Izričem vam drugu opomenu.

Možete da izričete koliko hoćete.

Opet ste njihove diskusije nazvali literalnim radovima.

Šta je osnov opomene?

Rekao sam, ponovo ste povredili dostojanstvo svojih kolega poslanika.

Na koji način? Kakva je to uvreda ako sam ja rekao da je neko napisao literalni rad? Da li je to uvreda?

Oduzimam vam reč, kolega Aleksiću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Par napomena, dame i gospodo.

Mi smo o tome već pričali kada smo imali ovde raspravu u načelu. Šteta što se neki pojave samo onda kada se izgleda osećaju odmorno, naspavano ili kada smatraju da je to shodno, pa onda propuste sve ono što nisu čuli u raspravi u načelu…

(Gordana Čomić: Šta ćemo sada? Kako može da kolege naziva nenaspavane?)

Na temu tih amandmana, verovatno da čuju i oni koji sada dobacuju, mi smo već dali odgovor. Dakle, tri puta više amandmana su predložili oni koji sede na drugoj strani sali i kako god da nazovu naše amandmane ti što sede na drugoj strani sale, šta god da za njih kažu, tri puta su bolji, uspešniji. Tri puta više učestvuju na taj način na koji sami to opišu, oni. Dakle, to treba da imaju u vidu. Kada kritikuju naše amandmane, neka pogledaju svoje.

Dobra vest, o kojoj smo takođe izvestili Narodnu skupštinu, šteta što neki nisu bili tu da to čuju, apsolutno niko od narodnih poslanika iz SNS nije predložio amandman sa sadržajem „Deda Mraz se spušta niz odžak, nosi praporce i vozi sanke“, a upravo takve amandmane, verovatno stručne i ozbiljne predlagali su oni koji sebi daju za pravo da komentarišu naše i to treba znati i imati u vidu kada se komentarišu drugi ljudi.

Što se tiče pitanja obesmišljavanja nečega, bilo čega, ja sam i na to odgovarao ovde i vrlo ljubazno, kolegijalno sugerisao – nemoguće je da mi bilo šta obesmislimo kada govorimo o raspravama s druge strane.

Da li to kažem zato što je neophodan preduslov za bilo kakvo obesmišljavanje da prvo tamo neki smisao postoji ili ne? O tome moraju da razmisle oni koji to kažu na taj način sami za sebe. Ja na to neću da odgovorim, ali pričati o nekom dodvoravanju, pričati o tome da se kod nekoga ostavlja utisak, da li na to misli onaj koji pominje, kako je kazao, kriterijume kompetencije, obrazovanja i šta već sve, da li na to misli kada ima u vidu, na primer, slučaj Jeremića Vuka? Taj čovek, koliko znam, ni po kakvom kriterijumu, ni po kakvom obrazovanju ili kompetencijama nije dobio priliku da dođe na najviše državno mesto da zbog toga što je negde tamo odlučivao neki njegov razredni starešina? Da li su to primeri koje imamo u vidu? Hvala.

Hvala.
(Miroslav Aleksić: Javljam se za reč.)
Žao mi je kolega Aleksiću, o tome ste trebali da vodite računa, nemate pravo.
(Miroslav Aleksić: Kako nemam pravo?)
Nemate, oduzeta vam je reč.
Samo povreda Poslovnika, ništa više nemate pravo.
Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.

Ja se vraćam na suštinu onoga zašta smo danas ovde, a to je rečenica koju je izrekao poslanik da žali generaciju koja sada polazi što će imati loše obrazovanje u Srbiji, ja mislim naprotiv.

Danas počinje upis prvaka, ja im čestitam, svim porodicama, dedama i babama, taj veliki dan u njihovom životu, a sa druge strane, to je reformisani prvi razred osnovne škole koji će raditi po sasvim novom konceptu i mi ćemo biti jako zadovoljni da shvatite šta je u prošlom jesenjem zasedanju doneto u sistemskom Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja. Znači, i nacionalnim okvirom kvalifikacija i kurikulum u novom, planom i programom i reformskim prvim, petim i prvim gimnazije.

Znači, deca prestaju da uče sadržaj, ponavljaju i bubaju i počinju da uče koncepte i da primenjuju stečena znanja. O tome pričam od 2000. godine, sada se to realizuje i ja moram da kažem radi struke, da je sreća da počinje prva generacija po programu kakav je trebao da bude odavno. Hvala.