Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 67 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Imam pitanje da postavim ministru odbrane Aleksandru Vulinu. Zašto nije povuka Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije? Zašto nije podneo novi tekst predloga kojim bi se ukinulo postojanje zakona u celini? Takođe, zašto nije povukao Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2018. godini?

Zato što bi to predstavljalo pre svega uštedu nekoliko milijardi dinara, što bi od toga mogla da dobije i Vojska i policija više novca, da se povećaju plate, da se poboljša standard vojnika i policajaca, a najvažnije od svega što je naša država pred takvim iskušenjima da nam svaki vojnik u određenom trenutku može biti dragocen, a ovde su birani, pretpostavljam, sposobni vojnici ili oni koji su među najsposobnijim, sada kada ih otadžbina treba, da budu u otadžbini. Na taj način da nam je Vojska i policija sposobnija u slučaju hitne potrebe, da nema nikakve surevnjivosti između onih koji idu u strane misije i onih koji ostaju u otadžbini, a ne idu nigde i s druge strane, da ovo sve bude u sklopu podizanja opšteg standarda Vojske i policije, da njihov rast plata bude mnogo brži od plata drugih u javnom sektoru, da njihove plate budu u toj meri pristojne da ne brinu o svojoj egzistenciji i egzistenciji porodice u trenutku kada treba da se odazovu na poziv otadžbine i stupe u njenu odbranu.

Podržao sam juče mogućnost da profesionalni vojnici ostanu u službi do 53 godine, dakle, do sticanja prava na penziju na osnovu radnog staža, s obzirom da imaju beneficirani radni staž. U svakom slučaju, naša Vojska i policija u ovim sudbonosnim trenucima biće najsnažnija zaštita otadžbine. Ministarstvo bi trebalo samo tome da se posveti i da se okane učešće u stranim misijama, bilo da je reč o misijama UN ili EU, tu nikakve suštinske razlike nema. Zamislite više stotina naših vojnika i oficira da se nađe van otadžbine, a Šiptari krenu na Kosovu, Hrvati i Muslimani na Brčko ili Hrvati na levu obalu Dunava u Bačkoj.

Dakle, to su sve konkretni i veoma važni razlozi. Zbog tih razloga potrebno je da nam Vojska i policija budu što zadovoljnije svojim socijalnim položajem, da imaju u perspektivi mogućnost da dobiju stanove za određen broj godina službe, naravno, u toku radnog veka, da mogu te stanove po povoljnim cenama da otkupe, da postanu njihovi vlasnici. Kada je Vojska zadovoljna, kada nije gladna, kada je dobro opremljena, ona je mnogo raspoloženija i spremnija za oružanu borbu, nego kada vojnik razmišlja ima li dete nešto da mu pojede tog dana, kako će u školu, kako će platiti obdanište, kako će kupiti udžbenike i sve ostalo. Isto je reč o policajcima. Policajci bi u toku rata trebali da budu sastavni deo oružanih snaga, prema tome, moraju uživati isti status kao vojnici da bi ispunili svoju obavezu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Moja prva dva pitanja upućujem Republičkoj javnoj tužiteljki gospođi Zagorki Dolovac. Šta je učinila, da li je postupila, i ako jeste, kako je postupila i ukoliko nije, zbog čega nije, povodom moje inicijative upućene njoj 5. decembra 2017. godine kako bi pred Ustavnim sudom pokrenula postupak, odnosno inicirala zabranu delovanja organizacije Nacionalni srpski front? Ta inicijativa nije bila amaterska, nije bila u formi jedne rečenice ili običnog pitanja. Ona je bila vrlo detaljna, pravno pripremljena, upravo onako kako i treba i gospođa Dolovac je mogla praktično samo da je prosledi Ustavnom sudu Srbije. Međutim, ja već mesecima ne dobijam nikakav odgovor na ovo pitanje i stoga ga ponavljam ili iniciram ovde.

Drugo pitanje takođe upućujem gospođi Zagorki Dolovac. Naime, da li je u nameri da takođe pred Ustavnim sudom inicira zabranu SRS, a nakon presude međunarodnog mehanizma kojom je predsednik SRS gospodin Vojislav Šešelj osuđen kao ratni zločinac za podstrekivanje progona naših sugrađana 1992. godine u Hrtkovcima. On kao neko ko je predstavljao i tada, a i sada stranku, svoju SRS, koji se ne libi od toga da i javno izrazi, da negira tu presudu, da negira taj zločin i da je spreman da ga, nadam se ne na taj način, ponovi, ovo je apsolutno osnovan uslov i povod da Republička javna tužiteljka pred Ustavnim sudom odmah inicira zabranu ove političke partije koja u svom delovanju i dan danas podstiče na progon naše sugrađane nesrpske ili drugačije nacionalnosti.

Sa treće strane, s obzirom da pokušavam ovim parlamentarnim putem kroz institut poslaničkog pitanja da komuniciram, bar na ovaj način, sa gospođom Dolovac i dobijem neke odgovore, to se ne dešava punih pet meseci, u jednom trenutku sam pitala kada ima nameru da se probudi iz zimskog sna, međutim, zaista se pitam da li je gospođa Dolovac uopšte dobro. Stoga treće pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova i gospođi Neli Kuburović. Dakle, neću se zaustaviti uprkos svim uvredama i pretnjama koje u kontinuitetu traju od strane Vojislava Šešelja i koje se vi pravite da ne čujete, ali vama na čast. Dakle, tražim od ministra Stefanovića i Nele Kuburović da mi odgovore na pitanje da li je Zagorka Dolovac živa uopšte. Da li ta žena radi, postoji i čime se uopšte bavi u svim ovim mesecima, jer ja duboko verujem da se ona ili odselila ili nije više među nama, iako bih to volela da se dokaže da nije tačno?

Drugi set pitanja, odnosno četvrto pitanje upućujem ministru zaštite životne sredine, Goranu Trivanu, tražim da mi odgovori da li je nadležna inspekcija za zaštitu životne sredine bila u „Petrohemiji“, da li je obavila inspekcijski nadzor nad postrojenjem odnosno fabrikom „FEB“ za proizvodnju plastike za koje imam saznanja, dokumentovana saznanja da se iz nje u vazduh već više od godinu dana, dakle od februara prošle godine emituje kancerogeni hrom. Zaposleni su na to odmah upozorili još februara prošle godine, menadžment „Petrohemije“ Pančevo je sa tim takođe bio odmah upoznat, međutim rukovodstvo „Petrohemije“ Pančevo nije želelo da zameni peć koja je porozna, pod opravdanjem da to puno košta, a da bi se time i prikrio problem uoči preuzimanja „Petrohemije“ od strane budućeg ruskog vlasnika ili suvlasnika. Dakle, tražim da mi se odgovori da li je inspekcija bila tamo i da li se uopšte zanima za trovanje Pančevaca i Beograđana kancerogenim hromom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slaviša Ristić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući, ja vas molim ako mogu uračunajte mi ovo vreme, molim vas, ne mogu sada da iznesem ono što sam želeo. Pitanje upućujem …
(Nataša Sp. Jovanović: poslanica dobacuje s mesta.)

Molim narodne poslanike da omoguće svom kolegi da postavi pitanje.

Računam 30 sekundi da ćete mi vratiti.

Pitanje upućujem predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću a ono glasi, šta je on, odnosno pre svega državni organi, šta su učinili da se po znanju prava kako je on sam rekao privedu albanski teroristi, preobučeni u uniforme terorističke tzv. države Kosovo koji su krajem marta kidnapovali Marka Đurića.

Mi se dobro sećamo njegove konferencije za štampu i sve što je rekao i na način kako je opisao tu terorističku vlast i državu, potpisujemo i zaista je to tako, ali je pred javnosti Srbije, dakle ne samo u javnosti Srbije ne samo građanima Srbije već pre svega i tzv. vlastima u Prištini, a i predstavnicima Međunarodne zajednice koji sponzorišu tzv. nezavisnost obećao da će privesti po znanju prava sve one koji su učestvovali tog dana u otmici Marka Đurića. Dakle, šta je urađeno? Da li se išta po tom pitanju radilo sve ovo vreme?

Sledeće pitanje takođe upućujem predsedniku Republike, a i gospodinu Marku Đuriću direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, a ono se odnosi na učešće poslanika Srpske liste u Skupštini Kosova i na učešće ministara u ispred Srpske liste u tzv. Vladi Kosova.

Dakle, svi smo bili svedoci i kada su predstavnici Srpske liste i njihovi ministri, a i sam Aleksandar Vučić i Marko Đurić rekli da Srpska lista više neće biti deo vladajuće većine u tzv. Vladi Ramuša Haradinaja i da ministri podnose ostavke. Evo, mesec dana je od tada, a mi zapravo nemamo tu pravu informaciju da li oni zaista i dalje podržavaju Vladu teroriste Ramuša Haradinaja ili su izvan nje. Ono što možemo sami da vidimo i ono što ja imam kao informaciju je zapravo da osim te verbalne izjave da više nisu deo te vladajuće većine oni zapravo i dalje rade i dalje učestvuju i podržavaju tu vlast. Kada su u pitanju tzv. ministri to je više nego očigledno, znači imamo potpunu potvrdu da oni ne samo što odlaze u svoje kabinete i na poslove već da jednostavno imaju redovne sastanke sa tzv. ostalim ministrima Vlade i redovne sastanke sa Ramušem Haradinajem.

Gospodine predsedavajući ja znam da verovatno, nažalost, jednu većinu ne zanimaju ove teme kada je u pitanju KiM, ali molim vas omogućite malo tišine da mogu da mogu da kažem nešto.

Dakle, navešću nekoliko primera, a vi kao što znate mi navodno tamo imamo tri neka svoja ministra, sve troje ne samo da odlaze na posao, već pre svega ovaj ministar koji je nažalost i dobio batine od terorista, skoro smo imali prilike i da u medijima vidimo da je on društvu američkog ambasadora koji predstavlja ambasadu tzv. u državi Kosovo Delavija, obilazio opštinu Dečane, gde uzgred budi rečeno više nema Srba i u svojstvu ministara delio pomoć poljoprivrednicima. Dakle, delio Ramuševim komšijama pomoć za poljoprivrednu proizvodnju.

S druge strane, eto imali smo i to prilike da vidimo kroz medije pomoćnik ministra unutrašnjih poslova tzv. Kosova, Radojević koji je inače takođe ne samo što je predstavnik srpske zajednice, nego takođe je na neki način predložen od strane srpske liste, skoro obaveštavao javnost i na KiM i širu da je u toku preregistracija srpskih tablica u tzv. kosovske tablice, itd. Oni apsolutno obavljaju svoje ministarske i ostale dužnosti u tzv. Vladi Ramuša Haradinaja.

Mi zaista želimo da znamo da li su oni deo te vlade ili nisu, ali ono što vidimo na terenu, očigledno da jesu. Sa druge strane, kada su u pitanju poslanici u tzv. skupštini Kosovo, oni su takođe rekli da su obavestili da neće više podržavati je li tu većinu da predstavljaju opoziciju, ali u isto vreme dakle ne samo što primaju zarade tamo to je manje bitno, već pre svega od njih ukoliko nisu deo te većine se očekuje da pokrenu inicijativu za preispitivanje poverenja Vladi koju su do sada podržavali.

Odgovor koji želim da čujem od strane Aleksandra Vučića i od strane Marka Đurića je prost i jednostavan, dokle ćemo više preko Srpske liste da obmanjujemo srpsku javnost pre svega javnost na prostoru KiM? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

U svetlu ovih zakonskih predloga o kojima raspravljamo ovih dana, postaviću pitanje premijerki Ani Brnabić i ministarki građevine gospođi Zorani Mihajlović, vezano za obećanje koje krajem 2017. godine još predsednik Republike Aleksandar Vučić dao to je da će se u martu ove godine, krenuti sa izgradnjom jeftinih stanova za pripadnike Vojske, policije i BIA.

To obećanje je predsednik Republike dao u jeku predizborne kampanje pred beogradske izbore. Iza toga je to ministarka građevine potvrdila, i u februaru mesecu rekla da već kraj marta kreće izgradnja jeftinih stanova za pripadnike Vojske, policije i BIA. Da će cena biti 500 evra po kvadratu, da će se ti jeftini stanovi graditi u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Vranju i Kraljevu. Evo, danas na kraju aprila meseca ne da nisu počeli radovi, nego još uvek nije usvojen ni taj „leks specijalis“ iz koga su najavili, koji je neophodan i preduslov da bi se krenulo sa tom izgradnjom.

Ovo ne treba da čudi građane Republike Srbije, jer ovakva obećanja su bezbroj puta u poslednjih šest godina davana. Setimo se samo obećanja predsednika Republike današnjeg, koji je bio premijer 2014. godine kada je najavio izgradnju jeftinih stanova po ceni od 380 evra po kvadratu i da će oni biti sagrađeni tokom 2015. godine. Mi smo evo danas u 2018. godini nema ni stanova, ni zgrada, a nema ni jeftinih stanova. Imamo samo Beograd na vodi koji predstavlja luksuznu građevinu za one tajkune koji su bliski režimu i koji verovatno imaju novca da daju pet, šest ili deset hiljada evra po kvadratu za jedan stan.

A što se tiče pripadnika Vojske, policije, BIA i ostalih građana i mladih bračnih parova koji su takođe bili u jednom trenutku slagani, a obećano im je da će i oni morati da čekaju ili da se mole i oni odnekud da dođu do neke tetke iz Kanade poput ministra Vulina koji će im dati 200 hiljada evra da kupe sebi nekretninu.

Pitanje je dokle se stiglo i zašto još po ko zna koji put obmanjujete građane Republike Srbije dajući im lažnu nadu o nekakvim stanovima jeftinim, o nekakvim boljim uslovima za život, i tako dalje?

Drugo pitanje postavljam ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanović. Pitanje je: kada će nadležni organi u okviru MUP postupiti po prijavama koje su bivši radnici „Prve petoletke“ podneli protiv aktuelne privatne firme i rukovodioca koji su vodili „Prvu petoletku“ do uvođenja u stečaj, a zatim napravili privatnu firmu sa kojom sada crpe sve ono što je godinama stvarano i ulagano u „Prvu petoletku“?

Ta prijava je obuhvatila i Agenciju za licitiranje stečajnih upravnika, obuhvatila je i stečajne upravnike i privatnu firmu, a i stečajnog sudiju koji je privatnoj firmi dao, odnosno potvrdio potraživanje od 170 miliona dinara firmi privatnoj koja je osnovana posle nego što je firma od koje se potražuje otišla u stečaj.

Dakle, radi se o brutalnoj pljački, o brutalnom kriminalu i nadležni organi policije moraju da postupe po zahtevu preko 2.000 radnika koji su ostali bez posla u ovom procesu. Ja ga pitam kada će se to procesuirati? Podneo sam i zahtev za formiranje anketnog odbora, da se utvrde sve činjenice sa odlaskom „Prve petoletke“ u stečaj i svim onim šta se dešavalo posle toga.

Na delu je jedna velika pljačka i pozivam ministra da uradi sve što je u njegovoj nadležnosti da organi MUP ispitaju ko je odgovoran i ko će snositi odgovornost za pljačku desetina miliona evra građana Republike Srbije? Zahvaljujem.