Po kom osnovu kolega Šaroviću? Po Poslovniku,izvolite.

Dakle gospodine Arsiću, vi ste prekršili član 27. i član 107. i mi smo kada vi predsedavate svedoci toga da je moguće i ono što nije moguće i svedoci smo da u zavisnosti od dal dana, doba dana, vašeg raspoloženja, govornika, da se menjaju aršini po kojima vi postupate.

Podsetiću vas koja je tačka dnevnog reda trenutno i da ta tačka dnevnog reda nema apsolutno nikakve veze ni sa stabilnošću kursa dinara, nema veze sa Bujanovačkom banjom, nema nikakve veze sa iznošenjem smeća tamo i sa javnim preduzećima i jednostavno je skandalozno da puštate da se na taj način troši vreme, da se na taj način diskutuje i da nikoga od prethodnih govornika ni jednog trenutka niste opomenuli. I to ne bi bio problem kada biste vi taj aršin imali za sve, kada bi bio isti, kada bi i poslanici opozicije mogli na taj način da troše svoje vreme, kako oni misle da treba.

Ovi amandmani su po mom mišljenju, a posebno imajući u vidu mišljenje Vlade, da nisu u logičkoj vezi sa članovima na koje su podneti, morali su biti odbačeni. Uveli ste nov princip da se može podneti bilo kakav amandman na bilo koji član zakona. Sve može.

Nekada su se, dok je mislim ipak više vođeno računa ovakvi amandmani odbacivali. (Isključen mikrofon.)

Kolega Šaroviću, drago mi je da vas ponovo vidim u Skupštini, pošto niste bili juče i dobar deo prekjučerašnjeg dana, dobrodošli, jer da ste bili tu znali biste da su svi poslanici mogli da pričaju isto kao i kolege iz SNS, iz svakog poslaničkog kluba.
Mislim da priče oko političkog dijaloga koji se vodi ovde u Narodnoj skupštini ne sme da bude opterećena samo ličnim uvredama i povredom dostojanstva narodnih poslanika. To je moje mišljenje formirano još od pre 10, 12, 15 godina.
(Nemanja Šarović: Još dok si bio radikal.)
Tačno tako.
Znači, po tome narodni poslanici imaju pravo da imaju određenu slobodu prilikom obrazlaganja svog amandmana. Isto tako, nemojte mene da opterećujete sa tim da li amandmani treba da budu odbačeni ili ne, to je nije stvar predsedavajućeg, ni predsednika Narodne skupštine. Postoje radna tela koja o tome vode računa, imate predstavnike u tim radnim telima i neka se oni izjašnjavaju.
Treća stvar, isto tako ni vašoj poslaničkoj grupi ne prebacujem, smatram da je to potpuno legitimno i podržaću svaku poslaničku grupu, podnosili ste amandmane i na naslov i na nadnaslov zakona itd. to je vaše pravo i to nikada neću da vam osporim, bar ja neću nikada da vam osporim.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni? (Da)
Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Jelena Mijatović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Borka Grubor.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Grubor izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, da bi država opstala i razvijala se, narod mora da bude zdrav i obrazovan. Kako obrazovanje počinje od malih nogu, učenjem maternjeg jezika i svog pisma, moramo se potruditi sa sačuvamo i jedno i drugo.

Ponosna sam što delim zavičaj sa velikanima naše pismenosti, nauke, umetnosti, istorije, počev od Vuka Karadžića, Jovana Cvijića, Miće Popovića i mnogih drugih. Lokalna samouprava grada Loznice je prepoznala značaj očuvanja i promocije maternjeg jezika i ćiriličnog pisma, kulturne istorije našeg naroda i programske saradnje sa drugim relevantnim organizacijama u našoj državi, a i u dijaspori.

U čast tvorca naše azbuke u rodnom mestu Vuka Karadžića u Tršiću izgrađen je velelepni obrazovno-kulturni centar površine 3.100 metara kvadratnih sa 40 smeštajnih jedinica i 144 kreveta, dve kongresne sale sa najsavremenijom opremom, internet sala sa šest računara. Poseban značaj ovog centra je u tome što je planirano organizovanje mnogobrojnih manifestacija za učenike osnovnih i srednjih škola iz cele naše Republike, kao što su letnja škola kreativnog pisanja, lepog govora, glume, muzeologije, medijske i digitalne pismenosti, likovne kolonije, semenari za prosvetne radnike, skupovi slavista, boravak studenata iz svih krajeva sveta.

Ukupna uložena sredstva su 320 miliona dinara, od čega je lokalna samouprava uložila 60% sredstava, a ostalo Vlada Republike Srbije, na čelu sa Ministarstvom prosvete i kulture. Zahvaljujem se gospodinu ministru Šarčeviću i ministru Vukosavljeviću koji su otvorili ovaj prelepi objekat u septembru prošle godine na 84. Vukovom saboru i uverili se u opravdanost uloženih sredstava.

(Predsedavajući: Privodite kraju, koleginice Grubor.)

To je naša Petnica broj dva, rekao je tada ministar Šarčević. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodina Šarčević. Izvolite.

Imam potrebu samo da vam se obratim, pošto sam bio odsutan, da pozdravimo studente. Danas je 4. april, Dan studenata, te sam bio u prilici da im se u maloj sali obratim u svoje ime i da ih pozdravim.

Da dopunim koleginicu, mi radimo i treću stanicu izvrsnosti, znači posle Petnice i Tršića, a to je Avala, znači, Centar za ekološka istraživanja, projektovanje je završeno za Belu Crkvu, tamo će krenuti gradnja za geonauke i imamo ceo projekat za narednu godinu. Time Srbija ulazi u red retkih evropskih zemalja koja posvećuje veliku pažnju naučnoj misli i podmlatku. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Rančić.
Da li neko želi reč?
Kolega Rančiću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre gospodine Šarčeviću, poštovani gosti iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, član 3. definiše ciljeve Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije i u članu 3. Predloga zakona NOKS-a dodaje se tačka 10. koja glasi: „obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova“.

Uspostavljanje Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije definiše se milje, odnosno prostor kvalifikacija koji, kao što znamo, obuhvata svrhu, ciljeve, principe, nivo i vrstu kvalifikacija, način sticanja kvalifikacija, utvrđivanje deskriptorija nivoa kvalifikacija, tela i organizacije, kao i obezbeđivanje kvaliteta NOKS-a. Kako bi domaće kvalifikacije lakše bile prepoznate i priznate u evropskim okvirima, potrebno je pre svega uspostaviti Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije, a zatim upoređivanje sa Evropskim okvirom kvalifikacija.

Povezivanjem Nacionalnog okvira kvalifikacija sa Evropskim okvirom kvalifikacija dolazi do lakšeg razumevanja i tumačenja kvalifikacija među različitim državama u obrazovanom i zdravstvenom sistemu Evrope. Zbog toga je okvir kvalifikacija u evropskom prostoru visokog obrazovanja sadržan u Bolonjskom procesu po kome se odvija nastava na medicinskim fakultetima u Srbiji. Bolonjski proces je, kao što znamo, jedna zajednička deklaracija evropskih ministara, obrazovana je i potpisana u Bolonji aprila 1999. godine i odnosi se na reformu visokog obrazovanja, što podrazumeva i sticanja znanja iz oblasti medicine po svim standardima.

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Rančiću.)

Iz tih razloga i ne čudi da se Srbija pridružila članstvu u organizaciji Eurotransplant.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šormaz.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Milekić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Studenka Kovačević.
Da li neko želi reč?
Koleginice Kovačević, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, u osnovi mojih obraćanja tokom ove rasprave ističu se projekti koje ste pokrenuli, među kojima je i projekat „Škola za 21. vek“. Ovaj projekat podrazumeva inovativnost, kreativnost i primenljivo znanje. To je jedan novi vid nastave za koju su potrebne nove tehnologije. Po ovom principu nastave đaci konačno mogu nešto da stvore, ne samo da uče, već da teorijsko znanje upotrebe i pokažu sopstvenu inovativnost. Sami đaci pokazuju veliki entuzijazam ovim principom nastave i kažu da na ovaj način vežbaju koncentraciju, strpljenje i preciznost.

Kada kod dece podstaknemo želju za stvaranjem, možemo očekivati da će jednog dana biti uspešni u ma kojoj oblasti za koju se budu opredelili. Svi uspešni poslovni ljudi su i radne navike i želju za uspehom stekli u ranom detinjstvu. Naša je obaveza da osim kvalitetnog okruženja u smislu dobro opremljenih školskih objekata i dobrog privrednog ambijenta u zemlji đake osposobimo za rad.

Predugo smo deci govorili da će ih posao čekati u javnom i državnom sektoru. Moramo insistirati na privatnom sektoru, zarad sopstvene budućnosti i zarad budućnosti ove zemlje. Naravno, to nije samo obaveza prosvete, to je obaveza svih nas. Zahvaljujem.