Hvala kolega.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite dr Orliću.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo već na ovoj sednici govorili o važnosti obrazovanja, uključujući naravno i vojno za ukupan razvoj društva i kada je reč o strateškim nastojanjima države da uredi prilike u tom sektoru.

Pominjali smo i izradu strateškog dokumenta koji će urediti one najvažnije osnove obrazovanja u Republici Srbiji u narednoj deceniji, dakle u periodu od 2020. do 2030. godine. Već danas se definiše niz različitih aspekata na koje država planira da posebno obrati pažnju.

Govorili smo već o tome da je neposredna veza između dobrog, kvalitetnog sistema obrazovanja i privrede od suštinskog značaja za jedno društvo, pa i u kontekstu vojnog obrazovanja.

Onaj aspekt koji danas pomenuo kolega Đokić odnosi se i na pitanje tzv. celoživotnog ili doživotnog učenja. I u kontekstu ovog zakona o kome raspravljamo sada, on ima svakako svoju specifičnu težinu. Poznato je da naši stručnjaci koji dolaze upravo iz sistema vojnog obrazovanja predstavljaju zaista izvanredne stručnjake kada je reč o različitim znanjima, veštinama i brojnim oblastima koje ne moraju biti samo usko vezana za vojnu problematiku.

Postoji mnoštvo izvanrednih primera koje možemo pronaći širom sveta da ti ljudi onog momenta kada završe svoju profesionalnu karijeru, recimo u sistemu kao što je vojni, pokreću sopstvenu privatnu inicijativu. Ta svoja znanja pretvaraju u direktan doprinos privredi. Dakle, takvih primera postoji zaista puno, a mi danas u Srbiji imamo i odgovarajući format da te napore podržimo. Format prepoznajemo u činjenicama da su prilike za poslovanje drastično bolje nego što su bile samo nekoliko godina unazad. Broj privrednih društava, broj preduzetničkih radnji koji se formira na nivou jedne godine za hiljade prevazilazi ono što bi bio standard u, recimo, 2012. godini. Broj onih koji se ugasi na nivou godine, dvostruko je niži.

Dakle, mi danas možemo da radimo, mi možemo, stvorili smo uslove za to, da privređujemo, država može da se razvija i raste, da postaje moderna na zdravim osnovama. Zašto to ne iskoristiti i u sistemu kao što je sistem vojnog obrazovanja, zašto ne dati dobar doprinos i činiti da budemo mnogo bolji nego što smo bili nekada, da se više pojavimo sa otužnom DOS palankom, i time završavam, kakva je Srbija, nažalost, bila do 2012. godine.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Jovica Jevtić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Veljković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odredbom člana 2. predloženog zakona propisano je da je vojno obrazovanje deo obrazovnog sistema Republike Srbije, kao i da je delatnost od posebnog značaja za odbranu koja spada u nadležnost Ministarstva odbrane.

Predloženim amandmanom dodaje se stav 6. kojim se dodatno definišu ciljevi vojnog obrazovanja i odnose se na sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na prava raseljenih lica.

Poštovane kolege, polazeći od činjenice da su raseljena lica jedna od najugroženijih kategorija stanovništva, njihovi problemi su mnogobrojni, a najizraženiji su u oblastima rešavanja stambenih potreba, rešavanja statusnih pitanja, pitanja obrazovanja, zapošljavanja, penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja.

Kada je u pitanju rešavanje stambenih potreba, onda treba istaći da Republika Srbija pune dve decenije u saradnji sa međunarodnim organizacijama stvara uslove za ovu kategoriju stanovništva za njihov dostojanstven i siguran život.

Pored Vlade Republike Srbije, ovom prilikom želim da istaknem i doprinos jedinica lokalne samouprave koje to rade na dva nivoa. Na prvom nivou odnosi se na dodelu građevinskog zemljišta bez naknade za stambenu izgradnju, obezbeđivanje komunalne infrastrukture i odustajanje od naplate različitih lokalnih taksi i doprinosa. Na drugom nivou direktno se uključuju u rešavanje ovog gorućeg problema ove kategorije lica, pa u tom smislu, radi ilustracije, želim da istaknem dva primera. Jedan primer je Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima AP Vojvodine, koja je nedavno raspisala i sprovela javni konkurs za dodelu pomoći za izgradnju, dogradnju i adaptaciju stambenih objekata u maksimalnom iznosu od 500 hiljada dinara na teritoriji šest opština Vojvodine, a drugi primer jeste grad Beograd, odnosno Sekretarijat za socijalnu zaštitu.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Duško Tarbuk.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani oficiri Vojske Srbije, želeo bih da predložim amandman na član 2. Predloga zakona o vojnom obrazovanju, dodam stav 6. koji glasi – vojno-stručnim osposobljavanjem obezbeđuje se sveobuhvatni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na efikasnost lokalne samouprave.

Amandman koji sam predložio definiše da vojno-stručnim osposobljavanjem se stiču opšta ili stručna znanja iz oblasti odbrane i bezbednosti neophodne za obavljanje poslova odbrane i bezbednosti, uključi tako osposobljen, obučen kadar radi lokalne samouprave, pored kadra obrazovanog i obučenog u drugim obrazovanim institucijama Republike Srbije, obezbeđuje sveobuhvatni razvoj Republike Srbije.

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije su ponos naše države i građana. Stoga bi većim uticajem i primenom njihovih standarda, principa i procedura postigli ne samo efikasnost na lokalnom nivou, već brzo obezbedili sveukupni razvoj države.

Moje kolege u danu za glasanje molim da podrže ovaj zakon i moj amandman.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Slaviša Bulatović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Na član 2. Predloga zakona podneo sam amandman i predlažem da se doda stav 6. koji glasi – vojno-stručnim osposobljavanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na vladavinu prava.

Vojno-stručnim osposobljavanjem izgrađuje se identitet profesionalnog oficira osposobljenog i spremnog za intelektualne i etičke izazove oficirskog poziva. Vojno-stručno osposobljavanje daje mnogo veću izvesnost studentima, odnosno budućim oficirima da eventualno zbog specifičnosti poziva, ukoliko ne bi mogli da nastave profesionalnu karijeru, imaju mogućnost da se bez velikih problema uključe u sve druge civilne tokove. Znanje, sposobnost i odgovornost, kao temeljne vrednosti koje srpski oficiri ponesu iz vojnog obrazovanja, predstavljaju preduslov za izvršavanje postavljenih zadataka i na unutrašnjem i na međunarodnom planu.

Usvajanjem Zakona o vojnom obrazovanju, vaspitno-obrazovna i naučno-istraživačka delatnost u segmentima koji se odvijaju unutar visokoškolskih naučnih i ostalih vojnih ustanova i institucija biće sistematizovane i objedinjene, a briga o njima podignuta na najveći mogući nivo. Teorijska i praktična znanja i veštine stečene individualnim i timskim radom daju mogućnost mladom oficiru da uspešno izvršava profesionalne zadatke u promenljivim i vrlo dinamičnim okolnostima, koje karakterišu savremenu vojnu profesiju. Moglo bi se reći da će vojno-stručno osposobljavanje u budućnosti stvarati obrazovan kadar osposobljen za razne izazove. Hvala.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Majkić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 2. Zakona o vojnom obrazovanju, gde sam želela da ga povežem sa efikasnošću lokalne samouprave. Da bi lokalna samouprava bila efikasna imovina na njenoj teritoriji treba da bude rešena, tj. da bude sređena i da se zna kome šta pripada.

Naime, 2006. godine, još za vreme DS, je donet master plan za prodaju imovine koja nije neophodna za funkcionisanje Vojske Srbije. Vidimo da su posledice tog master plane nedovoljne i da danas od preko 500 objekata koji pripadaju Vojsci, nešto manje od 100 je prodato.

Pozdravljam to što Ministarstvo odbrane smatra da sredstva prodata ovim master planom treba da budu uložena u stanove za vojsku. Takođe, pozdravljam i pokušaj 2014. godine da se izvrši ponovna procena 15 objekata, tj. da se smanji vrednost tih objekata kako bi oni lakše bili prodati. Ali, nažalost, još uvek imamo oko 400 objekata koji stoje i urušavaju se, kao što je npr. slučaj u Kikindi.

Vi i sami znate da u samom centru Kikinde imamo objekat bivši dom Vojske, koji je pre svega procenjen na 450 hiljada evra, zatim na 360 hiljada evra, što je nerealno za takav objekat u Kikindi, pre svega zbog njegovog stanja, zbog toga što se godinama u njega ništa ne ulaže i zbog toga što je taj objekat pod Zavodom za zaštitu spomenika, te samo uređenje fasade tog objekta košta nekoliko desetina hiljada evra. Grad je zainteresovan da otkupi ovaj objekat, ali naravno, uz povoljnije uslove i na više od pet godina na koje može da se otkupi.

Pratim vaše aktivnosti u vezi ovoga i nadam se da će u nekom skorijem vremenu biti ponovno pokrenuta procena svih vrednosti svih nekretnina koje su u okviru Ministarstva odbrane. Zahvaljujem.