Kolega Mirčiću, sada je malopre bio 107.

Sada ste na sufliranje kolega iz redova SNS izrekli kaznu tako što ste kaznili dva minuta poslaničku grupu.

Nemojte to da radite, kolega Arsiću. Nije dobro, mi smo ovde ostali da raspravljamo o ovom zakonu. Mi smo predložili određene amandmane i imamo strpljenja da vas saslušamo. Vidite da se ne protivimo, ne bunimo kada hvalite Vladu, da li jeste ili nije u kontekstu sa amandmanima i to nema nikakve veze.

Vaše je pravo da ističete šta je to Vlada uradila pozitivno, a naše je da branimo svoje amandmane i dozvolite nam bar u svojoj korektnosti da završimo današnji dan.

Kolega Orlić vam kaže, izrecite dva minuta i vi odmah dva minuta. Hajde jednom budite samostalni i pokažite tu odlučnost da budete samostalni.

Što bi slušali bilo koga od kolega? Vi sada predsedavate, gospodine Arsiću, imate dovoljno iskustva, ja bar verujem da ste taj minimum principa zadržali.

Možda živimo u zabludi, ali neka, imam pravo da živim u toj zabludi.

Kolega Mirčiću, evo ja sam sada prekršio Poslovnik.
Zarad demokratije ja sam ga prekršio, član 107. niste imali pravo da reklamirate, zato što je koleginica Radeta upravo reklamirala član 107.
Evo ja sam vas pustio.
Ja vas molim da sada nastavimo dalje sa radom.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Da.)
Zahvaljujem, izjasniće se.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Desanka Repac.
Koleginice Repac, izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Pozdrav za gospodina ministra i njegove saradnike.

Drage moje kolege, moj amandman glasi: „NOKS-om se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvene zaštite.“

Nacionalni okvir kvalifikacija predstavlja instrument kojim se uređuje oblast kvalifikacija i povezanost sa tržištom rada. Nije važan samo za obrazovanje, već je značajan i za tržište, za poslodavce, za brže i bolje zaposlenje. Treba da se implementira u sva područja rada i da se doprinese uređenju politike zapošljavanja.

Zakon tangira sve oblasti, pa i zdravstvo. Zdravstvo je jedan od nacionalnih resursa koji zaslužuje kontinuirani strateški razvoj.

Do 2012. godine srpsko zdravstvo nije ispunjavalo ni kriterijum za ocenjivanje evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa. Godine 2013. zauzima 35. mesto u Evropi, poslednje mesto. Srbija je bila na dnu lestvice tada. To je vreme demokratske vladavine.

Posle svega što se dešavalo u poluraspadnutim dispanzerima, propalim bolnicama i nikad ne završenim kliničkim centrima, moto je bio – mi, pre svega, moramo da brinemo o bezbednosti pacijenta, a ti pacijenti odlaskom u bolnicu su obezbeđivali sve - od posteljine, hrane do opreme za intervenciju.

Za vreme te tri demokratske vlade u Srbiju je ušlo više desetina miliona dolara da bi vaskrslo srpsko zdravstvo. Nažalost, ono je doživelo sunovrat.

Što se tiče ljudskog resursa, od zdravstvenih radnika, bez prava na specijalizaciju, na edukaciju, na usavršavanja, bez vere u stručnost svojih kolega, ministar se operisao u stranoj zemlji, jednu banalnu operaciju i time je jako ponizio srpsko zdravlje.

Pozitivan trend srpskog zdravstva počinje 2014. godine, dolaskom vlade Aleksandra Vučića. Poseban napredak i ogroman razvoj 2015, 2016. i najviše 2017. godine, kada smo se popeli za 14 mesta. U januaru 2018. godine na evropskoj listi Srbija se našla na 20. mestu.

Vlada u okviru Nacionalnog okvira kvalifikacija nastavlja sve započete reforme i nastavak informatizacije zdravstvenog sistema, uvođenje elektronskih recepata, skraćeno vreme čekanja na terapiju onkoloških pacijenata, poboljšavanje stope mentalnog zdravlja. Rekordne rezultate postiže u oblasti transplantacije organa.

Zdravlje je indikator uspešnosti jedne zemlje i zato kao imperativ u svom amandmanu stavljam prevencije i skrininge koji imaju za cilj da što uspešnije se implementiraju u okviru NOKS-a.

Htela bih da zahvalim gospodinu ministru na ovako jednom važnom, nužnom i jako potrebnom zakonu.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Svetlana Nikolić Pavlović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Koleginice Pavlović, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predlažem da se u članu 1. Predloga zakona doda stav 3. koji glasi: „NOKS-om se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova.“ Smatram da se ovim predlogom dodatno definiše predlog ovog zakona.

Kako dolazim iz Ćuprije grada, koji je geografski, istorijski, sportski, kulturno-prosvetni i nadasve zdravstveni centar pomoravlja želim da kao zdravstveni radnik istaknem sledeće. Ćuprija je bila i trebalo da ponovo bude zdravstveni centar Pomoravskog okruga, jer je još davne 1839. godine osnovana Prva Ćuprijska garnizonska bolnica, jer je još davne 1881. godine otvorena Prva civilna bolnica, jer je još davne 1906. godine otvorena Prva okružna civilna bolnica, jer se u Opštoj bolnici Ćuprija trenutno nalaze najkvalitetniji materijalni i ljudski resursi u zdravstvu i zato jer je Opšta bolnica Ćuprija od 1998. godina postala i naučno-nastavna baza za studente Visoke medicinske škole u Ćupriji.

Opšta bolnica u Ćupriji je po svim kriterijumima najrazvijenija zdravstvena ustanova u tom delu Srbije, ali su prethodne decenije sistemskog i sistematskog urušavanja zdravstva ostavile traga i na našoj bolnici.

Neke specijalističke službe i uslovi u njima nisu dostojni vremena u kome živimo. Na uporno insistiranje rukovodstva Opštine Ćuprija i zdravstvenih radnika da se poboljšaju uslovi za rad u Opštoj bolnici Ćuprija, a samim tim da se poboljša i kvalitet pružanja zdravstvenih usluga, Vlada Republike Srbije i Kancelarija za javna ulaganja su pokazali razumevanje u Opštoj bolnici Ćuprija i odobrili finansijska sredstva za rekonstrukciju kompletnog internističkog bloka.

Ovom prilikom u ime građana Ćuprije želim još jednom da se zahvalim našem predsedniku, gospodinu Aleksandru Vučiću, našoj Vladi i premijerki, gospođi Ani Brnabić, našem Ministarstvu zdravlja i ministru, gospodinu Zlatiboru Lončaru, direktoru Kancelarije za javna ulaganja, gospodinu Marku Blagojeviću. Za rekonstrukciju internističkog bloka Opšte bolnice u Ćupriji izdvojeno je blizu dva miliona evra i kada bude završen, novi blok će pod svoj krov primiti sve internističke službe, ali i odeljenja u kojima je lečenje zaista bilo neuslovno.

Kao lekar kardiolog sa višedecenijskim radnim stažom i iskustvom, molim nadležne u Ministarstvu zdravlja da razmotre zahtev Opšte bolnice Ćuprija, da dobije jednu angio salu, jer je to prosto zahtev vremena. To odavno nije stvar prestiža.

Naime, poznato je da su kardio-vaskularne bolesti među najčešćim uzrocima smrtnosti danas, a Pomoravski okrug pokriva područje u kome živi blizu 300 hiljada ljudi i da svake godine ima više stotina novih pacijenata sa dijagnozom infarkta miokarda, pa bi, spašavajući intervencije na konorarnim arterijama, spasili mnogo života i rešili problem najtežih kardioloških bolesnika celog Pomoravskog okruga. Važnije od svega je činjenica da bi agio sala spasila stotine života, a sa time nikakve cifre se ne mogu uporediti. Kako je tehnološki razvoj medicinske opreme isto tako brz, očekujem da naša bolnica dobije još savremenije aparate i dijagnostičku opremu.

Naglasila bih kada je o ovome reč da zdravstvena politika Vlade Republike Srbije i Ministarstva zdravlja ima samo jedan aksiom, a on bi u slobodnom prevodu glasio: „Nema prečih ni važnijih zdravstvenih centara. Svi delovi Srbije moraju da se razvijaju ravnomerno. Izgradnja kliničkog centra u Nišu, najmodernije zdranjvstvene ustanove u ovom delu Evrope je potvrda takvog opredeljenja.“. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Na naslov iznad člana 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Evo, gospodine ministre, da se malo vratimo zakonu i da govorimo o onome što su njihovi osnovni pojmovi i značenje u članu 2.

Podneli smo amandman da se ovaj naslov briše zato što smatramo da je i ovaj član bespotreban u zakonu, jer ovi pojmovi koje ste definisali u članu 2. su potpuno nerazumljivi, neprilagođeni srpskom jeziku, neprilagođeni onome što jeste realno stanje i koliko je sve to zbrkano, a u stvari da građani Srbije znaju, u pitanju je direktan ili integralni prevod.

Naime, ovaj zakon je u mnogim zemljama bivših jugoslovenskih republika usvojen pre više godina. NJegova prava verzija potiče iz zemalja EU u koju Srbija nikada neće da uđe, ako se mi pitamo, a i svakako ako se oni pitaju sa uslovima koje postavljaju za otimanje naše južne srpske pokrajine, ja ću da se osvrnem gospodine ministre, pošto ste vi čovek koji je stekao najviša zvanja, imate mnogo iskustva u prosveti, na samo dva izraza. Zar je moralo da stoji reč „kompetencija“ umesto „stečeno znanje“ ili „stručnost“? Ovde dosta ima pravnika i u redovima SRS, u redovima SNS, pa će da potvrde da se obično ta reč, ako uzmemo njeno etimološko značenje, upotrebljava kada je u pitanju nadležnost, recimo nadležnost suda ili nadležnost neke ustanove ili institucije.

Reč „celoživotno“ učenje, što smo imali prilike da vidimo u setu vaših prosvetnih zakona jesenas, malopre je omaškom, ali to je za svaku pohvalu, mislim kolega doktor iz Prokuplja, poslanik SNS, valjda ignorišući ovo što ste vi rekli, lepo rekao „tokom celog života“, jer to je takođe prevedeno sa engleskog onako direktno kako je to neko radio za račun ministarstva i svih drugih zemalja u okruženju, jer evo gospodin Arsić kao poznavalac engleskog jezika će da potvrdi da taj izraz „lajf long lrning“ zapravo znači „celoživotno učenje“, a treba da se kaže „učenje tokom celog života“.

Ako se osvrnete na ono što su radili srpski velikani, Tesla, Pupin, Milanković, Cvijić, ne mislite valjda da je njima bilo potrebno da ima izraz „celoživotno učenje“ i onda su oni naučili nešto, a dalje od toga nisu? Učili su tokom celog života, tako ste trebali, gospodine ministre, da stavite i u ovaj zakon i da ostavite budućim generacijama da se usavršavaju i da uče i da stiču svoja znanja tokom celog života.

Zahvaljujem koleginice Jovanović.
Reč ima ministar, gospodin Šarčević.

Ja neću ni da se bavim lingvistikom, etimologijom, niti pravnim normama, ali znate i sami koliko je reči u svakodnevnom jeziku u žargonu u prethodnim zakonima koje su sve već ovde poznate, ni jedna nije nepoznata.

Amandman, čista srpska reč, da li je tako?. Partija, stranka, radikalna, sve nisu srpske reči, da li je tako, a u opticaju su?