Reč ima ministar Jadranka Joksimović. Izvolite.

Evo, ja bih samo dodala nekoliko stvari, pošto vidim da je potpuno ili nerazumevanje, nedostatak volje da se nauči, da se pročita. Interpretacije se nikad ne čitaju. Čitaju se originalna dokumenta. To se otprilike nauči na prvoj godini fakulteta, da kad imate dokument, pročitate dokument i onda imate sopstvene interpretacije, ako ih imate i ako su validne.
Druga mogućnost koja postoji, to je da zaista ne razumete proces, i to je legitimno i uvek treba pitati. Dobro je što pitate, jer ono što vi ne razumete jeste šta je suština svakog izveštaja i zašto izveštaj postoji kao forma za one zemlje koje su u procesu evropskih integracija i koje su kandidati.
Dakle, izveštaj je instrument kojim se utvrđuje presek stanja u reformama. Dakle, ne daju se političke ocene. Politička ocena je data samo u jednom izveštaju i to u izveštaju iz 2010. na 2011. godinu, kada je bio toliko tužan i skandalozan narativ kojim se opisivalo stanje u Srbiji u oblasti pravosuđa, u oblasti korupcije. To je neponovljiv narativ. Nadam se da nikad više takav narativ u izveštaju, kakav je bio 2010-2011. godine, a pretpostavljam da se sećate ko je tada uređivao reformski proces u Srbiji, se nikada više neće ponoviti.
Delovi oko ekonomije u to vreme, koji su pripisivani, koji su takođe bili loši, koji su pripisivani ekonomskoj krizi, a sećamo se da su nas neke vaše, čini mi se, partijske kolege ubeđivale kako će ekonomska kriza zapravo proizvesti neverovatno pozitivne efekte na sjajnu srpsku ekonomiju u to vreme, samo što to nekako nije bilo prepoznato. E, tada je data politička ocena i preporuka, u tom izveštaju, jednoj drugoj Vladi koja nije uspela da zbog toga ni otpočne pregovore, zvanične, sa EU.
Ovaj izveštaj, ako mogu da ga nazovem izveštajem koji je pozitivan, a mogu da ga nazovem, dakle, ukupno govoreći u onom smislu koji izveštaj meri napredak u određenim oblastima koje su pobrojane od ekonomskih, političkih, regionalne saradnje, pa i normalizacije odnosa između Beograda i Prištine u najvećoj meri je konstatovan napredak, negde manji, negde veći, i to je činjenica, i to je ono što smo rekli građanima Srbije otvoreno. Dakle, i to je ono što ne mora ni Evropska komisija da nam kaže, pa znamo mi da treba i znaju svi građani Srbije da još više moramo da radimo na reformi pravosuđa.
Zaboravili ste da pomenete da je postignut, ne samo određeni napredak, nego da je naročito pohvaljeno smanjenje broja zaostalih predmeta i izvršenja i uspostavljanje mera za ujednačavanje sudske prakse, što je ono što građane najviše zanima, da im ne čame predmeti po 10, 15 i 20 godina kako se to, nažalost, dešavalo. To je ono što građani mere.
Da li su ustavne promene neophodne? Da, jesu zato su bila dva kruga debate, poslati amandmani Venecijanskoj komisiji koja je zaista referentan okvir koji može da da preporuke u odnosu na to da li su ustavni amandmani u skladu sa postojećom svetskom praksom, dobrom praksom, pre svega, ili najboljom praksom, pa i tada ćemo ponovo ići na debatu da bi se u potpuno parcipativnom i inkluzivnom procesu došlo do najboljih rešenja.
Nemojte da se podsećamo reforme pravosuđa od pre nekoliko godina koja je tako katastrofalno propala. Zato smo oprezni i zato možda nešto i kasni da ne bismo došli u situaciju da nam se onakva reforma pravosuđa još jednom desi. To je najveći interes građana Srbije. Dakle, da li će to biti vaš argument, da li ćemo otvoriti jedno poglavlje zbog toga manje ili više, ja smatram da je važno i, kao ministar nadležan, izuzetno je važno, ali je još važnije da ova oblast bude uređena na način na koji će zaista da pruži sigurnost našim građanima, da uspostavi vladavinu prava i ja mislim da smo mnogo toga uradili. Svaka druga interpretacija je maliciozna. Možemo da idemo dalje u komparaciju prethodnih izveštaja sa ovim izveštajem.
Pomenuli se pravno obavezujući sporazum, pa kada čitate izveštaj, onda pročitajte i ono što sama formulacija nosi u sebi, a što bi kao osoba koja se bavi politikom morala da zna. Hitno postizanja pravno obavezujućeg sporazuma, pa nije sporno, ako se prethodno hitno u potpunosti implementira jedan drugi pravno obavezujući sporazum, a to je Briselski sporazum i ako se uspostavi zajednica srpskih opština.
Prema tome, unesite više širine i razumevanja za ono što je bilo, kako je napredovalo i gde smo sada, a sada smo na dobrom putu, a puno posla je pred nama, i to znaju građani i građani zato na izborima glasaju kako glasaju, jer umeju da prepoznaju rezultat i da daju poverenje za još bolju budućnost.

Ministar Stefanović želi da vam odgovori.

Pretpostavljam da bi ovaj govor gospodina Aleksića mogao da bude tačan da ga je izneo negde početkom 2012. godine. Slažem se za taj period gotovo sa svim ocenama. Neke su bile malo teže od ovih koje ste vi izneli, ali za 2012. godinu apsolutno verno oslikava, i to u najboljem slučaju.
Jedna stvar me je zabrinula. Nadam se da vam to nije bila namera. Čini mi se da se iznošenjem određenih stavova, interpretacija iz tog izveštaja se založili za ukidanje medija u Srbiji ili barem onih medija koji nisu po volji EU. Dakle, ako se EU ne sviđa kako neki mediji izveštavaju, treba ih ukinuti, ako ja to dobro tumačim. Dakle, ili vi bar to iznosite kao važnu stavku iz izveštaja Evropske komisije.
Ja bih ipak da sačekamo da EU ukine tabloidne medije, pa kada oni u svojim zemljama ukinu tabloidne medije, da se mi onda držimo toga što su oni uradili. Do tada, mislim da treba da se držimo onoga što su rekli da sloboda medija nema ograničenja, a to znači, kao što mi to uvek kažemo ljudima iz EU kada dolaze ovde – možda vam se ne sviđa to što mediji govore, ali to je sloboda mišljenja i govora. Ne može uvek da vam se svidi sve ono što se piše. Ne može da bude lepo samo ono što se sviđa jednima, a da nije lepo što se sviđa drugima. Ne sviđa se jednima i drugima, i to je demokratija, zato je Srbija demokratska država u kojoj postoji sloboda mišljenja, vama se ne sviđa jedno, meni ne sviđa drugo, ali možemo da čitamo i vi i ja.
Bilo bi loše kada bi nam EU diktirala koje novine pišu lepo, pa da te držimo, a one novine što ne pišu lepo, taman ako se sviđaju narodu, onda treba da ih ukinemo. Mislim da to treba da ostavimo tržištu i televizije, i novine. Kome se nešto ne sviđa, promeni kanal ili ne kupuje novine. Ima pravo, to je demokratija. Nije demokratija da bilo ko od političara odlučuje šta je dobro napisano u novinama. Političari ne treba da se mešaju u to, kao što političari ne treba da imaju, kao što je rekla pokojna Verica Barać, apsolutnu i dominantnu ulogu u medijskom spektru i da svojim medijskim uticajem u marketinškim kućama ostvaruju ogroman profit, ostvarujući apsolutni uticaj bez ikakve slobode medija. Tačka. Misli se tada na Dragana Đilasa.
Druga stvar, kriminalne grupe, pozivam vas da pitate komesara Avramopulosa, koji je ipak najpozvaniji da govori o napretku Srbije u Poglavlju 24, da pitate predsednika Evropske komisije, da pitate komesara Hana i sve ministre unutrašnjih poslova, koji dođu u Republiku Srbiju, ili možete da im uputite dopis tamo kako ocenjuju saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala zajedno sa Republikom Srbijom i njenim istražnim i policijskim organima u prethodnih nekoliko godina, kako ocenjuju rezultate koje smo sproveli u aktivnostima, u zajedničkim istražnim timovima sa nemačkom, austrijskom, španskom, belgijskom, francuskom policijom.
Na kraju krajeva, u poslednjih nekoliko dana imali ste prilike da vidite dve donacije koje je dobio MUP. Jednu donaciju nemačke policije, nemačke kriminalističke policije, kao zahvalnost za dobru saradnju i zajednički rad na rasvetljavanju, otkrivanju i hapšenju organizovanih kriminalnih grupa i zapleni 300 kilograma kokaina. Pokažite mi i jednu zemlju u regionu, jednu, koja je imala i blizu taj rezultat u zaplenama narkotika, u pronalasku ilegalnih laboratorija, sintetičkih i ostalih, i koja je imala taj broj operativnih informacija koje su dovele do hapšenja ljudi u drugim zemljama.
Drugo, imali smo donaciju Sjedinjenih država, zahvaljujući dobroj saradnji koju smo imali sa ICITAP programom, to je program Ministarstva pravde Sjedinjenih država, saradnju sa FBI i saradnju sa drugim institucijama sa kojima sarađuje MUP ovde.
Te dve velike zemlje su pokazale šta misle o saradnji sa nama u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Dakle, zašto bi te zemlje, sa jedne strane, mislile da smo loši, a sa druge strane nas nagrađivale za saradnju i dobar rad i rekli – da, želimo da unapredimo vaše kapacitete i sjajno sarađujemo sa vama? Na kraju krajeva, nemojte verovati meni, pitajte njih i ako vam bilo ko od njih kaže – katastrofa, ništa ne valja, Srbija nazaduje, dajte da čujemo to. Ja to nisam čuo od bilo kog čoveka. Naprotiv, čuo sam odlične ocene. Da li ima prostora da bude bolje? Naravno.
Kada se poredi sa onim vremenom kada su ovde narko-dileri zaista vladali Srbijom i investirali novac od narko-trafikinga u Srbiju, ovo ne može da se meri. Vi danas nemate ni jednu ozbiljnije organizovanu grupu do koje policija ne može da stigne na teritoriji Srbije, apsolutno ni jedna. Nemate ni jednog ozbiljnijeg kriminalca koji ne mora da strahuje za sebe ako se bavi krivičnim delima. Mora da strahuje, nego šta. Nema čoveka čije ime ne sme da se izgovori, ne sme da se privede ili njegov auto ne sme da se zaustavi.
Dakle, kada sam postao ministar, to je često bila primedba građana, bila je primedba – zaustavljate jugiće, puntiće, ne smete džipove i mercedese. Svaki automobil, mercedes, BMV, audi, džip, zatamnjena stakla, ne zatamnjena stakla se zaustavlja i lično sam to rekao policajcima i kažem im i danas – svakoga slobodno i ne interesuje nas da kaže, kao što je nekad bilo, znate li ko sam ja ili da se poziva, da vidim baš tog koji će da se pozove na nekog. To danas ne može.
Dalje, od 2000. godine, mi smo u prethodnoj godini imali apsolutno najmanji broj ubistava u Srbiji, najmanji broj krivičnog dela ubistva, 76. U periodu, recimo, od 2000. do 2010. godine to se kretalo i do 154, 158, 160 godišnje. Dakle, ovo je više nego duplo bolje. Nije dobro kada imate jedno ubistvo godišnje. Ono na šta u našem društvu moramo da uložimo energiju jeste nasilje u porodici. To je stvar u kojoj moramo da edukujemo našu populaciju. Tu nije sve u rukama države, ali na tome zajedno moramo da radimo.
Ono što jeste dobro, danas se u Srbiji ne ubijaju novinari, ne ubijaju se policajci, ne ubijaju se ljudi na mitinzima, ljudi koji drugačije misle, a ubijani su u vreme vaše vlasti. I jedni, i drugi, i treći, ubijani jer su imali drugačije mišljenje.
Najgore od svega, po pet, šest, sedam godina niko nije hteo da otvori istragu. Mi smo lako rešili, za manje od godinu dana. Kad rešite za godinu dana, a neko nije hteo za sedam, to pokazuje da je bilo moguće, samo nije bilo volje, nije bilo želje, jer ti ljudi nisu pripadali toj strani, nego su bili s druge strane.
Zato mi je drago što je Srbija danas značajno napredovala i u vladavini prava i u poštovanju svih evropskih normi koje imamo i u saradnji sa svetskim i evropskim organima za gonjenje svih organizovanih kriminalnih bandi. Po rezultatima jasno se vidi da je Srbija ubedljivo prva od svih zemalja u regionu u takvoj vrsti rezultata. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li želite da postavite još jedno pitanje?

Zahvaljujem.

Po ustaljenoj mantri govorili ste o onome šta ja vas nisam ni pitao i uglavnom ste pričali o nekakvim rezultatima koje treba da nam saopšte neki ljudi koji ne žive u Srbiji. Zato, pozivam građane Srbije da oni pročitaju ovaj izveštaj pa neka sami procene šta je istina, a šta je laž.

Dalje, postavljam ponovo pitanje vama, gospođo premijerka na početku da ne bi ponovo preskočili odgovor, da li ste spremni kao premijer da potpišete pravno-obavezujući sporazum sa Prištinom u kome će biti definisano da se Srbija i Kosovo neće blokirati u članstvu u međunarodnim organizacijama, tj. da im omogućite stolicu u UN?

Drugo pitanje – da li ste se sreli sa predstavnicima lobističke kuće „Trnberi“ u Beogradu, sada kada je Levandovski ovde bio? Da li ste dogovarali usluge, da li ste dogovorili ko to plaća i šta će građani Srbije dobiti zauzvrat?

Dalje, što se tiče interpretacije ništa ja, gospođo ministre, nisam ovde interpretirao, već sam čitao ono što stoji na vašem sajtu. Dakle, ovo su dokumenti, odnosno citati iz dokumenta koji stoji na sajtu Ministarstva za evropske integracije.

Što se FATF-a, ja se zahvaljujem ministru Stefanoviću koji je bio vrlo korektan ovde kad smo govorili o zakonima o policiji i koji je rekao da imamo propust i da treba da se isprave do juna.

Vi ste, gospođo premijerka, rekli da izveštaj FATF-a više ne odražava realnu situaciju mnogo pre te skupštine kad smo usvajali i raspravljali o tim zakonima koje moramo da donesemo da bi bili sklonjeni sa te crne liste. Znate sa kim smo na toj crnoj listi? Vi znate, sa Severnom Korejom, Etiopijom, Irakom, Iranom itd, jedina zemlja iz Evrope je Srbija, jedina zemlja. To je činjenica.

Dalje, što se tiče medija, ja ću da vam kažem da je Srbija danas u 2018. godini za 10 mesta po Izveštaju o medijskim slobodama nazadovala tri zadnje godine 2026, 2017. i 2018. Svake godine nazadujemo za po 10 mesta unazad. To je podatak i to govori o tome da nezavisnim medijima preti nestanak, verovatno, u Srbiji, da će Srbija ostati crna rupa gde će se građanima plasirati samo ono što je u interesu vladajuće većine i sprovoditi i ona propaganda koja je u interesu vlasti.

Četvrto, jako važno, a vi ste maločas rekli da je ozbiljan posao sprovesti rekonstrukciju, da, jeste, ali ste odustali od te rekonstrukcije onog trenutka kada je predsednik rekao da nije važno da li će ona biti za 15 dana, dan ili dva meseca, potrebno je da razgovaramo o celom paketu, a taj ceo paket podrazumeva i noramalizaciju odnosa i potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom.

Da li to znači da će u međuvremenu neki ministri samoinicijativno da se povuku iz Vlade koja će taj sporazum potpisati? Zahvaljujem.

Hvala.
Predsednice Vlade, izvolite.

Zaboravila sam da vam odgovorim na ovo pitanje za koje sam rekla da mi je najfascinantnije za te lobiste neke. Ja ne znam uopšte ko su ti ljudi, ja nikad u životu nisam čula za te ljude, ja ne znam šta oni rade, ja uopšte ne znam odakle vama, nisam znala da su bili u Srbiji, ne znam kod koga su došli. Te informacije koje ima Vuk Jeremić, koje šalje preko Tvitera, koje su informacije na nivou istinitosti da Angela Merkel neće da se vidi sa Aleksandrom Vučićem, pa ga ona pozove dva dana posle toga su meni fascinantne.
Stvarno, hajde da se bavimo nekim stvarnim stvarima. Ja ne razumem, ok, ovo jeste vreme onih post-istina, ali vi ste ga baš odvukli u jedan onako ozbiljan ekstrem sa post-istinama.
Dakle, da budem jasna i glasna, za građane Republike Srbije, niti znam kako se zove taj čovek, čula sam da se zove slično kao neki poljski fudbaler, niti znam šta on čovek radi, niti sam se videla sa njim, niti sam imala vremena da se vidim sa njim, s obzirom na to da sam se samo ove nedelje videla sa premijerom Belgije, sa gospodinom Donaldom Tuskom, sa gospodinom Hojerom, predsednikom Evropske investicione banke, prošle nedelje sa predsednikom Vlade pokrajine Bedenvinterberg, gospodinom Krečmanom.
Dakle, ja nemam vremena da se viđam sa tim nekim lobistima za koje vi znate i koji su vam toliko bitni da ih pratite po svetu gde idu. Ne zanima me, ljudi.
Nemamo nikakve veze sa njima. Mogu da vam garantujem da Vlada Republike Srbije nikakve lobiste ne angažuje i da ništa od toga nije plaćeno ni ličnim parama ni iz budžeta Vlade Republike Srbije.
Ovo je jedna od neverovatnih post-istina. To su neke od tih stvari za koje, ok, reći ćete mi – ljutim se, ja ne znam kako da odgovaram na te stvari. Ne znam ko vam je lobista. To sam odgovorila.
Što se Kosova tiče, zašto insistirate o tome da ja vama kažem kakav ću ja sporazum da potpišem. Takvu ste grešku napravili sa Međunarodnim sudom pravde. Šta vi mislite da ćemo mi sada dok mi pregovaramo o Sporazumu o normalizaciji, vi insistirate da vam predsednik Vlade kaže kakav ja sporazum hoću da potpišem. Čekajte, gde je tu diplomatija. Koliko je neverovatno da vi ne možete da razumete da vam ja sada kažem kakav ću sporazum da potpišem.
Rekla sam svima šta će Vlada Republike Srbije da uradi. To se tako ne radi. To se možda tako radilo kada smo mi gubili poene na Međunarodnom sudu pravde zato što se diplomatija tako strateški vodila.
Hoću jasno da vam kažem zbog građana Republike Srbije koji gledaju ovaj prenos, neću se ni u jednom trenutku uplašiti, ni libiti da potpišem šta god treba da se potpiše da građani Republike Srbije imaju punu sigurnost, punu bezbednosti i punu garanciju daljeg prosperiteta. Neću se lično plašiti da uradim. To je moja odgovornost. To je moja obaveza koju sam preuzela ovim poslom.
Za rekonstrukciju. Molim vas, nemojte takvim stvarima da se igrate. Ja sam rekla da se rekonstrukcija stopirala nakon terorističkog akta na Kosovu, u Kosovskoj Mitrovici protiv našeg naroda i Marka Đurića kao direktora Kancelarije za KiM. Čovek je bio otet, besomučno vođen ulicama Prištine. Stvari koje ni najveći prijatelji Prištine nisu mogli da veruju. To je jedno srednjovekovno ponašanje.
U tom trenutku sa takvom situacijom bezbednosnom kada zaseda Nacionalni savet za bezbednost vama je normalno da ja kao predsednica Vlade razgovaram oko rekonstrukcije Vlade. Ne, meni je normalno da mi je potrebno puno nacionalno jedinstvo.
Molim vas da se sa takvim stvarima ne igramo. Hvala vam.

Komentar.

Zahvaljujem.

Da konstatujem, što se tiče Pravno obavezujućeg sporazuma, rekli ste da ćete ga potpisati i čestitam vam na tome i vama i vašoj Vladi. Bićete upisani u istoriju ako tako nešto uradite.

Drugo, niste mi odgovorili na pitanje oko lobista. Nisam vas pitao za Levandovskog, nego sam pitao za dve druge osobe, Majka Rubina i DŽejsona Ozborna koji su boravili ovde u Beogradu. Vrlo precizno sam postavio pitanje.

Dalje, što se tiče Međunarodnog suda pravde, šta je to promenilo. Da li je možda promenjena rezolucija, jer možda ne odlučuje Savet bezbednosti UN o tome, jel je to uticalo na vaš pregovarački postupak u zadnjih šest godina u Briselu jer ste implementirali sve što je na štetu srpske strane bilo predviđeno Briselskim sporazumom a sada kukate i plačete što Albanci neće da formiraju Zajednicu srpskih opština i pravite koje kakve predstave. To je dokaz vaše nesposobnosti u pregovorima da zaštite interese Republike Srbije. To je početak i kraj svake priče i građani to treba da znaju.

Što se tiče rezultata ove Vlade, građani će to najbolje osetiti i najbolje osećaju u ovih šest godina, pa neka oni sami procene, ali kako sada stvari stoje, gospođo premijerka, oni beže glavom bez obzira iz ove države.

To je nešto čime vi treba da se bavite, a ne ovde različitim spinovima, zamenama teza i kojekakvim pričama. Pričate bajke već šest godina i držite pod potpunom kontrolom medije, da bi građani mogli da raspoznaju šta je istina u ovoj državi, a šta nije istina.

Tako da vas pozivam da malo više radite na onome za šta se zalaže ova Vlada, a to su evropske vrednosti u Srbiji, evropsko zakonodavstvo, vladavina prava, medijske slobode, sloboda izražavanja i da pri tom sačuvate nacionalne interese Republike Srbije koje izgleda nećemo uspeti posle vas da sačuvamo po pitanju Kosova, pravno obavezujućeg sporazuma i učešća i članstva Kosova u UN. To je praktično suština priznavanja Kosova.