima, dolazi srpski jezik do neke nakaradne forme koja ulazi u zakonske okvire, a koji su upravo kao takvi i nakaradni izrazi ostavljaju budućim generacijama. To je nešto za šta jasno postoji definicija u izvornom i pravom srpskom jeziku. Mi smo protiv toga.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite koleginice Radeta.

Danas smo se zaista već više sati naslušali svega i svačega, najmanje je bilo reči o predlogu zakona i o članu 1. koji je sve do sada bio tema, sve se nekako moglo svesti pod tačku razno. Naravno, ta tačka razno zaslužuje malo da se osvrnemo na neke najinteresantnije stvari od onoga što smo slušali, od toga da je nečiji amandman toliko važan da od njega zavisi da li će zakon biti dobar ili neće, ali svejedno će se glasati za taj zakon, do toga da eto postoji taj amandman, ali i ne mora da bude usvojen, što je naravno jasno tokom celog dana.

Neki opšti zaključak je da mi živimo u zemlji dembeliji, nigde nikome ništa ne fali, sve nam funkcioniše, najbolje pravosuđe, najbolja privreda, najbogatiji ljudi. Sad, samo što sve to nema veze sa stvarnošću, to je nešto drugo.

Slušali smo ovde malopre da ćemo mi pre celog sveta postati zemlja bez siromašnih. To govori neko ko živi u Srbiji gde i danas 350.000 ljudi radi za minimalac, gde pola miliona penzionera prima penziju manju od 15.000, gde 2.000 dece živi i radi na ulici, gde trećina dece živi na ivici siromaštva.

Dakle, budite malo realni i koliko god da ste spremni da hvalite Vladu koju podržavate, što svakako možemo da razumemo, ali nemojte da preterujete, znaju ljudi kako žive i od čega žive i nemojte baš do te mere da pričate to što smo danas ceo dan slušali.

Ministre, pošto ste rekli da obilazite škole i da ste sve skoro obišli, ja malopre nisam imala prilike da vam dalje govorim, ne znam da li se sećate da li su vas zvali na svečano otvaranje u selo Miroševce u Leskovačkoj opštini, tamo je svečano otvarana septička jama u jednoj školi. Otvarao je šef odeljenja za društvene delatnosti i lokalni ekonomski razvoj, Bojan Tojaga, a Goran Cvetanović gradonačelnik nije mogao, jer je on toga dana otvarao toalet na groblju. Ne znam da li znate za te detalje?

Zašto mi mislimo da treba da se više ovaj član 2? Najpre zato što je prenormiranje potpuno suvišno, nepotrebno i nema potrebe da čak i kada bi ovi pojmovi imali nekog smisla i nekog značenja, to sam govorila kada sam govorila o naslovu zakona, zašto vi diplomiranim pravnicima objašnjavate šta znači koji pojam? To će se videti čitajući ostale članove zakona, a ne da nam objašnjavate sada na samom početku šta znači kvalifikacija, kompetencija, itd.

Dobro je koleginica Jovanović skrenula pažnju ne veliki broj stranih reči, izraza koji su nepotrebni, kao što je nepotreban ovaj evropski okvir kvalifikacija, koji zapravo podrazumeva uvod u onaj zakon koji sam danas pominjala, na kojem insistira Zorana Mihajlović, verovatno sa željom da ona bude rukovodilac, rukovodilica ili rukovodačica buduće Vlade ili da bude vršalica ili vršilica dužnosti buduće Vlade, jer to je smisao ovog člana, pa vas pitam kako biste nazvali, kako ćete po tom novom govoru zvati pilota, pekara, vozača? Da li će biti pilotica, pekarica, vozačica? Da li će babica biti babac? Da li će švalja biti švaljac? Nemojte da nam nakaradite lep srpski jezik, gospodine ministre.

Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.

Mogu o drugom, o septičkoj ne mogu, nisam bio pozvan i ne znam, evo sad sam naučio nešto. Ja mislim da govorim tečnim srpskim jezikom i to sigurno dijalektom, iako sam iz Beograda, ali ne onim beogradskim, nego neki normalnim.

(Vjerica Radeta: Vi lepo govorite.)

Hvala.

Hteo sam da kažem samo nešto, ja nisam pravnik, ali sam dobio informaciju da izrada svakog pa i ovog zakona, rađena je po metodologiji izrade zakona iz 2010. godine i da ovi pojmovi koji se sada nabrajaju, koji su vama sigurno kao pravniku poznati, zakon nije ni pisan samo za pravnike, tako da je to obrazloženje koje sam ja dobio i mislim da je logično. Hvala.

Po amandmanu narodni poslanik Vjerica Radeta.
(Vjerica Radeta: Ne, nego replika.)
Replika ministru, evo, hajde.

Ne treba – eto, hajde, gospodine Arsiću, nego imam pravo na repliku, ja nisam ovde da vas molim.

Čim sam vam dao, imate pravo na repliku.

Dakle, ministre vi lepo govorite i nemamo primedbi na vaš govor, ali vi niste političar, i to je očigledno. Vi vodite računa striktno o onom što vam je rečeno i što je napisano. To što je neka metodologija utvrđena 2010. godine, to nije sveto pismo, i to jeste problem ove sadašnje vlasti što su prihvatili sve nakaradno od onih prethodnih i kad im se skrene pažnja da to nije dobro, onda kažu šta ćete mi smo to nasledili. To što je nasleđeno trebalo je da se promeni. Hvala.