Izvinjavam se kolegi Veljkoviću.

Dakle, gospodin Mirčić je spominjao Aleksandra Vučića i Mlađana Dinkića, dovodio ih u vezu. Govorio je i o nekim drugim temama, pa ću ukratko pokušati u ove dve minute na to da se osvrnem.

Gospodine Mirčiću, Mlađana Dinkića je iz Vlade Srbije isključio upravo Aleksandar Vučić, a ne vi iz SRS.

Što se tiče političke doslednosti, vi ste živi svedok da je 1995. godine svaki poslanik SRS morao da izađe u toku radnog dana pet puta za govornicu i da ponovi da je Slobodan Milošević najveći izdajnik i kriminalac u istoriji srpskog naroda, a tri godine kasnije ste postali ministar u njegovoj Vladi.

Što se tiče održavanja, kako vi kažete, u životu Srbije od strane Međunarodnog monetarnog fonda, to je potpuna neistina. Ne dovodi nama MMF strane investitore. Nije MMF smanjio stopu nezaposlenosti sa 26% na 12%. Nije MMF taj koji je stopu rasta srpske privrede sa minus 3,1 ili 3,6 koliko je iznosila 2008. i 2009. godine doveo do toga da ona sada iznosi skoro 3%. To je uradio upravo Aleksandar Vučić i njegova Vlada i sa tom politikom nastavlja i Vlada gospođe Ane Brnabić.

Vi govorite isto ono što govore i poslanici Demokratske stranke i pri tome obmanjujete javnost da je Republika Srbija na nekakvoj crnoj listi...

Vreme.

Dakle, da je na nekakvoj crnoj listi, što apsolutno nije tačno i na to vam je premijerka više puta i ukazala.

Hvala.

Reč ima Milorad Mirčić.

Gospodine Martinoviću, prvo, likvidnost se ne ogleda samo u tome što su dovedeni investitori koji poluproizvod ili gotov proizvod izvoze i prodaju kao svoj. Taj novac se najvećim delom sliva u njihovu kasu.

Srbija je u međuvremenu zadužena više od pet milijardi evra, tako da je tu uloga MMF, ali neki drugi put ćemo i o tome, nije to uopšte problem niti je meni teško.

Što se tiče Mlađana Dinkića, Vučić je to govorio, ponovo vam to kažem, kao pripadnik Srpske radikalne stranke. Kao predsednik Srpske napredne stranke angažovao je Dinkića kao glavnog čoveka za koordinatora sa Arapskim Emiratima. Gde je tu bilo kakav antagonizam ili eventualno pokušaj da se ispita uloga ili sve ono što je radio Dinkić, kad ga je već izbacio iz Vlade, izbacio zato što nije imao dovoljno glasova?

Što se tiče ovog ličnog, gospodine Martinoviću, tačno je, govorio sam i ja i za Slobodana Miloševića i za njegovu suprugu, kad su bili na vrhuncu moći, kad su im se drugi dodvoravali, govorio sam iskreno ono što sam mislio, misleći na interese Srbije i na taj način raskrinkavao Slobodana Miloševića. Mnogi ovde koji se sad oglašavaju bili su manji od makova zrna, pa su meni govorili da nije dobro to da radim, radi mene, moje dece i bezbednosti. Treba biti hrabar kad je čovek na vrhuncu moći, kad je jak, a ne posle toga.

Bio sam ministar u Vladi jer je SRS donela odluku, s jedne strane je bio šljam iz DOS-a, a sa druge strane je bio interes Srbije.

Hvala.

I Maja Gojković je bila ministar zajedno sa mnom, i Aleksadar Vučić zajedno sa mnom, ali to je odluka SRS i ne kajemo se zbog toga.

Hvala. Potrošili ste vreme.
Reč ima Dragan Veljković, Srpska napredna stranka. Izvolite.

Hvala predsednice.

Uvažena predsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira na kritike, na početku mi dozvolite da izrazim zahvalnost i istaknem važnu ulogu ministra Dušana Vujovića na rezultatima koje je zajedno sa prethodnom i sadašnjom Vladom postigao u oblasti makroekonomske stabilizacije, finansijske konsolidacije i strukturnih reformi.

Tokom jučerašnjeg dana, a i danas, čuli smo mnogo neosnovanih, paušalnih, proizvoljnih konstatacija i tvrdnji, zasnovanih na nerealnim činjenicama. U tom smislu ja želim da istaknem jednu staru latinsku izreku koja glasi – da mihi factum dabo tibi ius, dajte mi činjenice da bih vam dao pravo. I u sferi ekonomske politike treba ukazati na realne činjenice, da bi se iz toga izvukli pravi zaključci. Ja ću pokušati neke od njih da istaknem.

Nakon više od decenije, 2017. godine zabeležen je suficit državnog budžeta od 1,2% BDP-a i ovaj trend se nastavio i na početku 2018. godine, tako da u prvom kvartalu iznosi 6,5 milijardi dinara. Nivo javnog duga se takođe kontinuirano smanjuje, u 2017. godini pao je za više od 10% BDP-a, a nakon prvog kvartala 2018. godine iznosi 59%, što je ispod nivoa Mastrihta.

Dobre ocene i pozitivne kritike relevantnih međunarodnih finansijskih organizacija kao što su MMF i Svetska banka, podigli su poverenje domaćih i stranih investitora, budući da je premija rizika Srbije pala na najniži nivo i isti je uslovilo od preko 2,5 milijardi stranih direktnih investicija u 2017. godini, a takav trend se nastavlja i u 2018. godini, što nas čini liderom u regionu po ovom parametru.

Zemlje u tranziciji, kakva je naša, karakteriše nestašica kapitala, koji se upravo smatra osnovnim generatorom ekonomskog prosperiteta. Zato strane direktne investicije, za razliku od zajmovnog kapitala, ne iziskuju vraćanje glavnica i kamata i doprinose stabilizaciji inflacije, rastu BDP i poboljšanju stanja platnog bilansa.

Obračunom i naplatom poreza i doprinosa na zarade novozaposlenih radnika ostvaruje se bolji priliv u zdravstvene i penzione fondove, kao i budžeta lokalnih samouprava.

Isto tako, treba ukazati da je Srbija po globalnom indeksu konkurentnosti za 2017. godinu, koju objavljuje Svetski ekonomski forum, napredovala za 12 mesta i zauzima 78 mesto od 137 zemalja. Po kriterijumu inflacije Srbija, po izveštaju iste institucije, zauzima prvu poziciju, koju deli sa još 35 zemalja. Zbog niskih inflatornih pritisaka, referentna kamatna stopa je snižena više puta i sada iznosi 3%.

Stabilnost bankarskog sektora u Srbiji je očuvana i dodatno ojačana. Zahvaljujući merama Narodne banke Srbije, udeo problematičnih kredita u ukupnom kreditu zabeležio je oštar pad na 9,2% marta 2018. godine, što je najniži nivo od 2008. godine. Stopa nezaposlenosti je višestruko smanjena i sada iznosi oko 12%, sa tendencijom daljeg pada, dok se stopa zaposlenosti povećava. Neto devizne rezerve prelaze devet milijardi evra, što predstavlja njihov najviši nivo od 2000. godine.

Nešto lošija situacija u pogledu privrednog rasta u 2017. godini je posledica pada proizvodnje u energetici i poljoprivredi početkom godine, zbog loših vremenskih uslova, ali isti nemaju recesione elemente i ne ugrožavaju osnovni trend razvoja, što su na najbolji način potvrdili rezultati u prvom kvartalu 2018. godine, koji iznosi 4,5% u odnosu na isti period prethodne godine.

Takođe, u prvom kvartalu 2018. godine, industrijska proizvodnja je u poređenju sa istim periodom 2017. godine, veća za 5,5%, a spoljno trgovinska razmera iznosila je 8,8 milijardi evra, što je 10,7% više nego u istom periodu 2017. godine.

Svi navedeni rezultati predstavljaju dobru osnovu za ubrzanje rasta u narednom periodu, odnosno za dalje poboljšanje privrednog ambijenta i obezbeđivanje visokih stopa privrednog rasta, sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standardna stanovništva.

Osnovna obaveza novog ministra, a i cele Vlade, biće da u narednom periodu ostvare ciljeve fiskalne politike utvrđene fiskalnom strategijom za 2018. godinu, sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu, a koji su pre svega usmereni na održavanje fiskalne stabilnosti.

Takođe, zahvaljujući merama finansijske konsolidacije, stvoren je fiskalni prostor za povećanje kapitalnih investicija, povećanje penzija i plata u delu javnog sektora i smanjenje poreskog opterećenja zarada. Ove mere su tako koncipirane da ne ugroze stabilnost javnih finansija i trend smanjenja javnog duga, a sa druge strane da podignu životni standard stanovništva, stimulišu privatnu potrošnju i ubrzaju privredni razvoj.

Naravno, u realizaciji postavljenih ciljeva uvek postoje fiskalni rizici koji predstavljaju izloženost javnih finansija određenim okolnostima koje mogu prouzrokovati kratkoročna i srednjoročna odstupanja od projektovanog fiskalnog okvira.

Zato je identifikacija najvećih fiskalnih rizika koji mogu uticati na državne finansije polazna tačka u boljem upravljanju fiskalnim rizicima. Ja ću ovom prilikom ukazati na neke od potencijalnih rizika kao što su pad privredne aktivnosti ili manji rast koji doveo do značajno smanjenja priliva kapitala i smanjenja spoljno trgovinske razmere, inflacija kao osnovna determinanta makroekonomske stabilnosti, devizni kurs i kamatne stope na međunarodnom i domaćem tržištu, garancije izdate od strane države koje utiču na visinu javnog duga i na visinu deficita ukoliko otplatu po kreditu, umesto prvobitnog dužnika preuzme država, preuzimanje obaveza državnih i javnih preduzeća, poslovanje javnih preduzeća, uplata dobiti od strane javnih preduzeća i devidendi društva kapitala u kojima država ima vlasništvo i predstavljaju značajni deo neporeskih prihoda.

Na kraju, želim da istaknem da sam siguran da će Vlada Republike Srbije i novi ministar imati adekvatne odgovore na sve potencijalne fiskalne rizike, da će u tom kontekstu ministar, sa svojim višegodišnjim praktičnim iskustvom i afirmativnim rezultatima koje je ostvario u Beogradu, pre svega, u delu smanjenja budžetskog deficita, konsolidaciju javnih preduzeća, realizaciju investicionih projekata, dati svoj puni doprinos u realizaciji ekonomske politike Republike Srbije, pa stoga će poslanici SNS dati punu podršku predlogu predsednice Vlade, koji će potvrditi u danu za glasanje. Hvala.

Reč ima Jelena Mijatović.