Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 103 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije?
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moja pitanja upućujem predsednici Vlade, Ani Brnabić, ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, ministrima Neli Kuburović, Zorani Mihajlović i Branku Ružiću svakom iz svoje nadležnosti, a radi se o jednom događaju koji je vrlo uznemirio vojvođansku javnost, naročito građane Gakova, te pošto od službenih državnih organa javnost nije dobila adekvatne valjane i pravovremene informacije ovo je, očito, jedini način da do njih dođemo, a zahvaljujući uporno inicijativi vrednih istraživača Vojvođanskog istraživačkog centra – VOIS koji su se pozabavili ovim problemom i doneli nam više početnih informacija da bismo došli do istine.

Naime, 18. januara ove godine, 2018. godine, izvršena je zajednička akcija Žandarmerije i pripadnika PU Sombor, u nekadašnjem objektu gakovačkog Graničara, kada je otkrivena laboratorija marihuane, u vrednosti od preko 50 miliona dinara, odnosno gotovo pola miliona evra. Tada PU Sombor nije izdala nikakvo obaveštenje o ovom događaju i to na insistiranje službenika MUP-a, pod obrazloženjem da će oni da se oglase tim povodom. To se nije dogodilo čitavih šest dana i to je prvo moje pitanje ministru, u prvom redu, zbog čega se šest dana čekalo da se izda bilo koja informacija ili rečenica povodom otkrivanja ove laboratorije na ovom nekada značajnom poljoprivrednom dobru Graničara u Gakovu? Nakon šest dana, bez ikakvog preciziranja i detaljnijih informacija, saopšteno je da je u pitanju imovina nekadašnjeg poljoprivrednog giganta, koji je volšebno pre stečaja 2016. godine prešla u vlasništvo preduzeća Vladimira Vrbaškog, inače poznatog kao pod navodnicima kontroverznog biznismena bliskog Srpskoj naprednoj stranci, mada su ti detalji i tada prikrivani.

Ono što zapada u oči pored pitanja zašto je MUP, Žandarmerija i Policija, zašto su ćutali celih šest dana, ono što zapada u oči da odjednom krajem 2017. godine nestaju iz Centralnog katastra prepisi o promeni vlasničke strukture nad gakovačkim Graničarem, ali u katastarskoj evidenciji se kao novi vlasnici pojavljuju lica koja su najdirektnije povezana sa SNS. Citiram – umesto Vladimira Vrbaškog u katastarskoj evidenciji se kao novi vlasnici parcela gakovačkog Graničara pojavljuju Ivan Bojović, citiram – partner poslanice SNS u Narodnoj skupštini Marije Obradović, koja je ujedno i potpredsednica SNS, zatim, Dragana Potpara, poslanica SNS u Skupštini AP Vojvodina, zatim Stefan Videkanić, bratanac predsednika Opštine Kula Perice Videkanića, takođe iz SNS, o čijim je poslovima javnost bila obaveštena, kao i preduzeća u vlasništvu advokata Tomislava Višnjića, koji se inače proslavio kao branilac optuženih za ratne zločine pred Tribunalnom u Hagu.

Dakle, proverom u katastarskoj evidenciji, ova lica su evidentirana kao novi vlasnici parcela gakovačkog Graničara. Međutim, ono što predstavlja predmet mog drugog pitanja jeste zašto Katastar krije na koji način su oni postali vlasnici, da li kupovinom, da li poklonom, da li potraživanjem i upornim pitanjima istraživača VOIS-a, zarad javnosti, Katastar već nedeljama, mesecima, krije ove podatke. Mi ih tražimo ovim putem, naročito od nadležnih ministara, koji imaju nadležnosti da ove informacije donesu na svetlost dana.

Takođe, ministra unutrašnjih poslova želim da pitam kako je moguće da je Više javno tužilaštvo saopštilo da je jedino identifikovano i privedeno i osumnjičeno lice, izvesni Miloš Raičević iz Gakova, povodom ove otkrivene laboratorije marihuane, a da niko u Gakovu ne poznaje ovo lice, čak šta više, da tvrde da se radi o licu koje je zapravo iz Zemuna, a koje je, zarad opšteg dobra unutar SNS preuzelo na sebe odgovornost. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, htela bih, koristeći svoje poslaničko pravo danas da zatražim obaveštenje od ministarke zadužene za populacionu politiku i demografiju, u vezi sa predlaganjem i sprovođenjem novih stimulativnih mera populacione politike, Strategijom populacione politike.

Naime, demografska situacija nas godinama unazad upozorava da probleme populacione politike treba pre svega posmatrati kao nacionalno a ne političko pitanje i da bi za najavljenu populacionu politiku trebala da postoji široka društvena saglasnost, uzimajući u obzir činjenicu da su predložene mere izraz krajnjeg napora Vlade Republike Srbije, da i u, ne tako povoljnoj ekonomskoj situaciji, pruži maksimalnu podršku porodicama sa decom.

Znamo da je jedno od strateških opredeljenja Vlade, borba protiv bele kuge. Ova Vlada kao i prethodne dve ozbiljno shvata problem depopulacije Srbije i činjenicu da se, ukoliko ne preduzmemo hitne mere, za 50 godina može se prepoloviti srpsko stanovništvo.

U tom smeru su preduzimane različite mere Vlade, jer populaciona politika, zauzima strateško mesto u aktivnostima Vlade. Iako smo krajem prošle godine usvojili set populacionih mera prilikom izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Vlada, a posebno Kabinet za populacionu politiku, ministarke prof. dr Slavice Đukić Dejanović, u čijem je delokrugu rada, pre svega populaciona politika, predlaže i nove, još stimulativnije mere koje bi trebalo da podstaknu rađanje.

Ove mere usvojio je i Savet za populacionu politiku Vlade, a podržao predsednik Republike Srbije i Nacionalni savet za populacionu politiku. Nove mere podrazumevaju još veću podršku u državi, i to za prvo dete 100.000 dinara u vidu jednokratne pomoći, za drugo dete 10.000 dinara mesečno tokom dve godine od rođenja deteta i za treće dete 12.000 dinara tokom 10 godina, a za četvrto dete 18.000 takođe tokom 10 godina od rođenja deteta.

Verujem da se svi slažemo da su ove populacione mere izuzetno stimulativne i beskrajno značajne za opstanak i države i nacije, ali i da će uz aktivne mere u sferi politike zapošljavanja mladih, da na taj način možemo postići pun efekat.

Pored ovih mera u skladu sa Strategijom o podsticanju rađanja, Vlada najavljuje i niz drugih mera. U vezi sa tim želim da zatražim obaveštenje od ministarke Đukić Dejanović, koje normativne izmene će Kabinet za populacionu politiku i Vlada, u celini predložiti, kako bi se ove obimne mere primenile, imajući u vidu da se radi o više zakonskih propisa koje treba izmeniti. Hvala lepo.

Pre nego što nastavimo sa radom, pitam još jednom da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.

Hvala, gospodine predsedavajući.

S obzirom da se još nisu smirile tenzije koje su nastale posle bestijalnog hapšenja samozvanih specijalnih jedinica samozvane države Kosovo visokih predstavnika Republike Srbije, u tom smislu bih postavio par pitanja predsedniku države gospodinu Vučiću, premijerki države gospođi Brnabić i ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Stefanoviću. Interesuje me da li je tačno da su šiptarske specijalne jedinice ušle na prostor severnog Kosova samo dva puta u proteklih 19 godina, prvi put kada je na Kosovu trebao da ode specijalni voz i drugi put nedavno, kada je gospodin Đurić prešao alternativnim prelazima u našu pokrajinu?

Da li je tačno da je razgovor predstavnika vlasti Republike Srbije sa građanima severnog Kosova bio zakazan za 12,44 časova? Ako je to tačno, u momentu kada je razgovor bio zakazan, po informacijama koje imamo, prisutno je bilo preko 1.500 ljudi. Zašto su se ljudi razišli ako su znali da će gospoda Đurić i Selaković doći kada je u tolikom broju ljudi bezbednosna pozicija njih lično bila mnogo sigurnija, odnosno zašto gospoda Đurić i Selaković nisu došli u predviđeno vreme, nego kasnije?

Postavljam pitanje kako je moguće da zajedno, na svu sreću, sa gospodinom Đurićem nije priveden i nasilno lišen slobode od samozvanih vlasti samozvane države i gospodin Selaković? Da li to znači da je on pred šiptarskim vlastima uživao neki poseban imunitet?

Da li je tačno da su predstavnici međunarodne okupatorske administracije znali za ovaj scenario? Ako je to tačno, šta mi možemo da u daljem toku pregovora sa nazovi našim zapadnim prijateljima od njih da očekujemo po pitanju rešavanja položaja naše pokrajine?

Postavljam pitanje da li je pre ulaska gospodina Đurića i gospodina Selakovića urađena bilo kakva bezbednosna provera po njihovu bezbednost ili, ukoliko to nije urađeno, ko je za to odgovoran, a ukoliko je urađeno, ko je odgovoran što je procena urađena loše?

Da li je tačno i da li je moguće da se visoki funkcioneri države Srbije šalju u ovako rizičnu po njih lično, a sramotnu po državu Srbiju, misiju, a da prethodno takva provera nije urađena?

S obzirom da je bilo najavljeno da će gospodin Đurić biti uhapšen ako se pojavi na KiM, na sastavnom delu teritorije Republike Srbije, ko je odgovoran ako se on pojavio ili je to njegova lična želja? Ukoliko je lična želja, da li on snosi zbog toga određeni tip odgovornosti?

Na kraju pitanje za gospodina ministra inostranih poslova, Dačića – zašto nije zatražena hitna sednica Saveta bezbednosti UN preko naših pouzdanih prijatelja iz Ruske Federacije, koji bi ovu inicijativu sigurno podržali i na taj način bi došli u situaciju da eventualnim vetom od strane ovih tzv. zapadnih prijatelja najzad padnu maske, da se zna ko zaista državu Srbiju oseća kao svog prijatelja, a ko nam je lažni prijatelj ili, da kažem, neprijatelj? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem.

Koleginice i kolege, potpredsednici Skupštine, imam nekoliko pitanja od kojih je prvo upućeno ministru zdravlja, gospodinu Lončaru i ministru obrazovanja, gospodinu Šarčeviću. Žao mi je što juče zbog besmislenih amandmana naših kolega nismo imali prilike da razgovaramo i o tome. Međutim, evo o čemu se radi.

Kao što je, na žalost, verovatno mnogima poznato, juče smo dobili još jednu žrtvu bolesti za koje smo mislili da su odavno iskorenjene u našoj zemlji. Moje pitanje se odnosi na dva zakona koja su u ovoj Skupštini usvojena u ovom sazivu Skupštine. Prvi zakon je Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji predviđa da se deca koja nisu vakcinisana ne mogu upisati u osnovnu školu. To je inače zakon koji su podržali i poslanici DS, smatrajući da je to mera koja će nam pomoći da se izborimo sa ovim velikim problemom sa kojim se, mi mislimo, zbog nebrige države suočavamo. Međutim, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je usvojen pre čini mi se mesec ili nešto malo više od mesec dana, ne predviđa mogućnost da dete koje nije vakcinisano ne može da se upiše u osnovnu školu. Naprotiv, ovaj zakon eksplicitno navodi da je osnovna škola obavezna za svu decu, dakle i za nevakcinisanu decu, čime su ta dva zakona u potpunoj suprotnosti jedan sa drugim.

Osim toga, među potrebnom dokumentacijom koji roditelji treba da dostave prilikom upisa deteta u školu ne nalazi se potvrda o vakcinaciji deteta. Da li škola ima sama pravo da traži od roditelja da dostavi takve dokumente? Naravno da nema. Moje pitanje ovoj dvojici ministara je – na koji način misle da ovaj problem može da se reši? Roditelji znaju da se deca ove i sledeće nedelje upisuju u školu. Kako ćemo da rešimo problem koji je nastao zbog toga što je ista Vlada i ista skupštinska većina usvojila dva zakona koja su u potpunoj suprotnosti? Jedan zakon zabranjuje deci koja nisu vakcinisana da se upišu u osnovnu školu, a drugi zakon tera decu koja nisu vakcinisana da se upišu u osnovnu školu.

Ja vidim da to kolege ne interesuje. NJima je potpuno svejedno što su i deca i odrasli počeli da umiru u našoj zemlji od bolesti za koje smo verovali da su odavno iskorenjene, a takva je i politika Vlade prema tom problemu. Na takav način se i odnosi prema njegovom rešavanju, ali malo šta vas, kolege, interesuje, pa zašto bi vas interesovalo i to da li će u nekoj osnovnoj školi izbiti epidemija boginja ili neke druge smrtonosne bolesti, koje su iskorenjene pre više decenija?

Drugo pitanje je upućeno premijerki, upućeno predsedniku Republike i upućeno je Slavici Đukić Dejanović. Radi se o čuvenoj kampanji „nek zakmeči“ ili kako god se ta kampanja zove.

Mi smo za sada imali prilike da čujemo da će žene u Srbiji biti plaćene 100.000 dinara ne bi li rodile dete i da su to praktično jedine mere za koje mi znamo koje Vlada namerava da preduzme da bi podstakle rađanje u Srbiji. Moje pitanje za njih je da li znaju da je u Novom Sadu 1.300 dece izbačeno iz predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“ zbog toga što su roditelji imali neizmirene obaveze prema toj ustanovi? Da li znaju da u našim velikim gradovima svake godine nekoliko hiljada dece ostaje na listama čekanja? Da li znaju da su trudnice u januaru ove godine izuzete iz povećanja plata u javnom sektoru? Da li znaju da i dalje ne postoji nikakva zaštita za žene koje masovno gube posao ako zatrudne, ako se porode i to istog onog momenta kada se vrate na posao? Da li znaju da u svim domovima zdravlja imamo problem sa tim što nema dovoljno pedijatara, o dečijim hirurzima dalje da ne govorimo i da li zaista misle da će 100.000 dinara, koje će nekome dati, zaista motivisati nekoga da rodi dete u zemlji koju grade?

Zahvaljujem, koleginice Jerkov.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, ja bih, pošto sam uvek u Skupštini predstavljao jugoistok Srbije, poljoprivredne proizvođače i brdsko-planinska područja, postavio jedno pitanje ministarstvu bez portfelja gospodina Krkobabića, a to je vezano za razvoj zadrugarstva. Pitanje je da li će se u ovoj godini nastaviti sa pomaganjem zadruga koje se formiraju u okviru jugoistoka Srbije, jer pominjanjem zadruga i razvojem zadrugarstva veliki broj naših ljudi su ukrupnjavali svoja gazdinstva, skupljali se u jednu zadrugu, tako da je velika intencija da zadrugarstvo potpomogne našim poljoprivrednim proizvođačima da se razvija i da se kroz zadrugarstvo obezbedi brži razvoj i sela, razvoj malih opština, a samim tim i razvoj jugoistoka Srbije.

Očekujem da će ministarstvo koje vodi gospodin Krkobabić i dalje nastaviti da radi u interesu jugoistoka Srbije, a i cele zemlje Srbije. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje je Ministarstvu prosvete, ministru Šarčeviću, pošto sam ja i po amandmanima i govorio gde sam rekao da opštine iz koje ja dolazim iz Srvljiga je na inicijativu USS, čiji sam ja predsednik, donela skupštinsku odluku da se pomaže deci koja upisuju prvi razred srednjeg obrazovanja i dajemo u dogovoru normalno sa lokalnom samoupravom, dajemo po pet hiljada dinara iz budžeta opštine za svakog dete koje upiše srednji razred, prvi razred srednjeg obrazovanja u Svrljigu i to po pet hiljada dinara, a za onu decu koja upišu prvi razred srednjeg obrazovanja dualnog obrazovanja, za njih će biti 50% više.

Mislim da je to vrlo dobro, to je odlično, jer na ovaj način želimo da zaustavimo našu decu da idu iz Svrljiga. Ovaj primer mogu iskoristiti i ostale opštine na jugoistoku Srbije i svog budžeta da pomažu dečici, da ostanu u tim opštinama.

A pitanje gospodinu ministru, da li će imati mogućnost da oni kroz neke programe potpomognu sa još nekim sredstvima ili nekim pozitivnim stvarima te naše opštine koje na ovakav način žele da promovišu dualno obrazovanje?

Još nešto, jedno pitanje je Ministarstvu poljoprivrede, da li će moći da se na neki način prevaziđe problem za one proizvođače koji sada po ovom pravilniku koji je donesen u prethodnih mesec dana, da li će imati mogućnost malih proizvođača koji imaju sedam ovaca, a sada po Pravilniku treba 13 ovaca, da dobiju sredstvo odnosno regres po sedam hiljada dinara?

Mogu da kažem da to za male proizvođače, ovaj Pravilnik nije dobar i mi moramo da iznađemo i poziv ministra poljoprivrede, da iznađe mogućnost da se tim malim proizvođačima koji imaju dve krave, koji imaju do sedam ovaca, koji je bio od prošle godine do sedam koza, da se tim ljudima obezbede sredstva da oni nadomeste tu razliku koju sada gube.

Svedoci smo, od sedam ovaca koji imaju, dobijaju sedam hiljada dinara. S tim novcem taj poljoprivredni proizvođač je sebi obezbedio egzistenciju za određeni period, obezbedio hranu za tu stoku. Sada kada sa 13 ovaca 80% ljudi će otpasti, tih stočara će otpasti i oni neće imati mogućnost i u krajnjem slučaju oni će prodati ta grla stoke što su imali.

Još jednom, poziv Ministarstvu poljoprivrede da iznađe mogućnost da se tim ljudima potpomogne ili u krajnjem slučaju da se pravilnik stavi van snage i da se obezbede sredstva za te male proizvođače.

Još jednom, ja ću kao čovek i kao predstavnik i po struci sam veterinar, želim još jednom svima da kažem da ovo što govorim, govorim iz srca. Ja podržavam Vladu Republike Srbije, podržavam našeg predsednika, gospodina Vučića, ali neke stvari moram da iznesem jer su ovo problemi koje osećam na sebi. Ja se bavim ovčarstvom, imam određeni broj grla i krava i ovaca i znam kako to znači za ljude kojima svaki dinar a žive u tim malim opštinama u brdsko-planinskim područjima, koliko taj dinar svakome znači. Još jednom, to su moja pitanja. Hvala.

I iskoristio bih priliku, ako nije problem, da svim pravoslavnim vernicima čestitam Veliki četvrtak i uskršnje praznike u zdravlju i veselju da provedu sa svojim porodicama.