Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, saradnici ministarstva, uglavnom svoj govor u vremenu koje imam ću posvetiti Zakonu o železnici i Zakonu o putevima.
U svim obrazloženjima ste naveli da se zakoni donose iz jednog razloga, a to je zbog pridruživanja EU i usklađivanje sa evropskim zakonima. Razlog donošenja novih zakona je poboljšanje efikasnosti železničkog sistema u Republici Srbiji, citiram vaša obrazloženja, zbog EU koja je otpočela proceduru za ujedinjenje železnica zemalja EU u jedinstveni sistem, pri čemu ovde nije reč o ostvarivanju jedinstvene evropske železnice, nego o jedinstvenim i efikasnim uslovima za saobraćaj, bez prepreka i diskriminacije bilo kog učesnika.
Hoću da navedem samo jedan primer Vojvodine koja je do 1990. godine izgledala ovako: Vojvodina u periodu između dva svetska rata imala je najgušću mrežu pruga u Evropi. Železnica je tada imala presudan uticaj na ekonomski i socijalni razvoj u Evropi, a stepen razvijenosti evropskih regiona tada se iskazivao dužinom železničkih pruga na 10 hiljada stanovnika. Vojvodina i Slovenija su tada bile na istom nivou ekonomske razvijenosti, s tim da je Pokrajina prednjačila u železničkom saobraćaju, poljoprivredi i prehrambenoj industriji.
Godine 1990. železnica je centralizovana, bez ikakvog ekonomskog kriterijuma. ŽTO Novi Sad postala je samo sekcija novog preduzeća, a na terenu je došlo do otuđivanja i razvlačenja imovine neviđenih razmera. Recimo, odneto je oko 100 km visokonaponske električne mreže, koja je bila pripremljena za elektrifikaciju pravca Subotica-Sombor-Bogojevo, a ne zna se kuda je odneto 30 km potpuno novih šina. Mrak je podneo i kompjuterske sisteme iz Subotice i Novog Sada. Odvučeno je bez ikakve evidencije na stotine vagona i lokomotiva, sve što je bilo novo i valjano. Vojvodina je 80-tih godina, među prvima u ondašnjoj Jugoslaviji, uvela nultu fazu informacionog sistema za elektronsko praćenje vozova, sa kompjuterima u Novom Sadu i Subotici, a to se sada navodi kao velika novina.
Dok je postojala „Železnica Vojvodine“ i dok se o prugama i stanicama brinulo u Vojvodini, imali smo i pruge i uređene železničke stanice. Sada Vojvodina nema ništa, a kako se prazni, možda će se potpuno ugasiti lokalne pruge, a ostaće Vojvodinom da prolazi samo brzi voz za Budimpeštu.
Danas u Vojvodini ima 1750 km pruga. Dve su koridorske: Beograd-Šid, Beograd-Subotica. Dve su magistralne: Subotica-Sombor-Bogojevo i Beograd-Pančevo-Vršac. Na 400 km pruga ne odvija se saobraćaj, dok se na 350 km železnički saobraćaj odvija povremeno i po potrebi.
Upravljač železničkom infrastrukturom ima obavezu da održava trajno i kvalitetno železničke pruge. To je akcionarsko društvo „Infrastruktura železnice Srbije“, koje je 100% u vlasništvu Republike Srbije. Znači, u opisu poslova sve ove poslove obavlja ovo akcionarsko društvo, a ono treba da održava građevinsku elektrotehničku infrastrukturu. To preduzeće je 2017. godine ostvarilo prihod od naplate naknade od železničkih prevoznika oko četiri milijarde dinara. Da li u ove objekte koje održava ovo preduzeće spadaju železničke stanice? Naime, stanje železničkih stanica je manje-više katastrofalno. Na primer, Železnička stanica Novi Sad, koja je izgrađena 60-ih godina prošlog veka, bila je pojam lepote i funkcionalnosti. Danas su se u hol stanice uselili golubovi. Nekada je imala digitalni sat i monitore sa redom vožnje, a danas nema ništa od toga. To je jedan prljavi objekat, a što je najgore, nema pokretne stepenice, pa se putnici muče sa prtljagom kako bi izašli na peron. Ova stanica je prvi objekat koji vide svi posetioci EHIT-a i drugi putnici koji dolaze u Novi Sad.
U odgovoru na moje pitanje koje sam vam postavila ste naveli da će ta železnička stanica biti rekonstruisana u okviru rekonstrukcije pruge Beograd-Budimpešta. Pitam vas - da li će to biti samo šminka ili će se ovaj objekat ozbiljno rekonstruisati, u skladu sa modernim tehničkim rešenjima kakva postoje širom Evrope?
Slična situacija je i sa stanicama u mestima između Subotice i Beograda. Lep i savremeni voz prolazi kroz stanice koje su neokrečene, ispisane grafitima, iz oluka visi drveće, itd. Kakvo je stanje sa sanitarnim čvorovima, čekaonicama, imam jednu sliku koju su mi poslali iz Sremske Mitrovice sa železničke stanice, gde je zimi pukla kanalizaciona cev i hol stanice je danima bio prekriven fekalijama. Ili, na primer, pojavio se i problem visine perona u stanici u Zmajevu, gde putnici ne mogu da uđu u voz jer peron nije prilagođen pragu. Sve ukupno, to ostavlja ružnu sliku o nama.
U Programu obnove i oživljavanja železničke infrastrukture od 2017. do 2021. godine se navodi da je zbog nedovoljnih sredstava za održavanje došlo do pogoršanja tehničkog stanja sistema u celini, pa su pojedina postrojenja dovedena u kritično stanje. Samo na 3,6% pruga je moguće razviti brzinu preko 100 km na sat. Drastičan je primer Savski most u Beogradu, na kome voz juri brzinom od 8 do 10 km na sat. Kada je izvršena provera, pouzdanost i bezbednost ovog mosta? Putnici već instinktivno prestaju da govore i razgovaraju kada prilaze tom mostu. Znam, putujem tim vozom, pa znam kako se putnici ponašaju, jer se plaše šta će se desiti.
Upada u oči da na deonicama koje se planiraju zavisno od obezbeđenja sredstava, izostalo je povezivanje Novog Sada, kao pokrajinskog centra, dok i njega ne ukinu, sa drugim gradovima. Tako da Vojvođani više ne mogu da otputuju iz Novog Sada u Pančevo ili Vršac, nego iz Novog Sada moraju da dođu u Beograd, pa da odavde putuju u neka vojvođanska mesta.
U obrazloženju Predloga zakona navodite da autonomne pokrajine i lokalne samouprave mogu biti uključene u finansiranje održavanja železničke infrastrukture, regulisanje saobraćaja i finansiranja javnog prevoza za pruge za koje su zainteresovane. Pitam vas – da li su lokalne samouprave spremne ovog momenta da preuzmu pravo upravljanja i finansiranja, jer ne mogu da ispune sve zakonske procedure, odnosno nemaju ni sredstva, ni adekvatne kadrove, ni potrebne dozvole, sertifikate. A šta ako se desi da moja opština Kula, iz koje dolazim, prihvati da vodi i gazduje sa prugom na svojoj teritoriji, a susedni Vrbas to ne prihvati? Da li će putnici tu da presedaju ili da idu peške od Kule do Srbobrana, jer neće moći ići vozom do Vrbasa?
Da li to znači da će se stvoriti mogućnost da će se formirati preduzeće „Železnice Vojvodine“, koje je nekada postojalo, jer kako se drugačije uključiti u organizovanje i regulisanje saobraćaja?
Drugi zakon o kome ću da govorim je Zakon o putevima, o kome se danas malo govorilo, a uglavnom ću govoriti o vetro-zaštitnim pojasevima. U Srbiji vetro-zaštitni pojasevi su ničija briga, a do reakcije države dolazi samo onda kada se dese smetovi ili neka elementarna nepogoda.
Sadnja zaštitnih drvoreda je zaboravljena praksa. Postojeći drvoredi se uz puteve seku i ne vodi se računa o obnavljanju posečenog drvoreda. Posebna je situacija u Vojvodini. U prošlosti putevi u Vojvodini bili su štićeni gustim drvoredima koji su imali više zaštitnih funkcija, zaštita od snega u zimskim mesecima, u letnjim zaštita od sunca i visokih temperatura, a istovremeno i zaštita ratarskih useva koja je bila potrebna zbog zaštite zemljišta od erozije.
Vojvodina je i dalje najmanje pošumljen region Evrope, sa nepunih 7% površine pod šumama, dok standardi predviđaju minimalnu pošumljenost od 14%. Prema procenama stručnjaka i njihovim upozorenjima, u prethodnih nekoliko godina, Vojvodini nedostaje 130 hiljada hektara šuma. Autonomnoj pokrajini se poverava kao povereni posao državne uprave vršenje inspekcijskog nadzora nad primenom odredbe člana 87. Predloga zakona o putevima.
Ovakvo rešenje polazi od slične situacije koju nalazimo u primeni Zakona o šumama, gde inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko šumarskog inspektora itd, a autonomnoj pokrajini poverava se vršenje inspekcijskog nadzora nad primenom zakona za šumska područja na teritoriji AP.
Međutim, zeleni pojas uz puteve nije u fokusu interesovanja nijednog resora, pa smo mi, LSV dala amandman kojim definišemo obaveze podizanja i održavanja vetrozaštitnih pojaseva i nadamo se da ćete usvojiti ovaj amandman, uvažavajući specifičnosti situacije u Vojvodini.
Još jedno pitanje odnosi se ipak na Zakon o putevima, pitam vas kada će početi izgradnja Fruškogorskog koridora? Hvala.