Hvala.
Izvinjavam se ministru, povreda Poslovnika, kolega Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. – povreda dostojanstva, zbog kelnera.

S obzirom da gospodin Ješić, dugogodišnji konobar, i gospodin Radoslav Milojičić Hajnekena nisu tu, zbog ove kelnerizacije, a s obzirom da je gospodin Ješić studirao 13 godina i da je pri tome jedno tri godine uspešno obavljao taj kelnerski zanat, ja sam u obavezi zbog dualnog obrazovanja i zbog obrazovanja uz rad da ustanem, bez obzira što se radi o političkim protivnicima, u njihovu odbranu.

Dakle, ja pozdravljam to što su oni kao konobari napredovali, što su zauzeli…

A gde sam ja tu povredio Poslovnik, gospodine Rističeviću?

Niste obratili pažnju, kad se govorilo o konobarima. Dakle, imaju pravo konobari na svoja prava da, studirajući uz rad, dosegnu najviše obrazovanje, recimo, poljoprivredno obrazovanje, iako su neki od njih poljoprivredne kulture videli samo iz kola. Dakle, gospodin Ješić i gospodin Milojičić su imali pravo da se uz rad iškoluju. Problem prosvete i problem onih koji su ih kontrolisali, problem stranke bivšeg režima je što su možda dozvolili da to bude na veoma čudan način, da to bude uz večeru, uz ručak, uz piće.
Ali, s obzirom da ima i drugih konobara, ja moram da ustanem u zaštitu kelnera i da smatram da je na određeni način povređeno dostojanstvo i da oni imaju pravo, da su na regularan način studirali, da imaju pravo da zauzmu važne državne funkcije. A to što su opljačkali usput državu, to je već neko drugo pitanje. Hvala.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Milorad Mirčić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Reklamiram povredu člana 106.

Naime, govornik je govorio o svemu, samo nije govorio o tački dnevnog reda. Nije govorio ono što je bila osnovna primedba.

Gospodine Rističeviću, kolega Rističeviću, vi ste pogrešno protumačili moje reči. Ne želim da polemišem sa kolegom, ali, imate dve vrste konobara. Znači, imate reonske konobare i imate opšte konobare. Postoji i ona treća u narodu koja se naziva – za svadbe i sahrane, ali, nije zvanično priznato.

Vi ste govorili možda o reonskim konobarima. To su konobari koji, recimo, primera radi, da vam slikovito prikažem, služe tri stola u restoranu, zato što ne mogu da zapamte kompletnu porudžbinu, pa onda tri stola. Ti su izjednačeni po kvalifikacijama, okvirima kvalifikacija, gospodo, sa ekonomistima. I kada se oni izjašnjavaju, kada ih pitate šta su po kvalifikaciji i obrazovanju, oni kažu ekonomisti. Zašto? Zato što je napravljena jedna velika greška, trogodišnje obrazovanje, nenamerno ili na drugi način prevedeno u nešto što traje četiri godine, tako da imate ljude koji ne samo što je spominjao Marijan Rističević, imate ljude koji imaju velike bombaste nadimke kao što su, Bebe, recimo, kad se predstavlja i onda kaže – ja sam ekonomista. A u stvari, on je konobar za sahrane i svadbe. O tome se radi, gospodine Rističeviću, niste me dobro razumeli.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Reč ima ministar, Mladen Šarčević. Izvolite.

Samo da podsetim da smo u ovom domu usvojili Zakon o dualnom obrazovanju i da je ovo o čemu govorite zaista realnost i da ljudi ne samo što su uzimani iz privrede tada, kao najbolji tehnolozi, da bi nešto naučili učenike, nego što je ta tehnologija zastarela i da mi sada te ljude imamo u principu da simuliraju nekakvu obuku učenika. Ali, njih smo, na neki način, polako je to grupacija koja ide u penziju, ali i prebacujemo ih da prate rad dece u toku proizvodnje i učenje uz rad.

Ali, imamo sada bolje koordinatore, jer smo se opredelili da oni koji bolje poznaju tehnologiju, učestvuju na licu mesta u tome. Tako da ova kategorija polako nestaje. Jednostavno, ja to ne mogu nazad, vratiti se u onu Šuvarovu reformu, koja je tad to sigurno loše uradila u ovim elementima.

Ono što je jako važno, u tom novom zakonu imamo i permanentno obrazovanje uz rad, što svakom daje pravo da se školuje i da uči i da napreduje, jer može da bude u tom trenutku nemotivisan da uči, pa vidi da je sposoban, da može bolje da zaradi. Postoje tu i načini kako se polaže stručna matura da bi se dalje krenulo na dalje usavršavanje, da ne kažem celoživotno, nego da se usavršava do kraja života, ako može.

Hvala, ministre.
Reč ima Milorad Mirčić. Izvolite.

Samo radi razjašnjenja. Očigledno je da je, uslovno rečeno, nesporazum. Radi se ovde o onome na čemu mi insistiramo. Insistiramo na tome da potvrda kvalifikacije ne bude samo diploma ili sertifikat, nego da bude plan i program, jer upravo je iz tog razloga nastala greška, ministre. Oni su sa planom i programom trogodišnjeg srednjeg obrazovanja, završenim zanatom, uz neke eventualno kurseve proizvedeni u nastavnike, profesore praktične nastave. A mi ovde imamo situaciju sada u novije vreme da završi, primera radi, ne iz neke loše namere, u Zaječaru neku višu koja traje taman toliko koliko on dođe do diplome, a onda nostrifikuje tu diplomu na nekom od fakulteta privatnih i sa takvim defektom u ličnom obrazovanju imenuje se ili proizvede se u profesora ili proizvede se u inženjera ili proizvede se u ekonomistu. Znači, mora ipak da bude nešto što se zove plan i program po kome je stečena ta diploma ili taj sertifikat, ako smo se dobro razumeli.