Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da je tačna ona izreka da ljudska zloba dolazi iz nemoći i od zle namere.

Moje je pitanje modifikovano. Pitam ministra za rad i socijalna pitanja da li postoji još uvek pojava koja je postojala u Trsteniku, da neko od države uzme 55 miliona dinara za negu starih lica i da ne možete da pronađete ni jedno staro lice koje je negovano, a da pri tome taj kasnije postane narodni poslanik?

Takođe, pitanje za Vladu ili ministra koji treba da komentariše izgradnju je sledeće, evo, ode, pitanje za ministra policije – šta će preduzeti povodom gradnje, divlje gradnje i ugradnje gasovoda u Trsteniku, koji je građen za vreme vlasti u lokalnoj samoupravi gospodina Aleksića? To je bila divlja gradnja od strane firme koja se zove „Bos“, koja je dobila samim tim i poslove gasifikacije. Na to može da odgovori i ministar za lokalnu samoupravu, da li su takve pojave sada poznate?

Idemo dalje, pitanje za Vladu, za ministra spoljnih poslova, za ministra policije, odnosi se na sledeće – da li postoji sprega, a poznato je da Srbija ne može pasti zbog pritisaka spolja, ako joj neko ne pomogne iznutra, da li postoji sprega između spoljnih faktora dela međunarodne zajednice, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Đilasa i Jankovića, da li postoji međusobna sprega u svrhu rušenja suvereniteta Republike Srbije?

S tim u vezi, pitanje za ministra finansija i Vladu, šta će da urade povodom skandaloznog ponašanja u finansijskom smislu Vuka Jeremića, koji je izgleda nasledio naftni izvor u selu Ježevica kod Čačka, povodom nenamenskog trošenja sredstava dok je bio ministar spoljnih poslova, na našu žalost, gde je jedan let plaćen 70.000 evra, gde je jedno prenoćište plaćeno 1.500 dolara, gde je džeparac mesečni bio 25.000, gde je prodata državna svojina „Energoprojektu“ i drugim firmama u inostranstvu? Šta će MUP i šta će Ministarstvo spoljnih poslova, šta će Vlada, šta će čak i Ministarstvo odbrane preduzeti po tom pitanju?

Na kraju, pitanje za ministra policije – da li ova pomenuta gospoda, koji su organizatori, po meni, protesta u Nišu na zakonit način prijavljuju javna okupljanja koja se dešavaju sada u Nišu, s obzirom da se ona ne mogu tretirati kao spontana, jer u njima učestvuju lideri opozicije, bez obzira što ja ne vidim koga oni predvode kao lideri, ali oni su po meni organizatori i te demonstracije ne mogu biti spontano okupljanje?

Hvala.
Reč ima predsednica Vlade Ana Brnabić.

Poštovani narodni poslaniče, hoću samo da vam kažem da će sve svakako biti ispitano i svakako imamo ministre koji su kompetentni, a i dovoljno hrabri da takve stvari ispitaju, da to uradimo.
Htela bih samo da iskoristim ovaj trenutak da čestitam Milici Nikolić, koja je osvojila bronzu na evropskom prvenstvu u Izraelu u džudou. Ovo je posle 15 godina prva medalja za žene u džudou, tako da je veliki uspeh. Svaka čast, stvarno.
Kada smo kod toga, eto još jedne stvari zbog koje ćemo, kao što je jedan poštovani narodni poslanik rekao, biti upisani u istoriju. Ponosim se, mi ćemo biti upisani u istoriju kao jedna sledeća vlada u nizu, u kontinuitetu sa prethodnom vladom koja je za samo tri godine izvukla zemlju sa ivice propasti, bankrota do budžetskog suficita i ozbiljne domaćinske kase, zemlje koja samo u tri godine je postala od najgore zemlje po izdavanju građevinskih dozvola npr. jedna od prvih deset zemalja po izdavanju građevinskih dozvola, svetskog šampiona po privlačenju stranih investicija. Dakle, istina, bićemo upisani u istoriju.
Moram samo još nešto da vam kažem, građani će sami proceniti. Koliko puta želite da građani sami procene? Godine 2014. su građani sami procenili, pa su 2016. godine građani sami procenili, pa su 2017. godine sami procenili, pa su 2018. godine građani sami procenili i vama i dalje nije jasno. Građani su procenili i cene i svaki put, svake godine sve je veća vera i u SNS i u vladajuću koaliciju.
Treba reći da su građani sami procenili i vaš učinak, procenili su građani Beograda npr, koji je, ja mislim, centar snage ovih stranaka, gde je koalicija okupljena oko pet stranaka poštovanog narodnog poslanika osvojila veličanstvenih 2,24% ili 18.000 glasova. Građani jesu sami procenili. Hvala vam.

Hvala.
Želite još jedno pitanje da postavite, gospodine Rističeviću?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje drugo pitanje se odnosi na poljoprivredu. Malopre ode čovek koji je hteo u Vladi SNS da bude ministar poljoprivrede, pa pošto nije bio, sad mu ne valjamo.

Dakle, oni misle da mi ne rešavamo dovoljno brzo probleme koje su oni ostavili. S tim u vezi, pre poljoprivrede, želeo bih da mi odgovore ministri, nadležni ministri i predsednik Vlade šta će preduzeti da se sankcioniše ponašanje Vuka Jeremića i Borisa Tadića vezano za rezoluciju koja je zamenjena i u UN smo dobili umesto UNMIK Euleks?

Takođe, šta će biti preduzeto zbog pitanja Međunarodnom sudu pravde, koje je po meni namerno postavljeno tako da samoproglašena nezavisnost Kosova dobije određen legitimitet i šta će preduzeti povodom aktivnosti Vuka Jeremića i Borka Stefanovića, koji su po depešama „Vikiliksa“, a i naše službe tvrde da su istinite, u ambasadi SAD tražili da utiču na Albance da nezavisnost Kosova ne proglašavaju pre nego što Boris Tadić bude izabran za predsednika? To se i desilo, 2008. godine je Boris Tadić, kandidat DS, dao zakletvu 15. februara, a 17. februara su Albanci samoproglasili nezakonitu nezavisnost. S tim u vezi oni se nisu ni namrštili. Da li će to Vlada i nadležni organi jednom sankcionisati? To je pitanje i za ministra spoljnih poslova.

Što se poljoprivrede tiče, moje pitanje se odnosi, i pre svega sam zahvalan na tome što Vlada u odnosu na 2006. godinu, kada je izdvajano 136 miliona evra podsticaja, sada izdvaja 150 miliona više ili 2011. godine, kada je DS izdvajala 188 miliona evra, sada se izdvaja od 281 do 309 miliona. Zahvalan sam na tome, ali pitam premijerku, s obzirom da postoji suficit u budžetu, da li je moguće u rebalansu budžeta obezbediti dodatnih pet milijardi, kojima bi se pre svega podsticala proizvodnja i specijalizovala u malim poljoprivrednim gazdinstvima, a s tim u vezi, udruživanjem i prerađivačka industrija?

Mislim da i ministar poljoprivrede može da odgovori na to pitanje, jer verujem da mala poljoprivredna gazdinstva imaju perspektivu samo ukoliko se udruže, ukoliko ih specijalizujemo za povrtarstvo i voćarstvo i ukoliko im omogućimo da se bave preradom i na određen način budu mešovita, a i EU smatra da takva vrsta mešovitih gazdinstava i demografski ima važnu ulogu i predstavlja novu nadu za zapošljavanje u Evropi, pa tako i u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar, Branislav Nedimović.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, što se tiče ovog konkretnog pitanja vezano za poljoprivredu i za sredstva koja su eventualno neophodna za dalje unapređenje stanja srpske poljoprivrede, želim pre svega da iskažem zahvalnost Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije na inicijativi koju je podneo pre više nedelja, a vezana je za subvencije koje dajemo, za tovno govedarstvo, koje dajemo za ovčarstvo, koje dajemo za kozarstvo.
Mi smo tu inicijativu prihvatili i u skladu sa tim izmenili pravilnike i zbog toga sam zahvalan svim poslanicima koji učestvuju u radu Odbora, jer mislim da je jako važno da u međusobnoj komunikaciji učinimo što više i što bolje možemo za srpsku poljoprivredu.
Poštovani gospodine Rističeviću, zahvalan sam, jer, vrlo retko u ovom Parlamentu se priča kolike su bile subvencije pre sedam, osam godina, kakvo smo stanje imali pre sedam, osam godina u srpskom agraru, kakva je situacija danas.
Gotovo da je neprimetno prošlo, da je za prethodnih pet, šest godina gotovo dupliran iznos sredstava za subvencije, a to je činjenica. I to su brojevi, to ne može niko da skloni, ukloni na bilo koji drugi način da čita, pošto vidim da ovde očigledno kao da čitamo na nekim različitim načinima i kao da smo u školama učili neke druge maternje jezike. Ali, šta da radite. Nekome možete da pričate danima, godinama, ne biste mu nikad objasnili, jer nema ni volju, ni želju, a možda ni sposobnost da razume.
Što se tiče toga koji su trendovi u srpskom agraru i zašto potreba za daljim izdvajanjem, moram reći da smo mi u odnosu na i 2016. godinu, u 2017. godini imali povećanje budžeta za poljoprivredu, isto tako i 2018. godine, odnosno 2017. godine imali smo skoro 13,7% povećanje budžeta za poljoprivredu. Ali, sve je više zahteva, sve je više ljudi koji se prijavljuju za dobijanje podsticajnih sredstava. Sve je više ljudi koji ulaze u sistem i žele da matiče svoja grla i žele da učestvuju u sistemu koji pruža mogućnost da učestvujete kvalitetno na tržištu.
Jako je važno obratiti pažnju na ovu prerađivačku industriju koja je malopre pomenuta. Ja ću danas i vas obavestiti još jednom, a pretpostavljam da ste to i videli. Jedan od simbola srpske mesne industrije, jugoslovenske mesne industrije „Srem“ Šid, koji ima najveće rashodne kapacitete na prostoru bivše Jugoslavije, danas je prodat, odnosno juče je potpisan sporazum, danas je to obelodanjeno.
Ono što je jako važno, srpski privrednici, srpski prerađivači su kupili taj kompleks, a još što je važnija stvar i vrlo često ljudi to smetnu s uma, da je na osnovu Sporazuma između Srbije i Turske o bescarinskog izvozu goveđeg mesa, omogućena veća potražnja za ovom robom, da imamo kupce na drugoj strani za pet hiljada tona goveđeg mesa, upravo iz tog razloga, zato što imamo tu potražnju. Kao rezultat toga došlo je do ove investicije i u narednih mesec i po, dva biće u potpunoj funkciji.
Želim još jednu stvar da kažem koja nije pomenuta malopre, a u kontekstu je prerađivačke industrije. Vi kad želite bilo kome da izvezete robu, da li je reč o EU, Evroazijskoj uniji, Turskoj, nekom trećem, četvrtom, postoje različiti standardi. Nemaju danas svi iste standarde kakvu robu žele da uzimaju.
Evo na primer, kada je reč o Turskoj, svega četiri subjekta u Srbiji ispunila su uslove za izvoz mesa iz Srbije prema Turskoj. A zašto je to tako? Imali smo potpunu devastaciju zadnjih 20, 30 godina, iz različitih razloga. Neki su razlozi bili sankcije, mnogo više privatizacije i potpuni haos koji je tu nastao. Naročito u prerađivačkoj industriji. Gotovo da na prste jedne ruke možete da nabrojite, osim mlinsko-pekarske industrije, koje su uspešne privatizacije bile u prehrambenoj industriji.
Nama je potreban taj zamajac, jer to je platforma na koju se svi kače. Tu se kači sva poljoprivreda. Možete da proizvodite na jedinci površine koliko god hoćete, koliko god rezultate da imate, ako nemate tržište i nemate prehrambenu industriju, vi nemate kome to da prodate i sami sebe posle gušite sa cenom.
Četiri subjekta su dobila tu dozvolu od strane turskih organa i od strane naših organa. Dva se nalaze na prostoru Raške oblasti, jedan se nalazi u Valjevu, jedan se nalazi u Paraćinu, ali šta je, u čemu je kvaka? Svega 100 goveda dnevno smo mogli da preradimo i isporučimo na to tržište i sad takvim tempom teško da bismo uspeli ovu kvotu od pet hiljada tona.
Sa ovim kapacitetom koji je danas, koji će klati četiri puta više, nego u čitavoj Srbiji što ima, mi ćemo stići možda do tih pet hiljada. Ako Bog da 7. maja kada budemo imali sa predsednikom Vučićem razgovore u Turskoj, da tu kvotu i povećamo, radimo na tome kako bismo što više imali. A ono što je dobro imamo i zainteresovane nove investitore ovde.
Da se vratim sada na male poljoprivrednike. Zašto je važno u godini koja je u toku i u godinama koje su ispred nas da sve više odvajamo za poljoprivredu i prehrambenu industriju? Zašto što je upravo tu kvalitet. Mi beležimo suficit sa svakom zemljom koja se nalazi u okruženju. Mi dominiramo sa kvalitetom hrane, iako vrlo često ponekad opravdano, ponekad ne, nalazi se pod lupom, pod znakom pitanja kvalitet srpske prehrambene industrije, ali, ako imate suficit, ako je taj suficit u odnosu 90 prema 10, u odnosu na drugu stranu su ti odnosi, onda zamislite kakvi su potencijali tu. I ne samo ovde, kada je reč o zemljama CEFT-e, nego, pazite, mi smo juče, to malo ljudi zna, dobili sertifikate za goveđe meso i od Kine, za tri naša prerađivača. Sa Emiratima završimo celu priču.
Važna su nam tržišta koja dobro plaćaju, a ne tržišta samo koja ne mogu po cenama da budu ista ili slična nama, jer onda tu nema konkurencije, onda mi tu nemamo šta da ponudimo. Ova tržišta koja su bogato platežno sposobna su u stvari tržišta u budućnosti na koja ćemo mi ići.
Što se tiče Malia, potpuno je u pravu gospodin Rističević kada kaže da moraju da diverzifikuju svoju poljoprivrednu proizvodnju i moraju da se okrenu voćarstvu i povrtarstvu. Iz tog razloga je neophodno više novca uložiti u poljoprivrednu infrastrukturu, u sisteme za irigaciju, u elektrifikaciju polja. Vrlo često postavljaju pitanje – šta je to elektrifikacija polja, nećemo valjda u njive da dovodimo bandere. Da, baš ćemo da ih dovodimo tamo, jer tako pojeftinjujemo proizvodnju na licu mesta, sistem za navodnjavanje ne pokreće dizel gorivo kao pogonski energent, nego električna energija koja je pet puta jeftinija po jedinici površine.
Možda to nekom liči smešno, možda sve ovo što pričam liči smešno, nemojte zaboraviti da imamo 650.000 poljoprivrednih gazdinstava. Od toga 370.000 gazdinstava koja isključivo od poljoprivrede žive. Koliko je tu domaćinstava? Svake godine i to je dobro, povećava se broj aplikanata za mere koje daje država i to zato što su te mere dobre. Kada dajete 50% za kupovinu sistema za navodnjavanje, 50% za zaštitne mreže, 50% za nabavku sadnih materijala, 50% za nabavku traktora, 50% za nabavku mehanizacije, potrebno je sve više i više novca.
Zahvalan sam zbog prethodne podrške koju smo imali, vezano za finansijska sredstva, ali moramo da budemo svesni, ovoga će biti sve više i više, i zahteva i neophodnih sredstava. Zahvaljujem.

Komentar, Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zadovoljan odgovorom. Proizvodnja hrane i proizvodnja pijaće vode je po meni najvažniji biznis, važniji od proizvodnje dijamanata, zlata itd. Kada nestane vode, hrane, onda ćete videti da ne može da se živi ni od zlata, ni od dijamanata.

S tim u vezi, zadovoljan sam odgovorom, ali s obzirom da su naše subvencije veoma niske u odnosu na Evropu, moram da kažem da podsticaji nisu samo podsticaji za poljoprivrednike. Dakle, od toga korist imaju i potrošači. Sa druge strane, najvažnije, korist imaju i prerađivači, jer dobijaju jeftiniju sirovinu i oni mogu da budu konkurentni na našem i na okolnim tržištima.

Dakle, to ne zadržavaju poljoprivrednici samo za sebe, jer moderna poljoprivreda bez podsticaja ne može da ostane. Zato pitam i predsednika Vlade i ministra poljoprivrede, s obzirom da imamo višak sredstava, da li možemo tih pet milijardi dodatnih da obezbedimo iz rebalansa budžeta, ukoliko ga bude, jer će poljoprivreda, ukoliko to usmerimo u poljoprivredu, svake godine višestruko vratiti taj iznos.

Ove nesrećnike koji su hteli da budu ministri poljoprivrede, pa pobegli, pozivam na slogu, jer je sloga gotovo pola pobede i pozivam ih da se okanu ćorava posla i đavolja posla, jer treba terati đavole i vraga od našeg praga. Hvala.