Znači, to bi bilo jako lepo to da se to desi, samo, molim vas da me čujete, onda biste čuli kada neko za nekog kaže da krade, da je oteo, da je ovakav, da je onakav, da postupite na način da ćete mu oduzeti reč.
No, apelujem na sve prisutne poslanike da vratimo dostojanstvo ovom domu, da se vratimo diskusiji po amandmanima, da kolege iz vladajuće većine prestanu da diskutuju po svojim amandmanima i da time pokažu jedan gest džentlemenstva i da dopuste opoziciji da kaže ono što ima, u nameri da popravi zakone koji su mahom dobri.
Naravno, ako se to ne desi, onda će srpskoj javnosti biti potpuno jasno i onda ćemo imati jednu situaciju koja je jako poznata, da neko ko nije zadovoljan, on lepo izađe, recimo, iz parlamenta, ili izađe iz fabrike čipova u Pančevu, sedne u autobus, koji je proizveden u „Ikarbusu“, onda ode metroom pored tog autobusa do beogradske luke. Onda odatle sedne na onaj kanal Dunav-Morava-Vardar, pa onda dalje, tu vidi, kada prolazi pored, vidi već završene i useljene zgrade „Beograda na vodi“, pa onda vidi aerodrome po Srbiji, koliko god hoćete, i strane investitore koji trče okolo. Onda dođe na nešto što nije granica, a gde mora da klekne da bi ušao na teritoriju Kosova…(Isključen mikrofon)

Kolega Živkoviću, ovo stvarno…
U skladu sa članom 112. određujem pauzu od pet minuta. Ovo klizi u potpunu anarhiju. Ne vredi, ne želite nikakav dogovor da nastavimo normalno sednicu.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pravo na repliku.

Nisam baš razumela zašto se Zoran Živković naljutio kada sam rekla da su Srbislav Filipović i on bili u istoj stranci? Moguće da sam ja pogrešila, zato što su i jedan i drugi menjali stranke, ali su bili u istoj stranci mafijaškog premijera Zorana Đinđića. (Isključen mikrofon.)

Koleginice Radeta, ne mogu stvarno da vam dozvolim. Nema smisla na ovakav način vređati pokojnog premijera i čoveka. Stvarno nema smisla. Ne želim ovo da dopustim.
Brišem listu. Nastavljam dalje sa radom.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
(Vjerica Radeta: Poslovnik! Poslovnik!)
Neću vam dozvoliti da vi vodite sednicu. Ovde sam ja odgovoran za vođenje sednice.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.
(Vjerica Radeta: Poslovnik! Poslovnik!)
Izvolite, koleginice Filipovski.

Gospodine predsedavajući, podržavam vaše napore da ovu sednicu vratite u normalan tok i da raspravljamo o dnevnom redu.

Kao i u prethodnim amandmanima, i na član 4. sam podnela amandman koji se odnosi na kadrovske resurse i afirmaciju stečenih kvalifikacija, jer smatram da jedan od ključnih principa poboljšanja kadrovskih resursa u Srbiji treba da bude profesionalizacija.

Suština je zapravo u sposobnosti da odgovorimo izazovima koji su pred nama postavljeni. Zbog toga jedan od naših najvažnijih zadataka treba da bude konstantno stvaranje uslova za efikasan odabir kadrova, i to primenom kriterijuma sposobnosti, kontinuiranog stručnog usavršavanja i razvoja karijere.

Način na koji se upravlja ljudskim resursima predstavlja odlučujući činilac uspešnog funkcionisanja i održivog razvoja Srbije. LJudski resursi su najvredniji i najznačajniji resurs ako se efektivno upravlja i adekvatno ulaže.

Suština je zapravo da se promoviše struka, da se zatim odabiraju adekvatni kadrovi koji će svojim profesionalnim i etičkim ponašanjem jačati funkcije upravljanja u svim organizacionim jedinicama institucija Srbije.

Zato potreba za unapređenjem upravljanja kadrovskim resursima i njihovim potencijalima ostaje jedan od prioritetnijih zadataka u narednom periodu.

Neretko smo bili svedoci subjektivnih odluka i improvizovanih rešenja. Najdrastičniji primer za mene je kada je lekar ortoped vodio Ministarstvo građevine. Koliko je važno dobro postaviti kriterijume, toliko je još važnije dosledno ih i primenjivati u praksi.

Hvala koleginice Filipovski.
Povreda Poslovnika, Nemanja Šarović.

Gospodine Marinkoviću, prekršili ste čitav niz članova Poslovnika, od člana 27. preko člana 103. Vi jednostavno nemate pravo da kada se naljutite u toku izlaganja nekog poslanika kažete – nema više, brišem listu. Vi ste time suspendovali Poslovnik. A u parlamentarnoj demokratiji, ako suspendujete Poslovnik, onda ste suspendovali i Ustav. To je mini državni udar. Ne može tu ništa zavisiti od vaše dobre volje. Ništa.

Šta to znači – nemoj više? Nismo se mi ovde grabili oko kifli, pa da kažete – nema više. Poslovnik daje pravo svakome da ukaže na povredu Poslovnika. I ja ukazujem poslednjih 20 minuta. Nekoliko govornika je dobilo reč a mene ste preskakali, iako imam prednost po Poslovniku. To je nedopustivo.

Ne možete suspendovati kada poželite Poslovnik, Narodnu skupštinu, parlamentarnu demokratiju i Ustav Srbije. Jednostavno ne možete. A samo zato što vam je to politički opravdano u tom trenutku. Morate izabrati.

Druga stvar, vi ste maločas doveli praktično u zabludu građane Srbije time što ste rekli da ste Poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke oduzeli dva minuta zbog zloupotrebe Poslovnika od strane njihovog poslanika. Od čega ste oduzeli, kad oni imaju nula minuta na raspolaganju? Šta sad, imaju minus dva? Vi na taj način stvarate privid da kažnjavate poslanike vladajuće koalicije, da primenjujete rigorozno Poslovnik prema njima, a oduzimate vreme koje nemaju. Šta sad, minus dva, pa sledeća zloupotreba minus četiri minuta? Hoćete i nama oduzimati tako?

Molim vas da poštujete Poslovnik. Pridržavajte se osnovnih pravila parlamentarne demokratije.

Hvala kolega Šaroviću.
Poštujući vaše i pravničko znanje i poznavanje Poslovnika, dužan sam da vam obrazložim zašto je to urađeno kako je urađeno, jer po članu 112. imam pravo i dao sam pauzu od pet minuta, upravo da bi se uspostavio red na sednici…
(Nemanja Šarović: Nije bilo nereda. U Poslovniku kaže, ako ne možete na drugi način…)
…i složićete se sa mnom da sednica mora da se vodi u skladu sa načelima parlamentarne demokratije.
Ja sam upravo zbog toga dao pauzu i nastavio dalje, zato što je došlo do eklatantnog vređanja, da sada ne pominjem kojih ljudi, međusobnog vređanja poslanika i to nije parlamentarna demokratija.
Dozvolite meni da u skladu sa Poslovnikom mogu da vodim sednicu onako kako najbolje umem i znam, ulažući svu energiju da svako može da dobije ono što mu prema Poslovniku pripada kada je u pitanju njegova reč u Narodnoj skupštini.
(Nemanja Šarović: Kako ste oduzeli vreme koje nema niko?)
Oduzeto je od ovlašćenog.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
Želite. Hvala.
Imamo još jednu povredu Poslovnika, reč ima Vjerica Radeta.

Ja govorim po članu 32. stav 2.

Vi, gospodine Marinkoviću, danas tu nelegalno sedite.

Član 32. stav 2. kaže da predsednik parlamenta u slučaju svog odsustva obaveštava ostale potpredsednike ko će umesto nje voditi sednicu. Obaveštena sam da će to biti Đorđe Milićević i Veroljub Arsić. Dakle, nemate ovlašćenje uopšte da sedite tu, a kamoli da ovako grubo kršite Poslovnik. Ko ste vi? Ko je bilo ko ko tu sedi da narodnom poslaniku može da dozvoli ili da ne dozvoli nešto da kaže? Šta vas briga ko je meni mafijaš a ko nije? Kako to da ne reagujete kad ti iz te mafijaške grupe kažu da je Slobodan Milošević ratni zločinac? Ne reagujete. To vam ne smeta.

Ja sam samo htela da kažem da je Zoran Živković nasledio tog Zorana Đinđića tako što se glasalo u parlamentu pet-šest dana posle Đinđićeve smrti da on bude premijer. Dobio je aplauz od tadašnjih svojih stranačkih kolega, uz široki osmeh primio funkciju, primao čestitke kao da je oženio a ne sahranio premijera. Vi ste znali da ću ja to da kažem, zato što ste, ne znam da li vi lično, ali svakako bili ste deo vlasti, jer ste vi deo vlasti od kad je bog zaboravio.

Dakle, nemate prava i nemojte da se igrate, em sedite, ponavljam, tu neovlašćeno, em vi pokušavate da narodnom poslaniku kažete kako će koga da nazovem. I čujemo li još jedanput da neko kaže da je Slobodan Milošević ratni zločinac a vi ne prekinete sednicu, tražićemo vašu smenu. Hvala.