Ne znam koji, stvarno nisam obavešten o tome. Nastavite po amandmanu.

Dakle, radi se o tome da se tim ljudima treba omogućiti da budu u stanju da reše svoje stambeno pitanje tako što će se popraviti položaj ljudi koji rade u Vojsci. Maločas sam govorio o tome, da najbolji vojnik koga je isto ministarstvo proglasilo za najboljeg vojnika Vojske Srbije, odlazi iz Vojske zbog loših uslova. E, to je pitanje o kome treba da zamišlja Vlada Republike Srbije i pre svega ministar odbrane, koliko ljudi odlazi danas iz Vojske i zašto odlazi iz Vojske i čime planiraju oni da se bave. Dakle, ako država ne brine o svojim pripadnicima snaga bezbednosti u smislu stvaranja normalnih uslova u onim poslovima i delatnostima koje oni obavljaju i rade za ovu državu, šta onda da govorimo o drugim nekih profesijama.
Pored toga što je neophodno objasniti da li je to zaista subvencionisana cena, jako je važno i reći kako će neko ući u realizaciju jednog ovakvog projekta i kako će praktično moći da kupi taj stan, na koji način. U zakonu niste definisali da li će biti krediti biti neki ili neće biti povoljni za ove namene i jako važna stvar je, zakon ministre ne definiše da li ta kompanija, odnosno preduzeće koje se formira kao investitor u zakonu stoji da država investira 100%, a da je moguće da to radi i privredno društvo. Nigde ne stoji da li je to privredno društvo 100% u vlasništvu države ili ne.
Ministarka je rekla da će biti u 100% vlasništvu Republike Srbije ali to nigde ne piše, a kada ne piše znači i da ne mora, što znači da može ponovo doći neki arapski investitor, kao što je slučaj „Beograda na vodi“ i da on bude vlasnik tog preduzeća koje investira u jeftine stanove 70%, a država 30%. Zato vas pozivam da definišete to u zakonu kako bi se sprečila bilo kakve moguće zloupotrebe, pa možda ne budete vi, kad se na vlasti bude realizovao ovaj projekat neka bude neko drugi, pa sprečite vi to da ti drugi ne naprave bilo kakve korupcijske radnje.

Hvala vam.
Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

Vidite kako plodna rasprava odmah izazove nove emocije i nove ideje. Nije niko podneo amandman recimo na ovo što je poslanik govorio, pa da je rekao stavite to, nego obično je bilo, menja se red rečenica, zarez, briše se, ali evo, vidite kako sad kroz raspravu dolazimo do ideja.
Dalje, sve ovo ovde što slušam, moglo je da bude urađeno u periodu od 2000. do 2012. godine, baš sve je moglo da bude urađeno, a nije urađeno ništa.
Znate, da bi popravili položaj Vojske, da bi popravili položaj bezbednosnih struktura, morate da oporavite državu kao što je Vučić svojom finansijskom politikom uradio i uspeo u tome, a onda morate da popravite i moral, onda morate da vratite vrednosti koje su proterane iz Vojske, morate da vodite računa da vratite nekako i ljude koji su oterani iz Vojske, zato što su bili moralni i zato što su bili ratujući oficiri i podoficiri, a onda morate da razmišljate o tome kako da obezbedite nekome da dobije mnogo povoljniji stan, kako da mu obezbedite mogućnost da zaposli svog supružnika, kako da mu obezbedite da se u Vojsci dobro oseća i da bude tu. To je deo jednog napora čitavog društva, napora koji nije rađen decenijama, odnosno rađen je planski, da bi se ta ista vojska i te iste strukture bezbednosti uništile, da ne bi služile svom narodu i da ne bi služile svojoj državi. Mi sada ispravljamo to što je rađeno i vrlo sam ponosan zbog toga. Nadam se da ćemo to uraditi veoma brzo, naravno, neuporedivo brže nego decenije koje su prošle u kojima se to svakako nije radilo i naravno da ćemo to raditi kroz svoju državu, da će to biti vlasništvo naše države i naravno da će to država uraditi kao što država subvencioniše.
Kada su banke u pitanju, znate da ćemo raspisati javni poziv i to vam je ovde rečeno i objašnjeno i tako ćemo dolaziti do finansijskih sredstava. Ovde je država ta koja pomaže i kao takva svakako da pokazuje veliku brigu prema svojim pripadnicima bezbednosti.

Hvala ministre.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Poštovani ministre, iz iskustva smo mogli da shvatimo da ono što ne piše i ne stoji na papiru, dok ste vi na vlasti, ovih zadnjih šest godina, evo sedma godina, se vrlo često ne realizuje, tako da je mnogo bolje kada stoji na papiru, jer i kada stoji na papiru, neki zakon, vi se vrlo često ne pridržavate zakona u različitim oblastima, a da ne govorim ako je u pitanju nešto što ne piše.

Maločas ste rekli jednu stvar da je ova rasprava plodonosna i da je iznela jedan novi predlog i rekli ste da mi nismo podneli amandman za to o čemu sam ja govorio, a ja ću da vas ispravim i da vam kažem da jesmo podneli amandman da se izbriše ovaj član, odnosno mogućnost da privredno društvo može biti investitor bez jasno definisanih kriterijuma i odnos u državi ili potencijalnih privatnih investitora. Ako je država predviđena da bude investitor, zašto onda osnivate novo privredno društvo. Ako ga već osnivate, recite da li će biti 100% vlasništvo države ili barem to napišite u zakonu.

Reč ima dr Vladimir Orlić.

Nije ništa neobično da ljudi ovde ne znaju ni šta su predložili svojim amandmanima i na šta se odnose.

Inače, suština problema kod ovog amandmana nije ona nepismenost od koje smo počeli, nego to što je promašio ideju zakona. Onaj ko ne zna, a voli da priča o „Beogradu na vodi“, npr. kako projekti te vrste izgledaju u svetu i koji se obično dobija procenat vlasništva onoga ko daje samo zemljište, taj ne može ni da zna da je Srbija na tom projektu prošla jako dobro. Samim tim, sve ono što ima da kaže na tu temu, apsolutno nikakve veze ni sa čim dalje nema.

Šteta je što neko živi u Srbiji u 2018. godini a ne zna da je došlo do odgovarajuće dobre pozitivne korekcije kamata na kredite u dinarima, upravo u ovoj zemlji što ima puno veze i sa uslovima pod kojima će neko sutra da dođe do stana o čemu pričamo danas. Da je do toga došlo i zbog ozbiljne i odgovorne politike NBS, ali i zbog toga što su se prilike u državi dramatično promenile na bolje. Onaj ko te stvari ne zna, on ih apsolutno ignoriše i on pokazuje da ga ništa drugo i ne zanima osim da ovde bude bučan.

Ali, da ne ostane ništa nedorečeno, ja bih voleo, svaki naredni put kada se javi za reč i da kaže gde su bili Boris Tadić, Vuk Tadićev Jeremić i Dragan Đilas od 2006. godine na ovamo, koju su to stranku, odnosno koje su to preduzeće vodili, pa da utvrdimo šta smo mi danas rekli istinito, a šta su neki ovde lagali kao što jedino rade. Hvala.

Reč ima Radoslav Milojičić, po amandmanu.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici ne znam zaista čemu to negodovanje od preko puta, ali nema problema, navikli smo na to.

Ja sam rekao i kada je tu bila ministarka Mihajlović i žao mi je što ona kao resorni ministar već dva dana nije ovde, ali verovatno ima neke neodložne obaveze, da mi nemamo ništa protiv toga i podržavamo to da pripadnici Vojske Srbije koji nemaju krov nad glavom, da im to bude obezbeđeno.

Naravno da je poražavajući podatak da 18.900 pripadnika Vojske Srbije se javi na ovaj konkurs, a da po procenama i prijavi 30.000 pripadnika Vojske Srbije, MUP ili generalno ljudi koji se bave sektorom bezbednosti, nema krov nad glavom. To je poražavajući podatak i to je poražavajuća činjenica.

Da, nas zanima, rekli ste da nećete, u stvari ste rekli da ćete izgraditi 15.078 stanova ukupno, a onda je ministarka rekla da će se prvo izgraditi 1.578 stanova, a onda je ministar Stefanović takođe rekao da će se izgraditi u prvoj fazi ne 1.578 već 5.200 stanova. Šta je od te dve informacije tačno?

Ne pitam to zbog sebe, već DS ovo pitanje postavlja zbog svih pripadnika koji su zaposleni u sektoru bezbednosti i nadaju se da će ovim zakonskim rešenjem steći krov nad glavom, kako bi mogli da žive i nesmetano obavljaju svoje poslove.

Međutim, da bi neko morao da izdvoji 500 evra po kvadratu, ne može to da uradi sa prosečnom platom od 30.000 dinara. Možemo da vidimo potpuno nekompatibilnost između onoga kako žive pripadnici, pre svega Ministarstva odbrane i MUP, sa ovim zakonom?

Sa druge strane, kako pripadnici ministarstva i mi građani da vam verujemo da će to biti tako, kada već šest i po godina, brže, bolje, jače politike, čekamo neko poboljšanje koga nema.

Godine 2014. smo takođe imali obećanja sa najviših mesta, ne od strane ministara, nego od strane premijera da će se stanovi graditi za 380 evra po kvadratu. Od toga nema ništa. Onda smo takođe imali obećanje od resorne ministarke da će se od Beograda do Novog Sada vozom stizati za manje od pola sata, a takođe od toga nema ništa. O tome kako žive pripadnici ministarstva pre svega odbrane, a pre svega i svi ljudi zaposleni u sektoru bezbednosti, govori najnoviji podatak da Srđan Ristić, Ginisov rekorder napušta Vojsku zbog teškog materijalnog i finansijskog stanja.

To je ministre ono što je poražavajuće. Ovde govorimo da 72% pripadnika koje napusti Vojsku Srbije, to uradi na lični zahtev i to je poražavajuće.

Kao ćete vi nekome ko ima prosečnu zaradu od 30.000 dinara, da ne govorimo o onima koji su civili, a rade u sektoru bezbednosti, pre svega u Ministarstvu odbrane i imaju prosečnu zaradu 23.000 dinara, kako će onda izdvojiti 40.000 evra za stan od 80 kvadrata?

Rekli ste da niste mogli da uradite pre ove stvari, a ne verujemo ni da ćete uraditi, ali se nadamo zbog pripadnika koji rade u sektoru bezbednosti, da hoćete, zato što je DS uradila nešto loše dok je obavljala vlast i služila građanima od 2007. do 2012. godine. Zašto mi to nismo uradili? Nismo uradili, zato što smo morali, pre svega da vraćamo ono što ste vi zadužili i da ispravljamo ono što ste vi upropastili 90-tih godina. Ako ste zaboravili, ako imate kratko pamćenje, podsetiću vas da je plata bila 30 evra te 2000. godine kada je DS u širokoj koaliciji došla na vlast, a mi smo ostavili prosečnu platu 300 evra, znači, deset puta više. Vratili smo staru deviznu štednju, 13 penzija, da smo vratili građanima Srbije 12 dečijih dodataka koje ste vi ostali dužni, da smo vratili Telekom, da smo ukinuli vize, da smo vratili zemlju u UN, to smo sve morali da uradimo zbog štetne vlasti vaše kada ste je obavljali 90-tih godina.

Pitanje je šta ćemo zateći za dve godine kada vas budemo pobedili na izborima i šta ćemo sve morati da vraćamo u vremenu koje je pred nama.

Vi ste zadužili čitavu zemlju da niko ne može da se sa tim dugovima izbori. Za šest i po godina vaše vlasti, zadužili ste državu 10 milijardi evra. Kako pripadnici sektora bezbednosti da vam veruju, kada ste rekli da nećete povećavati cenu struje, a povećali ste je. Kada ste rekli da nećete građanima otimati penzije, oteli ste, da nećete smanjivati plate i dnevnice, a smanjili ste i plate i dnevnice.

Rekli ste da nećete dirati subvencije za poljoprivredu. Subvencije za poljoprivredu su u vreme nas, kako vi kažete, loših bile 14 hiljada dinara, a sada su subvencije za poljoprivredu četiri hiljade dinara, ali ste zaboravili da i u to vreme, kada je subvencija za poljoprivredu bila 14 hiljada dinara, evro bio 80, a litar goriva takođe 80. Sada za četiri hiljade dinara naš poljoprivrednik ima evro od 118, a cenu goriva od 150 dinara. To je realnost u Srbiji kako građani teško žive i sastavljaju kraj sa krajem. Hvala.