Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović. Izvolite.

Hvala.

Želela bih da obavestim građane Srbije da ovo što je koleginica iznela, odnosno ovaj Zakon o planskom sistemu Republike Srbije, zaista nema nikakve veze ni sa Aleksandrom Vučićem, ni sa gospodinom Jeremićem, a ni sa gospodinom Sašom Jankovićem.

Znači, mi ovde pričamo o jednom globalnom planiranju, o najvišem nivou planiranja, a amandmani koje postavljate na taj zakon, na prvi član su toliko, moram da kažem, negde ispod i srednjoročnih planova, potpuno mimo ovoga što je tema ovoga zakona.

Lično smatram da zakon može biti dobar i da može čak biti ispunjeno i ovo što je kolega prethodni rekao, da lokalne zajednice budu što više ispoštovane i smatram da treba, da ne bismo imali opet neku Požegu, Zrenjanin ili Niš. Odnosno, ja se radujem što ih imamo sad trenutno, jer to je pravo stanje na terenu lokalnih zajednica.

Međutim, da bi se lokal uzdigao na nivo koji treba i kada bi uzeo aktivno učešće u donošenju planova svojih lokalnih zajednica, mora da se radi na transparentnosti i mora da se radi na aktivnom učešću javnosti.

Znači, javnost postaje zainteresovana javnost, lokalne zajednice više ne žele centralizovani sistem koji vlada, da podnose, moram tako da kažem i, znači, sve će se to jednog dana lepo namestiti ako u ovom zakonu koji imamo ispoštujemo tu zainteresovanu javnost, uključimo ih u aktivan proces donošenja planova, ne gotovih nacrta nego već kad planovi počnu da se donose. Tek onda ćemo imati zaista kvalitetan sistem planiranja.

Još jednom ponavljam, zakon nisu pitali ni gospodin Aleksandar Vučić, ni Jeremić, ni gospodin Saša Janković, pisalo ga je ministarstvo nadležno za to i tu su oni potpisnici i ne treba jedan zakon koji je zaista na najvišem nivou planiranja, mi znamo da razvojne planove, usvajaju se ovde na Skupštini, da spuštamo ispod nivoa čak i srednjoročnih planova. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Jel ovo pravo na repliku, gospodine predsedavajući? Čisto da znam kako da organizujemo vreme, pošto je pomenut predsednik stranke.

Dakle, kada govorimo o poziciji Srbije o svetu, a o tome je upravo govorila koleginica koja je predložila ovaj amandman, govorimo, naravno, o strateškom nivou. Pozicija Srbije nije nešto što se uređuje danas za sutra, nije nešto što se uređuje na planu od jedne nedelje, mesec dana. To je nešto na čemu se radi sa pogledom u budućnost, i to ozbiljnim pogledom. Između ostalog, zbog toga se i ne kaže, bez razloga, da su pitanja integracija u evropskoj budućnosti i perspektivi Srbije, ali, sa druge strane, i najboljih mogućih odnosa sa Ruskom Federacijom, Narodnom Republikom Kinom i relevantnim faktorima na svetskoj političkoj sceni, ono što se smatra strateškim ciljevima i opredeljenjima.

U vezi sa tim, apsolutno sve izrečeno u diskusiji naše koleginice jeste bilo na mestu. Ono što treba imati u vidu, s druge strane, je da ukoliko govorimo o reperkusijama na lokal, ja sam to razumeo u prethodnoj diskusiji, one naravno mogu da se utvrde i one svakako postoje. Adekvatna pozicija Srbije, između ostalog i na međunarodnom planu, podrazumeva određene posledice. U slučaju naše države, bez ikakve sumnje, dobre posledice.

Mir i stabilnost, koji uz ekonomski razvoj, mi uvek potenciramo kao vitalne interese našeg društva, podrazumevaju da će upravo zahvaljujući tome što je Srbija prepoznata kao mirno, stabilno okruženje, neki investitori zaključiti da tu mogu da plasiraju svoj kapital, neko doći na ideju da uloži u ovu našu zemlju, što se zaista dešava, neko ovde pokrenuti novi proizvodni program, neko ovde otvoriti neku fabriku, što se upravo i dešava.

Zahvaljujući svim tim međusobno jako povezanim procesima, mi danas možemo da se pohvalimo i sa 170 hiljada potpuno novih radnih mesta i sa, čini mi se, oko 90 tih novih fabrika i novih proizvodnih pogona.

Koliko jedno veze sa drugim ima, mislim da je više nego jasno. Koliko to neko razume dok sluša, neka ostane pitanje za one koji slušaju. Hvala lepo.

Po amandmanu, narodni poslanik Sonja Pavlović. Izvolite.

Ala ste uzdahnuli.

Koliko neko razume kad sluša je jedno pitanje, koliko neko razume kad čita je drugo pitanje i veoma razumem kad čitam ono što je napisano. Potpuno mi je jasno da ovaj zakon o kome danas pričamo, kao i mnogi zakoni, nisu u potpunosti sa nacionalnim planom za usvajanje pravnih tekovina EU. Znači, onaj bitan deo koji se izbegava, to je prisustvo javnosti, to je taj visok stepen transparentnosti i zaista se ne možemo nikad usaglasiti sa tim tekovinama, sa tim pozitivnim pravom Evropske unije, dok ne uključimo javnost u donošenje važnih planova.

Znači, stari način uključivanja javnosti koji je bio formalan je prevaziđen, apsolutno je nedovoljan. Stari način obaveštavanja javnosti kada je u pitanju donošenje planova je prevaziđen. Sada imamo elektronsku upravu, sva ministarstva ne oglašavaju preko elektronske uprave, mislim da čak devet ministarstava ne oglašava uvid u planove, već se to oglašava najčešće preko tabloidnih dnevnih listova. Mi oglašavamo veoma važne planove preko tabloidnih dnevnih listova. To više neće moći tako da se radi, ako hoćemo kvalitetno da razvijamo lokalnu zajednicu i ako hoćemo da istaknemo javni interes i ako imamo željene ciljeve koje treba da ispoštujemo na nivou republike.

Javnost mora da se uključi u proces donošenja ovih planova, znači, aktivno lokalna zajednica može da nađe zadovoljenje za svoj način planiranja jedino ako javnost bude uključena od prvog trenutka uopšte rasprave o ovim planovima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Po amandmanu.

Verovatno je došlo do izvesne greške u ovom zakonu, a ni u pratećem obrazloženju nema nikakvog pomena tabloidnih dnevnih listova. No, ako je želja da se poveća transparentnost, nešto što pozdravljamo zajednički, to je upravo razlog za podršku ovom zakonu, jel tako? Hvala.

Po amandmanu, narodni poslanik Sonja Pavlović. Izvolite.

Gospodine, ne piše u zakonu, ali to je iskustvo moje koje skupljam na terenu i u donošenju raznih planova, da li su to urbanistički planovi ili neki drugi, i oni se oglašavaju u tabloidnim listovima, najčešće u „Dnevnom telegrafu“, za koji u trenutku kada su počeli da se oglašavaju nismo imali čak ni informaciju, jer je vrlo kratko trajao list od osnivanja, kolika je njegova čitanost.

Ako hoćemo da javnost obavestimo, moramo to kvalitetno da uradimo. Ako nećemo da je obavestimo, onda znači nećemo. DŽaba nam i elektronska uprava, džaba nam i Zakon o elektronskom poslovanju ako njega ne implementiramo u procesu donošenja ovih planova ili bilo čega drugog. Formalno, mi možemo sve da ispoštujemo, ali zaista da bi nešto ispoštovali, to treba i primeniti. Pa, primenjivo je jedino tako ako pozovemo, u ovom slučaju kod ovog zakona, građane da se aktivno uključe u proces donošenja planova, a ne da im se serviraju gotovi planovi gde njihov interes apsolutno nije u fokusu. Hvala.