Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snage bezbednosti.
Radi javnosti, odnosno radi građana koji prate ovu skupštinsku debatu treba samo ponovo reći da se ovaj član 1. odnosi na to šta je predmet uređenja ovog zakona i da se odnosi na pripadnike Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbedonosno-informativne agencije i Ministarstva pravde, odnosno upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Mi smo u prošlonedeljnoj raspravi imali set zakona koji se odnose na odbranu i Zakon o BIA, tako da prošlonedeljna skupštinska rasprava i zakone koje smo usvojili odnosili su se, da prevedemo, na Vojsku i na bezbednost.
Ja mogu i mi možemo slobodno reći da je i ovaj zakon u stvari pripada setu zakona vezanih za odbranu i bezbednost, samo na jedan drugačiji način. Ovaj zakon, na neki način reguliše logistiku, odnosno podršku koju treba usmeriti na uposlene u odbrani odnosno u bezbednosnim snagama i to u pravcu razrešavanja njihovog egzistencijalnog pitanja, a to je stambeno pitanje.
U obrazloženju je i rečeno da od uposlenih u državnim organima najveći broj koji nemaju rešeno stambeno pitanje se odnosi baš na uposlene u snagama bezbednosti, jer decenijama nije u ovoj sferi rešavano to osnovno pitanje uposlenih, a samim tim i njihovih porodica, tako da ovaj zakon zaokružuje jednu celinu svih tih zakona koji se odnose na bezbednost, odnosno opšta ili ukupna državna politika naše Vlade jeste jačanje nacionalne bezbednosti.
U cilju tog jačanja nacionalne bezbednosti, pored onih zakona koje sam pomenuo i koji su bili doktrinarni, vezani za funkciju i organizaciju organa odbrane i bezbednosti, ovi zakoni u stvari se bave ljudima, odnosno ovaj zakon se bavi ljudima uposlenim u ovim strukturama. Rešavanjem njihovog egzistencijalnog pitanja mi u suštini pružamo njima sigurnost, njima i njihovim porodicama, a to sigurno pozitivno utiče i na moral i na entuzijazam tih ljudi koji se bave tako odgovornim poslom i koji su decenijama bili u nemogućnosti da razreše stambeno pitanje, a znamo i sami da mnogo njih je otišlo i u penziju i nemaju razrešeno to pitanje.
Pojedini opozicioni poslanici su im skretali pažnju sa primedbama zašto poseban zakon za ovo. Delom im je i odgovoreno – nije samo ovaj zakon kao takav donesen kao poseban, donesen je svojevremeno i poseban zakon o socijalno ugroženim, ali, u svakom slučaju, ovaj zakon ima cilj razrešavanja nečega što decenijama nije ni pokušano da se razreši. Skepsa o tome da je ovo nedovoljan broj, i ministar je nekoliko puta ponovio – prva faza je 5.000 stanova.
Donošenje ovog zakona je preduslov da se još neke aktivnosti obave, kao što će biti investitori i sve što prati organizacijski i što je neophodno za realizaciju ovog plana. Naravno, da bi bio uspešno realizovan, potrebna je i velika saradnja jedinica lokalne samouprave, odnosno njihova podrška u svim onim elementima koji su već pomenuti.
Druga strana te jedinice lokalne samouprave, pa i cela Republika Srbija, neko od govornika je već rekao, ne treba gledati ovo samo kao nešto što ima krajnji cilj, i što krajnji cilj i jeste rešavanje stambenog pitanja, ali, ovim se povećava uposlenost, kako na nivou Republike, tako i na nivou lokalnih samouprava. Znači, na taj način mi i ekonomski dajemo sigurnost određenim grupama ljudi u građevinskoj industriji, koji će imati posla i koji će raditi i zaraditi svoju platu, a samim tim obezbediti sredstva za sebe i svoju porodicu.
Sve jedno dal će izgradnja tih 18 ili 20 hiljada stanova trajati sledećih pet, šest, pa i 10 godina neka traje, ali će biti završeni. I to je jasna intencija i cilj ove Vlade. Sve što je počela, gledajući i ove četiri godine, u zakonskoj regulativi, sve ima svoje pozitivne efekte i nije ostalo prazno slovo na papiru.
U to ime, ja i moje kolege iz Srpske napredne stranke, u danu za glasanje podržaćemo ovaj zakon. Hvala.