Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Kolega Savić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog ovog zakona i to tako da se naslov ovog zakona izmeni. Kao što su govorili većina mojih kolega, zaista, zakon je nezgrapan, naziv zakona je nezgrapan, jer u prvi mah ne odražava suštinu onoga o čemu se radi i materiju koju tretira.

Naravno, ja neću da kažem da je zakon nepotreban, kao čovek koji radi u obrazovanju smatram da je svakako potreban jedan ovakav zakon, ali ovaj naslov svakako ne treba da stoji.

Kada se pogleda ovaj zakon, prvo što pada u oči jeste da se opet ovde formira nekakva agencija, kao da ova zemlja i ova država nemaju dovoljno agencija, pa hajde sada da formiramo još neku agenciju. Ionako imamo mnogo administracije, pogotovo u oblasti obrazovanja i smatram da je ovde ova agencija koju zakon predviđa potpuno nepotrebna.

Zakon pored agencije predviđa još neke stvari, kao što je, recimo, savet nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije, sektorsko veće i još mnogo toga. Kao što rekoh, mislim da je ovo nepotrebno, pre svega što ima još mnogo drugih tela u oblasti obrazovanja i čije se nadležnosti međusobno prepliću.

Kada dolazi do međusobnog preplitanja nadležnosti, onda svakako da niko ne radi ono što treba da radi, nego da radi samo ono što mu odgovara, a ono što mu ne odgovara pokušava da prebaci na nekog drugog.

Evo, ministar to zna, ali podsetiću javnost i narodne poslanike da je odavno formiran i postoji Nacionalni prosvetni savet, onda Nacionalni prosvetni savet za visoko obrazovanje, Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Savet za nauku i još mnogo toga. Ono što je najgore, sva ova tela ne bira Narodna skupština, nego ih bira Vlada, a ja lično smatram i SRS smatra da sva ova tela treba da budu birana u Narodnoj skupštini jer će se na taj način videti o kakvim kadrovima je reč. Sigurno narodni poslanici bolje znaju i javnost Srbije bolje zna jer ovde je više ljudi gde mogu osporiti neke kandidate, a neke i pohvaliti ukoliko je to potrebno.

Zamolio bih predsedavajućeg ovo vreme koje prelazi preko dva minuta da mi računa od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na naslov Predloga zakona amandman je ponela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Kolega Bojiću, izvolite.

Podneo sam amandman na naslov ovog predloga zakona. U naslovu Predloga zakona - reči „Republike Srbije“ brišu se.

Više puta sam, tačnije, uvek kritikovao Vladin manir objedinjavanja rasprave, a posebno kada se radi o zakonima koji nemaju nikakve veze, uređuju različite oblasti.

Posebna primedba je što se u prvi plan, na prva mesta ovde stavljaju neki zakoni koji su manje važni. Neću da kažem da ovaj Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije nije važan, ali u poređenju sa Zakonom o prosvetnoj inspekciji i o udžbenicima, to je neuporedivo.

Što se tiče naslova ovog zakona, sam naslov je nejasan unosi u startu određenu konfuziju i nedoumicu i kada bi imali samo izolovan naslov, prosečno obrazovan čovek ne bi znao da se radi o zakonu koji se odnosi na obrazovanje.

Mojim amandmanom sam tražio da se brišu reči „Republike Srbije“, jer kada već u naslovu imamo nacionalni, podrazumeva se onda su ove reči nepotrebne i ne treba ponavljati nešto što je već sadržano u naslovu. Neću ovakvo rešenje pripisivati leksičkom i semantičkom inferiornošću našeg maternjeg jezika u odnosu na druge jezike, ali smatram da je bilo i boljih rešenja, što će moje stranačke kolege kroz svoju diskusiju i potvrditi.

Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč?
Kolega Šarović nije tu.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Amandman Aleksandra Šešelja je da se u naslovu zakona, a naslov glasi – Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije.

Dakle, da se reč „nacionalnom“ briše, da se naslov malo smanji, jer je neka vrsta pleonazma pisati nacionalno i Republike Srbije. Valjda se podrazumeva, ako je to okviru kvalifikacija Republike Srbije, da je to nacionalni okvir.

Interesantno je objašnjenje vladino zašto nije ovaj amandman prihvaćen.

Kaže – ne prihvata se amandman, s obzirom da nije u skladu sa koncepcijom predloga zakona.

Naše pitanje je da li vi nama otkrivate ono o čemu ćemo mi govoriti u toku rasprave dalje po amandmanima, jer zaista je neprimereno ovakvo obrazloženje, ukoliko ne pokušavate da nam kažete ono što je istina, a to je da ovo nije nikakav nacionalni okvir, da je ovo predlog zakona koji ste vi dobili kao nalog iz EU i da, vidi se dalje po terminologiji, a objasnićemo mi javnosti Srbije u toku dana koji su sve tu termini korišćeni i gde se to još u ovom delu sveta ovakav zakon koristi.

Dakle, nema ovo veze sa našim realnim potrebama. Javna rasprava koja je vođena o ovom predloga zakona, odnosno nacrtu, svojevremeno, najbolje govori o tome i vi znate, ministre, koji sve ugledni stručnjaci iz ove oblasti nisu uopšte želeli da učestvuju u javnoj raspravi, da bi ignorišući vam stavili do znanja da ovo što radite po nalogu EU, nije u interesu Srbije i da nam to ne treba. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na nadnaslov iznad člana 1. amandman je podneo narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Vi ste u ovom, inače je to manir od kada ste počeli da prepisujete zakone, odnosno predloge iz raznih komisija EU, onda potpuno nepotrebno opterećujete zakonski tekst nadnaslovima, naslovima, podnaslovima i potpuno je nepotrebno označavati, jer nisu predlozi zakona koji će kasnije biti zakon, pišu se pre svega za pravnike, ljude iz struke i nema potrebe da se crta sve ono što piše da u naslovu, nadnaslovu, objašnjavate šta je predmet zakona, pa šta su osnovne odredbe, i ako se govori o ovom članu gde se opisuje šta je predmet zakona, normalno je da su to osnovne odredbe, nisu valjda prelazne i završne odredbe.

Jednostavno, mi smo želeli kroz ove amandmane, možda se čak čini i banalno u nekim delovima, ali želeli smo kroz ovaj predlog zakona, nekako nam se činilo vrlo praktično i zgodno da celoj Vladi skrenemo pažnji na način pisanja zakona, odnosno predloga zakona i konačno da vam kažemo da narodni poslanici nisu neuki, da to što vi imate većinu i to što vaša većina može da izglasa sve što vam padne na pamet, ne znači da mi koji smo protiv toga ne znamo mnogo bolje i mnogo stručnije da objasnimo i ono što vi predlažete i ono što bi zapravo trebalo da stoji u predlogu.

Nemojte da krijete suštinu iza nekih tako potpuno nebitnih stvari i to je ono o čemu mi želimo danas da govorimo, kroz ovaj zakon, a verovatno će predsedavajući dozvoliti da bude malo fleksibilnija rasprava, jer zaista jeste interesantna tema. Hvala.

Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)

Gospodine ministre, umesto ovog zakona pre je bilo logičnije da se Vlada Srbije i vaše Ministarstvo pozabavi i posveti pažnju rangiranju univerziteta po Zakonu o univerzitetu i na način na koji biste proverili akreditaciju pojedinih univerziteta gde su stečena određena zvanja koja sada ovde treba da uđu u ovaj nacionalni okvir kvalifikacija, iz prostog razloga što na prostoru cele bivše Jugoslavije ima univerziteta koji štancuju raznorazne diplome, a mnogo je takvih univerziteta i ima ih u Srbiji.

Mi vrlo dobro znamo i struktura vladajuće stranke, pa čak i one bruke, bivšeg predsednika države kako je štancovanu diplomu uz pomoć pojedinih kolega ovde iz sale on dobio.

Mi smatramo da ovaj zakon sam po sebi, onoj deci koja su stvarno stekla određena zvanja i znanja, neće pomoći da dobiju određeno radno mesto.

Jedan od osnovnih kriterijumima za donošenje ovog zakona je opravdanje tokom javne rasprave gde je, kako reče, koleginica Radeta, mali odziv bio akademske javnosti je taj što će biti veća pokretljivost radne snage, pa se pre nekoliko dana u nekom mediju pojavila čak i ta brojka, onako da zvuči pompezno, kako će odmah 2000 hiljade novih radnih mesta da se otvori, samo što se nije usvojio ovaj zakon.

E, sada gospodine ministre kako će da se tretiraju oni obrazovni kadrovi u odnosu na ove nove, koje recimo rade u srednjoj školi. Predavač nekog predmeta u srednjoj školi koji ima okvir znanja od pre 20 godina i ovaj novi.

Puno je pitanja na koja treba da date odgovore, ali pošto nema vremena, ja ću nastaviti po sledećem amandmanu. Hvala.